Zahvaljujem, kolega Toškoviću, ali iz razloga što niste naveli koji je član Poslovnika prekršen, nisam dužan da vam dam odgovore.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, uvaženi gosti u ovom domu, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama su dva zakona, Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i izmena i dopuna Zakona o sudijama.
Ono što je po našem dubokom uverenju namera kada je u pitanju Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jeste nešto što je neupitno. Dakle, nameru potpuno podržavamo, i objasnićemo posle da li se to tek tako odnosi i na praksu. Međutim, ono što je izmena i dopuna Zakona o sudijama tu je za nas namera veoma upitna, i taj zakon sasvim sigurno DS neće podržati.
Kada je u pitanju Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, namera je jedno i teorija je jedno, međutim praksa je nešto potpuno drugo. Obe stvari treba uzeti u obzir kada se pišu ovako važni zakoni.
Posle prvog čitanja, a veoma, kao što bi i sam zakon rekao veoma podrobno, sam pročitao vaš Predlog zakona, i asociralo me u prvom čitanju na jednu stvar, da vi lično niste pisali ovaj zakon. Evo, iz nekoliko razloga.
Niste ga pisali iz prostog razloga zato što se vama ne bi ovakve pravne praznine dogodile, niti nekom, ako uzmemo u obzir vaše današnje goste. Ali, ono što je takođe važno jeste mi imao nekoliko dilema danas, i da ja lično koristim priliku da ukoliko imate razumevanja da tih nekoliko dilema i vi lično otklonite, s obzirom da branite i zakon koji ste i sami predložili.
Kada su u pitanju terminologije, već nakon prvog čitanja dolazimo do zaključka da je ovaj zakon ili loše prepisan, ili da je loše preveden, s obzirom da se pojedini termini, citira podrobno obrazloženje, zatim citiram ispitni postupak, zatim citiram očigledno neosnovan, i to sve u ovom predlogu zakona, u članu 5, u članu 7, u članu 8. i u mnogim drugim članovima, ne prepoznaju kada je u pitanju, kao što ste i sami rekli naša pravna tradicija.
S tim u vezi, mislimo da vi lično, i ja verujem u to, s obzirom da znam instituciju sa koje dolazite, da znam da se vama ovakve stvari npr. ne bi ove greške potkrale, i zato je važno da npr. ove stvari ispravimo u amandmanima, ukoliko je svima nama stalo do namere ovog predloga zakona.
Kada je u pitanju nešto što ste imali priliku danas nekoliko puta da kažete, a to je poštovanje Ustava i zakona, i rekli ste, sada citiram vas, rekli ste – moramo naučiti da poštujemo Ustav, takav kakv je, da ga poštujemo u celosti, i sa tim se potpuno slažem.
Ali, da li smo ga nebrojeno puta u poslednje tri godine prekršili, i to vi takođe najbolje znate, i ne samo u prethodne tri godine, da budem potpuno otvoren, u prethodnih 10 godina, je takođe bilo kršenja Ustava i nepoštovanja Ustava. Kada će već jednom naša pravna tradicija da se zasniva na poštovanju Ustava Republike Srbije? Da li on može da bude bolji, o tome smo imali prilike da pričamo godinama unazad, verovatno ćemo imati prilike da pričamo i u budućnosti, ali onakav kakav je mora se poštovati.
S tim u vezi, protivno članu 32. Ustava Srbije, ne ispunjava se garancija zakonitog i nepristrasnog odlučivanja koja je propisana tim Ustavom. Evo, iz kog razloga, nekoliko puta smo danas imali prilike da to čujemo, i to je verovatno najveća zamerka danas, o njoj je govorio i gospodin Pavićević, ili gospodin Borko Stefanović, gospođa Vučković, ali to je ono što nas najviše buni. Ne, zato što je to u teoriji loše, nego zato što to u praksi deluje potpuno drugačije.
O zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku odlučuju predsednici sudova čiji je izbor politički i koji su podložni uticaju, samim tim i izvršne vlasti. To je ono što je za nas veoma, veoma sporno. Posebno predsednici, to opet mogu da delegiraju što dovodi do jednog drugog pitanja, a to je objektivnost samog postupka. Predsednik suda po odredbama ovog predloga zakona ima ovlašćenje da oduzme predmet postupajućem sudiji čime se naravno narušava pravo stranke na prirodnog sudiju i samim tim pravo na pravično suđenje.
Kada su ove stvari u pitanju, da li je moguće uz sve primere koje ste vi dali, ja sam vas vrlo slušao iako često i nisam bio u sali, vrlo sam vas slušao, uz sve primere koje ste sami dali, da li je potpuno izvesno, da u teoriji čak može doći do zloupotrebe. Da, a i sami znate kakva je situacija kada je u pitanju praksa u našoj zemlji.
Mislim da je veoma važno da ove stvari i ove dileme otklonimo kako bi zajedno predložili ili usvojili one amandmane koje je predložila ili DS, ili neki nezavisni poslanici ili neke druga poslanička grupa, kako bi i ova namera zaista ovog zakona zaživela.
Molim vas, još jednu rečenicu. Kod komplikovanosti postupka takođe imamo neke svoje zamerke za koje iskreno verujem da se nisu vama potkrale i ja opet iz dubokog poštovanja i prema vama lično i prema instituciji sa koje ste došli na neku izvršnu političku funkciju. Mislim da je veoma važno da ove stvari otklonimo zajedničkim naporima kako bi zaista ovaj zakon za koji ste i sami rekli usaglašen sa Savetom Evrope, dobio punu primenu i nikada ne bi u tom slučaju bio dovedem u pitanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista verujem da ima primera ali ne znam da se u Srbiji odavno dešavalo da je ministar sedeo i pisao zakon. Dobro je da se vidi da ja nisam pisao zakon. Prva stvar, zato što to nije moj posao. Nažalost Srbija od velikog Mihajla Konstantinovića ne pamti ministra pravde koji je lično radio na izradi velikog dela odredaba kao što je to bio njegov rad na nikada završenom građanskom zakoniku za Kraljevinu Jugoslaviju, ali potom završenom Zakonu o obligacionim odnosima koji je jedna od najvećih savremenih pravnih spomenika srpske i jugoslovenske pravne kulture.
Ako postoji formulacija u zakonu da je nešto očigledno neopravdano, ja ne znam šta u tome može da bude sporno. Ovo je terminologija koja se javlja u našim pravnim propisima. Možda postoje neki drugi izrazi koje ste pomenuli, koji nisu po vašem ili nečijem drugom sudu najprikladniji i o tome može da se vodi rasprava. Moram vam reći da smo i pri izradi ovoga teksta predloga zakona uveli jednu praksu koja je bila napuštena ranije u izradi zakonskih propisa. Da smo vrhunske lektore angažovali upravo na pregledanju ovoga teksta zakona iz jednog razloga što je reč o materiji koja na prvom mestu treba da bude, koliko god je to moguće razumna o bivšim građanima, građanima i koji nisu pravnici.
I moram vam reći da je to nešto u čemu će inače Evropska komisija kod svih država kandidata za ulazak u članstvo u Uniju insistirati na pojednostavljivanju zakonskih formulacija i zakonskih tekstova kako bi oni svim građanima mogli da budu koliko toliko, ali razumljiviji i pristupačniji.
Znam da smo kolege po vokaciji, moram vam reći nešto u čemu ja sa članovima svoje porodice, među kojima ima dosta ekonomista vodim večitu bitku, a to je što se rečnik običnog diplomiranog ekonomiste do te mere odrodio od rečnika običnog sveta i da najčešće ne možete da ih razumete. Pravnici se poznaju po jasnoći i po konciznosti svoga izlaganja iz svojih reči i rečnika koji upotrebljavaju.
