Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 97 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 93 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala uvažena predsednice.
Postavio sam 15. januara poslaničko pitanje u vezi navršenih punih šest godina od kako nije rešen slučaj neovlašćenog upada, oružane zasede i pokušaja ubistva predsednika SDA Sandžaka i tadašnjeg ministra u Vladi, dr Sulejmana Ugljanina. To pitanje sam između ostalih, uputio i ministru policije Nebojši Stefanoviću i sam dr Ugljanin je, kao ministar, na sednicama Vlade tražio zvaničan odgovor o ovom slučaju, na šta mu je tadašnji ministar policije rekao da i on već dve godine pokušava, ali nikako ne uspeva da dobije zvaničan odgovor od službi.
Umesto odgovora na poslaničko pitanje, ja sam pre nekoliko dana dobio jedan papir od ministra policije koji je on naslovio kao obaveštenje u kome on ignoriše sva pitanja koja sam postavio i dostavlja mi delove nekog navodnog policijskog izveštaja, koji je očigledno pisan sa namerom da nakon šest godina ćutanja unese zabunu i prikrije detalje ovog zločina, da sakrije izvršioce, nalogodavce i njihove pomagače kojih očigledno, sudeći po ovom izveštaju, ima i u policiji ali i u drugim državnim organima.
Ja nisam tražio od ministra policije da mi on objašnjava i opravdava neovlašćeni upad naoružanih bandita u službene prostorije naše stranke. Ja sam postavio jasna pitanja i tražio odgovore ko su ta lica koja su neovlašćeno i do zuba naoružana upala u službene prostorije SDA Sandžaka? Ko su lica koja su bacala teške betonske žardinjere i stolove na glave rukovodstva SDA Sandžaka? Ko su lica koja su iz više komada vatrenog oružja i sa više hitaca pucala u predsednika SDA Sandžaka i tadašnjeg ministra u Vladi, dr Sulejmana Ugljanina? Šta je član gradskog veća Murić, tražio u našim prostorijama te noći? Kakvu ulogu u svemu tome ima tadašnji gradonačelnik, kakvu ulogu u svemu tome ima načelnik MUP-a i njegov zamenik u Novom Pazaru? Kakva je uloga tadašnjeg predsednika Okružnog suda i tužioca u Novom Pazaru i ko su ljudi iz Beograda sa kojima su oni, kako kažu, bili konstantno na telefonskoj vezi? Ovo su prosta pitanja. Ja tražim jednostavne odgovore.
U obaveštenju koje je potpisao ministar Stefanović, uopšte se ne govori o događajima unutar službenih prostorija naše stranke, pa se čak ni ne konstatuje da je bilo pucanja, već se samo kaže da je nađeno nekoliko čaura. Ne bi bilo loše da nam ministar Stefanović kaže kako su te čaure dospele tu?
Očigledno se ovde radi o jednoj zlonamernoj i vrlo opasnoj zameni teza, jer se u ovom izveštaju policije ni jednom rečju ne spominju napadi i pucnji na predsednika i rukovodstvo SDA Sandžaka, niti se u izveštaju spominje ni jedno jedino ime uhapšenih ljudi, uhapšenih izvršioca, pa čak ni inicijali ljudi za koje je utvrđeno da su pucali.
Da li neko koristi ministra Stefanovića da legalizuje ovaj zločin, ja to ne znam. Mene zanima šta i koga štiti ovaj, nazovi, izveštaj? Iz svega ovoga se jasno vidi da se ovde radi o dobro smišljenom i organizovanom kriminalnom delu i da nedvosmisleno postoji sprega između izvršioca, nalogodavaca i pojedinih državnih organa.
Zbog svega toga ponovo tražim da se Tužilaštvo za organizovani kriminal hitno posveti rešavanju ovog zločina, a nadležne državne organe pozivam da zaštite svedoke, jer su i oni očigledno i nedvosmisleno ugroženi. Ukoliko se nastavi ovakva praksa da državni organi ignorišu i opstruišu pravdu, bićemo prinuđeni da se obratimo za pomoć i međunarodnim organizacijama i institucijama, jer ovaj problem nadilazi naše mogućnosti i predstavlja jasnu pretnju svima nama. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da Republika Srbija ima ustavnu i zakonsku obavezu da unapređuje odnose sa svojim državljanima i Srbima u inostranstvu, moje pitanje je upućeno Ministarstvu spoljnih poslova RS, a interesuje me kada će biti na Vladi Srbije, na predlog Ministarstva spoljnih poslova, usvojen akcioni plan za sprovođenje strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu? S obzirom  na to da je ovaj dokument usvojen od Vlade Srbije 2011. godine, ali pošto nema drugog pratećeg, veoma važnog dokumenta tog akcionog plana, ni strategija ne može da se realizuje, tako da je neprimenjiva i nesprovodiva.
Veoma je značajno da se strategija primenjuje, da se ostvare ciljevi koji su definisani u ovom dokumentu, a da bi se to ostvarilo, pored ostalog, potrebno je i da bude imenovan direktor Uprave za dijasporu i Srbe u regionu u okviru Ministarstva spoljnih poslova.
