Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić, a neka se pripremi narodni poslanik Biljana Ilić Tošić.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Gospodine ministre, koleginice i kolege, toliko je toga rečeno u ovoj sveobuhvatnoj raspravi koja je stvarno bila i dobra i kvalitetna. Pre svega ću govoriti o Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i na početku bih istakao ono što je većina diskutanata danas preskočila, da je obavljena široka javna rasprava gde su svi relevantni faktori bili uključeni i sudije i zainteresovana lica i što je najvažnije da je Ministarstvo organizovalo i okrugle stolove u sedištima Apelacionih sudova u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu i sve primedbe koje je stručna javnost uputila, pridodate su ovom nacrtu zakona i date nama u ovom predlogu zakona.
Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku je neophodan preduslov za smanjenje broja zaostalih predmeta, ali i poštovanje ljudskih prava učesnika u postupku.
Nacionalna strategija za reformu pravosuđa za period 2013. – 2018. godina, kao jedan od primarnih problema pravosuđa, čije je rešavanje hitno, pretpostavljam rešavanje predmeta u razumnom roku.
Predlog zakona je deo mera koje pokriva strategija, a čije je cilj da pravdu učini dostupniju građanima, da poveća poverenje građanima u pravosuđe, da smanji broj zaostalih predmeta, kao i broj predstavki protiv Republike Srbije pred Evropskim sudovima, odnosno Evropskim sudom za ljudska prava, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
O tome da zakon predviđa pravičnu nadoknadu ili reparaciju o tome kako pravo na suđenje u razumom roku prema predlogu zakona ima stranka u sudskom postupku i koji su sve učesnici, da to pravo nema javni tužilac, neću govoriti ništa o svim tim detaljima jer je toliko toga rečeno pre svega u vrlo dobrom izlaganju gospodina ministra i odbrani ovog zakona, kao i u izlaganjima naših prethodnih kolega, pre svega mislim na kolegu Nikolića i mislim na koleginicu Milanku, koja je upravo o tome govorila.
Ja bih još samo dopunio da je jedan od ciljeva ovog zakona da se smanji broj pritužbi Evropskom sudu za ljudska prava za povredu prava na suđenje u razumnom roku, koji se podnosi protiv Republike Srbije, a kojih je trenutno više hiljada.
Zakonom o uređenju sudova iz 2013. godine uveden je u naš sistem zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, praćen žalbom i naknadom za povredu prava na suđenje u razumnom roku.
Praksa je pokazala da je neophodno donošenje zakona koji bi u celini uređivao ovu materiju, obezbedio sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku.
Nacrt zakona je rađen u skladu sa praksom suda u Strazburu i ponoviću i rešenje i za nas i imalo se u vidu i zakonodavstvo susednih država, čini mi se da je koleginica Milanka to malopre istakla, pre svega bivših socijalističkih država i Nemačke. Posebne zakone o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku imaju Slovenija i Crna Gora od republika bivše Jugoslavije, a Hrvatska i Makedonija imaju ovaj set prava, ali ugrađen u zakone o sudovima.
Na kraju, ono što bih posebno podvukao, Srbija ima presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz prethodne dve godine. Mora da plati oko četiri i po miliona evra odštete. Samo u prošloj godini, propusti domaćeg pravnog sistema koštaju nas 2,7 miliona evra. Suđenje u Srbiji prosečno traje, to je za Riplija, 579 dana. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Biljana Ilić Stošić, a neka se pripremi narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege, ne mogu i ne želim da propustim priliku da pre svega odam priznanje predlagaču ovog zakona, kao i stručnoj službi resornog ministarstva na uloženom trudu i detaljnom obrazloženju ovog teksta.
Usudila bih se da kažem da je ovo svakako jedan od do sada najbolje obrazloženih zakonskih predloga, što nama poslanicima ne samo olakšava posao, nego je pre svega i doprinelo kvalitetu današnje rasprave i konačnom uobličavanju ovog zakonskog teksta zarad njegovog usvajanja.
Garantovanje zaštite prava na suđenje u razumnom roku svakako je jedan od temeljnih, ne samo čisto pravnih, već i civilizacijskih instituta uvrštenih u korpus nepovredivih ljudskih prava u skladu sa važećim međunarodnim konvencijama, tako ih i tretira naša ustavno-pravna materija, međutim, sve što je ustavno proklamovano i zaštićeno, ovo temeljno pravo mora biti i ostvarivo kroz odgovarajuće instrumente i procedure koje se upravo veoma precizno ovim predlogom zakona utvrđuju.
