Kolega Pavićeviću, pošto stalno insistirate na doslednosti u primeni Poslovnika, mogu da kažem da ili vi ili gospodin Živković niste uredno prijavljeni za izlaganje u Narodnoj skupštini.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ja govorim o prijavama za reč.)
Niste uredno prijavljeni zato što su ovde vaše prijave za reč, stoje dva imena i jedan potpis. Vi ste samostalni narodni poslanik i ne možete nikome da supstituišete pravo da se potpisuje u vaše ime, ili vama ili vi kolegi Živkoviću. To su ta pravila koja su uvedena, gospodine Pavićeviću, još pre nego što ste vi postali narodni poslanik. Ja vas molim, pošto tražite da se dosledno pridržavamo primene Poslovnika, da onda ubuduće podnosite samostalno prijave za reč, zato što ovde piše – samostalni narodni poslanici.
Hoćete pravo na povredu Poslovnika? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsiću, poštovani ministre Selakoviću, poštovana gošćo Kuburović i gospodine Ćosiću, smatram da je povređeno više članova Poslovnika Narodne skupštine. Članovi 106, 107. i 108, gospodine Arsiću.
Evo da argumentujem, gospodine Arsiću. Najpre, gospodine Arsiću, vi ste sada komentarisali jedan deo mog izlaganja. Vi nemate pravo kao predsedavajući sednicom Narodne skupštine, i član 100, evo, vidim da se sugeriše, vi nemate pravo da komentarišete izlaganje prethodnog govornika pre nego što se prijavite za reč, pređete na svoje mesto, ovde gde sede narodni poslanici, npr. SNS-a, a neko drugi vas zameni na mestu predsedavajućeg, gospodine Arsiću. Dakle, vaša je obaveza bila da se uredno prijavite za reč, da neko drugi počne da predsedava sednicom i da vi fino kao narodni poslanik ovde diskutujete.
Druga stvar, narodni poslanik Zoran Živković i ja smo se prijavili za reč prema pravilima koja važe u ovoj Narodnoj skupštini. Ta pravila, gospodine Arsiću, podrazumevaju da ovde postoji jedan formular koji se zove prijava za reč. Na dnu tog formulara prijave za reč, poštovani gospodine, to znam kao sliku ovako, ne moram da imam ispred sebe, piše – poslanička grupa. To znači da jedna osoba mora da se potpiše za sve prijavljene. Poštovani gospodine Arsiću, nema mesta za potpis za samostalne narodne poslanike. Vi kada obezbedite formular u čijem dnu će da piše – samostalni narodni poslanik, od tog momenta ćemo gospodin Živković i ja da se potpisujemo na posebnim papirima. Budući da sada imamo ovakav formular, gospodine Arsiću, mi se potpisujemo i prijavljujemo za reč prema pravilima. Molim vas da nas ubuduće ne opominjete za kršenje Poslovnika. Hvala.

Gospodine Pavićeviću, vama sam se obratio pridržavajući se člana 108. Poslovnika - o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik, odnosno predsedavajući Narodne skupštine.
Kao što rekoh, vi niste uredno prijavljeni za diskusiju po ovim tačkama dnevnog reda. Da bih vam to dokazao, a molim vas, posle se konsultujte sa kolegom poslanikom Petrović Milanom, on će lepo da vam objasni kako se samostalni narodni poslanici prijavljuju. Isti taj formular, za koji vi tvrdite da ga vidite kao sliku, je popunjen i lepo piše – samostalni narodni poslanik. A ovde vidim da je neko za poslaničku grupu, ne mogu da pročitam, potpisao, a imena su gospodina Zorana Živkovića i vaše. Kada budete postali poslanička grupa, nemam ništa protiv da se ovde nalaze dva imena i jedan potpis, ali od sada svaki od vas kolega poslanika koji ste samostalni prijavljujete se na ovom obrascu, precrtate ovde poslaničku grupu, napišete ovde da ste samostalni narodni poslanik, mali kurs moram da vam održim, stavite svoje ime i prezime i potpišete se.
