Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.
Naravno da ne postoji nikakav valjan razlog za prihvatanje ovog amandmana. Ono što želim da naglasim to je da predlagač ovog zakona, Vlada, odnosno nadležno ministarstvo i te kako vode računa da se budžetska sredstva na zakonit način koriste. Kako oni to vode računa? Tako što se članom 80a kaže – nezaposleno lice kome je izvršena isplata novčane naknade na koju nije imao pravo, dužan je da Nacionalnoj službi vrati primljene iznose.
Zašto je predlagač ovog člana zakona, odnosno Vlada, odnosno nadležno ministarstvo u pravu? Zato što nezaposleno lice u postupku ostvarivanja prava na novčanu naknadu koju sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku dobija rešenje u kome stoji i pouka o pravnom leku, ali stoji i obaveza da lice kome se odobrava isplata novčane naknade dužan je da svaku promenu koja se tiče te isplate prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje u roku od 15 dana.
Znači, korisnik prava na novčanu naknadu, nezaposleno lice u slučaju da nije zadovoljan rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje ima pravo da uloži žalbu nadležnom ministarstvu. Ako ni po toj žalbi nije zadovoljan, ima pravo da pokrene upravni spor pred Upravnim sudom. Naravno da se ovde neće vršiti naplata potraživanja kod rešenja koja nisu pravosnažna. Upravo, Nacionalna služba za zapošljavanje na osnovu pravosnažnog i konačnog rešenja vrši naplatu potraživanja, znači da je nezaposleno lice iskoristilo sva pravna sredstva. Još jedno, nezaposleno lice koje je nezakonito primalo novčanu naknadu naravno da ima pravo i u postupku izvršenja tog rešenja da uloži prigovor.
Prema tome, svakako da je predloženi član zakona i te kako adekvatan i i te kako u cilju zaštite zakonitosti, zakonitog poslovanja Nacionalne službe za zapošljavanje i zakonitog trošenja budžetskih sredstava, ali i zakonitog odnosa onih koji primaju novčanu naknadu da sve promene blagovremeno i na vreme prijave Nacionalnoj službi, pa tako neće ni doći u situaciju izvršenja. Hvala.

Direktno vama se niko nije obraćao. Imate pravo po amandmanu još jednom.

Nisam zaista razumeo šta je prethodni govornik želeo da kaže, govornica, izvinjavam se. Ako može da stoji da je nezaposleni dužan, ako, znači, nije imao pravo, a primao je naknadu on je svakako ušao u prekršaj i može da se pokrene tužba od strane Nacionalne službe.
Zašto onda ne može i nezaposleni da se zaštiti kroz novu odredbu zakona u slučaju greške Nacionalne službe? Prosto pitam u čemu je razlika? Zašto ne postoji paralela u tom slučaju? Postoji mogućnost i Nacionalne službe da izvrši tužbu prema nezaposlenom koji je zloupotrebio svoje pravo. Zašto jedino građanin mora da piše žalbe i da se obraća sudskim instancama i odakle mu novac za to? Zašto to ne bi mogla da radi Nacionalna služba, ako nije postupio u skladu sa zakonom nezaposleni i zloupotrebio svoj položaj? Hvala.

Reč ima ministar Vulin.

Kao što je i do sada tužio Nacionalnu službu i dobio 270 miliona, isto tako može da je tuži i dalje. Kao što i Nacionalna služba može da pokrene tužbu. Uostalom, protiv rešenja Nacionalne službe pokreće se upravni postupak, dakle, moguće je nije sporno da nije moguće. Ali, recimo, Zakonom o radu je regulisana i odgovornost radnika, pa postoje i odgovarajuće sankcije za nesavestan rad, zloupotrebu položaja itd. Internim aktima Nacionalne službe takođe je predviđena odgovornost za radnika koji nesavesno da više ili manje.
Dakle, i te kako postoje sankcije i ja ću lično insistirati, siguran sam da tu imam podršku i Nacionalne službe, na tome da se striktno vodi računa u ovakvim slučajevima čija je zapravo odgovornost, u kojoj meri je to odgovornost radnika NSZ, u kojoj meri su to neke druge odgovornosti.

