Zahvaljujem se gospodine Rističeviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke, u celini.
Zahvaljujem se.
Molim ministra Ljajića da uđe u salu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pozvao da sadašnjoj sednici prisustvuju dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i komunikacija, Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Bojana Todorović, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, Jelena Marjanović, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, dr Renata Pindžo, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, Jasmina Roskić, načelnik odeljenja u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Slavica Višnjić, šef Odseka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i Danijela Vićentijević, samostalni savetnik u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Pozdravljam gospodina ministra.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima tačaka 3, 4, 5. i 6. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova. Kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova te poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. stav 1. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kanade o podsticanju zaštite ulaganja, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije u ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o saradnji u oblasti turizma i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministra Ukrajine o saradnji u oblasti turizma.
Da li predstavnik predlagača dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija želi reč? (Da.)
Izvolite, reč ima potpredsednik Vlade dr Rasim Ljajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što vidite pred vama su četiri identifikacije, odnosno sporazuma o ratifikaciji. Dozvolite mi da kažem vrlo kratko o svakom od ova četiri zakona o potvrđivanju sporazuma koji su danas na dnevnom redu.
Prvi je zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Republike Jermenije o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji, radi se o jednom opšte krovnom sporazumu koji je potpisan krajem prošle godine koji sadrži oblasti moguće saradnje između dve zemlje. Ovaj sporazum takođe predviđa i formiranje mešovite komisije za ekonomsku saradnju između Jermenije koja bi trebala da definiše prioritete saradnje između dve zemlje i da rešavate tekuće probleme koji postoje u toj saradnji, odnosno da otklanja moguće preporuke.
Naravno, saradnja između Srbije i Jermenije je gotovo zanemarljiva u ekonomskom i trgovinskom smislu. Jedan od razloga zašto je tako mala saradnja, odnosno obim robne razmene je činjenica da do sada nismo imali ugovorno pravnu regulativu, između ostalog zato i ratifikujemo ovaj sporazum. Geografska udaljenost je drugi element zbog koga je ta saradnja na ovako visokom nivou. Treći razlog zbog kojeg je važno da ovaj sporazum ratifikujemo, odnosno da ga potpišemo a sada i ratifikujemo je činjenica da Jermenija od 1. januara je postala deo carinske unije Rusije i Belorusije i Kazahstana i da ćemo mi morati da imamo jedan novi režim trgovinskih odnosa sa ovom zemljom i ovo predstavlja dobar uvod, odnosno osnov za zaključivanje jednog takvog sporazuma i sa Jermenijom.
Već sam rekao da je obim robne razmene zanemarljivo mali, svega 1,8 miliona dolara, od toga je naš izvoz 1,7 miliona, uglavnom izvozimo lekove i cigarete. Nadam se da će nakon ovog sporazuma, nakon što takođe potpišemo sporazum koji je u fazi usaglašavanja o podsticaju i zaštiti investicija, obim trgovinske razmene između dve zemlje biti značajno veći nego što je do sad.
Drugi sporazum koji danas ratifikujemo je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kanade o podsticaju i zaštiti ulaganja. Ovo je osnovni sporazum u ovoj oblasti koji predstavlja najbolji način za privlačenje stranih investicija, koji predstavlja signal da je zemlja bezbedna i sigurna za ulagače i investitore.
Srbija do sada ima potpisana 52 sporazuma, sa 52 zemlje. Osnov za zaključivanje ovih sporazuma je jedan tipski sporazum koji je usvojen septembra meseca prošle godine. Za razliku od tih tipskih sporazuma koji predstavljaju osnov za pregovaranje o zaključivanju ovakvih sporazuma, ovo je prvi sporazum koji nije zaključen na osnovu tog tipskog sporazuma i taj tipski sporazum je model koji se koristi u ECD.
Ovo je sporazum koji koriste uglavnom Kanada, SAD i Australija kao osnov za zaključenje ovakvih sporazuma. On je model koji predstavlja mešavinu između sporazuma o slobodnoj trgovini i klasičnih bilateralnih i investicionih sporazuma. To je bio osnov na koji smo zaključivali ovakav vid sporazuma i kao što ste imali prilike da vidite, on sadrži pet delova, četiri aneksa. Suština je da se obezbeđuje, garantuje stranim ulagačima sigurnost, bezbednost za svoje investicije, da reguliše odnose između ulagača i države koja prima te investicije, da reguliše i način rešavanja eventualnih sporova između dve strane, tačnije ulagača i države u kojoj se ta sredstva ulažu.