Nije sporno da je ovaj pravni institut i ranije bio formalno obezbeđen barem donekle, računajući tu i Ustav i Zakon o uređenju sudova na primer, pa sve do konkretnih instrumenata poput ustavne žalbe, koja je pokazalo se u praksi iz niza razloga nije mogla garantovani efikasno zadovoljenje i ostvarivanje ovog prava zbog čega praksa ogromnog broja pritužbi koje nađi građani upućuju na adresu Evropskog suda za ljudska prava, očigledno potvrđuje potrebu za boljim institucionalnim uređenjem ove materije sa jedne strane.
Sa druge strane, neophodno je obezbediti održive mehanizme i instrumente da se ta prava i održivost zaista mogu i štiti. To je prvenstveno rezultat potrebe i težnje da se ta prava ničim ne smeju narušavati, ali i niza drugih aspekata koji najozbiljnije ulaze u ocenu onoga što se zove pravno uređena država.
U tom smislu, pored zakonodavca, što je samo početni obavezni, ali ne i dovoljni korak, čitav je niz subjekata koji u stvarnoj zaštiti tih prava moraju da učestvuju. Mislim tu svakako na sudove, na pravobranilaštva, ali i na advokatske komore, na službe za pravnu pomoć građana, na medije naročito.
Svi oni imaju ulogu i obavezu a i odgovornost da ovakvu vrstu zaštite učine ljudima i jasnom i dostupnom, kako bi mogli da je istinski i koriste.
Sa druge strane, postavlja se pitanje odgovornosti prema novcu građana kojim se nadoknade ma koliko bile pravične moraju finansirati.
U nedavnom medijskom, rekla bih vrlo uspešnom nastupu predsednika Vrhovnog kasacionog suda, gospodina Milojevića, čuli smo razne podatke, između ostalih na večnu temu – Pravda je spora ali dostižna.
Bila sam zapanjena podatkom o najslavnijem sudskom maratonu kod nas, starom punih 36 godina, kao i ne baš retkom praksom da se postupci, pogotovo ne krivični često odlažu bez ikakvog stvarnog, preciznije objektivnog razloga. Sudija Milojević je tu prozvao i advokate ali i sudije koji često neke predmete svesno guraju pod tepih odlažući ih. Kao što reče, uočena je izvesna ali veoma zabrinjavajuća apatija kod nosilaca pravosudnih funkcija.
Potreba za boljom efikasnošću sudstva stara je verovatno koliko i ova grana vlasti, pri čemu nepovredivost sudske funkcije ne može biti paravan za nedovoljno dobar rad sudija. Naravno, efikasnost ne sme urušiti kvalitet sudskih odluka, pa je balans prave mere u tom pogledu i jedno od centralnih pitanja u implementaciji ovog zakona, pogotovo kada je reč o korišćenju instrumenata predviđenih ovim predlogom zakona kao što su prigovor ili žalba.
Utvrđeni raspon nadoknade za proizvedene nematerijalne štete u dinarskoj protivvrednosti od 300 do 3.000 evra odgovara ekonomskoj moći državne kase koju takođe treba štititi i zaštititi. Svakako da je razumljivo ogorčenje i gnev građana koji godinama ne uspevaju da okončaju zaštitu svojih legitimnih prava i to nije sporno. Sporno je, međutim, kako utvrditi odgovornost onih institucija i nosilaca uloga u institucijama koji svojom nedovoljnom efikasnošću dozvole da se dođe u situaciju da jedini instrument koji preostaje građanima bude materijalna nadoknada. Tu ne mislim samo na sudije, ali, najviše ipak mislim na njih, naročito u situacijama kada razlozi baš i nisu realni i objektivni.
Nije reč o tome da predsednici sudova ili veća sudija traže način da izbegnu dosuđivanje pravedne nadoknade oštećenim građanima, već je reč o tome da do povrede tog prava uopšte ne dođe, kao i da se ne deli odgovornost, a naročito neodgovornost. Tu mnogim institucijama predstoji ogroman posao, kako bi se krenulo ka ostvarivanju tog projektovanog ideala izjednačavanja pravde sa pravičnošću, na kom putu je ovaj Predlog zakona samo polazna, ali veoma dobra osnova, zbog čega ću kao poslanica, kao čovek i kao građanka najiskrenije podržati. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać. (Nije tu)
Samo da obavestim narodne poslanike da trenutno nema direktnog prenosa Javnog servisa i da će onaj deo sednice koji nije emitovan da bude u odloženom prenosu.
Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, danas je u načelnoj raspravi bilo zaista dosta reči o zakonu iz domena pravosuđa i ja ću ponoviti ono što su i moje kolege rekle – zaista sam zahvalan ministru što je pokazao beskrajno strpljenje, i dao iscrpne odgovore pre svega poslanicima opozicije, trudeći se da objasni svaki segment ovog zakona.
Govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka. Naime, ovaj Sporazum je potpisan 16. oktobra 2014. godine i mi, narodni poslanici, imamo prilike da usvojimo ovaj zakon i na taj način potvrdimo ovaj Sporazum.
Ovim Sporazumom Republika Srbija pokazuje da je spremna za obostranu saradnju sa Ruskom Federacijom, pre svega u bezbednosnoj sferi, uz definisan i jasan način razmene tajnih podataka. Pored toga, imamo i unapređenje saradnje sa jednom od stalnih članica Saveta bezbednosti UN, koja odlično razume i zastupa interese naše zemlje, pre svega kada je u pitanju Kosovo i Metohija i teritorijalni integritet Srbije.
Svesni smo da se svet suočava sa globalnim izazovima i pretnjama, a ovaj Sporazum omogućuje zajedničko delovanje protiv svih rizika sa kojima se svetska zajednica suočava.
Glasanjem za ovaj Predlog zakona ostvariće se efikasnija saradnja države Srbije sa Ruskom Federacijom i u oblasti pravosuđa, unutrašnjih poslova, u spoljnim poslovima, u sektoru odbrane, saradnja sa različitim privrednim subjektima, što će otvoriti mogućnosti poslovanja i u namenskoj industriji.
Naravno, za ostvarivanje tehničkih standarda potrebno je planirati finansijska sredstva u skladu sa mogućnostima naše zemlje, o čemu će voditi računa nadležna ministarstva i državni organi.
Treba podsetiti da je naša zemlja započela saradnju o zaštiti tajnih podataka i sa organizacijom Severno-atlantskog pakta ili NATO-a i sa Evropskom unijom i da je za ove potrebe formiran Centralni registar za strane tajne podatke i ustanovljena procedura koja će biti primenjena i sa drugim državama.
Na kraju, ovim Sporazumom će se ostvariti i želja da se zaštite tajni podaci između dve prijateljske zemlje u oblasti politike, odbrane, u vojnoj tehnici, ekonomiji i drugim oblastima.
Što se tiče mene, jasno je, kao i iz dosadašnjeg izlaganja poslanika SNS, da ću podržati ovaj set zakona koji je danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelisaveta Pribojac. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, još odmah na samom početku želim da iskažem svoje lično zadovoljstvo i pohvalim Ministarstvo pravde, pre svega ministra Selakovića i njegove saradnike, zbog toga što se danas pred nama nalazi Predlog zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je bio neophodno potreban mnogo ranije, jer ovo pravo gotovo da nije ni postojalo kod nas.
Stranke koje bi bile nezadovoljne tokom i dužinom suđenja, osim pritužbe i ustavne žalbe, nisu imale druga pravna sredstva za zaštitu svojih prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega je Srbija pred Evropskim sudom za ljudska prava gubila mnoge sporove, a cilj ovog zakona je upravo da to spreči.
Ovo pravo na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku samo po sebi nije dovoljno i bilo bi bez pravnog dejstva ako ne bi bilo garantovano, a biće garantovano ako dođe do rasterećenja sudova, ako dođe do povećanja broja sudija, do povećanja broja sudijskih pomoćnika, kao i uređivanjem drugih propisa koji će regulisati ovu materiju.
Ovaj Predlog zakona uređuje u celini koja su to pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i koje su to stranke koje imaju pravo na zaštitu. Pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku su dvojaka. To su sredstva koja teže ubrzanju postupka, a to su prigovor i žalba i zahtev za pravično zadovoljenje kada se stranci pruža satisfakcija onda kada je do povrede prava već došlo.
