Hvala.
U načelnoj raspravi sam rekao da je ovo jedan dobar zakon koji ima velike šanse da postane vrlo dobar kada se usvoje naši amandmani, tako da možemo da ga proglasimo vrlo dobrim zakonom u ovom trenutku.
Nadam se da će pri implementaciji u narednih godinu dana kada se uvide efekti zakona i možda neka greška koju sada niko ne vidi da se dodatnim izmenama dođe do odličnog zakona, to je potpuno logičan pristup i proces metodologija u donošenju dobrih zakona.
Razlozi su jasni, zakon koji je to definisao do sada iz 1995. godine, to je neka druga država, drugi odnosi, verovatno isti problemi u železnici, pošto su oni stariji i od 1995. godine, ali je sigurno bilo neophodno da se donese jedan novi zakon koji bi prvo stvorio tu zakonsku osnovu za predstojeću reformu i transformaciju železnice. Nadam se da ćemo konačno ući u to i to je i usklađivanje sa onim što EU nalaže sa svojim instrukcijama.
Sigurno je da je stanje u „Železnici“ loše i to nije baš direktno vezano za amandman, mislim da je dobra prilika da i tu nešto kažemo, sigurno da to stanje nije od juče, to je jedna od retkih stvari koju čak ni najradikalnija opozicija kao što je Nova stranka ne može da zameri novim vlastima, jer to stanje je jako loše odavno i tu nema nikakve sumnje.
Nije bilo puno pokušaja da se to stanje promeni na bolje. Bilo je puno ideja, razmišljanja, razmatranja, smatranja, ali generalno bez ozbiljnih pristupa. Ako je sada strategija da se „Železnica Srbije“ podeli na ta tri dela, na transport ljudi, robe i na infrastrukturu, mislim da je bila neka ideja i da bude neki holding, mislim da je to potpuno pogrešna priča, ne znam čemu bi služio holding, osim kao jedno mesto za udomljavanje ljudi koji ne mogu da se snađu na nekim drugim pozicijama.
Te tri, ako se naprave tri nove kompanije, one mogu međusobno da komuniciraju i bez holdinga i bez tog dela, ako postoji neki razlog koji se tiče nekih naslaga prošlosti koje moraju da se reše kroz holding, kao što su krediti ili tako nešto, ali ga onda treba ograničiti, trajanje tog preduzeća, to je isto moguće da se uradi.
Naravno, sama transformacija neće biti dovoljna. Treba puno raditi na tome da se prevoz robe i prevoz putnika, ali pre svega prevoz robe, jer mislim da je u prevozu putnika „Železnica“ izgubila bitku na jedan duži period, da se tu vrati tržište, da bude više robe koja će biti prevožena. Koliko se sećam, dok je „Sartid“ radio punom parom tamo 2005-2006. godine, skoro 70-80% teretnog prevoza je bio prevoz za potrebe „Sartida“, to je jako loš podatak. Dobro je što je tad „Sartid“ radio, a loše je što je drugi ceo saobraćaj tako mali.
Mislim da treba odustati dok je vreme od ideja brzih pruga. Tu ideju slušamo 20-30 godina i ona je otprilike uspešna kao i ideja o švedskom standardu u Srbiji. Tu pre svega mislim na prugu Beograd-Budimpešta i na revitalizaciju pruge Beograd-Crna Gora.
Za teretni transport nisu neophodne prebrze pruge, brze pruge koje su 150-200 km na sat, naprosto tako se roba ne vozi, a mislim da u putničkom saobraćaju tu neće biti nekog velikog interesovanja, a isto mislim i za prugu Beograd-Crna Gora koja i kada je pravljena, pravljena iz političkih a vrlo malo sa nekim ekonomskim racijom. Bilo je čisto politička priča, kao što je i Luka Bar 95% čisto politička priča. To je luka, koliko znamo mi poluobavešteni ili malo o tome obavešteni, koja praktično ima mali saobraćaj, koja ima probleme sa dubinom mora u samoj luci, da je komplikovana za prilazak iole ozbiljnijih brodova i tereta, tako da to nije luka koja je od vitalne važnosti za Srbiju, pre će to biti Luka Beograd, Luka Solun, pa i Kopar i Trst nego što je to Luka Bar. Možda interes Crne Gore je veoma veliki da ta pruga bude u boljem stanju, ali mislim da interes Srbije nije tako značajan.
Ono što su prioriteti u Srbiji po pitanju železničkog saobraćaja, naravno to je „Prokop“ o kome ne znam ko sve nije pričao hvalospeve i obećavao i to treba da se završi i mislim da je to dobro rešenje bez obzira na san o „Beogradu na vodi“, i bez toga je to dobro i neophodno rešenje.
Dva druga prioriteta po mom mišljenju i mislim ne samo po mom su vezana za moj rodni grad. Jedno je da se iz centra Niša iseli železnička komunikacija koja stvarno prolazi kroz epicentar sa velikim problemima koji tu mogu da se postave i što se tiče opasnih tereta ali i normalnog saobraćaja.
Pitanje opasnih tereta je isto važno i za Beograd i tu „Prokop“ ne rešava ceo problem opasnih tereta. Pitanje je šta se dešava sa opasnim teretima koji nam dolaze iz pravca Pančeva, a oni su vrlo česti i naravno ono što je naša trenutno bruka i što moramo da uradimo što pre, to je elektrifikacija pruge Niš-Bugarska granica jer to je jedini deo železničke pruge verovatno gore od Osla do Teherana koji nije na struju, a to mora da se uradi, to je u našem interesu i koliko znam bu su i neki krediti dobijeni i ja nisam čuo da se dešavaju niti sam video da ima nekih radova.
Taj koridor je mnogo važniji od koridora drumskih, Niš-Bugarska granica. Taj put Niš-Bugarska granica je sređivan pre jedno deset godina i dignuta je njegova prohodnost.
Pravljenje potpuno novog auto puta u punom profilu u dva smera je bacanje para. Mogao je da se napravi još jedan profil …