Takvi su formulari bili do 2001. godine, čini mi se, juli ili avgust mesec, kada su se poslanici sami prijavljivali, može, evo i kolega Šormaz, i on je to radio kao poslanik koji se sam prijavljivao itd, ima nas koji smo tada bili poslanici. Znači, ubuduće vas molim tako. Takođe, molim službu Narodne skupštine pošto po Poslovniku samo tri narodna poslanika mogu da govore samostalno u toku jedne rasprave da ubeleže vreme kada predate vaše prijave za reč. Zahvaljujem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Znači, smem da precrtam?)
Smete sve da precrtate, ali ne može niko da se potpiše umesto vas.
(Zoran Babić, s mesta: Kolega, vladavina prava.)
(Vladimir Pavićević, s mesta: I procedure, kolega.)
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Božoviću, da li ćete da pustite kolegu Toškovića?
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovde neko ugrožava dostojanstvo Narodne skupštine, i mi to vidimo ko to ugrožava. Mislim da bi to trebalo da se spreči ovde verbalno nasilje nad ovom Skupštinom. Neko se buni da ne može da dođe do reči, a ovde se stalno vrši neki monolog od strane pojedinih narodnih poslanika, a napadaju one koji se uopšte ne prijavljuju da govore  u Narodnoj skupštini.
Dakle, ne možemo više dozvoliti da dvoje, troje ljudi ugrožava Skupštinu u takvom obliku, da eto, nam dolazi do raznoraznih scena. Pa, bih molio da se na neki način sprči ovo dešavanje.

Zahvaljujem, kolega Toškoviću, ali iz razloga što niste naveli koji je član Poslovnika prekršen, nisam dužan da vam dam odgovore.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, uvaženi gosti u ovom domu, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama su dva zakona, Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i izmena i dopuna Zakona o sudijama.
Ono što je po našem dubokom uverenju namera kada je u pitanju Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jeste nešto što je neupitno. Dakle, nameru potpuno podržavamo, i objasnićemo posle da li se to tek tako odnosi i na praksu. Međutim, ono što je izmena i dopuna Zakona o sudijama tu je za nas namera veoma upitna, i taj zakon sasvim sigurno DS neće podržati.
Kada je u pitanju Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, namera je jedno i teorija je jedno, međutim praksa je nešto potpuno drugo. Obe stvari treba uzeti u obzir kada se pišu ovako važni zakoni.
Posle prvog čitanja, a veoma, kao što bi i sam zakon rekao veoma podrobno, sam pročitao vaš Predlog zakona, i asociralo me u prvom čitanju na jednu stvar, da vi lično niste pisali ovaj zakon. Evo, iz nekoliko razloga.
Niste ga pisali iz prostog razloga zato što se vama ne bi ovakve pravne praznine dogodile, niti nekom, ako uzmemo u obzir vaše današnje goste. Ali, ono što je takođe važno jeste mi imao nekoliko dilema danas, i da ja lično koristim priliku da ukoliko imate razumevanja da tih nekoliko dilema i vi lično otklonite, s obzirom da branite i zakon koji ste i sami predložili.
Kada su u pitanju terminologije, već nakon prvog čitanja dolazimo do zaključka da je ovaj zakon ili loše prepisan, ili da je loše preveden, s obzirom da se pojedini termini, citira podrobno obrazloženje, zatim citiram ispitni postupak, zatim citiram očigledno neosnovan, i to sve u ovom predlogu zakona, u članu 5, u članu 7, u članu 8. i u mnogim drugim članovima, ne prepoznaju kada je u pitanju, kao što ste i sami rekli naša pravna tradicija.
S tim u vezi, mislimo da vi lično, i ja verujem u to, s obzirom da znam instituciju sa koje dolazite, da znam da se vama ovakve stvari npr. ne bi ove greške potkrale, i zato je važno da npr. ove stvari ispravimo u amandmanima, ukoliko je svima nama stalo do namere ovog predloga zakona.
