Zahvaljujem se, gospodine Božoviću.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kome nije jasno bilo do ovog trenutka zašto je DS izgubila izbore sve do sada i zašto će izgubiti i one koji slede, od ovog trenutka će mu biti apsolutno jasno.
Ja vas samo molim, uvaženi kolega Božoviću, nastavite da branite stavove svoje stranke na svaki zakon koji mi budemo predlagali. Mislim da će to vama obezbediti jednu vrlo perspektivnu i svetlu budućnost, a vašoj stranci sigurno onaj položaj ispod cenzusa.
Ovde je rečeno toliko besmislica, ali apsolutnih besmislica da zaista čega god da se dotaknete kada ovo slušate, a hoćete na to da replicirate, nećete pogrešiti. Hajde da krenemo od onoga što je još neko od prethodnika rekao. Hajde mi nađite jedan jedini član Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije kojim je ona nadležna da daje mišljenje na druge zakone koji nemaju veze sa borbom protiv korupcije? Jedan jedini član. Nema ga. Je li to nama priča o transparentnim procedurama neko ko je višemilionske ugovore zaključivao pod oznakom poverljivo, gde su odlazile stotine miliona evra građana Srbije? Jel nam takav neko priča o transparentnosti?
Kaže – ovo je propali projekat. Pa je li to onaj propali projekat na koji je gospodin Dragan Đilas, nakon razgovora sa predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, rekao da je to projekat za budućnost Beograda? Isti taj projekat. Kaže se – kršenje kulturnog nasleđa. Pa kršenje kulturnog nasleđa je onaj deo Savamale koji ste ostavili u užasnom stanju, onakvom kakav smo počeli da sređujemo od zgrade Beogradske zadruge. Ovo je projekat u interesu građana Srbije i građana Beograda i mi ćemo istrajati u izvođenju i sprovođenju ovog projekta.
Izvinjavam se što sam prekoračio vreme, ali samo još jednom da pomenem, kome nije bilo jasno zašto su moji uvaženi prethodnici izgubili izbore, posle ovoga apsolutno mu je jasno. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Selakoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Pošto imam veoma malo vremena, samo ću postaviti gospodinu koji je pričao pre gospodina Selakovića jedno pitanje. Da li je tačno, a tačno je, svi imamo dokaze za to, da se 2010. godine menjao generalni urbanistički plan Grada Beograda zbog Belvila, gde ste imali koncept prizemlje plus pet spratova na prizemlje plus 13 spratova? Menjali ste to, kako vas nije sramota, i niko vam nikada nije ništa rekao protiv toga, ali ste to radili daleko od očiju javnosti.
Sa druge strane kažete – firma „Ambo“. Ako firma „Ambo“ ima 3,5 milijarde evra, evo neka dođu sutra na sastanak kod koga god, gradonačelnika, premijera, neka krenu sutra sa radovima. Navodite neku firmu STR koja gradi na Novom Beogradu i poredite sa investicijom od 3,5 milijarde. Kako vas nije sramota?
Još jedna stvar. Nije tačno da se ne plaća građevinsko zemljište. Plaća se 250 miliona evra kroz infrastrukturu i radove i građani Srbije ništa ne gube na ovome, shvatite to već jednom, samo mogu da dobiju.

Zahvaljujem.
Reč ima šef poslaničke grupe Socijalističke partije, dr Dijana Vukomanović. Izvolite.

Uvažene kolege, znam da se ova rasprava otegla i da opozicija pokušava na sve načine da mobiliše podršku koju je izgubila na izborima. Zaista mi je simpatičan predlog našeg mladog, uvaženog kolege i to pripisujem njegovom neiskustvu i mladosti. Istovremeno razumem njegov žal za danima kada su zajedno sa nama bili na vlasti, zahvaljujući upravo odluci SPS 2008. godine da uđemo u partnerstvo sa njima. Da su slušali naše savete i učili možda i na našim greškama, ne praveći sada i na vlasti i u opoziciji sada, greške koje ne priliče demokratskoj opciji možda bi dobili veću podršku na izborima.

