Zahvaljujem se, gospodine Pavićeviću.
Još jednom se izvinjavam poslanicima što u trenutku nisam gledao u ekran i nisam video da je isteklo vreme i nisam upozorio gospodina Babića, ali ste me ubedili da sam pogrešio zato što sam rekao da ću oduzeti vreme, tako da, gospodine Babiću, vraćam vam 40 sekundi, pošto nemam prava da vam oduzmem. Zahvaljujem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Kršite Poslovnik.)
O tome će se izjasniti Skupština, da li sam ja prekršio Poslovnik, po Poslovniku, kao što znate, gospodine Pavićeviću, uvaženi profesore. Pročitajte malo bolje Poslovnik.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Evo, ja čitam.)
Pa ne čitate dobro, gospodine Pavićeviću, moram svaki put da vas edukujem.
Zahvaljujem se. Skupština će se u danu za glasanje izjasniti da li sam ja povredio Poslovnik.
Gospodine Stefanoviću, za razliku od onoga što je neko od govornika rekao da nemate pravo na repliku, vaše pravo se ispunilo, ne sa „Pradom“, ne sa bivšim režimom, ne sa prethodnim govornikom, jer nisam vas tu prepoznao, možda ste se vi prepoznali, ali je pomenuta stranka, tako da imate pravo na repliku. Izvolite.

Tako je. Hvala, gospodine predsedavajući.
Kao što znam da se prethodni govornik neće prepoznati u tome da je vlasnik hotela koji je gradio dok je bio u javnom preduzeću, da je to u skladu sa brigom o nezaposlenima i postradalim građanima Srbije, ali tu se niko neće prepoznati. Samo stranke kada se spomenu konkretno, onda svako ima pravo na repliku. To ste pravilo uveli vrlo suženo i restriktivno i svaka čast.

Gospodine Stefanoviću, hoćete da kažete da moram da vas prepoznam kada se pomene „Prada“?

Ne, ja samo širim to pravo. Razumete? Dakle, kao što se gospodin ne može prepoznati jer je gradio hotel dok je radio u javnom preduzeću, tako se ni ja ne prepoznajem u tim obućarskim argumentima koji su na tom nivou.
Ali, suština jeste u tome da generatori krize i nezaposlenosti u Srbiji jesu ljudi koji su građanima pre tri godine, pazite, pre tri godine, koliko su na vlasti, obećali da će da zaposle Srbiju, da ukinu partijsko zapošljavanje, da eliminišu korupciju. Nijednu od te tri stvari nisu ispunili. Zaposlili ste 65.000 partijskih ljudi na svim nivoima u Srbiji, što košta preko 600 miliona evra. To je činjenica, to je ministar Krstić potvrdio i to je danas ministar Vulin potvrdio. I, šta ćemo sada sa tim da radimo?
Jeste, jeste, potvrdio je ministar Vulin u jednom momentu, ne znam sada koji od ministara je to rekao, ali ste rekli to. U tom smislu mislim da bi bilo korektno posle tog priznanja da nešto i uradite, ne selektivno ko iz koje stranke, već sa tom praksom da se najzad u Srbiji prekine, jer 65.000 ljudi koje ste zaposlili stranački na svim nivoima nije mali broj. Dakle, i lokalna preduzeća itd.
Inače, povećana je stopa doprinosa za PIO realno za 16,5%.

Vreme.

Dva posto se odnosi na ukupnu masu uplatilaca… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.
Izvinjavam se, upozoren sam da moram na dva minuta da prekinem. Voleo bih da ste se za 12 godina potrudili da nešto prekinete i to vaše stranačko zapošljavanje.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Veoma kratko, pošto zaista ne znam kako je došlo do brojke od 65.000. Ko to izračuna, ko im je pregledao partijske knjižice, ko je to potvrdio? Ja sigurno nisam.