Ovaj sporazum je potpisan septembra 2014. godine posle dugih pregovora koji su trajali više od godinu dana, upravo zbog toga što se ne radi o tipskom modelu sporazuma. Prvi put se suočavamo sa ovakvim vidom sporazuma koji zaključujemo sa jednom zemljom na osnovu njihovog tipskog sporazuma.
Takođe, Kanada je za nas važan potencijalni investitor, trenutno u Srbiji postoji 50 kompanija koje dolaze iz Kanade. Od toga najveći broj njih 13 su kompanije koje se bave rudarskim istraživanjima u koje je do sada uloženo preko 125 miliona dolara.
Mi sa ovim sporazumom kompletiramo ugovorno pravnu regulativu kada govorimo o ekonomskoj saradnji sa Kanadom. Pre toga je zaključen Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, Sporazum o ekonomsko-strateškoj saradnji, kao i Sporazum o socijalnoj sigurnosti, odnosno o osiguranju. Time u velikoj meri smo stvorili odličan pravni osnov za buduću ekonomsku saradnju i sve vidove saradnje, ne samo trgovinsku, već i investicionu.
Što se tiče druga dva sporazuma, manje-više radi se o tipskim sporazumima, dakle Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministra Ukrajine u saradnji u oblasti turizma i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o saradnji u oblasti turizma. Manje-više dva slična sporazuma kakvih imamo više sa drugim zemljama sa ciljem da se podstakne saradnja u ovoj oblasti.
Za nas je posebno važna ova saradnja u oblasti turizma sa Ukrajinom, s obzirom na veličinu tržišta, da Beograd među ukrajinskim turistima i agencijama turistički u Ukrajini se posmatra kao važan tranzitni centar, istina, za letovališta u Grčkoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori, ali kao važna turistička destinacija za ukrajinske turiste. Oni su takođe posebno zainteresovani za naše planine, manastire i banjska lečilišta. Mi verujemo da će ova dva sporazuma, posebno ovaj sa Ukrajinom podstaći saradnju u oblasti turizma i privući daleko veći broj turista za ove dve zemlje nego do sada.

Zahvaljujem se, gospodine Ljajiću.
Da li neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ili šefova poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, saradnici gospodina Ljajića, dame i gospodo narodni poslanici, u danu za glasanje poslanice i poslanici poslaničke grupe SPO i DHSS glasaće za potvrđivanje sporazuma, i želeo bih da obrazložim zbog čega.
Govoriću najpre o Sporazumu o ekonomsko-tehničkoj i naučnoj saradnji sa Jermenijom. S obzirom na to da sam i predsednik poslaničke grupe prijateljstva sa ovom zemljom, rekao bih nešto više o značaju ovog sporazuma, jer će on omogućiti da se razvija oblast ekonomske, naučne i tehničke saradnje između naše dve zemlje, da se stvori pravni osnov za osnivanje međuvladine komisije za praćenje ove saradnje, za njeno unapređivanje, a i za otklanjanje prepreka koje bi mogle da nastanu tokom te saradnje.
Između Srbije i Jermenije tradicionalno postoje dobri odnosi, ali kako je to u septembru prošle godine prilikom susreta sa ministrom spoljnih poslova Jermenije, gospodinom Eduardom Nalbandijanom, istakao ministar spoljnih poslova Republike Srbije, gospodin Dačić, nas vezuje to prijateljstvo, ali postoji nažalost i taj tradicionalni nemar prema prijateljima, a to se ogleda u činjenici da mi nemamo svoje diplomatsko predstavništvo u Jermeniji, da je za tu zemlju nadležna naša ambasada u Kijevu, a da ni Jermenija nema svoju ambasadu u Beogradu, da ona našu zemlju pokriva iz Atine i da to u mnogome usložnjava razvoj odnosa između naših zemalja.
Dalje, postoji i problem postojanja viza, s tim da se nešto lakše dobijaju jermenske vize. Naime, kada naši građani putuju u tu zemlju mogu po dolasku na granični prelazima da dobiju vizu koja i ne košta mnogo - šest evra. Ali, s druge strane, kada Jermeni žele da putuju u Srbiju, onda je to komplikovanije i onda tu vizu čekaju najmanje 10 dana i ona se dobija ili u Moskvi u našoj ambasadi ili u Teheranu. Ne treba govoriti koliko su ovi gradovi udaljeni od Jermenije.
Problem u komunikaciji je i nepostojanje direktne avionske linije između Beograda i Jerevana, zbog čega se putuje ili preko Beča ili preko Moskve. Ono što je dobro, to je da postoje počasni konzulati. Dakle, u našoj zemlji postoji počasni konzulat Jermenije, na čijem čelu je gospodin Predrag Tomić, a i naša zemlja ima počasni konzulat u Jerevanu. Na njenom čelu je poznati književnik, naučni radnik i prevodilac, gospodin Babken Simonjan, veliki prijatelj naše zemlje koji je preveo veliki broj književnih i naučnih dela sa srpskog na jermenski jezik. Da pomenem, pored ostalog, da je preveo i Gorski vijenac.
