Poštovani predsedavajući, poštovani ministre zdravlja, dr Lončaru, poštovani državni sekretaru, profesore Vekiću, dame i gospodo, poštovani narodni poslanici.
Danas diskutujemo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Kada pričamo o ovoj temi imamo dve strane problema, ili dve ravni problema.
Prva strana ove problematike današnje je neujednačenost, kao što je više puta u toku ove rasprave rečeno, dva zakona.
Prvi zakon je, zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji u svom članu 25. govori o potrebi obaveznog vakcinisanja protiv 10 zaraznih bolesti. Protokol koji ide uz ovaj zakon, protokol o vakcinisanju daje podrobnija objašnjenja vezanih za obaveznost vakcinisanja.
Drugi zakon je Zakon o pravima pacijenata koji u svom članu 15. stav 2. kaže – pacijent, odnosno roditelj ili staratelj, ako imamo maloletnog pacijenta, ima pravo da odbije predloženi lek od medicinske struke ako proceni da to može da ugrozi njegovo zdravlje.
Druga strana ove problematike je nešto što sam mislio da je daleko iza nas, da to nije primereno početku 21. veka, to je da diskutujemo o opravdanosti vakcinisanja i o opravdanosti obaveznog vakcinisanja.
Prošle godine, 1. jula, postavio sam u pisanoj formi ispred svoje poslaničke grupe ministru zdravlja pitanje, a na molbu koleginice koja je pedijatar neonatolog u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“, šta se praktično dešava kada roditelj ili staratelj odbije da mu dete primi vakcinu? Odgovor ministra i Ministarstva zdravlja je bio veoma brz, jasan i precizan – šalje se na teren sanitarni inspektor Ministarstva zdravlja koji obavlja razgovor sa roditeljem ili starateljem i ako i tad on ne odustaje od toga, sanitarni inspektor ima obavezu na osnovu aktuelnog zakona da piše prekršajnu prijavu.
Posle toga sam tražio, takođe od sanitarne inspekcije Ministarstva zdravlja, koliko je u toku 2014. godine napisano tih prekršajnih prijava? Podatak je bio egzaktan. Od početka januara 2014. godine do početka decembra te iste godine napisana je 121 prijava. Dalje sam išao da vidim kakav je rezultat tih prijava, no, nažalost, nisam mogao da dobijem povratnu informaciju kako je to bilo.
Ovaj odgovor jasan, precizan i brz od strane Ministarstva zdravlja i ministra, prosledio sam koleginici dr Ljiljani Stanković pedijatru neonatologu Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front“. Moram priznati sada da sam naivno pretpostavio, sada je sve jasno, sada imamo napismeno ono što treba da zaštiti i naše doktore i našu struku i našu profesiju, no nažalost u praksi imamo drugačiji rezultat. Mi treba ovde da kažemo da pravni segmenti naših bolnica u velikom procentu, odnosno pravni segmenti u domovima zdravlja ne žele sebi da zagorčavaju život i u takvim situacijama više su naklonjeni roditeljima ili starateljima i priklanjaju se ovom drugom zakonu, Zakonu o pravima pacijenata.
Nažalost, kao rezultat toga mi imamo smanjeni obuhvat vakcinisane dece, prevashodno one koje se vakcinišu protiv malih boginja ili morbila. Kao rezultat te smanjene kolektivne otpornosti nacije prema morbilima, mi sad imamo aktuelni podatak da je obuhvat vakcinisane dece protiv morbila 85-87%. Ministar je ovde napomenuo – idealno je ako imamo taj obuhvat vakcinisane dece za određenu osipnu groznicu iznad 95%. Nažalost, zbog pada ovog procenta obuhvata vakcinisane dece protiv morbila, mi smo u poslednje vreme, i toga smo svedoci, u poslednjih nekoliko meseci, imali nekoliko manjih epidemija morbila u našoj zemlji.
Ova današnja plenarna sednica pokazuje jedinstvo struke i profesije i ja moram da iskažem svoje zadovoljstvo prema Ministarstvu zdravlja, prema ministru zdravlja, koji je brzo i adekvatno reagovao, tako da mi na današnjoj sednici šaljemo jasnu poruku našim kolegama i široj javnosti.
Što se tiče ove druge strane problematike, opravdanosti vakcinisanja, mene je čak i sramota da pričam ovde među vama, ali pošto je ovo poruka široj javnosti, hteo bih samo da ukažem na neke elementarne medicinske činjenice. Pre uvođenja vakcine za difteriju, smrtnost od difterije je bila 100%. Posle uvođenja vakcinisanja – nula. Pre uvođenja vakcine protiv hemofilus influence smrtnost je bila 99%, sada, sa uvođenjem, praktično imamo minijaturnu smrtnost.
Hteo bih nešto da apostrofiram. Naime, čime se antivakcinalni lobi služi na ovim našim prevashodno internet forumima? Često, i to kad čitate te njihove internet forume, spominju jednu presudu koju je presudio niži sud u Riminiju 2012. godine. O čemu se radi? Roditelji dečaka koji se zove Valentino Boka su tužili državu u Riminiju, pošto njihovo dete Boka ima autizam, tužili su državu Italiju da je dete dobilo autizam od vakcine protiv morbila, čuvena MMR vakcina. Taj niži sud je te 2012. godine presudio u korist roditelja deteta.