Gospodin mlađi kolega je prozvao mog uvaženog partijskog druga inženjera Milutina Mrkonjića koji će u političku istoriju ući ne samo kao jedan od funkcionera SPS nego kao i veliki graditelj i obnovitelj. Želim da evociram jednu scenu sa mosta Beške 2011. godine kada je tadašnji predsednik Srbije, a istovremeno i predsednik DS bio impresioniran graditeljskim delom mosta na Beški koji je preko dva kilometra, koji je u stvari najveći most na Dunavu. Citiraću njegovu izjavu, dakle, govorim o Borisu Tadiću koji je pohvalio i rad Milutina Mrkonjića i graditelje i rekao je – fantastično arhitektonsko građevinsko delo. Pozvao je medije da pišu o tome i da se prave pesme i filmovi. Kada je odlazio sa vlasti rekao je da ćemo se gledati u nekom drugom filmu. Oni su sada u opoziciji, mi smo i dalje na vlasti. Taj poziv da mi izađemo iz postojeće vladajuće koalicije nije film koji će oni gledati.

Zahvaljujem se gospođo Vukomanović.
Gospodinu Đurišiću vi tražite repliku u ime gospodina Božovića?
(Marko Đurišić, s mesta: Ne u ime gospodina Božovića. Direktno je pomenuto ime gospodina Borisa Tadića.)
Da li ste spomenuli gospodina Tadića? (Da.)
Pretpostavljam u pozitivnom kontekstu, jer bih čuo da je to u negativno, ali ako smatrate da je to dovoljno izvolite gospodine Đurišiću.

Hvala poštovani predsedavajući.
Suština politike nije biti na vlasti, ne ulazi se u politiku samo da bi se bila vlast, gospodo socijalisti. Od 25 godina višestranačkih u Srbiji vi ste 21 godinu na vlasti. Mogu da razumem da vi to ne razumete. Suština politike je da se borite, za svoje ideje bez obzira da li ste u vlasti ili ste u opoziciji.
Meni je drago da ste vi rekli nešto sada što inače nećete da kažete kada vaši sadašnji koalicioni partneri ovde govore kako ništa nije urađeno od 2008. godine do 2012. godine. Evo, gospodine Mrkonjiću, samo da vam nešto ne zastane u grlu, govorili ste o izgradnji mosta 2011. godine u Beškoj, znači, tada je puštena jedna strana mosta preko Beške na Dunavu. Na kraju 2011. godine je pušten most na Adi, pre šest meseci je otvoren drugi most na Dunavu koji je započet u vreme 2008. godine do 2012. godine.
A šta je ova Vlada započela? Koji je to infrastrukturni objekat gde će doći predsednik Vlade, ministri da se slikaju i da pokažu građanima šta je ostalo iza njih? Evo kažite vi gospodine Mrkonjiću. Šta je to? Pešački prelaz na Voždovcu pre neki dan koji je otvaran. Jesu li to infrastrukturni objekti? Je li to ono što je ostalo iza ove Vlade? Jeste. Ništa niste uradili i sada pričate o velikim snovima, o Menhetnu na Savi. Ja bih voleo, a pričao je i premijer ovde o Menhetnu na Savi. Ja bih voleo da se to desi.
(Aleksandar Jovičić, s mesta: To ste vi pričali. To je vaš projekat.)
Ali i vi i ja gospodine Jovičiću smo dovoljno mladi da to na žalost nećemo sačekati. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Đurišiću. Molio bih vas sledeći put samo malo tiše jer pola vas nisam razumeo, jer jako vičete.
Reč ima dr Dijana Vukomanović.

Evo odmiču sati, protiču minuti od kako ste vi u opoziciji. Ja bih sada htela da pobrojim one godine od kada mi od 5. oktobra 2000. godine nismo odlučivali o tome šta će se graditi jer nismo bili okosnica koaliciji. Znači, sada ja da krenem da nabrajam 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010 i evo 2011. godina kada je ministar Mrkonjić zaslužan za izgradnju mosta Beške, tek tad je Boris Tadić mogao da se uslika sa nečim konkretnim.
Takođe, podsećam da je most na Adi koji je preskupo plaćen, izgrađivan sa kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, ali u anale svetske je ušao izveštaj o tome na koji je način gradonačelnik Đilas raseljavao Rome. To je slika i prilika demokratske opcije, odnosno bivšeg DOS, bivše DS i bojim se da će jednostavno to biti zapamćeno o tome šta i kako ste vi radili.