Naravno da se nadamo da će se ostvariti obećanja dvojice ministara spoljnih poslova, da će se pristupiti otvaranju diplomatskih predstavništava u rangu ambasada između dve zemlje, što bi odnose unapredilo.
Kada je predsednik Vlade, gospodin Vučić, takođe jesenas, prošle godine primio jermenskog ministra spoljnih poslova, zaključeno je da ima mnogo mogućnosti za razvoj saradnje, a posebno u oblasti nauke, medicine i ekonomije, kao i da bi trebalo razmisliti o uvođenju viznih olakšica kako bi se podstakla pre svega turistička i ekonomska razmena.
Zaista, kao što je ministar Ljajić i rekao, ekonomski odnosi ne prate nivo tradicionalno dobrih prijateljskih i političkih odnosa. Veoma je skroman taj obim ekonomske razmene, iako ima mogućnosti da Srbija, recimo, izvozi lekove, da se ta saradnja razvija u oblasti poljoprivrede, a posebno da se izvozi naš semenski kukuruz. Mi Jermeniji možemo da ponudimo i zajednička ulaganja. Ono što Jermenija može da ponudi nama, oni imaju veoma kvalitetno sušeno voće, južno voće, kvalitetna vina, grožđa. Oni mogu nama da ponude i u oblasti metalurgije zlato, bakar, molibden. Oni su inače najveći svetski proizvođači ovog poslednjeg metala. Šansa postoji i u razvoju turizma.
Inače, postoji nekoliko naših firmi koje deluju na teritoriji Jermenije i oko tridesetak naših građana živi u ovoj zemlji. Do sada je potpisana Konvencija za izbegavanje dvostrukog oporezivanja. Nedavno je održan i biznis forum koji je okupio srpske i jermenske preduzetnike, visoke zvaničnike da bi se unapredio taj potencijal ekonomske saradnje. Takođe je i potpisan Sporazum o uzajamnoj zaštiti i ulaganju.
Kao što sam rekao, nalazim se na čelu poslaničke grupe prijateljstva sa Jermenijom, pa je i to način i oblik saradnje između parlamenata i uopšte između naših zemalja. Kao što je ministar Ljajić rekao, Jermenija je od 1. januara ove godine članica Evroazijske ekonomske zajednice, koju predvodi Rusija, ali to ne znači da je Jermenija orijentisana isključivo na saradnju u okviru ovog saveza. Namera je te zemlje da se pre svega poboljša i produbi ekonomska saradnja sa zemljama koje čine ovaj savez, ali se ona ne ograničava samo na tu vrstu regionalne saradnje, već njihova želja jeste da učestvuju u različitim formatima bilateralnih partnerstava i regionalnih i evropskih asocijacija i integracija.
Ono što je zanimljivo, jeste da Jermenija ima veoma brojnu dijasporu. To je zemlja koja ima negde oko tri miliona stanovnika, a prosto deluje neverovatno podatak da čak 7,5 miliona Jermena živi izvan te zemlje, najviše u Rusiji, SAD-u, a nekoliko hiljada Jermena živi i u Srbiji. Oni su veoma vezani za svoju zemlju i kažu da u vidu doznaka oni šalju u Jermeniju toliko novca da to nadmašuje ukupni nacionalni budžet Jermenije.
Što se tiče Sporazuma o saradnji u oblasti turizma sa Gruzijom, nešto bih rekao samo o ugovorno pravnoj bazi koja postoji između Srbije i Gruzije, da je i ona veoma skromna i da je potrebno intenzivirati rad na kompletiranju pravne osnove saradnje. Do sada je samo tri međudržavna sporazuma potpisano između Srbije i Gruzije, a to su Sporazum o saradnji o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i ovaj sada sporazum koji mi ratifikujemo, Sporazum o saradnji u oblasti turizma.
Osim toga, potpisan je i Protokol o saradnji između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Ministarstva inostranih poslova Gruzije, ali ni on nije ratifikovan. Inače, Vlada Srbije je ovlastila naše Ministarstvo spoljnih poslova za njegovo potpisivanje, jer mi smo zainteresovani za razvoj saradnje sa Gruzijom pre svega kada je u pitanju trgovinsko-ekonomska saradnja. Koliko sam informisan, naša strana je pripremila nacrt tog sporazuma koji bi trebao da bude upućen gruzijskog strani.
