Po Poslovniku, Vesna Rakonjić, izvinjavam se.
Prijavite se samo Vesna, izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, povređen je član 106. tačka 3.

Prethodni govornik, ne mislim na ministra, nego na uvaženog kolegu, nije govorio o amandmanu, odnosno o temi. Ali, meni je jako drago što je govorio o tome o čemu je govorio. Maksimalno ga podržavam. I ja, kao neko ko je član Odbora za prava deteta i član Odbora za zdravlje i porodicu, mislim da treba maksimalno da se potrudimo i da napravimo taj skrining program, jer je veoma bitno rano otkrivanje oštećenja sluha kod dece i rana, praktično, edukacija i roditelja, preveniranje tih događaja, a kasnije i lečenje koje je mnogo efikasnije u ranijem periodu jer znamo da takva deca imaju poteškoća sa govorom. Pre svega, kada dete treba sa godinu, godinu i po već da ima jedan oformljen fond reči, a on ga nema i tek tad se uspostavlja dijagnoza oštećenja sluha, a tada može da bude veoma kasno i troškovi lečenja su veoma veliki.

Mislim da je ovo odlična inicijativa i mislim da će sve poslaničke grupe da ovo podrže.

Svakako, u danu za glasanje neću tražiti povredu Poslovnika.

Šta da vam kažem, Vesna? Pa i vi ste povredili Poslovnik, niste se držali ni dnevnog reda, odnosno Poslovnika. Ali, dobro, mislim, ne zameram toliko.
(Vesna Rakonjac, s mesta: Ja sam obrazlagala.)
Ne. Ako malo bolje pogledate, meni je bio jasan član 106, ne držanje dnevnog reda, ali više nije trebalo da se obrazlaže. Ali, okej, nije bitno.
Samo vas pitam jeste li želeli da se izjasnite. Ne. Hvala.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać, izvolite.
Imate od poslaničke grupe još 35 sekundi, pored dva minuta, to je jasno, po amandmanu.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Podneli smo amandman na član 3, koji inače propisuje definicije. Predložili smo da se u članu 3. stav 1. menja tako da glasi: „Gluva osoba, u smislu odredbi ovog zakona, je osoba bez sluha, osoba oštećenog sluha, kao i osoba sa komunikacijskim teškoćama kod koje je usled funkcionalnih oštećenja komunikacija govorom otežana ili ne postoji.“

Stav 2. da se menja se u glasi: „Znakovni jezik je jezik sporazumevanja gluvih osoba, odnosno prirodno sredstvo za sporazumevanje gluvih lica, vizuelno-jezički sistem s određenim postavljanjem, položajem, usmerenošću i pokretima ruku i prstiju te mimikom lica.“

U stavu 3. na kraju rečenice briše se tačka i dodaju se reči: „i upisano je u Registar tumača znakovnog jezika“.

Amandmanom predlažemo preciznije određivanje pojma gluve osobe, bliže definišući da se pod gluvom osobom podrazumeva osoba bez sluha ili oštećenog sluha, ali i svaka druga osoba kod koje je komunikacija otežana ili ne postoji, te u tom smislu postoji osoba kojoj se priznaje pravo na korišćenje znakovnog jezika. Dakle, to može biti i osoba koja je nema, bez problema sa sluhom.

Smatramo da određenje kakvo je dao predlagač nije prihvatljivo, budući da pojam gluve osobe određuje tako da je u pitanju osoba koja je zbog određenih prepreka ograničena u punom ili ravnopravnom učešću u društvenom životu. Dakle, prema predlagaču, osoba prvo mora biti ograničena u učešću da bi se mogla smatrati gluvom osobom koja može koristiti pravo iz ovog zakona. Smisao ovog zakona je upravo suprotan, da uopšte ne dođe u situaciju da zbog određenih smetnji bude ograničena u učešću u društvenom životu.

Amandmanom se predlaže izmena stava 2. Definicija predložena amandmanom je adekvatnija, preciznija i jasnija, u smislu definisanja pojma u zakonima uopšte. Predlog zakona sadrži nedovoljno jasnu i nedovoljno razumljivu definiciju pojma znakovnog jezika.

Vreme.

Vlada je odbila amandmane, a mi i dalje ostajemo pri našim razlozima za amandmane.

Gospođo Čomić, imate svega minut vremena.
(Gordana Čomić, s mesta: Vreme ovlašćenog predstavnika.)
Vi ste ovlašćeni predstavnik? Nismo dobili ovde. Mislim, vi znate da ako nismo dobili pismeno da ste ovlašćeni predstavnik, kako da vam dam reč?
Hajde, iskoristite dva minuta. Evo, ja na svoju odgovornost. Imate minut, daću vam još minut. Prokomentarišite ovaj amandman. Izvolite.

Zahvaljujem, ali ne hvala. Ja sam ta koja se drži procedure. Dakle, molim vas da proverite sa službom da li sam ovlašćena predstavnica poslaničke grupe ili ne i tek u tom slučaju, a onda ćete mi ovo oduzeti od vremena na koje imam pravo. Hvala vam.

Proverićemo pa ćemo naknadno da vam damo.
Ima reč ministar Aleksandar Vulin.

Definicija o kojoj govorimo je najšira moguća i ona je doneta u saglasnosti sa Savezom gluvih i nagluvih. Mi smo želeli da pokrijemo što veći prostor. Zloupotrebe jesu moguće, ali moram priznati da ne mogu da zamislim nekoga ko bi tražio uslugu tumača, a da nema problem sa sluhom. To mi je stvarno teško da zamislim, ali dobro.
Znate kako, da je sve u redu i da je položaj gluvih i nagluvih osoba dobar i da je sve u redu i da je sve kako treba, pa ne bi mi donosili ovaj zakon. Mi ovaj zakon donosimo zato što položaj gluvih i nagluvih nije dovoljno dobar i zato što nije precizirano na koji način društvo treba da im pomogne i na koji način društvo treba da im bude na usluzi. Zato smo i doneli ovaj zakon.