Hvala.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O UPOTREBI ZNAKOVNOG JEZIKA
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili se izveštaje Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade i podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Podneli smo amandman na član 1. u smislu da se u članu 1. posle reči „način upotrebe usluge tumača za znakovni jezik“ dodaju reči „uspostavljanje registra tumača znakovnog jezika“. Inače, članom 1. je obuhvaćen predmet Zakona i piše šta se sve reguliše ovim Predlogom zakona, pa smo mi predvideli da se predvidi i uspostavljanje registra tumača znakovnog jezika.

Smatramo da je neophodno ovim zakonom uspostaviti jedinstveni registar tumača znakovnog jezika, kako bi se pravo na upotrebu znakovnog jezika, kada se ono vrši preko tumača, ostvarilo na najbolji mogući način i od strane kvalifikovanih lica.

Amandman se ne prihvata iz razloga što se članom 1. Predloga zakona na jasan i nedvosmislen način daje kratak sadržaj predmeta uređenja, kao i što se predloženim amandmanom uvodi registar tumača znakovnog jezika iako je članom 11. stavom 3. uređeno da Savez udruženja, koji se bavi zaštitom gluvih osoba sa invaliditetom, preko koga se i ostvaruje pravo na upotrebu usluge tumača znakovnog jezika, na svojoj internoj prezentaciji obezbeđuje dostupnost i stara se o ažurnosti podataka o tumačima za znakovni jezik i području na kome ti tumači pružaju uslugu, odnosno mogućnostima angažovanja tumača za znakovni jezik. U smislu navedenog nema potrebe za formiranje i posebnog registra koji bi praktično sadržavao iste podatke koji će se već nalaziti na internet prezentaciji Saveza gluvih i nagluvih Srbije. Dakle, dupliranje posla bez efekta.

Mi se ne slažemo sa ovakvim odgovorom Vlade. Smatramo da je predmet zakona, kako ga je predlagač definisao, nepotpun i da je potrebno da se posebno navede da je predmet zakona i uspostavljanje registra tumača znakovnog jezika, naročito što smo kasnijim amandmanima predvideli da registar uspostavlja i vodi Ministarstvo, a ne Savez koji je udruženje građana. Budući da gluve osobe preko tumača koriste znakovni jezik kao svoj prirodni jezik, potrebno je da se posebno reguliše način vođenja ovog registra i druga pitanja u vezi sa tumačima znakovnog jezika. Pogotovo treba imati u vidu i uvodno izlaganje ministra u načelnoj raspravi, koji je naveo da je tumač znakovnog jezika ovim zakonom uveden kao profesija. Utoliko pre treba da se zakonski precizno reguliše evidencija tumača, pa u tom smislu treba da bude i proširen predmet ovog zakona, odnosno da se predvidi uvođenje registra.

