Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 118 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine, prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji, ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 135 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika, i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Šaip Kamberi. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 4. juna 2013. godine, donela je zaključak kojim se članom 1. u potpunosti prihvata izveštaj sa sastanka između predstavnika koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa i predstavnika političkih stranaka Albanaca sa područja opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, koje je sastavni deo ovog zaključka.
Stavom 2. ovog zaključka Vlada zadužuje, pa su nabrojana 10 ministarstva u okviru Vlade, da preduzmu sve mere iz svoje nadelžnosti u vezi, kako se kaže sa realizacijom aktivnosti navedenih u članu 1. izveštaja ovog zaključka i da koordinacionom telu pruže svu neophodnu pomoć i podršku prilikom realizacije aktivnosti navedenih u izveštaju iz tačke 1. ovog zaključka.
Samo radi bližeg obaveštenja ove skupštine, a i šire javnosti pomenuću samo neke od tema koje su sadržane u izveštaju koordinacionog tela, a koje je Vlada usvojila pomenutim zaključkom.
Povećanje broja Albanaca u državnim institucijama na lokalnom i regionalnom nivou, pa su nabrojana lokalna i granična policija, služba za katastar nepokretnosti, Uprava javnih prihoda, pravosuđe, pravosudne institucije, Elektrodistribucija, PTT i druge javne institucije.
Ekonomski oporavak, uz stimulativne mere za strane i domaće investitore, mere za službenu upotrebu albanskog jezika i pisma u državnim institucijama, reorganizacija sudstva, priznavanje diploma sa Kosova, rešavanje problema snadbevanjem udžbenika.
Ovo su samo neke od 42 pitanja, grupisanih u takozvanom planu od sedam tačaka. Među njima, da pomenem, je ona i o potrebi smanjenja tenzija prestankom upotrebe termina terorista, kada se radi o Albancima, kao i ona o razrešenju problema nalaženjem adekvatne lokacije za spomenike u Peševu, Lučanu i Bujanovac za šta je predviđeni rok bio jul 2013. godine.
Pošto do sada nije rešavano ni jedno od ovih pitanja, čak ni ono famozno porodilište u Preševu, moje pitanje za Vladu Republike Srbije glasi: „Zašto se ostvarivanje kolektivnih prava Albanaca vezuje uopšte sa njihovim brojem, a pri tome se koriste nepotpuni podaci popisa stanovništava iz 2012. godine i da li će, ili kada će Vlada Republike Srbije pokrenuti inicijativu za realizaciju svog zaključka 05 Broj 06-4185/2013-4 od 4. juna 2013. godine?“ Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanika Aida Ćorović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući, moj poštovani kolega dr Dušan Milisavljević i ja smo prošle nedelje započeli jedan, kako bih rekla, obilazak opština i gradova u Srbiji.
Ideja nam je da obiđemo one opštine i gradove koje nemaju predstavnike u ovom visokom domu i da tamo razgovaramo sa predstavnicima lokalnih uprava, da razgovaramo sa građanima, da razgovaramo sa predstavnicima institucija i da čujemo šta su to gorući problemi i da budemo, da kažemo usta i oči tih ljudi.
Počeli smo sa Sjenicom, bili smo prošle nedelje, imali smo priliku da razgovaramo sa predstavnicima lokalne uprave u Sjenici, da obiđemo zdravstveni centar, da vidimo centar za kontrolu mleka i mlečnih proizvoda i evo neka od pitanja danas koja smo tamo dobili na terenu, želimo da uputimo.
Ono što je glavni problem Sjenice, jeste da je Sjenica raspolućena na dva okruga, na Raški i Zlatiborski okrug, a delimično čak i na Moravički i da za različite ingerencije mora da pita jedan, drugi ili treći centar.
To se najviše vidi, upravo na Domu zdravlja i to je pitanje koje kolega Milisavljević i ja želimo da postavimo Ministarstvu zdravlja.
Dakle, pitanje je, da li je moguće odvojiti hitnu pomoć od Doma zdravlja, Dom zdravlja je naime pod ingerencijom Zdravstvenog centra Užice i praktično do dva sata je radno vreme Doma zdravlja i dok je posle hitna pomoć prepuštena praktično sama sebi, imaju jednog vozača i jednog lekara, jednog tehničara, što definitivno nije dovoljno da se opsluži cela opština.
Napominjem, da je opština Sjenica, najveća opština teritorijalno u Srbiji, da je veliki broj sela udaljen od same Sjenice i da su ponekada, pogotovo u zimskim mesecima potrebni sati da bi se sanirao jedan bolesnik i zato se i lekari i rukovodstvo smatra da je neophodno odvojiti službu hitne pomoći od samog Doma zdravlja.