Želim da postavim samo jedan mali test. Hajde da pogledamo da li u Ministarstvu koje ja vodim ima članova DS-a, a da pogledamo da li u pokrajinskoj administraciji ima i jedan jedini član SNS-a ili Pokreta socijalista. Kod mene ćete naći među pomoćnicima. Onda, ako hoćete da sprovodite mere departizacije, pođite od onog gde ste na vlasti. Vi niste opozicija, vi ste vlast. Sve to što nama sada prebacujete i meni govorite možete da rešite u AP Vojvodini i pokažete to na delu. To je divno, imate sjajnu priliku da to uradite. Ne zaboravite da nađete ove članove SNS-a i Pokreta socijalista itd, a ja ću ih naći u mom ministarstvu i to među mojim pomoćnicima.

Zahvaljujem, gospodine Vulin.
Gospodine Stefanoviću, nemate pravo na repliku.
Gospodine Babiću, nemate pravo na repliku.
(Borislav Stefanović, s mesta: Ministar pita, gospodine Bečiću.)
Gospodine Stefanoviću, bez komentara.
Reč ima ovlašćeni predstavnik, Mirjana Dragaš.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospodo poslanici, nadam se da ćemo posle niza replika vratiti razmatranju zakona koji su danas pred nama. Ja ću se u prvom delu osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji u ovoj oblasti donosi određene promene.
Po obimu predloženog zakona možemo videti da on nije osobito obilan, kao što je to ministar rekao u svom obrazloženju, ali je važan zato što donosi promene u sprovođenju politike zapošljavanja, u konkretnim merama koje se primenjuju, ali i osiguranju nezaposlenih lica u slučajevima koji se predviđaju ovim zakonom.
U postojećem Zakonu, sada važećem Zakonu o zapošljavanju, faktički se menja 20 članova, ali te promene su bitne jer će dovesti do značajnih promena, kako u samom postupku zapošljavanja, tako i u samoj Nacionalnoj agenciji za zapošljavanje, a i u budućem radu sa nezaposlenim licima, u načinu traženja posla, u saradnji sa nezaposlenima, u njihovoj pripremi, prekvalifikacijama, dokvalifikacijama koje se obavljaju u postupku traženja posla, u procesu razvoja privatnog preduzetništva za koji se očekuje u narednom periodu da će biti u većem obimu, dobijanju i korišćenju otpremnina, pravu na otpremninu i s tim u vezi pravu na materijalnu naknadu za vreme nezaposlenosti, posebno u pogledu njene kontrole od zloupotreba kojih je, nažalost, bilo u prethodnom periodu.
Isto tako, ovim zakonom pooštravaju se obaveze službi, odnosno agencija za zapošljavanje. One se upućuju na korišćenje podataka iz Centralnog registra, što smatram da je veoma važno, a koji se nalazi pri PIO fondu i koji od nedavno, zakona koji smo usvojili i njihovog konstituisanja, prikupljaju sve podatke koji se odnose na uplatu doprinosa za penzijsko i socijalno osiguranje. To znači da se primenjuje umrežavanje institucija i podizanje kvaliteta njihovog rada na viši nivo.
Istovremeno, korišćenjem podataka iz Centralnog registra, moguće je sagledati stanje i ponašanje poslodavaca u pogledu isplata zarada, ali i doprinosa, što je veoma važno. Smatram da je to posebno važno, jer u svim promenama zakona ne možemo ići samo na kontrolu onoga kako se ponašaju zaposleni ili nezaposleni i kakva su prava ili ograničenja radnika, nego istovremeno moramo voditi računa o disciplinovanju poslodavaca i sprovođenju politike koja ih usmerava na njihovo zakonsko ispunjavanje obaveza koje su predviđene, a to se pre svega odnosi na isplatu zarada i na isplatu odgovarajućih doprinosa.
