Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova dr Nebojši Stefanoviću i predsedniku Vlade gospodinu Vučiću, vezano za nemile događaje koji su se dešavali ovih dana u Inđiji, sa pitanjem – kada i u kom roku će MUP utvrditi identitet osobe koja je izvršila pretnje i pokušaj prinudne aktivnosti prema Vladimiru Ješiću, bratu Gorana Ješića u Inđiji, kao i da se utvrdi nesumnjivo, ko je i da li je uopšte neko tukao zamenika predsednika opštine Beočin, da se utvrdi ko je i na koji način odbornike pritiskao, pretio im i pokušavao da utiče na njihov glas, vezan za opstanak opštinske vlasti u Inđiji, kao i koja su to lica, kako se zovu, iz kojih su stranaka?
Takođe da se utvrdi ko je osoba koja je iznajmila tj. uzela Rent a kar vozila koja su kasnije korišćena za neprekidno patroliranje, prevoženje sumnjivih osoba, sumnjivog izgleda i sumnjivih motiva po Inđiji, danima, sa namerom da i u Inđiji, kao i u drugim opštinama u Srbiji se promeni izborna volja građana.
Podsećam ministra unutrašnjih poslova da nam duguje odgovor i na ranije postavljena pitanja, vezano za incidente i nasilje koji su se desili i u Vrbasu i u Srbobranu, i u Mionici, da do dana današnjeg građani Srbije ne znaju ko su ljudi koji su bili u tim mestima u funkciji izbornih aktivnosti SNS, koji su vršili akte nasilje.
Obećano nam je i tad nekoliko puta da će biti otkriven identitet tih osoba, bez obzira ko su te osobe i da će oni biti krivično procesuirani.
To se do dana današnjeg nije dogodilo, a podsećam ministra unutrašnjih poslova, da su za neke od tih počinilaca dostavljena imena i prezimena i da se zna ko su ti ljudi, kao recimo u Vrbasu. Do dana današnjeg nemamo odgovor na to.
Pitanje za predsednika Vlade, ministra finansija – kada ćete i na koji način i u kom roku vratiti neustavno, nezakonito smanjene penzije srpskim penzionerima i plate koje ste smanjili, s obzirom na to da kako sami kažete ne možete da verujete i prosto vam je neprijatno kako nam dobro ide, i kako MMF ima dobar uvid u stanje naših javnih finansija, koji beleži samo pluseve, što je naravno neistina, ali pošto ste to obećali, moje pitanje – kada ćete tim ljudima vratiti penzije i vratiti plate, s obzirom na to da ti ljudi ne mogu da sastave kraj s krajem u današnjoj Srbiji.
Treće pitanje, se odnosi na ministra privrede, gospodina Sertića, i ministra finansija, gospodina Vujovića, a tiče se fabrika za koje sam već postavio pitanje i nisam dobio odgovor – kako ćete da rešite problem 14. oktobra iz Kruševca, „Trajala“, „Župe“, „Prve petoletke“, „Magnohroma“ iz Kraljeva i „Fabrike vagona“ iz Kraljeva, s obzirom na to da ti radnici očekuju rešenje njihovog, inače jako otežanog položaja, da je potpuno neizvesno šta će se sa njima desiti, da li će dobijati otpremnine, u kom pravcu će se kretati rešavanje njihovog problema, a znajući da je ova Vlada bila u stanju da dovede profesionalni strani menadžement u slučaju „Železara“.
Moje pitanje – zašto ne dovedete plaćeni profesionalni strani menadžment u !14. oktobar“ u „Trajal“, u „Magnohrom“, u „Prvu petoletku“, u „Župu“ i na taj način rešite egzistencijalni problem ovih ljudi, pošto ste pokazali da možete da dovodite stručnjake iz inostranstva koje debelo platite, zašto su srpska preduzeća druga diskriminisana u odnosu na „Železaru“ Smederevo?
Takođe, na kraju želim da kažem, poštovani građani, i moje pitanje ministru finansija, gospodine Vujoviću, kako ćete da rešite problem i da li ste svesni da u ovih mojih pet minuta, skorog govora koji sam imao i postavljanja pitanja vama, vaša Vlada je zadužila Srbiju preko 30.000 evra.