Juče se navršila godina dana od formiranja Vlade Republike Srbije, ali u proteklih 365 dana, nažalost, još uvek nije imenovan čelni čovek ove uprave zbog čega ona ne radi punim kapacitetom.
Takođe, s obzirom na to da je Zakon o dijaspori i Srbima u regionu donet 2010. godine i da je predvideo postojanje Skupštine dijaspore i Srba u regionu, koja bi trebalo da se sastaje jednom godišnje, zbog dobro poznatih problema, koji su nastali održavanjem izbora i konstituisanjem nove Vlade, nažalost u protekle dve godine Skupština dijaspore i Srba u regionu nije se sastajala, najverovatnije da, gotovo sigurno se neće sastati ni u junu ove godina, interesuje me - šta će biti učinjeno po tom pitanju s obzirom na to da je istekao mandat članovima ove Skupštine? Da li će biti sprovedeni novi izbori? Ko će u ime uprave za dijasporu, odnosno Ministarstva spoljnih poslova da realizuje ovaj posao?
Takođe, tražim odgovor i zbog čega se Zakon o dijaspori i Srbima u regionu ne primenjuje u odredbama koje predviđaju rad Saveta za Srbe u regionu kojem predsedava predsednik Republike i koji bi po ovom zakonu trebalo da se sastaje najmanje jednom u tri meseca, ali nažalost ne sastaje se? U proteklih, evo, gotovo dve godine samo dva puta se ovaj savet sastao i zbog toga dolazi do velikih problema u odnosima matične države sa našim sunarodnicima, pre svega u osam zemalja regiona, ali to ima značajne implikacije i na odnose sa našim iseljeništvom, sa celokupnom dijasporom, a ona je izuzetno brojna, značajna za našu zemlju.
Preko četiri miliona naših državljana i sunarodnika živi izvan Republike Srbije. Oni u ovu zemlju svake godine šalju preko tri milijarde evra. Njihovo učešće u investicijama, u privatizaciji Srbije takođe je značajna i moramo da primenimo odnos prema njima. Ti odnosi moraju da budu podignuti na viši nivo, moraju da budu sadržajniji, kvalitetniji.
Dakle, još jednom, interesuje me pre svega kada će biti imenovan direktor Uprave za dijasporu i Srbe u regionu u okviru Ministarstva spoljnih poslova kako bi moglo da se pristupi ostvarenju svih ovih veoma značajnih državnih i nacionalnih poslova? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, moje pitanje se odnosi na istupe, izgrede huligana na prethodnom meču Partizana i Crvene Zvezde. Pitanje je upućeno premijeru gospodinu Vučiću, ministru policije, dr Stefanoviću i ministru pravde, gospodinu Selakoviću.
Dakle, tiče se huligana, tiče se događaja od prošle subote kada su na derbiju Partizana i Crvene Zvezde huligani opet pokazali svoje lice, a država pokazala svoju nemoć. To nije bio derbi, to je bila parada nasilja i na toj paradi nasilja povređeno je 35 policajaca. Tamo su, kao što smo mogli da vidimo sa snimaka, sa fotografija sa tih nereda, bila i mala deca koja su bila ugrožena divljanjem navijača, da ih tako nazovemo, mada su to u stvari huligani.
Navijači, odnosno huligani ne divljaju samo na stadionima, već divljaju i zaposeli su pojedine delove grada u Novom Sadu, Beogradu, podelili četvrti. Tamo naravno terorišu građane, decu, omladinu i nemoćne, a država im se ne suprotstavlja.
Pitam predsednika Vlade, pitam nadležne ministre zašto neće, ne mogu ili ne znaju da se suprotstave huliganima? Zašto gledate, gospodine Vučiću, gospodine Selakoviću, dr Stefanoviću, zašto gledate kroz prste huliganima?
A da imate hrabrosti to ste pokazali. Dakle, nije upitanju hrabrost. Imali ste hrabrost kada ste smanjivali plate prosvetnim radnicima, kada ste smanjivali plate zdravstvenim radnicima, kada ste smanjivali plate policajcima koje su huligani prošle nedelje, prošlog vikenda napali raznim sredstvima. Imali ste, gospodo, hrabrosti kada ste smanjili penzije penzionerima, a nemate hrabrosti ili nećete, pitam Vladu, da primenite zakon koji se tiče kažnjavanja, privođenja pravdi huligana, koji postaju sve veća društvena opasnost, ali verovatno ne slučajno?
Naime, nije problem samo u huliganima, problem je u sportskim klubovima koji su stecište državne finansijske moći u kojima sede predstavnici političkih partija i po svemu sudeći da ti sportski klubovi, pa i huligani imaju određenu funkciju i da imaju određenu društvenu ulogu. Verovatno država ne primenjuje zakon i pitam Vladu – da li je to tačno, zato što računaju da ne treba da se zameraju huliganima, već treba da ih možda upotrebe u određenom datom trenutku, što nisu prvi put, što ne bi bilo prvi put da to čine.
