Zahvaljujem.
Pošto se niko više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: prof. dr Vladimir Marinković, prof. dr Branko Đurović, dr Milorad Mijatović i Mirjana Dragaš.
U sazivu ove sednice koja vam je dostavljen sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju i medijima, koji je podneo Narodnoj skupštini 22. aprila 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 160 od ukupno prisutnih 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podneo Narodnoj skupštini 22. aprila 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 157 od ukupno prisutnih 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama, koji je podnela Narodnoj skupštini 24. aprila 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 140, protiv – pet, uzdržanih – nema, nije glasalo 31 od ukupno prisutnih 176 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o razrešenju člana Zdravstvenog saveta Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 24. aprila 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 175 od ukupno prisutnih 176 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru članova Zdravstvenog saveta Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 24. aprila 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 177 od ukupno prisutnih 177 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Molim kolege koji su prisutni u sali da omoguće da se sednica odvija normalno. Od razgovora u sali ne uspevam da čujem ni samog sebe.
Visoki savet sudstva predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 173 od ukupno prisutnih 177 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, koji je podnela Narodnoj skupštini 24. aprila 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 147, protiv – sedam, uzdržanih – nema, nije glasalo 23 od ukupno prisutnih 177 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, na osnovu člana 92. stavovi 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji su podneli Narodnoj skupštini 26. septembra 2014. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković ili Vladimir Pavićević žele reč?
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Arsiću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti iz Ministarstva pravde, još 26. septembra prošle godine, poštovana gospodo, uputili smo u skupštinsku proceduru predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju i po ko zna koji put, dame i gospodo narodni poslanici, predlažemo ovde da se ovaj predlog dopuna zakona uvrsti u dnevni red, jer smatramo da državne institucije naše Republike, a pre svega Narodna skupština, kao centralna politička institucija u našoj državi, treba da reaguje na teške prekršaje principa akademske čestitosti, poštovana gospodo.
Evo, još jednom ovde da podsetim i narodne poslanike i naše goste iz Ministarstva pravde danas, da se akademska čestitost temelji na samostalnoj izradi pisanih radova i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava, a da je najteži oblik prekršaja principa akademske čestitosti plagijat, poštovana gospodo.
Ministar Verbić nam je poručio da naš predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju, koji podrazumeva uvođenje principa akademske čestitosti u Zakonu o visokom obrazovanju predstavlja prodavanje iluzije, poštovana gospodo. To je, gospodine Arsiću, za akademsku čestitost rekao ministar Verbić. Ja smatram da danas ovde svi zajedno treba da poručimo ministru Verbiću i svim drugim ministrima i predsedniku Vlade i predsedniku Republike da diplome, poštovana gospodo, ne smeju da se falsifikuju, da naučna zvanja moraju i u našoj državi da se stiču na čestit način, poštovana gospodo i da tako mi saopštimo ovde da kao država i kao jedna od najvažnijih institucija u našem republičkom sistemu šaljemo poruku da i mi hoćemo da budemo deo prostora visokog obrazovanja koji već danas postoje u Evropi i da hoćemo da budemo društvo znanja, poštovana gospodo.
Svi ovde, mislim, znamo da znanje ne može da se falsifikuje. Odmah se vidi ko zna a ko ne zna, ali moramo da uredimo naše delanje tako, i u oblasti visokog obrazovanja, da ni diplome ne smeju da se falsifikuju i da se zvanja stiču na čestiti način, u skladu sa principom akademske čestitosti, poštovana gospodo. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 19, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasao 161 od ukupno 181 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. st. 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika, koji je podnela Narodnoj skupštini 30. septembra 2014. godine.
Da li narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, ovo je isto tako jedan zakon koji se već nekoliko puta našao pred vama. Meni lično nije jasno zbog čega poslanici većine ne žele da ga usvoje, a adi se o Predlogu zakona o izmeni Krivičnog zakonika, kojim bi se u članu 108. na spisak dela koja ne zastarevaju dodali članovi koji govore o trgovini decom radi usvojenja. To su oni čuveni slučajevi krađe beba i molim još jednom narodne poslanike, ne znam već koji put, da razmisle pre nego što odluče da ne podrže ovaj zakon.
Kao što vam je možda poznato, mada iz vašeg odbijanja da prihvatite zakon stičem utisak da se ne bavite tom temom, pa možda i ne znate, jer drugog razloga ne bi moglo biti, 5. marta 2013. godine je Evropski sud za ljudska prava doneo presudu, u slučaju gde je naša sugrađanka Zorica Jovanović tužila Srbiju, i tom presudom je dao preporuku da Srbija usvoji potrebno zakonodavstvo kako se ove stvari više ne bi dešavale ili bar kako ti slučajevi ne bi zastarevali, što bi roditeljima dalo više vremena da prijave krađu svoje dece.
Devetog septembra 2014. godine taj rok je istekao. Srbija nikakvo zakonodavstvo nije usvojila. Udruženja roditelja, koji se bave ovim problemom, su direktno optužila ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića da je još u vreme dok je bio predsednik Skupštine i predsednik pododbora za prava deteta opstruisao donošenje ovog zakona. Oni smatraju da to sada čine ministar zdravlja i on zajedno.
Ono što jeste problem, osim toga što ova krivična dela zastarevaju, jeste to što ne postoji procedura koju Ministarstvo zdravlja može da donese jednom jedinom svojom odlukom, ne postoji protokol šta se dešava sa decom koja zaista preminu i zbog toga je više nego jednostavno, ukoliko imate organizovanu mrežu, da upravo trgujete decom radi usvojenja.
Molim narodne poslanike da razmisle o tome zbog čega, već ko zna koji put, ne glasaju za ovaj zakon. Molim ih da se ne svedu na to da glasaju isključivo onda kada predsedavajući pritisne zvono, i da, ako imaju imalo svesti…

