Hvala.
Poštovana predsednice Skupštine, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi gosti, imajući u vidu da su u toku izbori za sudije u sudovima opšte i posebne nadležnosti, važno je iste sagledati u kontekstu reforme pravosuđa koja je bila i ostaje bitan prioritet Republike Srbije.
Ono čime bi ova reforma trebala da rezultira jesu ujedno i ciljevi koncipirani u nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa za period od 2013-2018. godine, a to je: poboljšanje kvaliteta i efikasnosti pravde, jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa u cilju jačanje vladavine prava, demokratije, pravne sigurnosti i približavanje pravde građanima i vraćanje poverenja u pravosudni sistem.
Zajedničko delovanje svih relevantnih aktera reforme pravosuđa u Republici Srbiji Narodne skupštine, Vlade, ministarstava, Visokog saveta sudstva, Vrhovnog kasacionog suda, sudova itd, može dovesti do uspešnog ostvarenja ovih ciljeva reformi.
Jasno je da je važan korak ka tome kvalitetno i dosledno sproveden zakonom predviđen postupak izbora sudija i da najveću odgovornost za izbor sudija snosi Visoki savet sudstva i Narodna skupština, jer je od neprocenjive važnosti da se među prijavljenim kandidatima brižljivo odaberu kandidati koji će svojim kvalifikacijama i sposobnostima, svojim radom i rezultatima rada, biti oličenje dostojanstva, stručnosti i osposobljenosti.
Za ekonomski oslabljenu zemlju, kakva je bila 2009. godine, jedna neuspela reforma pravosuđa koja je iza nas je iscrpljujuća. Usled reforme pravosudne mreže, sprovedene tada, kroz ukidanje ili zamenu sudskih jedinica, drastično je smanjen broj sudova, a opštim reizborom sudija i javnih tužilaca njihov broj je smanjen za oko hiljadu.
Vreme je pokazalo da ovakva organizacija nije dovela do veće efikasnosti pravosuđa, jer je nosiocima pravosudne funkcije, kao i sudskom osoblju, trebao dug vremenski period da se adaptira na nove uslove rada. Broj zaostalih predmeta nije smanjen, jer je pre svega smanjen samo broj sudija a ne priliv predmeta, tako da u proseku jedan sudija ima u radu od 700 do hiljadu sudskih predmeta. Nije smanjeno vreme trajanja sudskog postupka, jer isti zavisi od brojnih činilaca na koje se reformom nije moglo uticati, niti su smanjeni budžetski izdaci, s obzirom da smo bili svedoci paradoksalnih situacija da i sudije iz sedišta suda putuju na suđenje službenim vozilima u sudsku jedinicu iz koje su istovremeno sudije iz sudske jedinice službenim vozilima odlazile u sedište suda radi održavanja suđenja.
Neustavnost odluke o reizboru sudija dovelo je do velikog broja sudskih postupaka za naknadu materijalne i nematerijalne štete, dok su sudije koje su reizabrane imale u radu veliki broj predmeta, te su pred sobom imali konstantni izazov da biraju između kvantiteta i kvaliteta u radu, pri čemu je kvantitet često dovodio do bitnih povreda postupaka i čestih ukidanja odluka, a kvalitet je rezultirao nedovoljno savladavanjem priliva predmeta.
Sada imamo šansu da u predstojećem periodu vratimo stvari na pravi kolosek. U sudovima odnos prijavljenih kandidata prema broju oglašenih sudijskih mesta za izbor ekstremno je neproporcionalan. Primera radi, u Osnovnom sudu u Leskovcu, gradu iz koga ja dolazim, oglašen je izbor petoro sudija, a samo u tom sudu radi 19 sudijskih pomoćnika koji ispunjavaju opšte, a verovatno i ostale uslove za izbor za sudiju koji su predviđeni Zakonom o sudijama, tako da će broj prijavljenih kandidata daleko nadmašiti broj oglašenih mesta za izbor sudija, ako se uzmu u obzir i kandidati iz drugih sudova i drugih gradova koji čekaju svoju priliku za izbor još od 2009. godine.
Činjenica da se na pet ili 10 oglašenih mesta prijavljuje sto ili više kandidata, transparentni je pokazatelj da pred sobom imamo veliku mogućnost izbora i da Republika Srbija raspolaže izvanrednim kapacitetom za reformu i unapređenje pravosuđa.
Među prijavljenim kandidatima treba odabrati one najbolje, jer sva ulaganja u pravosudnom sistemu su iluzorna ukoliko ljudski resursi nisu na zavidnom nivou.
U procesu pregovora o pridruživanju EU, Poglavljem 23 insistira se na obezbeđivanju nepristrasnosti integriteta i visokog standarda donošenja sudskih presuda, pri čemu se navedeno smatra neophodnim za očuvanje vladavine prava, za šta je potrebno pokazati čvrstu opredeljenost da se uklone spoljni uticaji na pravosuđe i obezbede odgovarajući finansijski resursi i obuka, kao i pravne garancije za pravedne sudske postupke. Izbor sudija je prvi korak ka stvaranju stabilnog i efikasnog pravosuđa, koje će odgovarati visokim standardima, postavljenim od strane EU.
S tim u vezi, a kako su nam predočene kvalifikacije, stručnost i osposobljenost kandidata, Maje Vadnjal, podržavam predlog za njen izbor za sudiju Prekršajnog apelacionog suda, naravno, kao i moja poslanička grupa SNS. Zahvaljujem na pažnji.