Zatim, zainteresovani smo za sporazum o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja. Takođe, naša strana je spremna da dostavi nacrt ovog sporazuma gruzijskoj. Ono što je značajno jeste, ako gruzijska strana pokaže interes za uspostavljanje avio-saobraćaja, mi smo spremni da regulišemo obaveze i u oblasti vazdušnog saobraćaja na bilateralnom nivou i da se takva inicijativa prihvati, da se pokrene postupak za zaključivanje međudržavnog sporazuma. Sa druge strane, Gruzija je zainteresovana za zaključivanje sporazuma o uzajamnoj administrativnoj pomoći, saradnji u oblasti poreza.
Kao što sam rekao i za odnose sa Jermenijom, nažalost, naša zemlja nema svoju ambasadu u Tbilisiju i mi smo, dakle, još jednu prepreku definisali u toj saradnji, a to je postojanje viza. E, sada tu postoji jedna paradoksalna situacija, a to je da vlasnicima običnih pasoša, građanskih, koji putuju u Gruziju, nije potrebna viza za ulazak u tu zemlju i oni mogu da borave do 365 dana.
Međutim, još uvek nije ratifikovan sporazum između Srbije i Gruzije o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše za boravak do 90 dana, iako je on dostavljen gruzijskoj strani. Prilikom nedavne posete delegacije Skupštine Srbije Gruziji, odnosno Tbilisiju, mi smo bili prinuđeni da pokazujemo građanske pasoše, kao ne bismo morali da dobijamo gruzijsku vizu. Obično je obrnuto. Obično vlasnici službenih i diplomatskih pasoša lakše ulaze na teritoriju neke zemlje, nije im potrebna viza, a u ovom slučaju je obrnuto. Znači, potrebna je viza upravo onima koji poseduju diplomatske i službene pasoše.
Što se tiče ekonomskih odnosa, ta saradnja ne odgovara potencijalima, potrebama dve zemlje. Iako postoji velika mogućnost za unapređenje saradnje u oblasti metalurgije, tekstilne, prehrambene industrije, građevinarstva, turizma, da se liberalizuje trgovina i da se unapredi ekonomska saradnja, a razmena je, može se reći, prilično skromna, recimo, u 2014. godini je iznosila 12 miliona evra, s tim da je pozitivna činjenica da je naš izvoz bio devet miliona evra, a uvoz oko tri miliona.
Još samo nekoliko rečenica o onome što je ministar posebno govorio i što je značajno, da je potpisan Sporazum o podsticanju i zaštiti ulaganja sa Kanadom, da ovaj sporazum predstavlja nastavak odlične privredne saradnje Srbije i Kanade, da je to jedan novi korak u stvaranju potpuno pravnog ambijenta za unapređenje ekonomskih, privrednih i trgovinskih odnosa dve zemlje, da ovaj sporazum šalje veoma jasnu poruku kanadskim investitorima, da Srbija poštuje međunarodne pravne standarde u oblasti prava ulagača i da je bezbedna za sve strane, pa tako i za kanadske investicije. Kao što je ministar rekao, veoma je pozitivna činjenica da u našoj zemlji posluje 50 kanadskih firmi, da 13 radi geološka istraživanja, da je ukupno 126 licenci koje je Srbija izdala za različite vrste istraživanja, da su čak 80% dobile kanadske kompanije i da su one do sada uložile 125 miliona dolara u istraživanja, da očekujemo da će se to povećati u narednom periodu.
Kada je predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić primio oproštajnu posetu odlazećeg ambasadora Kanade, istaknuto je da su kanadske investicije u Srbiji do sada oko milijardu dolara i da je Kanada značajan trgovinski partner Srbije. Dakle, potpisani su i neki drugi sporazumi koji omogućavaju razvoj ove saradnje. Ministar je pomenuo Sporazum o strateškoj ekonomskoj saradnji. Pre svega, on se odnosi na saradnju u oblasti energetike, rudarstva, industrije, infrastrukture, poljoprivrede i tog prehrambenog sektora. Ono što je dobro, da je od 1. januara prošle godine stupio na snagu Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i Kanade, a od 1. decembra prošle godine stupio je na snagu i Sporazum o socijalnom osiguranju, što je i te kako važno i za našu dijasporu koja je brojna u Kanadi, tako i za sve buduće kanadske kompanije i da kažem da se procenjuje da u Kanadi živi gotovo 300.000 građana našeg porekla, da su oni takođe zainteresovani za ekonomsku saradnju sa našom zemljom i da su važan činilac u posredovanju, u sklapanju tih sporazuma i privlačenju kanadskih investicija, a mnogi su i sami vlasnici preduzeća koja investiraju u Srbiju.
