Zahvaljujem gospođo ministar.
Želite repliku, gospodine Stefanoviću? (Da.)
Izvolite.

Ja ne sumnjam ministarka da vi u ovom konkretnom slučaju, a i u nekim drugim želite najbolju stvar i da želite dobro, to uopšte nije, nemamo mi spor.
Ja ću vas podsetiti, imali ste vi i te kako i javno iznetih neslaganja sa ranijim rukovodstvom „Železnica“ i sa nekim stvarima koje je „Železnica“ radila za koje u tom momentu kad ste ih saznali očigledno niste znali.
Jedna stvar je što su oni to godinama planirali. Ja vam kažem za mesec dana su podelili preduzeće tako da su oni koji su privilegovani u dogovoru sa šefovima sindikata išli u jedan segment. A vi proverite. Evo, ja vas samo molim da proverite, ništa drugo.
Dakle, ja vam prenosim šta radnici Železnice kažu. Oni to kažu ne zato što je ova stranka, ona stranka, već zato što žele da vi to čujete. Da vi to čujete, kao što ste znali pred kamerama direktora da vrlo efikasno preslišate, tako pretpostavljam da ćete uraditi i na nekom sastanku oči u oči. Imate našu podršku u tom smislu. Dakle, to su stvari koje nažalost se poslovično dešavaju u Srbiji. Ne samo na Železnici.
Druga stvar, Savet za borbu protiv korupcije je taj izveštaj podneo tačno od 2005. godine, 65 miliona evra je pronevereno. Da li se slažete sa mnom da je potpuno nevažno, zaista potpuno nevažno čak i u političkoj borbi da li će tu biti ovi direktori ili oni direktori? Što se mene tiče, treba da budu svi na udaru zakona. Svi do jednog. Od, ne znam ko je bio od 2005, do Simonovića. Niko od njih ne sme biti eskulpiran ovde. Ja vam to kažem potpuno otvoreno, gledajući u vas apsolutno me ne interesuje ko je iz koje stranke, ako je prekršio zakon mora da odgovara i, naravno tako da je potpuno nevažno da li će tu biti pet SNS-ovaca ili jedan, što se mene tiče. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.

Potpuno se slažem da treba da odgovaraju svi koji su proneverili, zato će nam institucija dati izveštaj. Znači, institucije u ovoj zemlji funkcionišu.
A da li će biti jedan SNS-ovac ili će biti ili pet ili će biti 10 DS-ova, to ćemo da vidimo i to da pustimo opet institucijama da se one time bave.
Ja samo da podsetim 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013. godine nije bilo SNS-a. Samo toliko, ništa više.

Zahvaljujem se gospođo Mihajlović.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, narodna poslanica Katarina Rakić.
Izvolite gospođice Rakić.