U februaru ove godine, 2015. godine, viši apelacioni sud u Bolonji je poništio tu presudu. Zašto? Napravljene su dve krucijalne greške. Prva greška – ko je bio veštak koji je rekao decidirano da je vakcina uzrokovala autizam kod dotičnog deteta? Lekar se zove dr Masimo Montinari, koji je bio u sukobu interesa. On sam je imao određene preparate koji je davao preventivno za decu koja nisu vakcinisana, a imao je i svoje alternativne preparate za lečenje autizma. Advokat koji je praktično zastupao roditelje od ovog dečaka zove se Luka Bentaloro i on je bio profesionalac, praktično, da uzme i da zaradi na ime odštete od strane farmaceutskih kuća koje su proizvodile određene vakcine.
Takođe, i veštak medicinski i advokat, to je ova druga strana zbog čega je ova presuda poništena, su se praktično pozivali na jednu prevarantsku kliničku studiju koju je obavio britanski hirurg koji se zove Endru Vejkfild, koji je objavio jednu svoju kliničku studiju sa 12 pacijenata gde je decidirano rekao – Svi su dobili famoznu vakcinu MMR i svi su dobili autizam.
Šta se desilo? Na sudskom sporu prvo od dvanaestoro dece koji su navodno imali autizam, troje uopšte nisu imali autizam, petoro su imalo psiho-fizičke probleme i pre nego što su primili MMR vakcinu protiv morbila, prevashodno.
Dalje, sudski spor, na suđenju je kolega hirurg Vejkfild rekao – Ja sam te dijagnoze postavljao na osnovu onoga što su mi pričali roditelji, ne na osnovu pregleda. Onda taj sudski spor, šta je dalje pokazao? Pokazao je da je Vejkfild dobio od strane određenih advokata 400 hiljada funti, to je otprilike negde oko pola miliona evra, na ime toga da dokaže i prezentuje svoj rad da vakcina uzrokuje autizam.
Zašto su to advokati uradili? Zašto su mu dali pare? Da bi mogli praktično da pokupe kaznu od strane ovih firmi koji su proizvođači vakcina.
Treća stavka zbog čega je praktično udruženje, britansko udruženje za medicinu i hirurgiju njemu ukinulo licencu i izbacilo ga iz svog lekarskog esnafa, treća stavka vezana za ovog kolegu je bila ta što je sam u stvari patentirao jednu vakcinu protiv morbila.
Zašto sada pričam ovo? Pričam ovo vezano zato što taj antivakcinalni lobi na svojim internet prezentacijama priča o ovim slučajevima. Nikakav problem, mi i treba da pričamo, ali onda treba da idemo od početka do kraja. Takođe se pozivaju na jednu studiju, koja je objavljena u „Lansetu“. „Lanset“ je najcenjeniji britanski, odnosno svetski medicinski časopis, sa jednim visokim, visokim impakt faktorom, koji je 1998. godine rekao i objavio jedan naučni rad, gde stvarno povezuje vakcinu protiv morbila sa autizmom. Antivakcinalni lobi spominje to, taj deo priče, ali ne spominje drugi deo priče koji je jednostavan. Godine 2010. isto u tom časopisu svetskog ranga, „Lansetu“, je ta studija povučena. Zašto? Pa, opet glavni urednik „Lanseta“ je našao sukob interesa glavnog autora tog rada iz 1998. godine.
Početkom devedesetih godina, prilikom raspada Sovjetskog Saveza, protokol seroprofilaksija i kompletne imunizacije je bio poremećen u Sovjetskom Savezu. Na teritoriji čitavog Sovjetskog Saveza, bivšeg, registrovano je u veoma kratkom vremenskom intervalu 150.000 pacijenata sa difterijom. Nisu bili vakcinisani.
Godine 2000, u Africi od morbila, malih boginja, umrlo je 330.000 dece. Ukupno u svetu je tada umrlo negde oko pola miliona. Posle 13 godina, 2013. godine u Africi umire deset puta manje dece 33.000. Ukupno tada u svetu od morbila umire 101.000. Šta se desilo za ovih 13 godina? Taj mortalitet sa 330.000 pao je na 33.000. Deca su počela da se vakcinišu.
Godine 2013. obuhvat vakcinisane dece u Africi sa tim mortalitetom je bio 39%. Opet ponavljam ono što smo više puta rekli u prethodnom periodu, obuhvat ono čemu težimo, sada u ovom slučaju mi moramo da imamo pravnu regulativu, je onaj obuhvat vakcinisanosti koji iznosi iznad 95%.
Tačno je, postoje države koje nemaju obavezujuću pravnu regulativu, ali kod svih tih država obuhvat vakcinisanosti je iznad 95%. Zemlje u našem okruženju Hrvatska, Slovenija, imaju obaveznost vakcinisanja, tako da u ovom periodu, to je nešto što je neophodno.
Takođe, čitajući te njihove internet forume, antivakcinalne, šta sam primetio? Pozivaju se na neke štetne supstance unutar pojedinih vakcina. Mi imamo u sklopu pojedinih vakcina takozvane ađuvante, potporne materije koje su neophodne da budu tu prisutne da bi aktivnost ili fenomen imunogenizacije bio veći. To su formaldehid, gluteraldehid, aluminijum, ali u takvim malim koncentracijama koje apsolutno nisu štetne za pacijenta.
Stalno spominju da je jedinjenje žive, takozvani timerosal, prisutan u pojedinim vakcinama i da to jedinjenje žive uzrokuje autizam. Mi to nemamo u našim vakcinama. Najpoznatija vakcina, pričali smo više puta i ovde se spominjalo, pentaksin, nema, apsolutno nema.
Još jednom ću ponoviti, pravo je zadovoljstvo biti ovde, da budemo svi zajedno na jednom našem pravcu, a to je nešto što je nacionalni resurs – zdravlje svih nas, pogotovo zdravlje ove naše najmlađe populacije. Zahvaljujem na pažnji i, naravno, poslanički klub SDPS sa zadovoljstvom će podržati Predlog ovog zakona.