Drugo pitanje, postavljamo Ministarstvu poljoprivrede i tiče se, ne odgovaranja, zabrane Srbija šuma za postavljanje električne energija koja bi snabdevala ski-lift.
Pre nekoliko godina Sjenica je svojim sredstvima htela, odnosno instalirala ski-lift, a takvi projekti su veoma važni za mala mesta kakvo je Sjenica.
Međutim, „Srbijašume“ nije dala odobrenje da se električni stubovi postave, te je opština bila prinuđena da kupuje agregat i da dodatno ima komplikacije i troškove za ovakav jedan projekat.
Smatramo da bi bolja sinhronizacija „Srbijašume“ i lokalnih samouprava bila i te kako potrebna i da bi za ovakve situacije moralo da se ima više osećaja za lokalne potrebe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, hteo bi da postavim pitanje Ministarstvu energetike i Vladi Republike Srbije, a tiče se najavljenog ukidanja javnog preduzeća Elektrovojvodina.
Želeli bi da znamo šta je stvarni razlog za ukidanje javnog preduzeća Elektrovojvodina posle 58 godina i dva dana postojanja tog preduzeća koje je osnovano odlukom skupštine AP Vojvodina, 28. juna 1958. godine?
Iz sredstava javnog informisanja mogli smo saznati da je navodni razlog toga, uštede i racionalizacije, ali bi postavili pitanje nadležnom Ministarstvu da li se iza takve centralizacije u oblasti energetike, zapravo krije želja da se sakriju neracionalnosti i gubici u poslovanju u drugim jedinicama u okviru Elektroprivrede Srbije?
To pitanje postavljamo znajući da je „Elektro Vojvodina“ najprofitabilnije preduzeće u okviru elektrodistributivnog sistema sa 2.328.393.000 dobiti u 2014. godini, dok u isto vreme za primer „Elektrodistribucija Beograd“ ima gubitak od 3.413.754.000 dinara.
Takođe, tzv. „gubici u razvodu“ u „Elektro Vojvodini“ su 10% u odnosu na „Elektrodistribuciju Beograd“, gde je to 15%, 16%, 14% i 18% u drugim elektrodistribucijama.
Da li je pravi cilj racionalizacija ili se iza toga krije nešto drugo? Želeli bi takođe da znamo kakve će posledice ostaviti ovakva reorganizacija na ukupan energetski sistem u Vojvodini, s obzirom da će doći do smanjenja kvaliteta pruženih usluga kupcima, da će doći do smanjenja investicionih ulaganja u elektro-energetsku infrastrukturu na teritoriji AP Vojvodine?
Da li je Vlada upoznata s tim da će doći do smanjenja uplata u budžet AP Vojvodine i gradova na teritoriji AP Vojvodine i opština, takođe, da će doći do smanjenja broja zaposlenih i da će doći do centralizacije nabavki, smanjenja broja i obima angažovanih privrednih društava na teritoriji AP Vojvodine?
Takođe bi želeli da znamo koliki su troškovi centrale „Elektrodistribucije Srbije“ u Beogradu, koliki su troškovi njihovih zarada i koliko je budžetirano za konsultantske usluge u 2015. godini, od strane „Elektrodistribucije Srbije“, i na osnovu čije odluke se jednostrano ukida, odnosno prestaje da postoji „Elektro Vojvodina“ od 1. jula 2015. godine? Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Moja pitanja će biti usmerena Ministarstvu finansija i Poreskoj upravi.
Devetog aprila sam dobio odgovor na prethodno postavljeno pitanje u vezi primene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u kome je navedeno da Poreska uprava preduzima sve potrebne aktivnosti u vezi poštovanja i primene donetih zakonskih akata koji uređuju predmetnu materiju.
Ali, u tabeli ispod imamo tabelarni prikaz o povraćaju dela plaćenih poreza i doprinosa po odbitku za novozaposlene radnike na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa članom 45. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, gde možemo videti da je iznos traženog povraćaja preko milijardu 758 miliona dinara, a da je iznos izvršenog povraćaja manji od 343 miliona dinara, dakle, ni 20% od ukupno traženih sredstava nije vraćeno.
Pošto Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u članu 45. tačka 9. predviđa da povraćaj plaćenih doprinosa se vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za povraćaj nadležnom poreskom organu. Ostaje nejasno kako je npr. za jul 2014. godine, od traženih 49 miliona dinara, izvršen povraćaj za jedva 11 milona dinara.
