Hvala.
Dakle, jedan vrlo lep primer saradnje između različitih političkih subjekata u našem društvu. Neko je izrazio ovde očekivanje da se na ovakav rad kaže – bravo za takav rad. Upravo to kažem, za sve angažovane aktere koji su doveli do toga da se nešto što je dobro, korisno, zajednički i usvoji. Takav pristup mi iz SNS zapravo pozivamo jako dugo. Samo podsećam na tu činjenicu. Lepo je kada do toga dođemo i to je dobar kontrast onome što se nazivalo bezidejnim u više navrata, a što svakako podrazumeva silna javljanja koja se čine zbog čega, da bi se zabeležio neki broj javljanja, pa da bi se onda to isticalo kao neki lični uspeh.
Znamo mi svi vrlo dobro da to nije to, nije suština u ponavljanju bez ikakve poruke u stotinama primeraka. Suština je u nečemu drugom, u tim rečima koja se iskoriste, niti u broju amandmana, gospodine predsedavajući. Dakle, 1400 amandmana, od kojih 1350 ne zaslužuje da bude usvojeno zato što ne sadrži ništa kvalitetno, čak i nije podatak za pohvalu, kao što nisu za pohvalu ni oni zakoni koje smo pomenuli, neka četiri zakona koji su stigli kao predlog.
Ali, da ne bude to poruka, da se mi vratimo na ovaj dobar rezultat. On je dobar, on je nešto što nam treba, nešto što želimo da se dešava što češće, mada opet ne treba da bude razlog za pretenciozne zaključke. Dakle, predlagač amandmana kada kaže da mu ne pobegne ni jedno slovo, može da pogleda obrazloženje svojih amandmana samo za ovu sednicu danas i naći će bar dva slova koja su mu pobegla u njihovim obrazloženjima, a čak smo, čini mi se, i promenili tri amandmana upravo iz razloga nepreciznosti i gramatičkih falinki. Sami predlagači su ih promenili kada su to uočili.
S tim u vezi, moramo da repliciram na izvestan način kolegi Babiću. Ja se ipak ne bih složio sa onom ponudom za posao. Mislim da to ipak zaslužuje da bude ozbiljnije nego što, koliko vidim, može da se ponudi. Hvala.