Sve ove, ali i druge navedene promene zakona, imaju za cilj da pripreme službe za promene koje će nastati do kraja godine u pogledu zaposlenosti i nezaposlenosti, osposobljavanju za novi rad i prilagođavanju potrebama koje na tržištu rada inače postoje.
U tom pravcu, vrše se konkretne izmene u organizovanju Nacionalne agencije za zapošljavanje u pogledu upravljanja njenim poslovima, a to se pre svega odnosi na organizaciju i broj članova upravnog odbora, ali i položaj njenih savetnika, njihove obaveze prema nezaposlenima, u cilju njihovog većeg i boljeg osposobljavanja da pomognu u traženju posla, primeni aktivnih mera zapošljavanja, kao i njihovom stalnom obavezom učenja nove edukacije, uz obavezno dobijanje sertifikata koji znače potvrdu usvajanja novih znanja.
Važno je napomenuti da su ovi novi pristupi učinjeni uz podršku Svetske banke i u skladu su sa modelima koji već postoje u svetu.
Ovako redizajnirana služba akcenat stavlja na aktivne mere koje omogućavaju da se počne sa reformom, što nam je svima cilj.
Ciljevi politike zapošljavanja utvrđuju se svake godine u akcionim planovima. Oni se mogu vremenom menjati i dopunjavati, a najvažnije je da tržište rada i radne snage postoji, da je dinamično i da se postupak zapošljavanja iz godine u godinu menja i naravno, svima nam je u interesu da se broj zaposlenih povećava.
Naš je veliki problem što je kod nas malo tržište i što je ograničeno tržište rada, što je i danas veliki broj nezaposlenih, posebno među mladima, gde je skoro jedna trećina nezaposlenih, među ženama, gde je više od 50% nezaposlenih i takođe što je veliki broj nezaposlenih sa srednjom školskom spremom, što ukazuje na potrebu njihovog daljeg obrazovanja, posebno specijalizovanog, prema zahtevu tržišta rada.
Poseban udar na tržište rada do kraja godine imaće restrukturiranje preduzeća o kojima je bilo reči. Znamo da se govori o broju od 188 preduzeća koja će do kraja godine morati otići u stečaj.
Prema Akcionom planu koji je Vlada usvojila poslednjih dana januara ove godine, 188 preduzeća je dužno da u roku od 60 dana od prijema obaveštenja Agencije za privatizaciju sprovedu anketu za socijalni program, odnosno dobijanje otpremnine radnika kojima će po tom osnovu prestati radni odnos. Iz tog broja, naravno, izuzetno je onih 70-ak i nešto firmi u kojima nema zaposlenih.
Program koji je nagovešten ne može da se menja, niti rokovi mogu da se prolongiraju. Važno je istaći da se ovi poslovi u preduzećima moraju ubrzati i mislim da tu službe za zapošljavanje možda mogu u narednom periodu da pomognu, jer rokovi ističu a radnici bi u protivnom ostali bez otpremnina tamo gde se u ovaj postupak inače do sada nisu uključili.
Ali, tu ima dva problema. Jedan je da radnici još uvek veruju u mnogim preduzećima da će se spasiti na neki način njihova preduzeća i njihove firme i žele svakako da ostanu da rade. Drugo, da je dosta slučajeva gde nisu isplaćene sve prethodne zarade, te radnici čekaju da ostvare to svoje prava, kako bi tek posle toga tražili i otpremninu. U tom slučaju, mislim da mogu i Agencija za restrukturiranje i Služba za zapošljavanje, odnosno preko ministarstva na određen način, da daju određena kvalitetna i operativna uputstva dodatna i mere koje će ovo da podstaknu da se realizuje u odgovarajućoj meri i na način kako je to predviđeno do kraja.