Dakle, moje pitanje Poreskoj upravi i Ministarstvu finansija je zašto se ne poštuje član 45. tačka 9. tj. rok koji je tim članom definisan, kada je u pitanju iznos, ili izvršenje povraćaja dela plaćenih poreza i doprinosa po odbitku za novozaposlene radnike u skladu sa navedenim zakonom?
Iz ovoga mogu da zaključim da je suficit u budžetu, koji ako postoji, fiktivan jer se na ovaj način on generiše i kreira.
Ako imamo samo situaciju da se u ovom slučaju od milijardu 758 miliona dinara, da je izvršen povraćaj samo 342 miliona dinara, jasno je da se deficit smanjio na taj način što se ne izvršavaju obaveze budžeta i zakidaju se poreski obveznici koji potražuju određena sredstva.
Imamo isti problem i sa povraćajem PDV, mnogo privrednika nam se obratilo sa žalbom da se povraćaj PDV ne vrši u roku koji je zakonom propisan, pa je moje sledeće pitanje Poreskoj upravi, zašto se ne vrši povraćaj PDV u roku koji je propisan Zakonom o PDV? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, poštovani narodni poslanici DS ili bivši režim vlada u Vojvodini evo već skoro 15 godina sada će se navršiti.
Za vreme mandata DS Vojvodina je od lokomotive razvoja Srbije postala poslednji vagon u siromašnoj kompoziciji.
Poljoprivredni giganti na severu Srbije su zahvaljujući DS kadrovima uništeni i ruinirani. Poljoprivreda je na izdisaju. Vojvođanska sela se gase, a seljaci su prepušteni sami sebi. Takvo je stanje nedopustivo i neodrživo. Putevi novca iz raskošnih pokrajinskih fondova su sumnjivi i sa poznatom destinacijom.
Sve to govori o Bojanu Pajtiću, govori o tome da mora da ode i on je toga svestan, ali je zato opasan po građane Vojvodine upravo svestan toga trenutka.
Optužbe Bojana Pajtića ovih dana na račun Vlade Republike Srbije su u funkciji očuvanja privilegija i očuvanja tragova nepočinstva iz krađe i krađe iz džepova građana AP Vojvodine i Srbije.
Pajtić još nije odgovorio na pitanje građana AP Vojvodine i Srbije vezano za sve zloupotrebe u poslovanju Razvojne banke Vojvodine, Fonda za kapitalna ulaganja, Fonda za razvoj AP Vojvodine.
Poštovani narodni poslanici, Metals banka koja se kasnije transformisala u Razvojnu banku Vojvodine, po nalogu Bojana Pajtića i Borisa Tadića tokom 2007. godine i 2008. godine poklonila je Đorđu Balaševiću ni manje ni više nego 400 hiljada evra za snimanje filma „Kao rani mraz“. Taj film plaćen je iz džepova građana AP Vojvodine i Srbije, a Đorđe Balašević je kao reditelj filma, scenarista i kompozitor zaposlio bukvalno čitavu porodicu.
Kćerki Jovani poverena je bila glavna uloga, dok se druga ćerka Jelena oprobala kao asistent režije,a sin Aleksandar takođe je imao zapaženu ulogu u filmu, a supruga Olivera bila je producent.
Film skoro niko nije video, ali zato je Balašević podržao Tadića i Pajtića u kampanji za izbore. Čak mu je kćerka Jelena, verovali ili ne, nedavno postala ministar kulture u Pajtićevoj tzv. „Vladi u debeloj ladovini“.
Balašević je priznao javnosti da je film bio porodični biznis projekat. Zoran Jovanović, čovek koji stoji iza nekih najvećih TV serija u Srbiji, kaže, citiram, da je sporni film zaista, zaista loš, završen citat. Nikada nije prikazan u bioskopima, ali poštovani građani, narodni poslanici, jeste po nekim domovima kulture i svečanoj sali „Naftagasa“. Film su finansirali „Metals banka“, „DDOR Novi Sad“ i Javno preduzeće „Vojvodinašume“, i drugi.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, ovako je bivši režim uništavao našu prošlost. Uništavali su našu sadašnjost, uništavali su tako budućnost dece naše, a da su ostali na vlasti i na republičkom nivou još samo godinu dana, uništili bi i naše korene.
Na kraju postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, misli li ono zatražiti od gospodina Pajtića da podnese ostavku? Ako ne misli, poštovani građani Vojvodine, na sledećim pokrajinskim izborima, predlažem vam da ga politički osudite vi kao narodni sud i pošaljete ga u političku prošlost iz koje se nikada više neće vratiti u politički život Republike Srbije zbog budućnosti dece naše i Republike Srbije.
Drugo pitanje, pitam tužilaštvo - ima li u ovome svemu elemenata za krivično gonjenje? Hvala.