Hvala.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju Dubravka Filipovski, Stefana Miladinović, Miroslav Markićević, Siniša Maksimović i prof. dr Vladimir Marinković.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima 6. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAPOŠLjAVANjU I OSIGURANjU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ljiljana Džuver, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vladimir Pešić, pomoćnik minista za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, Tatjana Prijić, rukovodilac Grupe za unapređenje zaštite osoba sa invaliditetom u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i Jelena Kotević, rukovodilac Grupe za normativne poslove u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici, kao i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odbacio je kao nepotpune amandmane kojim se posle člana 16. dodaje novi član 16a i kojim se posle člana 19. dodaje novi član 19a, koje su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Janko Veselinović, Snežana Malović, Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i Blagoje Bradić.
Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.
Gospodine ministre, gosti iz ministarstava, član 1. Predloga izmena ovog zakona govori o promeni sastava Upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje. Slušali smo u načelnoj raspravi nebrojano puta kako je to što će broj članova Upravnog odbora biti smanjen za jedno mesto neviđena ušteda i racionalizacija. Znači, jedno mesto u Upravnom odboru koje ne mora da bude plaćeno, a ako se plaća, trebalo bi da bude plaćeno, čini mi se, 30, 40 ili 50 hiljada, ne znam kolika je ta naknada za članove Upravnog odbora. Znači, mi ćemo uštedeti na nivou godine 400.000 dinara i to smo menjali jedan zakon i više je koštalo to što smo sedeli ovde i slušali 70 puta da će biti nešto ušteđeno od te uštede koja će ovim da se napravi.
Ali, dešava se jedna druga stvar. Taj Upravni odbor ovakav kakav je sada predložen da izgleda nema smisla. Nema smisla da sedi sedam ljudi i da se plaćaju bilo koliko, ako o svemu odlučuje ona većina koju je imenovala Vlada. Onda treba da sedi jedan ili nijedan. Treba direktno ministar da kaže šta treba i na koji način treba da se troše pare. Poenta Upravnog odbora, onakav kakav je bio, gde su bila četiri predsednika Vlade i četiri predstavnika Socijalno-ekonomskog saveta, jeste da oni ljudi, svi zaposleni u Srbiji koji odvajaju od svoje plate, bruto plate, 1,5% čini mi se da se izdvaja za osiguranje u slučaju nezaposlenosti, imaju svoje predstavnike koji odlučuju o tome na koji način se troše njihove pare. Slušali smo ovde da Vlada odlučuje zato što Vlada daje pare Nacionalnoj službi. Ne daje Vlada, daju zaposleni. Svaki zaposleni daje od svoje zarađene plate i Vlada nema šta tu da se meša. Ne treba da bude nijedan predstavnik Vlade, a ne da imaju većinu i da ta većina o svemu odlučuje.
Ministar je ovde rekao u načelnoj raspravi o ovom članu – nismo se dobro pripremili, jer da jesmo, mi bi znali da je dobra praksa da se u tri predstavnika imenuju dva predsednika sindikata i jedan predstavnik poslodavca ispred Socijalno-ekonomskog saveta. Ne znamo o kojoj praksi on govori, s obzirom da je dosada u zakonu pisalo – od četiri predstavnika Socijalno-ekonomskog saveta dva predlažu predsednici sindikata, a dva predstavnici poslodavaca. Sada stoji tri koje predlaže Socijalno-ekonomski savet. Ja ne znam na koju se to dobru praksu ministar poziva, jer ona nije postojala do sada u zakonu. Možda on nešto zna što mi ne znamo.
Znači, naša je bojazan da će sada još biti majorizovano učešće predstavnika poslodavaca i taj odnos da neće biti 2:1 u korist sindikata, nego 2:1 u korist poslodavaca. Zato smo mi predložili da se član 1. izmene i dopune ovog zakona briše. Smatramo da je rešenje koje je postojalo do sada bolje. Ako treba da se izvrši racionalizacija, pa ukinite sve naknade svim članovima Upravnog odbora, ne samo ove službe, nego svih upravnih odbora. U Srbiji 30.000 ljudi sedi u nekakvim upravnim odborima. Pa koliko para tu tek može da se uštedi? Zašto bi bilo šta morali? Bi ako treba da štedimo. Slažemo se da treba da štedimo.