Samo ovo što sam ja govorio i postavljao pitanja Vladi, poštovani građani, koštalo vas je 35.000 evra zaduženja od strane ove vlasti koja niti zna za šta troši taj novac, samo zna da se dug neprekidno, neprekidno uvećava i svi pokazatelji, a naročito nezaposleni, što je danas i zvanično potvrđeno rastu u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić, kao poslednji prijavljeni poslanik za postavljanje pitanja. Izvolite.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja svoje poslaničko pitanje upućujem predsedniku Vlade AP Vojvodine, gospodinu Bojanu Pajtiću, ali kako ne očekujem da iz tog pravca dobijem adekvatne odgovore, upućujem pitanje i Vladi Republike Srbije, ministru pravde, ministru policije, a mislim da bi i ministar finansija imao ponešto da po ovom pitanju kaže.
Interesuje me – da li je tačan podatak da su u nezakonito formiranoj kancelariji za evropske poslove AP Vojvodine, njen šef u Briselu, Predrag Novakov, inače državljanin Kanade, kasnije ću objasniti zašto ovo podvlačim i njegova saradnica, Andrea Stajić, u periodu od 2006. do 2014. godine, primali redovne dve plate. Prvi Novakov, u iznosu od 3.445 evra i 106.000 dinara, a druga Stajić, značajno manje 2.460 evra i 100.000 dinara.
Voleo bih da znam da li je primanje dve plate zakonito? Možda jeste, ali sigurno znam da je praktično, jel ako čovek slučajno privede nekoliko dana u Novom Sadu, recimo godišnje, dobro je da ne mora u menjačnicu, da ima dovoljno keša.
Naravno, to nije sve, pa me interesuje da li je tačno da se radilo o platama u kojima nisu bili uračunati troškovi telefonima, korišćenje interneta, kancelarijskog materijala, goriva, reprezentacije, stana, hrane, službenog vozila i sekretarice, sve ovo je dodatno plaćeno.
Za ministra pravde posebno – da li je tačno da su zbog dodatnih zloupotreba, nepojavljivanja na radnom mestu, za ovu platu, očito nisu ni dolazili na posao, poručivanje avionskih karata godinu dana unapred i bahatosti, mobinga, protiv Novakova podignute tri tužbe pred Osnovnim i Višim sudom u Novom Sadu.
Za ministra policije i zbog toga sam podvukao kanadsko državljanstvo – da li je tačno zbog sumnje da je zastupao interese drugih država i obavljao, i zbog odavanja službenih tajni protiv Predraga Novakova podignuta krivična prijava.
Samo se nameće pitanje – čije su, kadrovsko rešenje, bili pomenuti briselski predstavnici AP Vojvodine i ko su ostali članovi ove organizacije?
Sada, Kancelarija je dobila svog pravnog naslednika, to je Fond „Evropski poslovi“ AP Vojvodine.
Interesuje me da li ovi pravni naslednik realno ispunjava ciljeve naznačene u programu, a to je unapređivanje privrednih, naučnih, obrazovnih i turističkih kapaciteta AP Vojvodine? Podaci izneti u štampi i odgovori koje je naslednik Novakova od maja 2014. godine, Siniša Lazić, razmećući se silnim evropskim uspesima Fonda, još nisu razjasnili građanima rezultate sadašnjih broja zaposlenih u Fondu „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, njihovoj stručnosti, mesečnim primanjima i zatim svim drugim prihodima i rashodima koje očito ima.
Da li je tačan podatak da je naslednik Novakova, Siniša Lazić, od 2014. pa do danas, prima platu od 431.000 dinara, a njegov PR, stručnjak za odnose sa javnošću 316.000 dinara? Eto dragi narodni poslanici i mi predstavljamo neku javnost naroda Srbije, ali šta je to za PR jednog Lazića.
Molio bih podatke o sadašnjem broju zaposlenih u Fondu „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, njihovoj stranačkoj pripadnosti, mesečnim primanjima i svim drugim prihodima koje očito ima, ako je Vojvodina pod vodom, kako je pre nekoliko dana ovde tvrdio jedan uvaženi narodni poslanik, mislim da bi odgovori na ova pitanja mogli da nam ukažu ko to Vojvodinu vuče na dno Panonskog mora, posebno ako, evo propratimo i poslednje događaje u Inđiji, propratimo aktivnosti brata Gorana Ješića, Vladimira Ješića, odbranu Tatarskog brda, stanova u Beču, itd? Vojvodina jeste pod vodom, s tim se mogu složiti, ali još jednom ponavljam, dobro se vidi ko je na to dno vuče. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sednici sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nada Lazić, Dubravka Filipovski, Zlata Đerić, Ljiljana Nestorović, Branka Bošnjak i Srđan Dragojević.
Dostavljen nam je zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Pošto na današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedene sednice.