Kada je u pitanju nešto što ste imali priliku danas nekoliko puta da kažete, a to je poštovanje Ustava i zakona, i rekli ste, sada citiram vas, rekli ste – moramo naučiti da poštujemo Ustav, takav kakv je, da ga poštujemo u celosti, i sa tim se potpuno slažem.
Ali, da li smo ga nebrojeno puta u poslednje tri godine prekršili, i to vi takođe najbolje znate, i ne samo u prethodne tri godine, da budem potpuno otvoren, u prethodnih 10 godina, je takođe bilo kršenja Ustava i nepoštovanja Ustava. Kada će već jednom naša pravna tradicija da se zasniva na poštovanju Ustava Republike Srbije? Da li on može da bude bolji, o tome smo imali prilike da pričamo godinama unazad, verovatno ćemo imati prilike da pričamo i u budućnosti, ali onakav kakav je mora se poštovati.
S tim u vezi, protivno članu 32. Ustava Srbije, ne ispunjava se garancija zakonitog i nepristrasnog odlučivanja koja je propisana tim Ustavom. Evo, iz kog razloga, nekoliko puta smo danas imali prilike da to čujemo, i to je verovatno najveća zamerka danas, o njoj je govorio i gospodin Pavićević, ili gospodin Borko Stefanović, gospođa Vučković, ali to je ono što nas najviše buni. Ne, zato što je to u teoriji loše, nego zato što to u praksi deluje potpuno drugačije.
O zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku odlučuju predsednici sudova čiji je izbor politički i koji su podložni uticaju, samim tim i izvršne vlasti. To je ono što je za nas veoma, veoma sporno. Posebno predsednici, to opet mogu da delegiraju što dovodi do jednog drugog pitanja, a to je objektivnost samog postupka. Predsednik suda po odredbama ovog predloga zakona ima ovlašćenje da oduzme predmet postupajućem sudiji čime se naravno narušava pravo stranke na prirodnog sudiju i samim tim pravo na pravično suđenje.
Kada su ove stvari u pitanju, da li je moguće uz sve primere koje ste vi dali, ja sam vas vrlo slušao iako često i nisam bio u sali, vrlo sam vas slušao, uz sve primere koje ste sami dali, da li je potpuno izvesno, da u teoriji čak može doći do zloupotrebe. Da, a i sami znate kakva je situacija kada je u pitanju praksa u našoj zemlji.
Mislim da je veoma važno da ove stvari i ove dileme otklonimo kako bi zajedno predložili ili usvojili one amandmane koje je predložila ili DS, ili neki nezavisni poslanici ili neke druga poslanička grupa, kako bi i ova namera zaista ovog zakona zaživela.
Molim vas, još jednu rečenicu. Kod komplikovanosti postupka takođe imamo neke svoje zamerke za koje iskreno verujem da se nisu vama potkrale i ja opet iz dubokog poštovanja i prema vama lično i prema instituciji sa koje ste došli na neku izvršnu političku funkciju. Mislim da je veoma važno da ove stvari otklonimo zajedničkim naporima kako bi zaista ovaj zakon za koji ste i sami rekli usaglašen sa Savetom Evrope, dobio punu primenu i nikada ne bi u tom slučaju bio dovedem u pitanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista verujem da ima primera ali ne znam da se u Srbiji odavno dešavalo da je ministar sedeo i pisao zakon. Dobro je da se vidi da ja nisam pisao zakon. Prva stvar, zato što to nije moj posao. Nažalost Srbija od velikog Mihajla Konstantinovića ne pamti ministra pravde koji je lično radio na izradi velikog dela odredaba kao što je to bio njegov rad na nikada završenom građanskom zakoniku za Kraljevinu Jugoslaviju, ali potom završenom Zakonu o obligacionim odnosima koji je jedna od najvećih savremenih pravnih spomenika srpske i jugoslovenske pravne kulture.
