Zahvaljujem gospodine Živkoviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Pa, nisam znao uvaženi predsedavajući da pojedinci koji su inače bili gradski funkcioneri tako slabo cene Beograđane.
Kažu – narušiće se identitet Beograda. Da li je ovo taj identitet Beograda? Da li je ovo? Ja se zaista izvinjavam, da li Beograđani žele da žive u ovom? Sramota je kako cenite građane Beograda. Ja verujem da ni jedan građanin Beograda ne želi da živi u ovakvom brlogu što ste mu ostavili dole kraj reke.
Ali, znate gospodine Bečiću, ja stičem utisak da smo se mi vratili negde u 19. vek, u vreme vlade, recimo Kralja Milana, kada se u Skupštini vodila žestoka polemika da li da prihvatimo železnicu? I tada je u Skupštini jedva prošao taj predlog da se izgradi železnica u Srbiji. To je bila neverovatna polemika i strahovito suprotstavljanje modernizaciji Srbije.
Inače, samo da vam kažem, tadašnji voz od Beograda do Niša je išao 32 kilometara na čas. Ovi što su nam ostavili ovakvu železnicu, čini mi se da ne ide voz ni brže ni danas.
(Borislav Stefanović, s mesta: Ko)
Znate, i tada smo slušali gotovo istu polemiku - neko je protiv modernizacije; pa kaže - ne znam, narušava se identitet. Pa što vi niste ulepšali taj identitet za sve ove godine? Pa nije valjda da je identitet ovakav brlog? Ko vas je sprečavao, 15 godina ste vlast u Beogradu, pa zašto nam niste napravili jedan divan identitet grada Beograda, da svi možemo da se ponosimo kad siđemo dole na reku? Zaista, ne razumem.
(Borislav Stefanović, s mesta: Ko?)

Molim vas, gospodine Stefanoviću, uzdržite se.

Ovo je sistem protiv života, protiv svega i ja bih vas zaista zamolio, evo ja se više zaista neću javljati, ko ima ovakvu opoziciju, zaista može da bude miran da će doživotno biti na vlasti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom gospodine Bečiću, poštovani ministri Antiću, Vujoviću i  Selakoviću, poštovana gošćo iz Ministarstva, opozicija je danas argumentovala po mom sudu veoma dobro, veoma snažno protiv ovog predloga zakona i još uvek nisam čuo argument protiv našeg ključnog argumenta od gospodina Selakovića, na primer, kako bi možda mene ubedio da glasam za ovaj predlog zakona.
Ja znam, na primer, ili verujem u to da i gospodin Selaković zna da ponovim to još jednom, da se eksproprijacija uvek vrši za unapred definisani projekat od javnog interesa, predviđen regulatornim planom.
Gospodo, pa i ministri su danas potvrdili – projekta nema, a eksproprijacija treba da se vrši.
Gospodine Selakoviću, šta je vaš odgovor na ovaj argument, molim vas da se javite da odgovorite na ovaj argument, gospodine Selakoviću?
Druga stvar, ne može u ime ničega, nadovezujem se na ovaj argument, da se oduzima imovina, pa prodaje privatnim licima poštovana gospodo i gospodine Selakoviću. Jeste li saglasni? Ako ste saglasni, pozovite narodne poslanike SNS da glasaju protiv ovog predloga.
I treća stvar, ni interes države kao suinvestitora da ostvari profit, ne predstavlja javni interes koji opravdava oduzimanje imovine poštovana gospodo. Pa, ja idem jedan korak dalje ovde i naravno da me najviše sada u ovom delu interesuje mišljenje pravnika, a naročito ministra pravde koji je zadužen za tu oblast, poštovana gospodo. Ali, mišljenja ministra nema, jer mi imamo argument, poštovani gospodine Bečiću. Hvala.

Zahvaljujem se uvaženi profesore.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Hvala uvaženi gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, nekoga vredi a nekoga ne vredi ubeđivati, ali u svakom slučaju nekada je više nego veliko zadovoljstvo uživati u retoričko teatralnim sposobnostima pojedinaca, naročito onih koje cenite, kao što ja gospodina Pavićevića cenim izuzetno.
Eksproprijacija može da se vrši samo i jedino na osnovu zakona. Znam da postoje oni kojima se ovaj predlog zakona ne dopada, postoje. Ne dopada im se napredak Grada Beograda, napredak Srbije, postoje i takvi.
Ne dopada se onima kojima će sa geografski najlepšeg, a faktički najneuređenijeg dela grada biti sklonjeno ono što ruži njegovo lice i stvara prvi utisak o tom gradu svakome ko dolazeći iz inostranstva preko „Gazele“ prelazi Savu i vidi sliku i priliku višedecenijske nebrige, neodgovornosti i neuređenosti našeg grada i našeg društva.
Ja nisam čuo ni jednu jedinu reč o amandmanu opet. Ovaj zakon u ustavnim okvirima definiše javni interes. Vi možete sa tim da se slažete ili sa tim da se ne slažete. On ga definiše i kao korisnika eksproprijacije, definiše republiku Srbiju.
Možda je neko, gospodine Pavićeviću, pre nas tretirao Srbiju kao svoju privatnu stvar i sprovodio svoj privatni interes, to više nije tako. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić, a neka se pripremi narodna poslanica Branka Bošnjak.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da li ja imam pravo na repliku?)
Pošto ste izazvali repliku, nemate pravo. Zahvaljujem.