Zaključiću time da ovaj sporazum predstavlja zaista snažnu poruku poslovnoj zajednici u Kanadi da se više angažuje u Srbiji, što će značiti nove firme, to će dovesti do otvaranja novih radnih mesta u Srbiji, ekonomski rast i razvoj.
Za sam kraj, što se tiče sporazuma između naše zemlje i Ukrajine u saradnji u oblasti turizma, on je potpisan još 2013. godine. Nažalost, u međuvremenu su se desili neki događaji neprijatni, krizna i ratna situacija u Ukrajini koja može da utiče na smanjenje putovanja građana Srbije u Ukrajinu i ukrajinskih u našoj zemlji i da poželimo samo da će se ovaj sporazum ipak primeniti time što će se poštovati mirovni sporazum koji se odnosi na Ukrajinu i da će naše dve prijateljske zemlje razvijati saradnju i u oblasti turizma. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine Čotrić.
Reč ima prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Ljajiću, na početku dve stvari koje želim da dam kao poruku moju, kao narodnog poslanika jer smo mi ovde svi narodni poslanici članovi poslaničkih grupa, ali u svakom slučaju, moramo imati svoj lični stav. Dakle, stav moj, ali i poslaničke grupe jeste da će podržati ova četiri sporazuma jer oni otvaraju mogućnost države Srbije za saradnju u nekim oblastima za koje do sada nije bila stvorena mogućnost.
Druga poruka vama i molba jeste da napustite ovu Vladu jer smatram da vaš integritet, ugled, kvalitet nadilazi ovu Vladu. Kao što sam ostale ministre pozvao da podnesu ostavke, vas pozivam da napustite ovu lošu, katastrofalnu Vladu, gospodine Ljajiću.
S druge strane, reći ću nekoliko reči o ovim sporazumima. Moj kolega Čotrić je govorio o značaju nekih od ovih sporazuma. Posebno se osvrnuo na Sporazum o podsticanju i zaštiti ulaganja Republike Srbije i Kanade. Svakako, Kanada jeste jedna moćna zemlja, moćna ekonomija, sa dobrim prognozama za naredni period, nažalost, u odnosu na naše, koje su najgore prognoze u Evropi i po najnovijim podacima jedina zemlja sa recesijom, ali treba stvarati uslove za neku bolju Vladu i neku bolju situaciju koja će moći da iskoristi potencijale ovog sporazuma, gospodine Ljajiću. Činjenica je da je teško očekivati da postoji neki zamišljeni reciprocitet između dve neuporedive ekonomije, kanadske i srpske. Teško je očekivati značajnija strana ulaganja domaćih kompanija u Kanadi. Tu ćemo se složiti, gospodine Ljajiću.
Ali, zašto ne očekivati da ćemo u nekom narednom periodu kada dođe neka druga Vlada u kojoj ćete opet možda opet biti vi, ali koja će moći da iskoristi potencijale ovog sporazuma i koja će moći da privuče investitore iz Kanade, jer u ovom sporazumu ima dosta kvalitetnih, korektnih odredbi koje stvaraju jednake šanse i ulagačima iz Kanade u Srbiju i ulagačima iz Srbije u Kanadi, koja ih stavlja, na neki način u položaj domaćih pravnih lica, na neki način, naravno ne sasvim.
Činjenice je i ovo što je govorio gospodin Čotrić, da u Kanadi postoji veliki Srpska zajednica od 300.000 Srba i predstavnika drugih nacionalnosti koji su napustili Srbiju u teškim vremenima, najčešće između 90-ih i 2000. godine, nažalost i poslednjih godinu dana je sve više zahteva za vize u Kanadi.
Daću vam primer jednog sela u Vojvodini. Ruski Krstur, razgovarao sam sa uvaženom koleginicom Olenom Papugom, koja živi u tom selu, je nekad imao 5.000 stanovnika, danas ima 500 stanovnika manje, 10%, najveći broju Rusina se odselio u Kanadu. Od 2010. do 2012, 2013. godine je bilo gotovo zaustavljeno iseljavanje, ne samo zato što se videla perspektiva u Srbiji, ali između ostalog u tome što su rasle penzije, plate, država Srbija je imala neku nadu. Poslednjih četiri meseca 80 porodica iz Ruskog Krstura tražilo je iseljeničku vizu u Kanadu. To je zabrinjavajući podatak, gospodine Ljajiću, možete da ga proverite.