Detaljno se uređuje sadržina prigovora, odnosno njegovi obavezni elementi koje mora da sadrži, jer bez njih se po prigovoru ne bi ni postupalo. To su dve grupe podataka – podaci o samoj stranci, tzv. lični podaci i podaci o pravnoj stvari o kojoj se vodi postupak. Zatim se određuje kome stranka podnosi prigovor, da li je u pitanju sud koji vodi postupak ili sud pred kojim se vodi postupak, da li će imati ispitni postupak ili će biti bez ispitnog postupka.
Kod ispitnog postupka predsednik suda ne odbija prigovor, niti ga usvaja pre nego što ga dostavi sudiji ili javnom tužiocu i od njih zahteva izveštaj o stanju pravne stvari, a može da zatraži i kompletne spise. Nakon toga usvaja ili odbija prigovor donošenjem rešenja. Rok za to je dva meseca od dana prijema prigovora. Kada je usvojen prigovor, u rešenju predsednik suda nalaže sudiji da preduzme procesne radnje koje bi ubrzale postupak u određenom roku. Taj rok ne sme biti kraći od 15 dana, niti duži od četiri meseca. Osim toga, predsednik suda može predmet da dodeli i drugom sudiji ako je sudija opterećen ili je duže odsutan.
Kada je u pitanju prigovor protiv javnog tužioca i kada ga predsednik suda usvoji, on donosi rešenje kojim utvrđuje da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku i dostavlja ga višem javnom tužiocu koji u roku od osam dana treba da donese uputstvo za ubrzanje postupka i rok u kome je niži javni tužilac dužan da ga sprovede. Takođe, taj rok ne sme biti kraći od 15 dana, niti duži od četiri meseca. Uputstvo se obavezno dostavlja predsedniku suda i stranci, kako bi stranka imala eventualno pravo na žalbu.
Ovim Predlogom zakona je detaljno regulisano kada stranka ima pravo na žalbu i kome je dostavlja i u kom roku. Ja ću samo naglasiti, kada je u pitanju Vrhovni kasacioni sud, da postupak po žalbi i o žalbi odlučuje veće od tri sudije Vrhovnog kasacionog suda, i to u roku od 30 dana.
Ono što je važno istaći jeste da je predlogom ovog zakona detaljno regulisano i pravo na pravično zadovoljenje koje u sebi sadrži zapravo dva prava. Pravo na pravično zadovoljenje kada se dosuđuje novčani iznos za nematerijalnu štetu i pravo na objavljivanje akta kojim se stranci utvrđuje da je povređeno pravo na pravično suđenje u razumnom roku. Naravno, i kumulacija ova dva prava kada se radi o težoj povredi prava. Visina obeštećenja se priznaje u visini od 300 do 3.000 evra u dinarskoj protiv vrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS po predmetu.
Samo još da dodam da kada je u pitanju naknada imovinske štete stranka podnosi tužbu u roku od jedne godine od sticanja prava na pravično zadovoljenje koje isplaćuje sud ili javno tužilaštvo koji su povredili to pravo. Sredstva se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, a namenjena su pokriću tekućih rashoda, sudova i javnih tužilaštava.
Ono što na kraju želim da istaknem jeste da se na ovakav način stranke stimulišu da adekvatno učestvuju u otklanjanju povrede prava na suđenje u razumnom roku, da im to bude prioritet i osnovni motiv, a ne novčana naknada.
Što se tiče Predloga zakona o dopuni Zakona o sudijama, tu se samo dopunjuje član 59. Zakona o sudijama tako što se u stavu 2. propisuje da sudiji Vrhovnog kasacionog suda prestaje radni odnos kada navrši 67 godina života po sili zakona. S obzirom, da je Vrhovni kasacioni sud najviši sud u Republici Srbiji kao i to da su sudije ovog suda najstručnije, u cilju zaštite prava na pravično suđenje zakonom im se omogućava da mogu vršiti tu funkciju dve godine duže od sudija sudova nižeg stepena.
Ovaj Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama usklađen je sa nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU kao i sa propisima EU. Srpska napredna će u danu za glasanje podržati i izglasati sve ove predloge zakona koji su danas bili u raspravi u načelu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću, poštovani gospodine ministre pravde, gospodine Selakoviću sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je gospodine ministre pravde, gospodine Selakoviću da vas često, rekao bih vrlo često viđam u ovom visokom domu, domu Narodne skupštine Republike Srbije. To govori o vašem radu kako vas, tako i čitavog Ministarstva pravde Republike Srbije. Siguran sam da su građani Republike Srbije to prepoznali i znaće to da cene onog momenta kada bude potrebno.