Hvala poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo imali priliku više puta danas u toku rasprave da čujemo, danas se na dnevnom redu nalaze tri predloga međunarodnih sporazuma i dva nova zakona od kojih je jedan potpuno nov zakon, odnosno zakon koji reguliše oblast koja do sada nije bila zakonski regulisana.
Naime, godinama unazad svesni smo činjenice da se u Srbiji kapaciteti za zimske sportove povećavaju, što svakako i predstavlja jedan od ozbiljnih i državnih projekata Vlade Republike Srbije.
U Republici Srbiji se žičare za transport ljudi, odnosno lica koriste isključivo u ski-centrima i kao primer mogu da navedem ski-centre na Kopaoniku, Staroj Planini, Torniku, koji su veoma dobro povezani sistemom žičara.
U planu su izgradnje i novih žičara na Kopaoniku, kao i tri nove staze sa sistemom žičara na Zlatiboru.
Kao što sam već navela, svesni smo činjenice da se kapaciteti u našim skijališkim centrima povećavaju, samim tim se povećavaju i rizici za njihovu bezbednost, pa je prosto važno,a mogu slobodno da kažem i neophodno ovu jednu ovakvu oblast zakonski i urediti.
Svesni smo činjenica i poznato nam je ono staro pravilo u Srbiji da kada za nešto ne postoji jasno pravilo za to ko je odgovoran ili nadležan, onda prosto niko nije odgovoran niti nadležan ili ukoliko postoji nekakav interes, onda postoji dosta njih koji su nadležni.
Žao mi je što je kolega iz SDS rekao da su podneli 36 amandmana i da čak prihvatanjem tih amandmana zakon se neće poboljšati, što samo znači da oni ipak smatraju da je možda bolje nezakonje od bilo kakvog zakona, sa čime se ja svakako apsolutno ne slažem.
Naime, donošenje ovog zakona svakako predvideli smo i onoga trenutka kada smo donosili Zakon o železnici. Inače, skijališta, odnosno žičare se jedino pominju u Zakonu o javnim skijalištima, međutim, u tom zakonu se zaista samo uopšteno govori o njima, ne definiše se ono što bi zakonom trebalo da se definiše.
Ono što činimo ovim zakonom, jasno definišemo sve ono što je bitno u vezi sa žičarama, a svakako definišemo i određene termine i procedure koji su usklađeni sa direktivom Evropske zajednice, a ovim se ide u korak i sa harmonizacijom naših propisa sa propisima EU.
Tokom izrade ovog zakona, bila je formirana radna grupa i žao mi je što kolege poslanici koriste naziv „interesna radna grupa“, ja ću ponoviti ono što je ministar rekla, da su stručnjaci u ovoj radnoj grupi bili predstavnici Ministarstva privrede, Ministarstva pravde, Ministarstva trgovine, turizma, telekomunikacije, takođe stručnjaci iz Direkcije za železnicu iz JP „Skijališta Srbije“, Instituta za standardizaciju Srbije, Saobraćajnog fakulteta, Mašinskog fakulteta, Građevinskog fakulteta i ovo sve govori u prilog tome da se ovoj temi zaista pristupilo na jedan veoma ozbiljan način.
Takođe, u prilog tome govori da je ovaj zakon ušao u redovnoj proceduri, da su se javne rasprave održale širom Srbije, da su se održale u Beogradu, Užicu, Zaječaru, Nišu i Novom Sadu, tako da su svi oni koji su bili zainteresovani, mogli svoje primedbe tada da kažu.
Takođe, nakon donošenja ovog zakona, potrebno je doneti niz podzakonskih akata kako bi ovaj zakon mogao da se primenjuje punim svojim kapacitetom.
Ono što je takođe veoma značajno, jeste inspekcijski rad, odnosno inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kako i zakona, tako i ostalih podzakonskih akata koji će biti doneti na osnovu ovog zakona, a koji će se odnositi na to da žičare rade na jedan bezbedan i dobar način.
Što se tiče Predloga zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, za razliku od Zakona o žičarama, ovo je bio Zakon koji je postojao, odnosno koji je donet od 1995. godine na saveznom nivou, a kasnije se primenjivao od 2003. godine i na republičkom nivou.
Razlozi za donošenje jednog ovakvog zakona jesu to što su se u ovoj oblasti promenila dva sistemska zakona, to je Zakon o železnici i Zakon o bezbednosti železnice i samim tim ukoliko ne bi ovaj zakon prilagodili, ostao bi neusklađen sa ostalim propisima, a samim tim i sa propisima EU. Svakako da osnovni cilj jednog ovakvog zakona predstavlja povećanje transportne efikasnosti.
Kao i za prethodni zakon, što se tiče i ovog zakona, takođe je ušao u redovnoj proceduri, javna rasprava je obavljena širom Srbije, navešću gradove gde se odvijala javna rasprava u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Užicu i Zaječaru. Takođe, svi oni koji su želeli da kažu svoje primedbe mogli su to i da učine, što se i dogodilo.
Dalje, na dnevnom redu nalaze se tri međunarodna sporazuma, međunarodni ugovori koji svakako predstavljaju nastavak dobre međunarodne saradnje. Prvi od njih je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o potvrđivanju granične procedure za železnički prelaz Preševo – Tabanovce. Ovaj sporazum potpisan je u Skoplju 16. februara ove godine, a kao rezultat njegove primene treba da budu rešeni granični i železnički saobraćaj, a za to su kao dobri primeri poslužili sporazumi koje Srbija ima na prelazu sa Bugarskom i sa Crnom Gorom.
U okviru ovog sporazuma predviđeno je potpisivanje niza protokola, koji su definisani u članu 14, a rok za te protokole predviđen je 90 dana, i onda će ovaj sporazum imati svoj potpuni kapacitet.
Poslednji na dnevnom redu su predlozi međunarodnih sporazuma u vazdušnom saobraćaju i to Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ovaj sporazum potpisan je 14. marta 2014. godine i drugi Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine.
Svakako da oba ova sporazuma predstavljaju veoma dobar osnov za unapređenje međunarodnih odnosa sa ovim državama.
Kao što je ministar već rekla, potpisano je ukupno 97 ovakvih sporazuma i svakako da ovi sporazumi imaju formu, prosto, jednog živog dokumenta i potrebno ih je stalno ponovo unapređivati.
Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve ove sporazume.