Dakle, bojim se da će ova zajednica državljana Srbije u Kanadi biti sve brojnija. Možda će neki od njih kada država Srbija bude uređena zemlja poželeti da ulažu u Srbiju i možda će im ovaj sporazum pomoći. Zbog toga mi podržavamo ovaj sporazum sa Kanadom. S druge strane, možda će neko kada država Srbija postane uređena pravna država, sa vladavinom prava, poželeti da se vrati u Srbiju i da možda uloži neka sredstva u privatni biznis, kada ne bude Ministarstvo finansija i privrede gušilo malu privredu, nego kada bude stvorilo uslove za strana ulaganja.
Nažalost, znate i vi da je sve veći broj zatvorenih privrednih subjekata, a sve manji broj otvorenih privrednih subjekata. U tom smislu, svakako je potrebno još više ovakvih sporazuma. Nije bitno i sporazuma koji su pripremljeni u nekom prethodnom periodu, a sada se realizuju, to je kontinuitet spoljne politike. Nažalost, koga nema trenutno u Srbiji, odnosno imamo dve spoljne politike, o tome ću govoriti kod drugog međunarodnog ugovora, ali mi ćemo podržati ovaj sporazum sa Kanadom.
Naravno to ministre znači, ako imate sporazume da treba da imate i ambasadore u tim zemljama. Država Srbija u ovom momentu nema 10% ambasadora u odnosu, dakle na ukupan broj ambasadora u zemljama u kojima imamo ambasade. Deset posto ambasadora, između ostalog, i ambasadora u Nemačkoj, susednoj Hrvatskoj itd. do skora u SAD, verujete mi čak i ne znam kakvo je stanje u Kanadi, vi to bolje znate. Znam da je i tamo bilo nekih promena na ambasadorskim mestima. Pretpostavljam da tamo, sticajem okolnosti, moguće da su se gospodin Nikolić i gospodin Vučić, saglasili o tome mestu ambasadora i da tamo imamo ambasadore i da će tamo neko moći da ovaj sporazum stavi u funkciju.
Drugi sporazum o kome bih želeo nešto da kažem jeste Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine u saradnji u oblasti turizma. I ovo je veoma značajan ugovor. Naravno da je bitno razvijati bilateralne odnose sa Ukrajinom i u oblasti turizma.
Ovde postoji nekoliko veoma važnih odredbi koje se tiču nekih pravila koja bi trebalo da poštuju turističke organizacije Srbije i Ukrajine, prilikom upućivanja gostiju u drugu zemlju, pa se u članu 4. kaže „Strane će preduzimati neophodne mere u cilju osiguranja bezbednosti turista koji putuju u njihovu državu, iz države druge Strane“, Strane, veliko, dakle misli se na državu Ukrajinu i Srbiju, „u skladu sa međunarodnim standardima“. Svakako da je bitno da građani Srbije ili građani Ukrajine imaju mogućnost i da znaju kada putuju u drugu zemlju, da li je u tom mestu, gradu, teritoriji sigurno.
Ministre, imam jedno pitanje za vas, nisam siguran koliko je ono zaista u vašem domenu, tiče se više spoljne politike, ali da li mi ovaj sporazum zaključujemo sa Ukrajinom, - Ukrajinom, sa Krimom i sa ovim nezavisnim oblastima ili ga zaključujemo sa Ukrajinom bez Krima i bez ovih oblasti? I, da li ovaj ugovor zaključuje Srbija sa ili bez Kosova i Metohije? Jer, verovatno, ako pitate gospodina Vučića sa kim zaključujemo – zaključujemo sa celom Ukrajinom, zajedno sa Krimom i ovim oblastima, ako pitate gospodina Nikolića, verovatno sa Ukrajinom, bez ovih oblasti.
Mi imamo dve spoljne politike, to je sasvim jasno, ali ja vas molim, čisto da bi turističke organizacije, kada putuju znali kada šalju turiste u Krim, da li se obraćaju turističkoj organizaciji u Kijevu ili turističkoj organizaciji nekoj u Krimu, ili nekom Donjecku itd. da znaju sa kim sarađuju. Verujte to im je vrlo važno. Čak neki poslanici su putovali u te krajeve. Ja ne znam, bez ovog sporazuma kako su oni proveravali ličnu sigurnost i da li su imali preporuke turističkih organizacija kada su išli tamo. Rekli su u turističke svrhe i rekli su u ličnom aranžmanu, znači nisu slati od Narodne skupštine Republike Srbije, pa možda bi njihova iskustva bila vrlo interesantna za turističke organizacije, pre svega, kao neko lično iskustvo kada putujete u Donjeck, kako se ponašati, šta poneti sa sobom, koje papire, koje pasoše, da li treba viza, da li ne treba viza, kakva je turistička mapa tog kraja. Čuo sam prilično, u onom pejzažnom smislu, vrlo je lep taj Krimski kraj.