Na kraju, ministre, takođe ste govorili ovde da objasnimo kako 2% povećavanja stope koja se izdvaja za penzioni fond dovede do 8% povećanja mase. Evo da vam objasnim, ministre. To se zove proporcija. To uče đaci u osnovnoj školi. Kada podignete sa 24% na 26% izdvajanje za nešto, onda ta masa poraste za 8,33%. Eto, ministre, kako je tih 8%, kojima se vi ovde hvalite, više uplaćeno u Fond za penziono osiguranje. Uplaćeno je zato što ste promenili, ne znam kad je bilo, juli mesec, stopu koja se izdvaja. Ona je pre godinu dana za ova prva tri meseca u ovoj godini bila 24%, a sada je 26%. Eto tog vašeg povećanja od 8%, kako 2% naraste na 8%. Zove se proporcija i uči se u osnovnoj školi, ako dece idu u školu jer mi profesori ne štrajkuju. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, predlažem da se ne prihvati ovaj amandman, amandman na član 1. ovog zakona, koji glasi – briše se. Iskreno, pomalo sam začuđen nastupom prethodnog govornika, kao što sam začuđen praksom njegove poslaničke grupe da smo primili ovakav amandman, amandman koji glasi – briše se, obzirom da je to nešto što je do sada bilo svojstveno nekim drugim poslaničkim grupama.
Neprihvatljivo mi je brisanje ovog člana 1. iz svih onih razloga koji su navedeni u obrazloženju koje je Vlada Republike Srbije predložili, odnosno dala u formi mišljenja. Jedino što mogu da uradim, to je da naglasim neke ključne momente i neke ključne argumente u obrazloženju koje je Vlada uputila.
Dakle, Predlogom zakona utvrđen je sastav Upravnog odbora, kao i imenovanje i razrešavanje predsednika i članova Upravnog odbora. Smanjuje se broj članova Upravnog odbora sa sadašnjih devet na sedam. Ja ne vidim mesta kritici za tako nešto i želim da vas pozovem da se dogovorite na vašim stranačkim organima, a i u poslaničkoj grupi. Jeste li vi za mere štednje ili ste protiv mera štednja? Kritikujete nas kako ne sprovodimo mere štednje, a kada mi predložimo nešto što je konkretno, vid racionalizacije i vid štednje, opet nas kritikujete. Zato vas molim da se dogovorite.
Dakle, tri člana predloži Socijalno ekonomski savet, a četiri člana predložili ministar nadležan za poslove zapošljavanja, uključujući i predsednika. Napominjemo da su način imenovanja članova, odnosno struktura Upravnog odbora suštinski ostali nepromenjeni u odnosu na postojeće zakonsko rešenje, osim što se, ponavljam, smanjuje broj članova. Kada se uzme u obzir navedena argumentacija, verujem da je svima jasno da nema mesta brisanju ovog člana i da ovaj član treba da ostane nepromenjen u odnosu na predloženi tekst. Nadam se da ćemo odbiti ovaj amandman. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Za SNS ovaj amandman nije prihvatljiv i probaću u narednih nekoliko minuta i da obrazložim zbog čega. Predlagač amandmana se pozvao na matematiku koja se uči u osnovnoj školi. Slažem se da se proporcije uče i one mogu biti direktne i obrnute proporcije. Međutim, dokaz koliko predlagač amandmana ne zna o matematici je jedna matematička radnja koja je mnogo prostija od proporcija, a to je oduzimanje.  
Međutim, dokaz koliko predlagač amandman ne zna o matematici je jedna matematička radnja koja je mnogo prostija od proporcija, a to je oduzimanje. Jer, znate, kada od devet članova upravnog odbora, koliko je bilo do sada, oduzmete sedam, koliko je predlagač zakona propisao i predvideo, devet minus sedam nije jedan. Nije ušteda u jednom članu upravnog odbora, nego u dva člana upravnog odbora. Verujem da to nije bio lapsus predlagača amandmana, već jedna veoma loša potreba da se neke stvari trivijalizuju.