Čuli smo danas dosta argumenata kada govorimo o modernizaciji Srbije kroz istoriju i ako govorimo o železnici koja je poslednja došla u Srbiju kada govorimo o Evropi 1888. godine, razumem ja srpski narod, plaše se modernizacije u tom vremenu, možda se plaše da sa tom železnicom ne dođe i neka vojska, na primer Austro-ugarska ili bilo koja druga, ali čega se ovde plašite? Ovde je čista investicija od tri i po milijarde evra, nema vojnika, nema torture, nema ničega, samo dobro za Srbiju. To mi nikada neće biti jasno.
Kažu – najatraktivnija lokacija, ponavljam ponovo. Pa za vreme vaše vlasti, niko od turista nije mogao da tu lokaciju pogleda, osim ako u turističkom sadržaju ne bude obavezno vakcinisanje od tetanusa, možda u tom konceptu bi neko mogao da ode da pogleda najatraktivniju lokaciju.
Nemojte non stop govoriti atraktivna lokacija neiskorišćena 50 godina, to je kontra produktivno. Recite – nismo uopšte videli tu lokaciju, evo sad vidimo da ta lokacija postoji, ok, „Beograd na vodi“ ne valja, kada mi dođemo ponovo na vlast, mi ćemo predložiti nešto novo.
Kažete – građani će vraćati dve i po hiljade evra. Od čega će vraćati? Gospodin, moj uvaženi kolega iz jedne stranke je podelio valjda tri i po milijarde sa brojem stanovnika i rekao – ljudi će vraćati toliko i toliko novca, a mi uporno govorimo da je ovo totalno drugačiji koncept od vašeg iz vašeg vremena, kada je najlakše bilo uzeti kredit. Ovo je ljudi investicija, shvatite.
Kakve ste nebuloze danas govorili, navešću jednu od njih, bilo ih je mnogo, nisam mogao sve da popamtim. Kažu – investitor će doći, napraviće nekoliko zgrada, pokupiće se i otići. Svaka čast. Kada bi nam takvih stotinu investitora došlo, pa mi bi smo bili najbogatija zemlja na svetu. Neće oni nigde otići, oni hoće profit.
Kažu – investitori će napraviti profit. Pa naravno da će napraviti profit, ali jedna stranka koja je dugo bila na vlasti bivšeg režima je pravila profil bez investitora, pa imate neke određene ljude koji dižu na Vračaru,m najatraktivnijoj lokaciji, zgradu. Da li je to dobra investicija bila? Možda se taj čovek plaši da neće moći da proda sada stanove na Vračaru. Kako je došao do te lokacije, kako je našao pare da to sazida, ja stvarno ne znam, ali je imao uticajnu poziciju u državnom vrhu.
S druge strane, vraćam se na amandman. Kažu – oduzima se imovina. Ja stvarno ne znam šta se u onom ruralnom predelu Beograda oduzima. Taj neko ko je imao bilo kakav posed na toj atraktivnoj lokaciji svakako će dobiti nešto što se zove barem elementarni nivo života.
Kao što ste videli, ja sam gledao jedan prilog gde je jedna porodica dobila stan na Vračaru, druga je raseljena na neku drugu lokaciju. Znači ljudi su dobili normalne uslove za život.
Kada govorimo o eksproprijaciji, pa to je samo 5% od celokupne lokacije. Ljudi, destruktivni ste mnogo. Građani Srbije to vide. Dva dana pokušavate da ubedite Srbiju da se ne razvija. Dva dana u kontinuitetu pokušavate da ubedite građane Srbije da je bolje ne raditi ništa, nego raditi nešto. Ukoliko samo počistimo onu ruinu koju ste nam ostavili, mi smo napravili veliku stvar za Srbiju. Ja ne kažem da je to dovoljno, ali za razliku od onoga što ste vi pokazali je i previše. Mi se ne zadovoljavamo takvim ciljevima, da raščistimo olupinu, mi želimo da nešto ostavimo građanima Srbije i građanima Beograda. Želimo ekonomski da se oporavimo. Naveo sam vam primer. Pretpostavite, kažu biće 10, 15 hiljada zaposlenih. Neka bude pet hiljada, u svakom trenutku, puta bruto zarada od 800 evra, 40 miliona evra godišnje samo na osnovu plata. To su naši sugrađani koji će trošiti novac u našoj zemlji. Na osnovu toga ćemo razvijati naš BDP. Na osnovu toga ćemo steći kapital da možemo dalje da razvijamo infrastrukturu. Dva dana nas ubeđujete da ne treba da se završi Prokop, da je autobuska stanica na najboljoj lokaciji i da odatle nikada ne treba da se pomeri.
Ljudi, ja sada vidim zašto ste vi uzeli tako mali broj procenata na izborima, nije ni čudo.
(Borislav Stefanović, s mesta: Ko?)
Ko? Jedna stranka?
(Borislav Stefanović, s mesta: Koja?)
Pa, jedna stranka. Možda se javlja. Vaša stranka, Borko Stefanoviću.