Dakle, kakve su preporuke turističkih organizacija u tom smislu i gde će se te preporuke nalaziti, gospodine ministre. Dakle, da li ćete tu dobiti neke instrukcije iz Ministarstva spoljnih poslova ili će to tako stajati, pa ko kako proceni. Mislim, da to nije dobro. Pretpostavljam da će još poslanika posle ovog sporazuma hteti da poseti taj kraj iz iste poslaničke grupe, moguće da će ići organizovano. Dobro bi bilo da znaju kojoj agenciji turističkoj da se obrate, odnosno kojoj turističkoj organizaciji, dakle, tih nezavisnih oblasti ili vlasti u Kijevu.
Takođe, pretpostavljam da će turističke organizacije iz Kijeva i iz Donjecka kada budu želeli da obilaze manastire na Kosovu i Metohiji hteti da znaju da li se obraćaju vlastima Kosova sa zvezdicom ili Kosova i Metohije kao AP u okviru Republike Srbije. Svakako bi bilo, gospodine ministre uvaženi, na početku ove besede sam vas pozvao da napustite ovu lošu Vladu, ali ja bih voleo da vi pre toga neke stvari razjasnite i da ostavite iza sebe čistu situaciju. Da kažete vlasti iz Kijeva turističke organizacije će se obraćati turističkoj organizaciji iz Srbije za obilazak manastira, Pećke patrijaršije, svega tamo što ima tamo, puno stvari koje je slika pravoslavlja, koja je slika drugih veroispovesti. Ima tamo puno lepih crkava, džamija i tako dalje, da znaju gde mogu da se obrati radi tih obilazaka.
Dakle, da li Ukrajina smatra Srbiju jednom državom i kada je ovaj ugovor, kada ste razgovarali sa vašim kolegama da li ste i te neke sitne detalje, da li ste vodili o njima računa. Pa, ministre, ako mi ne odgovorite na sva ova pitanja neću vam zameriti pošto znam da ste u nezgodnoj poziciji. Neka su u domenu predsednika države, neka u domenu ministra spoljnih poslova, neka u domenu predsednika Vlade, odnosno sva su pitanja u njegovom domenu, jer on je i sam čovek rekao da je za sve odgovoran. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Veselinoviću.
Reč ima potpredsednik Vlade, dr Rasim Ljajić. Izvolite.

Kao što ste više puta čuli od svih državnih zvaničnika i tu nema nikakve razlike, Srbija u potpunosti podržava teritorijalni integritet Ukrajine, i mi ovaj sporazum, kao i druge sporazume, potpisujemo sa Ukrajinom, kao međunarodno pravnim subjektom i ne samo ovaj sporazum.
Mi smo, doduše pre oružanih sukoba, započeli pregovore sa Ukrajinom oko zaključenja sporazuma o slobodnoj trgovini i te ćemo razgovore nastaviti.
Oni nisu laki, s obzirom da Ukrajina traži gotovo identičan sporazum koji mi imamo sa Ruskom federacijom što nama ne odgovara, imajući u vidu komplementarnost, mnogo veću komplementarnost naše privrede sa Ukrajinskom nego sa Ruskom i mi tražimo asimetrični oblik u tom sporazumu, odnosno da mi zaštitimo neke poljoprivredne proizvode, pet osnovnih poljoprivrednih proizvoda, da to isto Ukrajina učini, oni traže potpuno identičan sporazum kao sa Ruskom federacijom.
Dakle, mi poštujemo integritet Ukrajine i nastavićemo da razvijamo najbolje moguće, pre svega, ekonomske odnose sa tom državom poštujući njenu teritorijalnu celovitost.
Što se tiče Kosova, Ukrajina nije priznala Kosovo i turističke organizacije iz Ukrajine hipotetički bi se obratile našim turističkim organizacijama za posetu manastirima na Kosovu, i to vam ne govorim samo sad teoretski, nego se to i dešavalo i u praksi.

Zahvaljujem se gospodine Ljajiću.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministre Ljajiću, saradnici u Ministarstvu.
Ja imam nekoliko konkretnih pitanja i u međuvremenu, dok razmišljate da napustite Vladu, dobro bi bilo i da uradimo zajedno nekoliko korisnih stvari, naročito za turizam koji je meni važan. Podržaćemo ministre sve sporazume na dnevnom redu.
Osvrnuo bih se na dva sporazuma u oblasti turizma sa Ukrajinom i Gruzijom. Dobri su, jer oni na jedan birokratski način jačaju saradnju naših država i dobro je da u daljoj razradi i daljoj saradnji dođemo i do nekih konkretnih vrednosti. Zato ćemo ih i podržati.