Ako postoji formulacija u zakonu da je nešto očigledno neopravdano, ja ne znam šta u tome može da bude sporno. Ovo je terminologija koja se javlja u našim pravnim propisima. Možda postoje neki drugi izrazi koje ste pomenuli, koji nisu po vašem ili nečijem drugom sudu najprikladniji i o tome može da se vodi rasprava. Moram vam reći da smo i pri izradi ovoga teksta predloga zakona uveli jednu praksu koja je bila napuštena ranije u izradi zakonskih propisa. Da smo vrhunske lektore angažovali upravo na pregledanju ovoga teksta zakona iz jednog razloga što je reč o materiji koja na prvom mestu treba da bude, koliko god je to moguće razumna o bivšim građanima, građanima i koji nisu pravnici.
I moram vam reći da je to nešto u čemu će inače Evropska komisija kod svih država kandidata za ulazak u članstvo u Uniju insistirati na pojednostavljivanju zakonskih formulacija i zakonskih tekstova kako bi oni svim građanima mogli da budu koliko toliko, ali razumljiviji i pristupačniji.
Znam da smo kolege po vokaciji, moram vam reći nešto u čemu ja sa članovima svoje porodice, među kojima ima dosta ekonomista vodim večitu bitku, a to je što se rečnik običnog diplomiranog ekonomiste do te mere odrodio od rečnika običnog sveta i da najčešće ne možete da ih razumete. Pravnici se poznaju po jasnoći i po konciznosti svoga izlaganja iz svojih reči i rečnika koji upotrebljavaju.
Ne znam da smo za ove tri godine nebrojeno puta kršili Ustav, ali znam da je nebrojano puta u periodu do 2012. godine kršen Ustav i da to nije paušalna politička ocena, već da su to odluke Ustavnog suda.
Ustav je kršen kada su birane sudije i tužioci, Ustav je kršen kada je glasano o statutu AP Vojvodine, Ustav je kršen kada je donet Zakon o prenos nadležnosti AP Vojvodini. Nabrojao sam samo one koje su javnosti i te kako poznati i što je Ustavni sud odlučio. Odlučio je Ustavni sud i da su neki zakoni koji su donošeni u vreme obavljanje vlasti stranke kojoj vi pripadate neustavni, a možda će se jednog dana kada se bude izjašnjavao Ustavni sud o nečemu što je doneto u vreme ove poslaničke većine, opet oglasiti na sličan način i ja to ne sporim.
Ono što odgovorno tvrdim, ako stane iza vas Savet Evrope, kada je u pitanju ovakav jedan predlog zakona, a moram i još jednu stvar da kažem, zaista, to želim da istaknem, a propustio sam da kažem u uvodnom izlaganju, ja sam ponosan kako je radna grupa koja je radila ovaj tekst predloga zakona uradila svoj posao. To su ljudi koji zaslužuju svako priznanje, jer su radili na jedan način koji treba da bude primer prilikom izrade svih drugih propisa u ovom ministarstvu kojim trenutno rukovodim, ali može da posluži i drugima.
Ne slažem se sa onim što je rečeno da je izbor predsednika sudova politički. Možemo da imamo slične ili različite poglede na neke stvari. Ako imate VSS u kojem većinu čine ličnosti koje nisu političke, a to su sudije, ako u tom VSS, mora da se iznedri samo jedan predlog za jedno mesto predsednika suda, onda je to nešto što Narodnu skupštinu ograničava.
Meni, dame i gospodo narodni poslanici, nije poznato da je jedan jedini put u vreme ove Vlade i u vreme ove poslaničke većine, Narodna skupština odbila predlog VSS, zato što se sa tim politički ne slaže.