U praksi kažu da je prosečna otpremnina negde oko 3.500 evra, neko kaže 5.000 evra, ali većina potražuje mnogo više na ime godišnjih neisplaćenih zarada i kamata. Mislim da to takođe mora da se reguliše. Pri tome, problem Srbije je što kada se jednom izgubi ili napusti posao, nema dovoljno radnih mesta da svi koji ostaju bez posla ponovo taj posao nađu, a otpremnine, nažalost, nisu dovoljne da bi se započeli novi poslovi. To znači da je najvažniji zadatak u Srbiji otvaranje novih radnih mesta, o čemu je i u toku ove rasprave, naravno, bilo reči i stvaranje mogućnosti za novo zapošljavanje. To smatram da je velika obaveza Vlade. Vidim da se radi na tome, ali mislim da u te postupke i u te poslove zaista na odgovarajući način mora da bude uključeno što više ljudi, kako bi se ovi zadaci i ostvarili. Za to su nam potrebni strani i domaći investitori i Vlada, naravno, intenzivno da radi na njihovom privlačenju i ohrabrivanju.
Teškoća ima mnogo i na svetskom nivou, gde je prisutna svetska ekonomska kriza, ali i na domaćem, gde ima suženi broj poslodavaca, gde je ograničeno tržište roba, gde su zatvorene mnoge fabrike, smanjen obim proizvodnje, posledice višegodišnje politike zatvaranja preduzeća.
Zato danas ne mogu lako da se zaposle ni mladi, ni stari radnici, ni obrazovani, ni neobrazovani, ni muškarci, ni žene. Istina, broj nezaposlenih se lagano smanjuje, ali je to još uvek nedovoljno i na visokom nivou ostaje i dalje broj onih ljudi koji u Srbiji traže posao. Zbog toga, kao posledica takvog stanja, mi sve više govorimo i svakim danom je prisutan taj problem odliva mladih ljudi, naročito visokoobrazovanih i stručnih kadrova koji pokušavaju da nađu zaposlenje van Srbije. Istina, taj postupak mora u ovim narednim godinama da se promeni.
Ono što je za nas značajno, jeste da stvarajući u Srbiji jaku privredu, mi stvaramo jaku Srbiju, a onda je ona osnov i stabilnost za razvoj znanja i obrazovanja, za razvoj kulture, ali i zdravstvene i socijalne zaštite. A mi verujemo upravo u takvu Srbiju i ona nam je cilj, jer samo takva Srbija može da obezbedi zaštitu i sigurnost svojih gađana, pravo na uređenu i socijalno odgovornu državu, za koju se do kraja zalažemo.
Novi zakon doneće i nove mere i mogućnosti. Pre svega, regulisanje zapošljavanja kroz javne radove, koliko god da su ograničeni, gde se takođe primenjuje deo mera aktivne politike zapošljavanja, dodatno obrazovanje i nove vidove prekvalifikacija na koje upućuju službe za zapošljavanje. Precizira se osnovica za visinu novčane pomoći, obezbeđuje se minimalna novčana naknada za nezaposlenost. Zakonom se preciziraju mogućnosti za zapošljavanje stranaca i to se usklađuje sa Zakonom o zapošljavanju stranaca, što je takođe dobar efekat ovog zakona, a detaljnije su utvrđene i obaveze poslodavaca koje radnike zapošljavaju u inostranstvu, a to je da se uspostavlja obaveza prethodnog prijavljivanja zapošljavanja radnika u inostranstvu, ali i kažnjavanja za sve prevare i ne ispunjavanje obaveza ovakvih poslodavaca koji su pokazali svoju visoku ne odgovornost, a videli smo da su u takvim slučajevima bile prisutne i velike, čak i tragične posledice.
