Gospođo predsednice, uvažene kolege, samo nekoliko pitanja Vladi Republike Srbije. Prvo pitanje se odnosi na ministra Sertića, ministra privrede.
Mi smo najmanje dva ili tri puta postavljali pitanje za radnike zaposlene u preduzeću koje se zove „Interlemind“ iz Leskovca koji godinama pokušavaju da reše svoj problem nakon što se bivši vlasnik povukao iz firme bez ikakvog obaveštenja i napustio firmu. U međuvremenu, privatni izvršitelj ulazi u fabriku na osnovu zahteva poverioca i uvodi privatno obezbeđenje. Inače, ovaj primer kao i mnogi drugi suštinski jeste paradigma onoga što se danas dešava u Srbiji sa preduzećima koja su bila u procesu privatizacije, gde je privatizacija bila neuspešna, gde ništa nije urađeno na reviziji neuspešnih privatizacija i ono što je najvažnije niko nije odgovarao za kriminalne privatizacije.
Dakle, moje pitanje ministru Sertiću – šta ćete uraditi povodom zahteva radnika „Interleminda“, kako ćete i na koji način obeštetiti te radnike, omogućiti im da dobiju zaostale plate, povezati radni staž i uplatiti zdravstvenu i socijalno i penziono osiguranje? To pitanje se odnosi i na stotine drugih fabrika u sličnoj situaciji koje su danas u Srbiji.
Drugo pitanje je za ministra pravde, gospodina Selakovića, da li zna i kako misli da svi zajedno u državi Srbiji stanemo na put privatnim izvršiteljima koji, po informacijama koje dobijamo danas u Srbiji plene imovinu, naročito u centralnoj i južnoj Srbiji, i oduzimaju nekada i za dug od 500 dinara uzimaju u protivvrednosti od 30 hiljada dinara sa kamatom?
Dakle, danas se vrši fendovanje ili plenidba imovine građana Srbije, koji žive u krajnjem siromaštvu i moje pitanje ministru je kako, da li promenom zakona, da li amandmanima, da li nekom instrukcijom ili podzakonskim aktom Vlade možemo zaustaviti ovu praksu potpune nekontrolisane plenidbe građana Srbije, koji ne mogu da sastave kraj sa krajem?
Treće pitanje za ministra kulture Tasovca, odnosi se naravno, po nama, katastrofalno neuspešnu štetnu privatizaciju „Avala filma“. Vi znate da su građani ustali u odbranu ovog državnog preduzeća koje nije samo preduzeće, ono je baštinik i čuvar našeg kulturnog i filmskog nasleđa. Po ovom aktu privatizacije, koji je juče i formalno završen, poštovani građani, ne samo da je „Avala film“ sa svojim izuzetno vrednim zemljištem u Gradu Beogradu, otišlo za tepsiju ribe, i otišlo za cenu jedne tajkunske nekretnine na Dedinju, već i ceo fundus filmskog blaga ove države od 1945. godine do danas se stavlja na raspolaganje bez bilo kakve klauzule koja bi onemogućila prodaju ovih klasika filmske industrije, i klasika našeg kulturnog nasleđa, koji je deo našeg zajedničkog i posebnog identiteta.
Smatram da je ovo potpuni skandal, da Ministarstvo kulture, kao i Agencija za privatizaciju kojima postavljam ovo pitanje, neophodno je da nešto učini i da ovu sramotu isprave i da ovu potpuno neverovatnu stvar prekinu.
Poslednje pitanje je za ministra Vulina, šta se dešava sa majkama, porodiljama, koje su zaposlene u preduzeću „Želnid“, koje su se nekada u okviru železnica bavile štampanjem voznog reda, evo to znaju sigurno i prisutne kolege, i ostalih karata, koje nekoliko meseci, godina, 20 meseci nisu dobili dohodak? Fiktivan im je bio radni odnos, knjižice im nisu overene, i naravno, u pitanju su nekih četiri do pet trudnica koje su se u međuvremenu porodile, dobile su samo deo onoga što je trebalo da se uradi.
Račun ovog preduzeća je u blokadi, pokušana je privatizacija, privatizacija je propala, rasprodate su mašine, ljudi su ostavljeni na ulici i zaposleni postavljaju pitanje Skupštini Srbije preko nas, kako i na koji način, gospodine Vulin, gospodin ili gospođa direktor Agencije za privatizaciju i ostali, koji ovakve stvari gledate danima, mesecima, uz jedan jedini odgovor koji do sada imate to je retrospektiva, šta se dešavalo i kada je počeo proces?
Ponavljam, pitam vas ovo u ime građana Srbije koji neće da slušaju vaše sudske procene, to sudovi i tužilaštva neka rade, nego pitaju šta ćete vi za tri godine vlasti da uradite, da prekinete ovu praksu uništavanja i ono malo srpske privrede što je ostalo, uništavanje ugroženih socijalnih grupa, zbog nedostatka isplata i kašnjenja isplata za bazičnu egzistenciju.
Ovo je samo jedan od primera ljudi koji su u okviru „Želnida“ samo primili deo prihoda koji se očekuju. Time bih završio ovaj krug pitanja Vlade.