Da li Vlada Republike Srbije planira da primeni zakon kada su u pitanju huligani ili kako je rekao predsednik Vlade, gospodin Vučić – on ne vidi načina kako da reši pitanje u sportskim klubovima? Da li je to definitivni iskaz premijer i predsednika Vlade?
Sa druge strane, u četvrtak ću postaviti dva poslanička pitanja kada bude ovde Vlada Republike Srbije, a tiče se toga da li će Republika Srbija uputiti pomoć državi Nepal i drugo pitanje koje ću uputiti tiče se da li će država ugasiti „Radio Srbiju“, bivšu „Radio Jugoslaviju“?

Vreme. Hvala.
Reč ima poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je negde zbunilo građane Srbije i Beograda jeste potpisivanje ugovora o investiciji i projektu koji će biti zamajac srpske privrede, a zove se „Beograd na vodi“. To je bila nedelja, 26. april i ono što je pre svega kao informacija zbunilo sve one koji su zaista negde i verovali sa ovom vladajućom većinom da će od ovog posla nešto i biti, nadajući se eventualno nekim radnim mestima, jesu izjave onih koji vode ovu zemlju, vode ovaj grad i zajedno sa vama upravljaju budućnošću Srbije.
Ono što je važno jeste da ja ovde držim izjavu premijera Srbije da će „Beograd na vodi“ biti izgrađen u roku od četiri godine. Zatim nas je zbunila izjava gradonačelnika Beograda koji govori o tome da će „Beograd na vodi“ neposredno posle toga biti izgrađen za deset godina.
Naše pitanje je – kako je moguće da je potpisala Vlada ugovor o izgradnji „Beograda na vodi“, o ovoj investiciji i rekla da će ovaj posao biti završen u roku od 30 godina? Dakle, nameće se pitanje da li premijer, da li gradonačelnik Beograda uopšte imaju ideju o čemu govore kao vladajuća većina ili se radi o potpuno izmišljenim činjenicama, neistinitim koje potpuno zbunjuju građane i daju neku potpuno lažnu nadu kada je u pitanju projekat „Beograd na vodi“ ili se možda dogodilo da su uslovi promenjeni pred samo potpisivanje ovog ugovora, što predstavlja dodatni problem?
Kada su u pitanju detalji ugovora, želimo i pitamo Vladu Republike Srbije da li će obezbediti da kompletan tekst ugovora bude dostupan javnosti, s obzirom da se radi o projektu od nacionalnog značaja? Koje su obaveze Republike Srbije, koje su obaveze grada Beograda građani imaju pravo da znaju?
Premijer je rekao da će ugovor biti dostupan javnosti iako nije bio na njegovom potpisivanju, što samo govori o tome koliko i lično veruje u ovaj projekat, da će ovaj ugovor biti dostupan javnosti čim Komisija za zaštitu konkurencije daje saglasnost na tako nešto.
(Zoran Babić, s mesta: Zašto nije bio prisutan? Hajde neka se tebi desi ono zbog čega nije bio prisutan. Kako te nije sramota?)
Komisija za zaštitu konkurencije, gospodine Babiću iako vičete, dopustite mi da završim.

Molim poslanike da ne dobacuju jedni drugima, molim vas. Molim vas poslaniče Babiću, molim vas pustite ga. Molim vas poslaniče, nemojte dobacivati, daćemo reč sledećem. Molim vas za malo pažnje oko postavljanja pitanja.

Ako samo možemo vreme da vratimo.
Komisija za zaštitu konkurencije zbog čega treba da da uopšte saglasnost, kada ovde konkurencije nema.
Prema navodima „Tanjuga“, ukoliko su ti navodi istiniti, kompanija „Eagle Hills“ će obezbediti svega 300 miliona evra po ovom ugovoru i pozajmiti Srbiji još 150 miliona evra.
Šta se ovde dogodilo sa obećanih 3,5 milijardi evra, za koje je i premijer Srbije i ovde vladajuća većina, skupštinska većina u ovom domu su tvrdili da je to novac koji je obezbeđen za jedan projekat koji će biti razvojni projekat Republike Srbije? Šta se dogodilo sa 3,5 milijardi evra? To je pitanje koje postavljamo danas i želimo da čujemo odgovor.
Šta se dogodilo sa građevinskim zemljištem, koje je po ko zna kom pravnom postupku Republika Srbija otela Beograđanima i Vlada Republike Srbije i predala u ruke investitoru, takozvanom Ala Bar, „Eagle Hills“ koji ulaže svega 300 miliona evra, a 150 miliona evra pozajmljuje Republici Srbiji? To je manje od 3,5 milijardi evra koje su ovde gospodin Babić i premijer Srbije i mnogi drugi obećavali građanima Beograda i Srbije.
Predviđeno je da se gradi ukupno 1.800.000 kvadratnih metara. Kada se to podeli sa rokom od 30 godina dobijamo zapanjujućih 60.000 kvadrata godišnje. Vladu Republike Srbije pitam – u Beogradu se prema statističkim podacima bez ikakvih investicija svake godine izgradi blizu milion kvadratnih metara, poslovnog ili stambenog prostora…