Molim vas, vratite se na amandman.

Ja govorim o amandmanu. Znači, obrazloženje je da je moj kolega prof. dr Janko Veselinović upotrebio izraz koji ne postoji u rečniku. Za mene nije prihvatljiv, zato što odbrana amandmana nije leksički dobro urađena. Očekujem od jednog profesora da malo gramatički bolje i lepše brani svoje predloge. To je jedan od razloga zašto ja nisam za to da se prihvati ovaj amandman.
Naravno, meni je drag i gospodin Bradić i mi treba da poslušamo nekada i njega, a ne trebamo, ali ja njemu ne zameram, zato što je on jedan od najboljih poslanika opozicije, bar po meni. Ja verujem da oni sa puno žara brane taj svoj amandman, ali to nije razlog da se prave ovolike greške i neki ovde docenti će se svakako sa mnom složiti.
Tu ima i druga suština. Malo mi je neprijatno kada se za radne sate i za radnička prava zalažu oni koji su poput cunamija opustošili fabrike i preduzeća, gde su radna mesta naprosto počišćena i danas se oni zalažu da ta radnička prava budu veća. Ja bih se sa njima mogao složiti, posebno kada se radi o žičarama. Ja verujem da je posebno ugrožen, recimo, zgrabinovac, koji ne znam koliko apartmana uzme, od koliko kvadrati na Kopaoniku.
Ja neću biti u tom riziku. To je malo preskup spor za nas zemljoradnike, bar za ovog jednog od nas dvojice koji smo u Skupštini. Verujem da onaj drugi posećuje skijališta. Ja nemam nameru da se vozim tim žičarama, ali mislim da su oni zabrinuti za zdravlje bivšeg ministra zgrabinovca, da bi nešto moglo da mu se desi, s obzirom da je on čest posetilac tih skijališta koja su veoma skupa i da uzima veoma skupe apartmane. Ne znam kako to sve postiže sa platom koja je manja od 1.000 evra, kada uzmemo da je junački osvaja neke pašnjake tamo, forsirao pašnjak u blizini Hrama Svetog Save, u tom junačkom jurišu zauzeo i pri tome izgubio 400.000 radnih mesta odmah.
Meni, da ne bude grubo poređenje, možda je grubo, zaštita radnika od njih liči na zaštitu Jevreja od partija Adolfa Hitlera. Hvala.

Molim vas, gospodine Rističeviću…
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem.

Podneli smo amandman na član 38. stav 3, koji u predlogu teksta zakona glasi – fizičko lice koje svojim stanjem ili ponašanjem ugrožava rad samog sebe ili druga lica ne može se prevoziti, a prema potrebi mora se i ukloniti s područja rada.

Mi smo predložili da se preformuliše taj stav i da glasi – fizičko lice koje ugrožava rad žičare, sopstvenu bezbednost i bezbednost drugih lica ili imovine ne može se prevoziti i biće udaljeno s područja rada žičare. Formulacija amandmana je u skladu sa pravilima pravnog normiranja, jasnija je i preciznija u odnosu na predlog koji je dat u Predlogu zakona. Amandman nije prihvaćen iz razloga što je preformulacija suvišna.

Naravno, opet se pojavljuje ova jedna jedina rečenica u obrazloženju i uopšte se ne daje nikakvo obrazloženje zašto je suvišno, zašto predlagač smatra da je formulacija iz zakona bolja, ali to je očigledno formulacija kojom je najlakše da se odbiju svi amandmani koje nisu želeli da prihvate i za koje zaista nije bilo jakih argumenata po mišljenju predlagača i zato što predlaže opozicija.

Gospodine predsedavajući, želim da vam se zahvalim što ste reagovali na diskusiju šefa poslaničke grupe SNS, jer ovde nas troje branimo amandmane i sasvim je jasno da samo nas troje pričamo. Njegove aluzije koje se već drugi put u ovoj Skupštini ponavljaju na potrebu uvođenja alko-testa za one koji pričaju je zaista jako uvredljiva. Hvala vam što ste reagovali. Ali, zato ste dopustili posle da u drugim obraćanjima bude čitav niz uvreda. Ja mogu da kažem da je to vređanje dostojanstva Skupštine, jer sam sastavni deo ove Skupštine. Mene niko nije plaćao i na mene niko nije uticao u radu. Zato sam ovde sve ovo vreme.