Dakle, ovaj zakon smatramo da treba usvojiti. Stvoriti uslove što hitnije za njihovu primenu i sprovođenje. Modernizovati, unaprediti službe za zapošljavanje, pomoći radnicima i ljudima da se usmere u nove forme rada, a u Srbiji je nužno stvarati dodatno, znači nova radna mesta, izmeniti pristup poslu i radu, stvarati kult rada, a ne kult ne rada. Kod poslodavaca, razvijati odnos da zaposleni nije trošak, da svaki poslodavac mora da da dostojanstvenu cenu rada, da zarada mora isplaćivati se na vreme, kao i svi doprinosi u skladu sa tim. Time se tek stvara socijalna sigurnost građana, a za danas i sutra obezbeđuje ne samo razvoj Srbije i njena modernizacija, nego se čak pozitivno utiče na ono što je veliki problem Srbije, a to je zaustavljanje bele kuge.
Naravno, teško je do cilja, zato je važno da se uključimo svi i to je uređena Srbija, urađena za nas, a ne samo po zadacima i programima EU. Zato, kada je reč ovom zakonu SPS, naravno u danu za glasanje će, glasati za ovaj Zakon.
Drugi Zakon o kojem danas razgovaramo, jeste o upotrebi znakovnog jezika. Ovo je važan evropski zakon, koji omogućava da svaka osoba ima pravo da izrazi svoje ideje, misli i osećanja koristeći jezik koji najbolje zna i razume. Uskraćivanje ovog prava, uskraćuje neotuđivo ljudsko pravo, pravo na komunikaciju. Ova skupština i ova Vlada već su duže vreme kroz svoju politiku ukazali da idu u pravcu stvaranja većih prava za osobe sa invaliditetom, stvaraju donoseći u prethodnom slučaju iz Zakon o upotrebi pasa za pomoć osobama kojima je potrebna u kretanju, a i ovo je nastavak takve jedne politike.
Znakovni jezik je nužni oblik komuniciranja gluvih osoba. Ove osobe imaju želju i potrebu da budu prihvaćene u društvu, da se iskažu i da oni budu prihvaćeni u savremenom društvu zato se mora omogućiti ovakvim osobama da budu prisutne, da budu zaposlene, da ostvaruju svoje interese i ciljeve u skladu sa svojim obrazovanjem. Kada je o ovome reč, deo zakona koji takođe ovo omogućava i što je novina, jeste uspostavljanje, odnosno širenje broja tumača za znakovni jezik, a kada je reč o njemu važno je da će oni biti upisani u novu nomenklaturu zanimanja.
Ovim zakonom regulisano je ko može da organizuje i sprovodi postupak učenja znakovnog jezika, kako se on uči u školi, u procesu inkluzije, gde se ukidaju sve fizičke i komunikacione prepreke, donosi individualni obrazovni plan. Kada se govori o učenju znakovnog jezika, moguće je razlikovati dve situacije. Jednu, kada čovek sam uči za sebe i drugi, kada se stiču znanja za obavljanje poslova tumača za znakovni jezik. Kada se govori o upotrebi tumača, zakon predviđa i reguliše njegovu upotrebu pred državnim organima, učešćem u političkom životu i svim oblicima komunikacije, kako se uči i kako se on primenjuje u školi.
Isto tako, Zakonom se reguliše upotreba znakovnog jezika kod poslodavca u procesu zapošljavanja stručnog osposobljavanja, volontiranja i redovnog rada tamo gde god postoji ta potreba. Upravo iz potrebe da se zadovolje ovakva prava zakon bliže određuje da se zahtevi za pomoć ove vrste iskazuju preko strukovnih udruženja, odnosno udruženja lica sa invaliditetom, javne službe ili poslodavca. Važan deo zakona su i mere za podsticanje primene i unapređenja znakovnog jezika, uslovi za upotrebu ove usluge preko udruženja, kao i obaveza ministarstva i njena sredstva u budžetu u okviru sredstava socijalne zaštite koja će razvoj ove oblasti pomoći.
Detaljnije o ovim zakonima i jednom i drugom, kolege iz naše poslaničke grupe će u narednom periodu govoriti u načelnoj raspravi. Samo ću da ponovim, da će SPS za oba predložena zakona u danu za glasanje glasati i dati im punu podršku. Hvala.