Vreme, gospođice Jerkov.

… koji je razlog zbog čega su se kandidovali za narodne poslanike, podrže ovaj predlog zakona, jer u njemu nema ništa loše. Jedina namera ovog zakona za krivično delo… (Isključen mikrofon)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 27, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 156 od ukupno183 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Borislav Stefanović, na osnovu člana 92. st. 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o slobodi straha, koji je Narodnoj skupštini podnela grupa od 19 narodnih poslanika, 20. novembra 2014. godine.
Da li narodni poslanik Borislav Stefanović, želi reč?
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, više puta pokušavamo da stavimo na dnevni red Predlog zakona o slobodi od straha.
Podsetiću, uvažene kolege, da je to poslednji zakon koji je poslednji ostatak poslednje opozicije u Titovoj Jugoslaviji predložio Skupštini FNRJ 1946. godine. Taj zakon ima samo četiri člana. Smatramo da bi bilo jako dobro za budućnost Republike Srbije, za njenu pravnu stabilnost, da bi bilo dobro za vladavinu prava, da bi bilo dobro za Srbiju u svojoj evropskoj perspektivi, budućnosti da donese jedan ovakav akt.
Ovaj akt ni na koji način ne narušava sadašnji poredak Republike Srbije. Ovaj akt potvrđuje da danas u Srbiji opterećenoj bedom, siromaštvom, nasiljem, gušenjem medijskih i građanskih sloboda i prava je jako važno doneti zakon o slobodi od straha.
Ovaj zakon reguliše šta se dešava u okviru pravne države, a u slučaju da neko zloupotrebljavajući moć i položaj iz upravnog aparata, iz državnog aparata prinudom ili prisilom, verbalno ili na drugi način, natera građane da nešto čine ili se uzdrže od činjenja i korišćenja svojih prava i sloboda. Mislimo da današnja realnost u Republici Srbiji nam daje za pravo da zatražimo usvajanje ovakvog akta.
Srbija je danas država u kojoj se politički protivnici, nažalost, proganjaju. Imamo fizičko nasilje. Imamo batinaše. Imamo prekrajanje izborne volje građana. Imamo pritisak na medije. Imamo pritisak na urednike, novinare. Imamo pritisak političkih faktora na urednike. Imamo situaciju u kojoj vi ne možete čuti opozicioni glas, osim ako to nije dva na jednog ili tri na jednog u emisiji, i to retko, svakih osam meseci u proseku. Imamo situaciju u kojoj je danas biti opozicija preskupo, i to životno, ljudski i materijalno. Imamo situaciju u kojoj smo neravnopravni. Imamo situaciju u kojoj se strah sprovodi ogromnim materijalnim sredstvima koja se daju vladajućoj stranci. Imamo situaciju u Srbiji gde je postavljanje pitanje postalo zločin, gde je neslaganje kroz upitnu formu postao neprihvatljiv stav koji se žigoše od strane dela javnosti, od samog režima.
Ovakav zakon bi omogućio da tužilac reaguje prema onom državnom organu ili delu državnih organa koji, koristeći svoju moć, pritiskaju građane da nešto rade ili ne rade. Recimo, da prekinu smenu na Kolubari da bi gledali sednicu Vlade…

Vreme, gospodine Stefanoviću.

… ili da dođu da dočekaju predsednika Vlade sa zastavicama. Hvala lepo.