Zahvaljujem.
Potpuno sam siguran da niko od govornika nije mislio na vas tako nešto.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, opet se ispostavilo da preformulacija Predloga zakona ne poboljšava ništa ovaj zakon.
Dakle, ovaj amandman ne treba da se prihvati iz prostog razloga, zbog jedne reči koja se kaže ovde u zakonu – ukloniti, a ovde se kaže – udaljiti. Ukloniti i udaljiti, to je ista stvar, skloniti nekog sa tog radnog mesta.
Moram nešto da kažem, ova zgrada, ovaj dom, nije mesto za, da tako kažem, samo da me ne upozori predsedavajući, da se leče kompleksi pojedinačni i kolektivni.

Gospodine Toškoviću, izričem vam opomenu.
Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući i prosto ne mogu da verujem da ću ovu rečenicu izgovoriti – zahvaljujem vam se što ste uzeli u zaštitu malobrojne poslanike opozicije.
Što se tiče amandmana na član 39. stav 1, mi smo tu smatrali da je naš predlog u skladu sa jezičkim standardima srpskog jezika, tako da smo reč „donesenim“, zamenili rečju „donetim“, a stav 3, kao i u dosadašnjem maniru, smo promenili. On izvorno glasi: „Na stanicama žičare, u njenim vozilima, kao i u području uticaja postrojenja žičare, moraju se nalaziti znakovi upozorenja u vezi sa ponašanjem osoba, kao i znakovi opasnosti i upozorenja za kretanje u okolini stanice i u području uticaja postrojenja žičare“.
Mislimo da je naša formulacija, koju ću vam sad pročitati, daleko bolja i jednostavnija. Znači, stav 3. menja se i glasi: „Na stanicama žičare, u njenim vozilima ,kao i u području uticaja postrojenja žičare, ističu se znakovi obaveštavanja, upozorenja, kao i znakovi opasnosti kojima se nalaže određeno ponašanje ili kretanje lica“.
U obrazloženju Vlade je standardna rečenica – ne prihvata se naš amandman, i rečenica, kao i do sada, glasi – amandman se ne prihvata iz razloga što je preformulacija nepotrebna.
Imam utisak da se Vlada rukovodila time da ni jednu moguću preformulaciju nije ni pročitala i ja tom utisku ne mogu da se otmem. Zahvaljujem.

Na naziv iznad člana 40. i član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospođo ministar, uvaženi gosti, poštovani narodni poslanici, mi smo predložili da se naslov iznad člana 40. koji glasi „akt upravljača“, preimenuje u „opšte uslove prevoza“. Mislimo da je malo svrsishodnije, jer normalno vi u članu i pišete u prvim rečenicama „upravljač propisuje opšte uslove prevoza, utvrđuje vozni red, radno vreme i cenovnik“, znači sve ono što se tiče prevoza i mislimo da je smislenije da umesto „akt upravljača“, koji je jedan vrlo širok pojam, je mnogo primereniji naziv ovog dela „opšti uslovi prevoza“, jer se o tome radi.
U drugom stavu, kažete: „Opštim uslovima prevoza mora se obezbediti da se lica pridržavaju uputstva koja daje izvršni radnik, kao i da se tokom upotrebe žičare ponašaju na način kojim se obezbeđuje bezbedan i redovan rad i prevoz žičara“. Mi smo predložili da se ove reči „mora se obezbediti“, zamene rečima „propisuje se obaveza“. Znači, opštim uslovima prevoza propisuje se obaveza da se lica pridržavaju uputstava itd. Mislimo da je to mnogo bolje rešenje.
Vi ste odgovorili da se amandman ne prihvata iz razloga što je preformulacija suvišna. Mislim da je jezički ispravnije i jasnije i konkretnije ovo što smo mi predložili, te još jedanput vas molim, gospođo Mihajlović, da razmotrite i prihvatite ovaj naš predlog, jer mislim da će ovaj član biti jasniji o kome smo dali amandman. Hvala.