Ja ću kratko da kažem, vrlo kratko nešto o Predlogu zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Zaista je teško i teško mi je bilo šta reći, gospodine ministre, posle dobrih govora poslanika iz SNS i vašeg gospodine ministre, uvodnog, transparentnog i nadasve jasnog preciznog i razgovetnog obrazloženja.
Ovaj veoma važan zakon je za građane Republike Srbije i za državu Srbiju u celini ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića koji je podneo nama narodnim poslanicima u ovom visokom domu 27. aprila gospodnje 2014. godine, navršilo se nešto više od godinu dana.
Naravno, da ne zaboravim, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najveći, najprecizniji, najkonkretniji i najsistematičniji od svih 72 prethodna, od vremena prvog predsednika Vlade Republike Srbije Prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas. Ili ti najsveobuhvatniji, najveći, najprecizniji, najkonkretniji, najsistematičniji u novijoj istoriji Srbije, pozivam istoričare da to istraže i da to ocene pa će videti da je istina. Na stranici 25. ekspozea pored ostalog stoji ciljevi i reforme pravosuđa su pored ostalog i da se citiram smanji broj nerešenih predmeta i ubrzaju sudski postupci, završe citat.
Upravo i ovaj Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku pored ostalih koje je ova Narodna skupština Republike Srbije donela omogućuje realizaciju navedenog cilja pravosuđa iz ekspozea predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića. Ovo dokazuje, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije da Vlada Republike Srbije polako ali sigurno sprovodi zacrtane reforme i u pravosuđu kao jednog od stubova sveobuhvatnih reformi, što je alfa i omega modernizacije Republike Srbije za koju se nadam se svi zalažemo.
Ne mogu, poštovane dame i gospodo da verujem da danas upućuju neosnovane kritike, jedan deo iz opozicije i to oni koji su direktno odgovorni za stanje u pravosuđu, kada ste ga vi gospodine ministre Selakoviću nasledili, a ono je po oceni Evropske komisije citiram bilo najgore u Evropi, završen citat.
Sudstvo kada ste ga vi gospodine ministre nasledili bilo je u takvim traljama da gotovo nema predanog pravnika koji njegovu tragediju nije doživljavao kao tragediju profesije i lider URS-a Mlađan Dinkić je 7.7.2012. godine oštro kritikovao reformu pravosuđa u ovoj Narodnoj skupštini koju je sprovela Vlada Mirka Cvetkovića u kojoj je on i sam bio ministar, što je Brisel ocenio, citiram: „kao najgore urađenu stvar“, završen citat. Ministarka pravde iz tog vremena sedi u opozicionim klupama, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, ovde u Narodnoj skupštini, nažalost nema je često u ovoj Narodnoj skupštini.
Setimo se nezapamćenih skandala u kadriranju i proterivanju sudija do neuravnoteženih krivičnih dela. Sudstvo se ljuljalo kao zgrada sklona padu. Neke sudije su umrle od nepravde, a neki izvršili samoubistvo, ali desilo se i nešto nezabeleženo u istoriji sudstva, što će naravno istoričari države i prava zabeležiti i izučavati, izabrali su mrtvog sudiju, Ljubišu Đurića za sudiju Osnovnog suda u Požegi i gle čuda, predsednik Vrhovnog saveta sudstva, Nata Mesarović tvrdila je, citiram: „da je svaki kandidat proveren“, završen citat. Samo ne znam, poštovani građani i poštovane kolege poslanici, kako su mrtvog sudiju mogli da proveravaju i u izveštaju Evropske komisije za 2010. godinu stoji da više od 800 sudija nije reizabrano. U tom izveštaju stoji, citiram: „reforma koju provode“, ja dodajem, bivši režim, završen moj deo, „predstavlja posebnu zabrinutost“, završen citat.
