Zahvaljujem gospođo Hasanović Korać.
Molim službu IT da izvuku karticu gospodina Toškovića koja je ostala u sistemu.
Na član 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Član 49. odnosi se na istragu o vanrednom događaju. Mi smo predvideli izmenu stava 1. ovog člana. Predlagač kaže u prvog stavu - predlagač je dužan organizovati, sprovesti istragu o vanrednom događaju.
Mi smo promenili amandmanom ovaj stav i on glasi – istragu o vanrednom događaju sprovodi nadležni organ, a upravljač može organizovati i sprovesti istragu jedino o poremećaju, odnosno o incidentu. Istragu o poremećaju koju organizuje upravljač sprovodi istražna komisija u čijem sastavu moraju biti svi predstavnici subjekta na koji se poremećaj odnosno incident odnosi.
S obzirom na kategorizaciju vanrednih događaja kakva je data u članu 3. predloga zakona, nedopustivo je da u slučaju ozbiljne nesreće ili izbegnute nesreće, imajući u vidu i kompleksnost uzroka ovih događaja i težinu posledica, smatramo da istragu o ovim vrstama vanrednih događaja moraju da sprovode nadležni državni organi, a upravljač eventualno može sprovesti istragu kod vanrednih događaja manjeg stepena štetnosti, kao što je definisan poremećaj odnosno incident.
Ja sam bila ubeđena da će Ministarstvo odnosno Vlada prihvatiti ovaj naš amandman. Naravno da ne čitam rečenicu kojom je naš amandman odbijen, ali me prosto interesuje zbog čega mislite da je suvišna preformulacija u ovom slučaju, da u slučaju vanrednog događaja koji može da ima za posledicu smrt ljudi koji koriste žičaru, istragu sprovodi nadležni organ i smatrate da je sasvim dovoljno da upravljač sprovodi istragu. Isti onaj upravljač zbog čijeg propusta je možda i došlo do nesreće.
Zato vas još jednom molim da ovako bitno pitanje ne prepuštamo inerciji – amandman se ne prihvata iz razloga što je preformulacija suvišna. Mislim da još jednom treba razmisliti o ovom našem zaista konstruktivnom predlogu. Hvala.

Hvala.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.

Kada god je u pitanju bezbednost života ljudi, prosto ne mogu da ne prokomentarišem.
Dakle, u bilo kom resoru, pa i u ovoj situaciji sada koju ste vi pominjali, prvo upravljač mora da napravi određeni izveštaj na osnovu čega će ograni dalje da rade. Daleko od toga da se želi nešto ublažiti. Naprotiv, najvažnija jeste bezbednost ljudi. Mi smo rekli da je jedan od ciljeva ovog zakona bezbednost ljudi.
Prosto, nisam sigurna da ste u pravu kada to stavljate sa te pozicije, ja sam bar tako razumela, da umanjujemo. Ne, oni moraju da naprave bar prvi početni izveštaj šta je i da konstatuju neku vrstu udesa. Naravno, postoje inspekcije koje mogu, postoje prijave ljudi, sve se slažem, ali ovo oni moraju da urade u svim … i u „Železnici“ je tako, i u bilo kom drugom preduzeću je tako. Nakon toga na delo stupaju nadležni organi. To su drugi organi.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Gospodine predsedavajući, kratak komentar na temu amandmana na član 49. On se zapravo bavi obavezama upravljača. Ni na koji način ne sprečava policiju na primer, da onda kada je to neophodno izađe na lice mesta i donese sopstvene zaključke niti da se bilo kakva druga, pod znacima navoda, ozbiljnija istraga sprovede.
On se samo bavi obavezama upravljača. Logično je da ako postoje neki tehnički razlozi koji su doveli do nemile situacije, da budu obaveza upravljača da ih ispita, ustanovi i da dovede do odgovarajućih zaključaka, kako se tako nešto ne bi u budućnosti dešavalo. Utoliko pre je važno da se ne eliminiše ovakva obaveza za upravljača, odnosno da se ona sama ne limitira kako je predloženo amandmanom, samo na tzv. blaže incidente. Ukoliko je problem veći, utoliko i potreba da se utvrdi šta se dogodilo. Svakako ponovo na tehničkom nivou, na nivou upravljanja i održavanja više je nego jasna. I u skladu sa tim se donose odgovarajuće procedure, pa ovom prilikom dajem i komentar na ono pitanje vezano za amandman 46. štedeo sam vreme, nisam se tada javio.
Tada je tretirano u onom stavu koji nije bio jasan predlagaču amandmana, način propisivanja obaveze da se prođe obuka, a koja je bila vezana za pružanje prve pomoći. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić, po amandmanu.

Ako mogu da pojasnim ono što sam malopre rekla. Replika.
U stavu 1. člana 48. se kaže – upravljač je dužan organizovati i sprovesti istragu o vanrednom događaju. Znači, tačno se razgraničava. Znači, u članu 3. Predloga zakona kategorizuje se nesreće, odnosno incidentni slučajevi. Mi smo samo na stanovištu da nadležni državni organi u ovom slučaju trebaju da vrše istragu, a da onaj ko je u stvari upravljač može tu imati neke druge vrste istraga o incidentu, odnosno o poremećaju, a tamo gde se radi o smrtnim slučajevima, o velikim havarijama, mislimo da to jasno treba da stoji u zakonu da se time bave nadležni državni organi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na naziv glave VII amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, aOdbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, uvaženi gosti, narodni poslanici, sada me je stručno telo Vlade, kako kaže gospođa ministar, zbunilo. Malopre nije htelo da prihvati da akt upravljača se zameni onime što obrađuje član 40, a to su opšti uslovi prevoza, a sada je prihvatilo našu izmenu gde glavu VII koja nosi naziv izvorni u zakonu - koncesije, koji smo predložili da se zove - javno privatno partnerstvo i koncesije, to je prihvatilo, da bi posle u članu 50, sledećem članu, gde smo ono što je zakonodavac napisao kao podnaslov - odluka o davanju koncesija, mi preformulisali - odluka o davanju koncesije i javno privatnog partnerstva, o čemu govori član 50, odbili.
Pa, sada mi dajte razumno objašnjenje. Zašto ste prihvatili ovu izmenu naš predlog - javno privatno partnerstvo i koncesija da zameni - koncesije, a niste prihvatili ovde akt upravljača da se zameni, to je akt upravljača normalno za sve što da upravljač akt, ima više vrsta tih akata, da zamenite sa opštim uslovima prevoza.
Posle toga u članu 50. opet ne prihvatate. Dajte, kažite tim stručnim službama u Vladi da ujednače kriterijum. Ako nešto ne prihvataju i ostaju rigidni, da budu dosledni do kraja. Nemojte na pola da menjaju. Hvala.