Obaveštavam vas da su proverom u službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da u tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbu na navedeni zapisnik.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine RS u 2015. godini, održane 18, 19, 20. marta 2015. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 125, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 20 od ukupno 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, održane 18, 19, 20. marta 2015. godine.
U sazivu ove sednice koji vam je dostavljen, sadržan je i predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i član 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i predlozima za spajanje rasprave.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji je podnela Narodnoj skupštini 2. aprila 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 135 od ukupno 144 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Poslanička grupa Demokratske stranke je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do helikopterske nesreće u kojoj je izgubilo život sedam osoba, koji je podnela Narodnoj skupštini 9. aprila 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 129 od ukupno 144 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik, prof. dr Janko Veselinović, na osnovu člana 92. stav 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama zakona o Narodnoj banci Srbije koju je grupa od 12 narodnih poslanika poslaničke grupe Boris Tadić - Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije podnela Narodnoj skupštini 25. februara 2015. godine.
Da li narodni poslanik dr Janko Veselinović želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Hvala.
Ovo je treći put kako pokušavam da ubedim vladajuću većinu da stavimo na dnevni red tri zakona kojim bi se olakšao položaj zaduženih građana koji ne mogu da vraćaju svoje kredite, a imajući pre svega u vidu da država daje podršku interesima banaka finansijskih institucija na štetu građana.
Danas neću pričati previše o normama koje sam predložio u tim zakonima, pokušaću da vam predočim sudbinu ljudi koja se krije iza ovakvog odnosa države prema njima.
Istina, znam da vaše suze neću izmamiti, to bi možda mogao učiniti samo premijer Vučić zbog samokažnjavanja da ne ide u toalet, ali ja vas molim da saslušate šta je sudbina ljudi koji su prema predlogu ova tri zakona trebala da budu zaštićena.
Bračni par iz Novog Sada 2008. godine u martu uzeo je kredit od 45 hiljada evra, što je u švajcarskim frankama bilo 60 hiljada evra. Uzeli su kredit za pola stana od 40 kvadrata. Sedam godina su uredno vraćali kredit. Banka je za to vreme povećavala kamatne stope, sami su utvrđivali kurs iako su imali prema ugovoru jasno definisan kurs i valuta se svakako povećavala.
Prva rata koju su plaćali bila je 16 hiljada dinara. Dakle, 16 hiljada dinara, odnosno 120 evra. Danas rata koju plaća ta porodica je 40 hiljada dinara. Dakle, rata im je sa 16 hiljada dinara za sedam godina uvećana na 40 hiljada dinara, odnosno sa 120 evra na 333 evra.

Vreme.

Nastaviću.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 138 od ukupno prisutnih 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović, na osnovu člana 92. st. 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je grupa od 12 narodnih poslanika Poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, podnela Narodnoj skupštini 25. februara 2015. godine.
Da li narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Od kredita koji je 2008. godine bio 45 hiljada evra, vratili su 25 hiljada evra. Danas banci duguju 50 hiljada i 120 evra. Dakle, uzeli su kredit od 45 hiljada evra, vratili su 25 hiljada evra, danas duguju 50 hiljada 120 evra, i to po obračunu koji su prema merama Narodne banke Srbije predložile banke.
Šta to znači? To znači da je rata koja je nekad bila pola njene plate, sada jedna i po plata. U međuvremenu, jedan član ove porodice je ostao bez posla, bez mogućnosti da dalje vraćaju kredit. Osim toga, iako su kredit uzeli za pola stana, duguju banci sada vrednost koja je veća od jednog stana. Ukoliko bi nastavili da vraćaju ovaj kredit, narednih 18 godina njihov iznos vraćenog kredita bio bi preko 100 hiljada evra, iako su uzeli kredit u visini od 45 hiljada evra.
Gospodo, pitam vas da li smatrate da je ovo odgovorna država? Da je ovo država koja štiti svoje građane? Ja vidim da se vi smeškate, međusobno pričate i da vas ovo pitanje ne interesuje. Ovakvih u Srbiji je 30 hiljada porodica, stotinu hiljada članova tih porodica.
Drugi primer je porodica iz Beograda. Uzeli su 2008. godine kredit od 43 hiljade evra. Vratili su 20 hiljada evra. Dužni su još 40 hiljada evra. Dakle, imali su ratu koju su plaćali 20 hiljada dinara 2008. godine, sada im je rata 45 hiljada dinara. Umesto kredita koji je bio 43 hiljade evra, njihov kredit je sada 70 hiljada evra. Dakle, duplo veći. Supruga je u ovom slučaju u međuvremenu ostala bez posla. Dakle, radi se o klasičnom interesu banaka.