Gle čuda, u knjizi „Reforma pravosuđa u Srbiji od 2008. do 2012. godine“, Beograd 2012. godine, strana 96. verovali ili ne, autorka dr Vesna Rakić Vodinelić i drugi saradnici, a gospodin akademska čestitost zaboravio u uvodnom prepodnevnom delu da ovo citira, a nažalost nema ga nikada u poslepodnevnom, a ja sam na prošloj Skupštini rekao – ukoliko dočeka poslepodnevne časove da ću glasati za njegov amandman i naravno nije mi se ispunila ta želja.
Evropska komisija nastavlja dalje, citiram: „proces reizbora sudija bio je netransparentan, rizikujući time princip nezavisnosti“, završen citat, strana 96. verovali ili ne, niko drugi nego dr Vesna Vodinelić sa saradnicima. Poštovana akademska čestitost, nema je danas, večeras u Skupštini da mi replicira na ovo, ali šta ćete, tako radi na svakoj sednici Skupštine.
Dakle, bivši režim nisu uništili samo sudstvo, nego su uništili i našu prošlosti i zaista tvrdim, našu sadašnjost, budućnost dece naše, a da su ostali na vlasti još samo godinu dana na republičkom nivou, uništili bi naše korene. Poštovani građani Srbije, vi im to niste dozvolili.
Zakon o zaštiti na suđenju u razumnom roku nije postojao i zašto to ne reći, a prema tome, to pravo gotovo i da nije štićeno u Republici Srbiji do 2013. godine, kao što ste i vi, gospodine ministre, rekli. Zato je odgovoran bivši režim DS jer je imao vremena da donese taj zakona, a nije ga doneo, a danas nalazi za shodno da kritikuje donošenje ovog zakona.
Dakle, izuzev ustavne žalbe, stranka nije imala skoro nikakvo pravo da sama zahteva zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Još je Evropski sud za ljudska prava 2007. godine zaključio da u pravnom sistemu Republike Srbije građani nemaju na raspolaganju, citiram, delotvorni pravni lek, završen citat, zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Šta je od tada 2007. do 2012. godine radio bivši režim? Zašto ga nije doneo, a nalazi za shodno da kritikuje danas ovaj zakon, da se tobože neće realizovati, a to ćemo videti da li hoće? Ja tvrdim zaista da hoće.
To pravo građanima je garantovano, kako su rekle moje kolege, 13. Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a i Ustavom Republike Srbije, članom 32. stav 1. Čuli smo od kolega iz Demokratske stranke kritiku – zašto se ne primenjuje Ustav? Ko im je branio to da primene? Što nisu doneli ovaj zakon, kakv takav? Nisu ga doneli uopšte.
Ono što je važno, a to je da će pravo na suđenje u razumnom roku ostati bez dejstva, ako ga ne oživotvorimo u praksi. Ja sam siguran da ćemo ga oživotvoriti zahvaljujući u prvom redu vama, gospodine ministre, i vašoj prednosti i radu, jer stepen odgovornosti ljudi koji rade u sudstvu bi zaista trebao biti veći. Možda nije loše da se razmišlja da i primena ovog zakona bude jedan od elemenata kod vrednovanja sudija. Meni bar nije poznato, pošto se ne bavim tim delom, da li se to uzima u obzir.
To pravo građanina je garantovano, kako sam rekao, tom konvencijom, ali Republika Srbija je izgubila brojne sporove pred Evropskim sudom za ljudska prava koji su protiv nje vodili građani Republike Srbije zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Zašto ne reći, gospodine ministre Selakoviću, vašim zalaganjem, za dve godine, smanjili ste broj predstavki Međunarodnom sudu u Strazburu sa 14.000 na 2.000. Javno i otvoreno to treba da kažemo.
Na kraju, zakon je zasnovan na praksi Evropskog suda za ljudska prava i iz iskustava jednog dela zemalja Evropske unije, a o kojima ste vi govorili, da ih ja ne ponavljam, što nam govori da će građani Republike Srbije dobiti jedan odličan zakon što ide u prilog modernizaciji Srbije, a za šta se zdušno zalaže predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić sa čitavom Vladom Republike Srbije, potpomognuti od predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, većine narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini i najvećeg broja građana Republike Srbije.
Pozivam i vas, gospodo iz opozicionih klupa, nema ih, nego dvoje, nažalost, da i vi glasate za ovaj zakon, jer ćete bar malo, pa makar i na ovaj način ublažiti vašu odgovornost što niste doneli ovakav zakon od 2000. godine do danas. Hvala lepo.