Mislim da su stara rešenja bila lošija, da VSS može Narodnoj skupštini da predloži pet kandidata, pa onda narodni poslanici u skladu sa tim, ko im je negde politički bliži arbitriraju i kažu za ovoga ili onoga, ne, ovde vas VSS stavlja, maltene pred svršen čin i traži od vas, ili da se saglasite sa tim predlogom ili ne.
Sećam se da je neka druga poslanička većina znala prilikom izbora članova VSS da ne odlučuje, pa jedan ovlašćeni predlagač predloži Narodnoj skupštini ko da se izabere za člana VSS, a narodni poslanici jednostavno neće da glasaju. To se dešavalo.
To je bilo čisto političko arbitriranje i to nije dobro. Zbog toga smo i menjali zakon u tom smeru da VSS i DVT mogu da daju jednog kandidata i kada se da taj jedan kandidat, da Narodna skupština ili ga izabere ili ga ne izabere. Do sada se nije ni jednom desilo da nije izabrala nekoga, a ja mislim da je takav način i takav mehanizam nešto što je dobro.
Da se razumemo, rekli ste da se narušava pravo na nepristrasno odlučivanje, zato što su navodno predsednici sudova političke ličnosti. To uopšte nije tačno i to dovodi do toga da predsednik suda dobije ovlašćenje, nadležnost da oduzme postupajućem sudiji predmet. To može da uradi već po važećim zakonima. To su odredbe Zakona o sudijama koji je donet u vreme stranke kojoj vi pripadate, baš to i tog istog Zakona o sudijama, u kojem je Narodna skupština u istom ovom članu kojim se reguliše uslov za odlazak u penziju, bila ostavila mogućnost da VSS može arbitrerno da donese odluku da jednom sudiji produži rad na još dve godine, posle 65 godina života, a drugom da ne donese tu odluku.
To je nešto što direktno narušava nezavisnost sudije. To je nešto što je izuzetno loše. Ta mogućnost više ne postoji. Ovde postoji jasna predvidivost na osnovu važećeg propisa i to je 65 godina života. Da vas podsetim, bila je ova mogućnost, 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja.
Mi smo bili jedina država koja je to i dalje poznavala kao propis. Dakle, 65 godina života i to je jasno.
Ovde se za sud koji je apsolutno specifičan po delokrugu svojih nadležnosti, Vrhovni kasacioni sud, koji ima jedinu ulogu da ujednačava primenu prava u Republici Srbiji i tu se predviđa uslov od 67 godina života.
Mislim da je to dobro. Jedan od vaših predhodnika je govorio, da smo prvo imali, kada je u pitanju zaštita prava na suđenje u razumnom roku, da smo imali ustavnu žalbu, pa da smo imali ono rešenje Zakona o uređenju sudova, gde neposredno Viši sud odlučuje o povredi prava na suđenje u razumnom roku, a na kraju, imamo ovaj zakon.
Mislim da je to jedan od najboljih evolutivnih prikaza kako se uvodi jedno novo pravo u jedan pravni sistem, a to je pravo da zaštitite svoje građansko pravo da vam se sudi u jednom razumnom roku.
Pomenuću za kraj jedan primer, jedan drugi ugledni pravni teoretičar, profesor Zoran Stojanović, doajen naše krivično pravne nauke je nedavno ispričao jedan slučaj čoveka koji je vodio radni spor 40 godina u Srbiji, 40 godina. Kada je okončan radni spor i kada je utvrđeno da je on bio u pravu, postavilo se drugo pitanje koje je otvorilo drugi spor, a to je – kako mu odrediti koeficijent za obračun penzije? To su neke stvari za Riplija, to nije nešto što svedoči postojanje u nekim segmentima ozbiljne države. Radni spor koji se rešava hitno za šest meseci, vođen je 40 godina. Ovim zakonom pružićemo građanima Srbije mogućnost više, koju nisu do sada na ovakav način posedovali, a to je da zaštite svoje građansko pravo, da im se sudi u jednom razumnom roku. Zahvaljujem.