Sa druge strane, matematika je egzaktna nauka, pa kada vidimo da dva člana upravnog odbora za godinu dana primaju prosečnu platu u Srbiji, tolika je nadoknada, ja ne bih licitirao, kao što je predlagač amandmana licitirao sa 30, 40, 50 hiljada dinara, već sam od službi tražio i dobio da ta dva člana upravnog odbora, kojih više, po ovom predlogu zakona neće biti, a vidim da to nekome smeta, neće primiti, neće nositi kući 1.128.000 dinara. Milion i 128 hiljada dinara je malo samo za onoga koji ima previše. Građani Srbije nemaju previše, budžet nema previše, niko od nas koji ćemo odbiti ovaj amandman, niko u Vladi, koja je takođe predložila odbijanje ovog amandmana, nema previše da može da kaže da 10.000 evra može da se prospe tek tako. Tih 10.000 evra je malo za onoga ko ima previše, ko može da se bahati, ko je navikao na taj način o trošku građana Republike Srbije časti svoje političke istomišljenike, članove svoje stranke.
Sa druge strane, podsetio bih i vas, dame i gospodo narodni poslanici, da smo u prošlom sazivu, za one koji nisu bili članovi parlamenta, podsetio bih da smo Zakonom o javnim preduzećima, ova skupštinska većina, skupštinska većina koju čini SNS, ograničila broj članova upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća. Sve do tog Zakona iz 2013. godine, taj broj je bio odokativan, sedam, devet, 15, kako je kome odgovaralo i kako je hteo da udomi svoje partijske kolege i istomišljenike. Nikakva želja i nikakva volja nije postojala da se te stvari urede, sve do Zakona o javnim preduzećima koji je definisao da postoji nadzorni odbor, da taj nadzorni odbor za javna preduzeća koja zasnivaju jedinice lokalne samouprave može da ima tri člana, a za javna preduzeća koje osniva Republika, odnosno autonomna pokrajina taj broj je pet.
Pa šta ćemo sa tim uštedama? Pa šta ćemo sa predlagačem amandmana kojem takve stvari nisu padale na pamet, osim da povećava taj broj, da na taj način crpi i onako iscrpljeni budžet Republike Srbije ili budžete lokalnih samouprava? Pa sada, vođen onom bahatošću do 2012. godine koju su pokazivali, kažu: „Vi smanjujete samo za jednog člana, odnosno dva člana, pa šta vam je ta ušteda milion i 128 hiljada dinara? Šta vam je ušteda od 10.000 evra?“ Izađite na ulicu pa recite to građanima Srbije, građanima Beograda koji prolaze ovde ispred Doma Narodne skupštine. Recite - trošimo vaših 10.000 evra za partijske kolege, častimo ih, funkcijama, častimo ih sa 10.000 evra godišnje. Šta je to? Pa da vidimo kakva će reakcija biti tih ljudi. Da li će podržati ovo što je predložila Vlada, da se smanjuje, da se štedi, ili će podržati tu bahatost koja je bila tako uživljena u našem društvu do 2012. godine, kada ste mogli to da radite? Zbog svih ovih razloga koje sam naveo, zbog domaćinskog odnosa koji SNS pokazuje, time što smo ograničili broj ljudi u javnim preduzećima, u nadzornim odborima javnih preduzeća.
Podsetiću vas da su do tog zakona iz 2013. godine javna preduzeća, bilo opštinska, bilo republička, imala tu vrstu dvodomnog upravljanja i kontrole, i upravni i nadzorni odbori, sada samo nadzorni odbori koji imaju ograničeni broj ljudi koji sede u njima. Sada ćete vi, kojima nikada takve stvari nisu padale na pamet, reći – malo je to što štedite, to je trunka. Možda trunka za vas. Možda trunka za tu vrstu političkih tajkuna koje ste napravili dok ste vodili Srbiju. Za nas, za odgovornu vlast, za odgovornu Vladu, za odgovornu skupštinsku većinu, borba oko svakog dinara, jer taj dinar nije u vlasništvu našem, već u vlasništvu građana Republike Srbije.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da predlažem da se ovaj predlog amandman odbije.
Gospodin Babić mi je već uzeo deo od matematike. Dakle, nije bilo osam članova upravnog odbora, nego devet, tako da je predlagač amandmana pogrešio i u broju članova upravnog odbora koji je do sada u Upravnom odboru Nacionalne službe za zapošljavanje bio.