Važan je član 5. sa sporazuma sa Ukrajinom, koji kaže da će strane podsticati i podržavati razvojno statističkih i ostalih informacija u oblasti turizma, uključujući i propise koji regulišu turističku delatnost u obe države, turističke resurse svojih država, naučna istraživanja u oblasti turizma, međunarodna dokumenta koja se mogu ticati druge strane, informativne i reklamne materijale.
Svako ko se bavi turizmom, odnosno ko se bavi planiranjem i razvojem turizma, naročito mislim na ministarstvo, zna koliko su ove stvari važne za dalje planiranje razvoja turizma u svojoj zemlji i ono do čega sada dolazimo jeste planiranje razvoja turizma. Vrlo pažljivo pratim vaše izjave, kao neko ko je resorno zadužen za razvoj turizma.
Lično dolazim iz Sokobanje, to je za mene lično jako važno i krajem prošle godine ste dali izjavu i najavili da će do kraja godine biti gotov novi nacrt strategije razvoja turizma.
Sadržajno, onaj nacrt, odnosno ona strategija koja je doneta 2006. godine jeste istekla, i važno je da dobijemo odgovore dokle se stiglo, kakve su analize devetogodišnje strategije koja jeste sada istekla, gde smo mi to grešili u komparativnih prednosti jer jeste činjenica da Srbija i dalje nije na međunarodnoj evropskoj turističkom mapi.
Takođe ste rekli da bi do kraja, odnosno u prvom tromesečju 2015. godine, Skupština trebalo da usvoji izmene i dopune Zakona o turizmu. Prošlo je tromesečje, dobro bi bilo da dobijemo odgovore dokle ste stigli u planiranju daljih izmena i dopuna. Jeste Zakon o turizmu zreo za određene promene.
Dobro je da o tome razgovaramo i u parlamentu, naravno pre toga i na određenim javnim raspravama. Verujem da ćemo puno toga imati šta da kažemo, verujem i da stručna javnost ima šta da doda u smislu unapređenja zakona u oblasti turizma.
Takođe ste rekli da će na Sretenje država početi određenu kampanju, zajedno sa turističkom organizacijom Srbije, u promociji Srbije u predstavništvima u dijaspori. Važno je da čujemo da li je ta kampanja krenula, kakva su naša predviđanja, koji je zapravo cilj i da li ima određenih efekata nakon dve godine, ukoliko jesmo počeli. Ukoliko nismo, zašto nismo počeli takvu jednu kampanju. To jeste važno.
Važno je ministre da iza vaših reči stoje konkretne akcije Ministarstva, turističke organizacije i važno je da postoji ta koherentnost u izjavama i akcijama koje preduzimate.
Zašto ovo govorim? Pa ovu godinu, ova Vlada je počela izjavama koje nisu bile tako koherentne, a naročito govorim one koje su počele izjavama u smislu privatizacija banja, koje je dao gospodin Sertić.
Govorio je, počeli smo izjavama da otvaramo privatizaciju banja, zatim je sledeća izjava bila – ne, nećemo privatizovati one koje jesu u sporu, mislim i na rehabilitacione centre, na specijalne bolnice, a sedam od 14 jesu bile u sporu sa PIO fondom.
Izjave nisu bile koherentne ni u procesu, odnosno procesu daljeg razvoja turizma i važno je da dobijemo odgovore na ova pitanja.
Zašto ovo govorim? Kada napravite uporednu analizu, videćete da kada je Slovenija menjala svoje, vlasničku strukturu banja i specijalnih bolnica, čitava država je bila na nogama. Razumeli su šansu.
Danas su te opštine u kojima se nalaze banje u Sloveniji najrazvijenije opštine u Sloveniji. 13% BDP proizvodi turizam u Sloveniji. Kod nas 1,8 ili 1,9, a potencijali su čak i veći.
Češka je imala čitavu razvojnu strategiju privatizacije i ulaganje u razvoj turizma. Pa to su važne informacije i važno je da u jednom dijalogu dođemo do određenih informacija. Ljudi čekaju odgovore, turistički poslanici i oni koji se bave turizmom.
Važno je i za moju Soko - banju, jer mi živimo od turizma i poljoprivrede. To su dve delatnosti koje razvijaju naše opštine. Potencijali su ogromni, ali kapaciteti opština nisu u onoj meri u kojoj bi trebali da budu.
Vaš posao jeste da razvijate kapacitete i lokalnih samouprava, da ulažete u infrastrukturu. Nije posao države, niti vaš, da gradimo i upravljamo hotelima i da se bavite turizmom. Vaš je da napravite atmosferu da to rade ljudi koji mogu da žive od turizma. Zato je važno da dobijemo ove odgovore od vas.