Hvala.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Goran Ćirić, Jovan Marković, Jovana Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Vesna Martinović i Dragan Šutanovac.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Ovaj član se posebno bavi temom posebne evidencije koju vodi NSZ, tako da se onda tu navodi da se posebne evidencije vode o stranom licu i licu bez državljanstva, licu kome miruju prava na osnovu nezaposlenosti itd, s tim što predlagač predlaže da se evidencija vodi o licu privremeno sprečenom za rad saglasno drugim opravdanim razlozima u skladu sa opštim aktom NSZ.
Mi smo predvideli izmenu ovog predloga, tako da smo umesto reči „saglasno drugim opravdanim razlozima u skladu sa opštim aktom Nacionalne službe“ zamenili rečima „u skladu sa propisima iz oblasti rada ili drugim propisima kojima se reguliše odsustvo sa rada“.
Smatramo da se evidencija o licima privremeno sprečenim za rad može voditi samo u pogledu onih slučajeva, odnosno lica koja su sprečena za rad po nekom od osnova koji su utvrđeni ili Zakonom o radu ili nekim drugim propisom koji reguliše ovu materiju.
Formulacija koju nudi predlagač zakona u stvari predviđa da se vodi evidencija o licima koja su privremeno sprečena za rad iz nekog od razloga koji utvrdi NSZ svojim aktom, što mislimo da je nedopustivo.
U obrazloženju uz odbijanje našeg amandmana predlagač kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je potrebno omogućiti detaljnije uređenje načina vođenja posebne evidencije opštim aktom NSZ. U praksi se često javljaju drugi opravdani slučajevi kada su nezaposlena lica privremeno sprečena za rad, na primer briga o članu porodice, elementarne nepogode i drugo.
Mislimo da je naša formulacija sa stanovišta tehnike pisanja propisa bolja od one koju nudi predlagač, a pojam koji smo mi predložili, znači „drugi propisi koji regulišu odsustvo sa rada“ može obuhvatiti i akte NSZ. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O UPOTREBI ZNAKOVNOG JEZIKA
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili se izveštaje Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade i podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Podneli smo amandman na član 1. u smislu da se u članu 1. posle reči „način upotrebe usluge tumača za znakovni jezik“ dodaju reči „uspostavljanje registra tumača znakovnog jezika“. Inače, članom 1. je obuhvaćen predmet Zakona i piše šta se sve reguliše ovim Predlogom zakona, pa smo mi predvideli da se predvidi i uspostavljanje registra tumača znakovnog jezika.

Smatramo da je neophodno ovim zakonom uspostaviti jedinstveni registar tumača znakovnog jezika, kako bi se pravo na upotrebu znakovnog jezika, kada se ono vrši preko tumača, ostvarilo na najbolji mogući način i od strane kvalifikovanih lica.

Amandman se ne prihvata iz razloga što se članom 1. Predloga zakona na jasan i nedvosmislen način daje kratak sadržaj predmeta uređenja, kao i što se predloženim amandmanom uvodi registar tumača znakovnog jezika iako je članom 11. stavom 3. uređeno da Savez udruženja, koji se bavi zaštitom gluvih osoba sa invaliditetom, preko koga se i ostvaruje pravo na upotrebu usluge tumača znakovnog jezika, na svojoj internoj prezentaciji obezbeđuje dostupnost i stara se o ažurnosti podataka o tumačima za znakovni jezik i području na kome ti tumači pružaju uslugu, odnosno mogućnostima angažovanja tumača za znakovni jezik. U smislu navedenog nema potrebe za formiranje i posebnog registra koji bi praktično sadržavao iste podatke koji će se već nalaziti na internet prezentaciji Saveza gluvih i nagluvih Srbije. Dakle, dupliranje posla bez efekta.

Mi se ne slažemo sa ovakvim odgovorom Vlade. Smatramo da je predmet zakona, kako ga je predlagač definisao, nepotpun i da je potrebno da se posebno navede da je predmet zakona i uspostavljanje registra tumača znakovnog jezika, naročito što smo kasnijim amandmanima predvideli da registar uspostavlja i vodi Ministarstvo, a ne Savez koji je udruženje građana. Budući da gluve osobe preko tumača koriste znakovni jezik kao svoj prirodni jezik, potrebno je da se posebno reguliše način vođenja ovog registra i druga pitanja u vezi sa tumačima znakovnog jezika. Pogotovo treba imati u vidu i uvodno izlaganje ministra u načelnoj raspravi, koji je naveo da je tumač znakovnog jezika ovim zakonom uveden kao profesija. Utoliko pre treba da se zakonski precizno reguliše evidencija tumača, pa u tom smislu treba da bude i proširen predmet ovog zakona, odnosno da se predvidi uvođenje registra.

Dakle, predlažem da još jednom razmotrite ovaj amandman i da ga prihvatite. Zahvaljujem.