Moram da kažem da uštede od dva člana nisu značajne ukoliko se ne uzmu i drugi podaci. Ova skupština je smanjila broj članova Upravnog odbora i u Upravnom odboru penzijskog i invalidskog osiguranja, sa 21 na sedam. Nadzorni odbor, čini mi se, više ne postoji. Takođe, smanjen je broj članova u Upravnom odboru Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, sa 21 na sedam. Smanjen je i broj članova Nadzornog odbora u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Dakle, te uštede, koliko sam shvatio, samo u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje su bile preko 100.000 evra, uštede u Upravnom odboru penzijskog i invalidskog osiguranja su takođe preko 100.000 evra. Za tih 200.000 evra možete da, recimo, kupite stotinu krava. Znači, svake godine, umesto da to ide u džepove članova upravnog odbora, mogli ste poljoprivrednicima da poklonite stotinu krava. Svaka od njih daje 2.000 evra, što u mleku, što u mesu, znači da one proizvedu, umesto raznih gubitaka, oko 200.000 evra godišnje što u mleku, što u mesu.
Znači, te uštede treba prebacivati na proizvodni deo. Sa rashodovne strane novac treba prebacivati na prihodovnu. Stoga, kao član jednog od upravnih odbora, pozdravljam intenciju Vlade da se smanjuje broj članova upravnog odbora u svim organima i telima, u svim upravnim odborima. Samo bih da kažem da, kada smo smanjili broj članova Upravnog odbora u RFZO-u, sa 21 na sedam, broj zemljoradnika smo sveli sa dva na jedan. Tada je povedena neviđena kampanja protiv zemljoradnika, samo zato što nije lekar, iako su oni u sazivima stranaka bivšeg režima pre ovog poslednjeg Upravnog odbora imala dva zemljoradnika, imala 21 člana, onda su poveli kampanju protiv nove Vlade zato što je sa 21 člana to smanjila na sedam. Dakle, vodi se kampanja protiv onih koji štede.
Moram na kraju da kažem da naš narod, s pravom, kaže da je ušteda najbolja zarada. Zato mislim da ovaj amandman treba odbiti.

Reč ima dr Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, imam običaj da pomno pratim ove amandmane opozicije jer mislim da može u njima dosta toga pozitivnog da se nađe. Zašto? Zato što je njima mnogo lakše da pronađu bolja rešenja kada dobiju gotov nacrt zakona jer nemaju potrebe da se bave kreativnim poslom.
U okviru ovog amandmana hoću da kažem dve stvari. Jedna stvar je, kod nas se veoma često prema upravnim i nadzornim odborima pristupa sa aspekta – ne mora da bude plaćeno.
Znate kako, uloga upravnog odbora je veoma velika, ona spadaju u vrhovni menadžment svake firme i njihov zadatak je da vode firmu, da upravljaju njome, tako kaže i sama reč. To što se kod nas u praksi nije tako postavilo nego sasvim suprotno da upravni odbor čine ljudi koji samo dižu ruke i izglasavaju neke odluke koje vidimo u dosta slučajeva budu negativne po sistem je i rezultiralo time da je svako mogao da bude član upravnog odbora ili nadzornog i da za to dobija neku nadoknadu.
Po meni članovi upravnih odbora i nadzornih odbora trebaju da budu ljudi koji su stručni, koji se razumeju u delatnost firme gde su u upravnom odboru i obavezno im treba dati naknadu za taj posao. Da kažem, lično nisam član ni jednog upravnog odbora niti nadzornog odbora, nisam ni bio, niti se kandidujem za neko od tih mesta, ali oni nemaju samo privilegiju da budu članovi upravnih odbora i da naplate taj posao koji rade nego imaju i odgovornost. Doći će vreme kada će mnogi članovi upravnog odbora morati da odgovaraju za odluke koje su izglasavali.
Zato našim kolegama iz opozicije predlažem da dobro razmisle, a i to važi i za nas koji smo u poziciji da dobro razmisle šta su radili u vremenu kada su bili na vlasti, kada su imali mogućnost da to srede, a za nas važi isto to da predlažemo dobre zakone i dobra rešenja, da se ne bi posle stideli onoga što smo predlagali. Hvala.