Dakle, predlažem da još jednom razmotrite ovaj amandman i da ga prihvatite. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Imate bazu podataka o tumačima i znakovni jezika vodi Savez gluvih i nagluvih Srbije. U sudu se vodi posebna evidencija za sve sudske tumače, pa isto tako i za tumačenje znakovnog jezika. Kada budemo usavršili proces izdavanja licenci obrazovanja sudskih tumača znakovnog jezika, to će voditi i obrazovanje.
Na prvom mestu, Savez gluvih i nagluvih je reprezentativna, referentna organizacija koja te poslove radi dugi niz godina i radi ih odlično. Zaista nema razloga da se na bilo koji način nešto komplikuje. Stvari su vrlo jasne, sudski tumači vode sud, a bazu podataka vodi Savez, jer gluve i nagluve osobe će se za uslugu tumača i obraćati Savezu, pa je onda logično da i Savez bude taj koji raspolaže takvim podacima. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Janko Veselinović, Snežana Malović, Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Ivan Karić i Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Član 2, na koji smo mi uložili amandman, odnosi se na osnovna načela i mi smatramo da je definicija koja je data u predlogu nepotpuna, te smo predvideli da se na kraju rečenice briše tačka, a da se dodaju reči: „radi njihovog ravnopravnog uključivanja u životnu i radnu okolinu, kao i sve oblike društvenog života s jednakim pravima i uslovima, te s jednakim mogućnostima kakve imaju osobe bez oštećenog sluha“.
Predlog zakona određuje načela zakona koja proizilaze prvenstveno iz Ustava, te smatramo da je neophodno preciznije odrediti i suštinski cilj zakona kroz formulaciju da se zakonom obezbeđuju uslovi za uključivanje gluvih osoba u radnu i životnu sredinu, te da se stvaraju uslovi jednakih mogućnosti za te osobe.
Naš je amandman odbijen i Vlada u svom obrazloženju kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što se članom 2. Predloga zakona upućuje na načela Ustava koja se odnose na uživanje ljudskih prava i zabranu diskriminacije, uz ukazivanje na odredbu člana 21. stav 4, kojom je utvrđeno da Republika Srbija može uvesti posebne mere, kakav je upravo ovaj propis, radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Imajući u vidu da se radi o ustavnim načelima koja se neposredno primenjuju, nema potrebe da se mišljenja iz Ustava preuzimaju u zakon.
Predlagač navodi da se ustavna načela neposredno primenjuju, te da iz tog razloga nema potrebe da se mišljenja, napominjem, mišljenja iz Ustava preuzimaju zakonom. Ako je to polazna osnova za odbijanje amandmana, onda ni predlagač ne bi trebalo da navodi ustavna načela u članu 2.
Pored toga, napominjemo da se u Ustavu ne nalaze mišljenja, nego pravne norme najjače pravne snage. Amandmanom se tražilo proširenje načela upravo da bi se stavio akcenat na ravnopravno uključivanje gluvih osoba u radnu i životnu sredinu, jer bi to trebao da bude smisao ovog zakona. Ponavljam, smisao ovog zakona. Ovakvo proširivanje osnovnih načela zakona nije bez razloga, budući da bi kasnije, u primeni prilikom ciljnog tumačenja propisa, u slučaju nedoumica, znatno pomoglo u ostvarivanju prava gluvih osoba. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Amandman svakako ne treba prihvatiti upravo iz razloga što je u članu 2. Predloga zakona o upotrebi znakovnog jezika, u skladu sa metodologijom izrade zakonskih propisa, u članu koji se odnosi na načela upravo potencirano postizanje pune ravnopravnosti osoba sa invaliditetom sa ostalim građanima.
Takođe, u članu 2. polazi se od osnovnih ustavnih načela, a naravno da se polazi i od Ustava kao najvišeg pravnog akta Republike Srbije i od načela koja se odnose na uživanje ljudskih prava i zabranu diskriminacije.
Naravno, Republika Srbija, a u skladu sa Ustavom, ima pravo i uvođenja posebnih mera, i to kod onih građana ili grupe građana koji zbog pojedinih poteškoća ne mogu u punom obimu da postignu ravnopravnost sa ostalim građanima Srbije. Upravo ta posebna mera koja proizilazi iz Ustava, član 21. stav 4, je i donošenje ovog Predloga zakona o upotrebi znakovnog jezika.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, gosti iz Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, danas diskutujemo o jednom veoma važnom zakonu i današnji amandmani, kao i sam zakon, su dobri da pomognu našim građanima koji imaju problem sa sluhom. Ja mogu da kažem ka profesor otorinolaringologije da sam zadovoljan da imamo prilike da napravimo neki pomak i u ovoj oblasti.
Iskoristiću priliku dok je ministar tu da možda zajedno sa Ministarstvom zdravlja razmišljamo o uvođenju skrining programa za registrovanje oštećenja sluha kod novorođene dece, jer je to nešto što bi nas dodatno uvrstilo u klub razvijenih i dobrih evropskih zemalja i pomoglo bi mnogim našim bebama, tj. našim mališanima da se od samog starta registruje oštećenje sluha, kako bi moglo da se krene sa programom ugradnje kohlearnih implanata koji se u Srbiji rade u kliničkim centrima u Novom Sadu, Beogradu i Nišu i uspešno se oštećenje sluha leči sa tim implantima. Tako da, ovo je svakako dobra prilika da pričamo o ovoj temi i dobri su i amandmani.
Moja sugestija i prilika da u Narodnoj skupštini, kao otorinolaringolog, uputim jedan apel i jednu inicijativu, to je da Srbija iskoristi priliku da, vi zajedno sa ministrom Lončarom, pogledamo naše mogućnosti. Naši ORL centri su dobri, imamo dobre lekare, ali da se na ginekologiji gde se deca rađaju rade skrining programi, znači, da ako je rizična trudnoća. Mi smo u Nišu imali prilike da radimo jedan period, pa nam se taj aparat pokvario, da registrujemo decu koja na samom rođenju, znači par dana nakon rođenja, uradimo pregled sluha i ako ima oštećenja, mi imamo, znači Ministarstvo zdravlja ima program za ugradnju kohlearnih implantata, znači time se omogućuje normalan razvitak i sluha a nakon toga i govora.
Moja inicijativa je da se razmisli o nekom periodu. To ne košta puno, a taj skrining bi se sprovodio u kliničkim centrima, ova četiri velika klinička centra, i imali bi mogućnosti da deci kod kojih se registruje oštećenje sluha da hirurškom intervencijom mu popravimo, da ne bi u godinama, kada ne mogu da razviju sluh onda ne mogu ni da govore i dodatno im se onemogućuje, praktično, razvitak u jednu normalnu osobu. Hvala vam puno.
(Vesna Rakonjac, s mesta: Povreda Poslovnika.)