Zahvaljujem se, gospođice Rakić.
Pošto nema više prijavljenih ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Građani i građanke Srbije, imamo ponovo jednu nepotrebnu aktivnost u Skupštini, a to je spajanje tačaka, spajanje nespojivog sporazuma o granici, avio saobraćaju, železničkom saobraćaju i žičarama.
Ja ne vidim ni jedan razlog, da li je to strah od diskusije ili je to previše posvećenost reformama, pa ne može da se stigne ni da se otrpi ni jedna parlamentarna rasprava o nečemu, nego sve mora da ide preko kolena, iako je interesantno da kolega koji je predložio spajanje tačaka nije trenutno tu.
Zakon o žičarama, na prvi pogled to je preregulacija. Da li su žičare baš toliko važan deo našeg života da za to mora da postoji zakon? Ali, prihvatamo i kolega Pavićević i ja da ako je bila namera da se to reguliše zakonom, mi prihvatamo to kao jednu od opcija. Moguće je možda bilo i nekim drugim aktom koji je niže vrednosti da se to reši, ali tu je tekst zakona pred nama i mi nemamo neke bitne primedbe na taj zakon, tako da ćemo dati svoju podršku tom zakonu, kao što smo se već izjasnili.
Zakon o ugovorima u železničkom saobraćaju je isto jedan zakon koji može da dobije prelaznu ocenu, ali mislim da ga je neophodno popraviti. Mi smo dali 12 amandmana, od kojih su neki posvećeni ponovo odbrani jezika, pošto ima tu svega i svačega što prođe. Očigledno da nije samo posledica neopreznosti, nego i nečeg malo goreg od toga.
Ali, neki amandmani su posvećeni i tome da preciziraju neke odredbe norme, tako da mislim da je zakon načelno dobar i da može da bude vrlo dobar ako budu usvojeni naši amandmani.
Naravno, stanje u železnici je uvek interesantna tema i tu ne treba prebacivati ovoj vlasti, prethodnoj vlasti. To je jedno preduzeće, jedan vid saobraćaja, koji u ovoj državi pravi gubitke 40-ak i više godina, ja mislim. Kada sam ja počinjao privatni posao 1986. godine, bio je porez na železnice, 2% se plaćao na svaki promet, na svako plaćanje virmansko, između ostalog, a sigurno je bilo i pre.
Kakva je realnost? Danas je realnost da imamo, po mojim saznanjima, 1000 mašinovođa i 100 lokomotiva, 1000 mašinovođa koji su u radnom odnosu i 100 lokomotiva koje mogu da budu upotrebljene za saobraćaj, još ako tu vidimo ove što su u remontu, da li vagoni, da li lokomotive sa tih 60 i pet, šest miliona evra krađe, onda stanje postaje još gore.
Neophodne su reforme. Neophodno je da se to preduzeće podeli i tu postoji naša podrška i u jednom delu tih stremljenja Vlade, ako se to istera do kraja, praktično ste i prepisali naš program, program Nove stranke o saobraćaju i pošto on nije autorsko delo zaštićeno, nego je svima dostupan, drago nam je ako se to bar poklapa.
Te pronevere od 2005. godine do današnjih dana, mislim da nema potrebe da se ta tema previše politizuje. Naravno, sve je politika. U ovoj državi je sve živo politika. Ovo je Skupština Srbije koja se bavi politikom i potpuno je prirodno da u njoj govorimo na takav način, ali to ko je kada bio na vlasti, da li su bili naprednjaci, radikali, demokrate, ovi, oni, od neke godine do neke godine, mislim da to teško može da nam pomogne. Treba kazniti krivce imenom i prezimenom i da neko od tih koji su prozvani najzad završi u zatvoru. Imamo tri godine prozivanja. I pre toga smo imali pet, šest godina prozivanja, te ovog ćemo u zatvor, te onog ćemo u zatvor, te Miškovića, te Šarića, te Kosmajca, ne znam koga sve. Niko nije osuđen, a njihovi advokati se hvale da se to neće ni desiti.
Konačno, neki ljudi koji su danas u SNS na visokim pozicijama su bili u vlasti i 2005. godine kao savetnici potpredsednika Vlade, kao članovi upravnih odbora EPS, ako se dobro sećam. Prema tome, da ne delimo sada to vreme kad je bilo i kad smo bili.

Vreme.

Važno je da se poštuju zakoni. Ako se donošenje ovih zakona uradi na dobar način, mi ćemo imati šansu da poboljšamo stanje u ovim oblastima kojima se oni bave. Hvala.