Ne znam da smo za ove tri godine nebrojeno puta kršili Ustav, ali znam da je nebrojano puta u periodu do 2012. godine kršen Ustav i da to nije paušalna politička ocena, već da su to odluke Ustavnog suda.
Ustav je kršen kada su birane sudije i tužioci, Ustav je kršen kada je glasano o statutu AP Vojvodine, Ustav je kršen kada je donet Zakon o prenos nadležnosti AP Vojvodini. Nabrojao sam samo one koje su javnosti i te kako poznati i što je Ustavni sud odlučio. Odlučio je Ustavni sud i da su neki zakoni koji su donošeni u vreme obavljanje vlasti stranke kojoj vi pripadate neustavni, a možda će se jednog dana kada se bude izjašnjavao Ustavni sud o nečemu što je doneto u vreme ove poslaničke većine, opet oglasiti na sličan način i ja to ne sporim.
Ono što odgovorno tvrdim, ako stane iza vas Savet Evrope, kada je u pitanju ovakav jedan predlog zakona, a moram i još jednu stvar da kažem, zaista, to želim da istaknem, a propustio sam da kažem u uvodnom izlaganju, ja sam ponosan kako je radna grupa koja je radila ovaj tekst predloga zakona uradila svoj posao. To su ljudi koji zaslužuju svako priznanje, jer su radili na jedan način koji treba da bude primer prilikom izrade svih drugih propisa u ovom ministarstvu kojim trenutno rukovodim, ali može da posluži i drugima.
Ne slažem se sa onim što je rečeno da je izbor predsednika sudova politički. Možemo da imamo slične ili različite poglede na neke stvari. Ako imate VSS u kojem većinu čine ličnosti koje nisu političke, a to su sudije, ako u tom VSS, mora da se iznedri samo jedan predlog za jedno mesto predsednika suda, onda je to nešto što Narodnu skupštinu ograničava.
Meni, dame i gospodo narodni poslanici, nije poznato da je jedan jedini put u vreme ove Vlade i u vreme ove poslaničke većine, Narodna skupština odbila predlog VSS, zato što se sa tim politički ne slaže.
Mislim da su stara rešenja bila lošija, da VSS može Narodnoj skupštini da predloži pet kandidata, pa onda narodni poslanici u skladu sa tim, ko im je negde politički bliži arbitriraju i kažu za ovoga ili onoga, ne, ovde vas VSS stavlja, maltene pred svršen čin i traži od vas, ili da se saglasite sa tim predlogom ili ne.
Sećam se da je neka druga poslanička većina znala prilikom izbora članova VSS da ne odlučuje, pa jedan ovlašćeni predlagač predloži Narodnoj skupštini ko da se izabere za člana VSS, a narodni poslanici jednostavno neće da glasaju. To se dešavalo.
To je bilo čisto političko arbitriranje i to nije dobro. Zbog toga smo i menjali zakon u tom smeru da VSS i DVT mogu da daju jednog kandidata i kada se da taj jedan kandidat, da Narodna skupština ili ga izabere ili ga ne izabere. Do sada se nije ni jednom desilo da nije izabrala nekoga, a ja mislim da je takav način i takav mehanizam nešto što je dobro.
Da se razumemo, rekli ste da se narušava pravo na nepristrasno odlučivanje, zato što su navodno predsednici sudova političke ličnosti. To uopšte nije tačno i to dovodi do toga da predsednik suda dobije ovlašćenje, nadležnost da oduzme postupajućem sudiji predmet. To može da uradi već po važećim zakonima. To su odredbe Zakona o sudijama koji je donet u vreme stranke kojoj vi pripadate, baš to i tog istog Zakona o sudijama, u kojem je Narodna skupština u istom ovom članu kojim se reguliše uslov za odlazak u penziju, bila ostavila mogućnost da VSS može arbitrerno da donese odluku da jednom sudiji produži rad na još dve godine, posle 65 godina života, a drugom da ne donese tu odluku.
To je nešto što direktno narušava nezavisnost sudije. To je nešto što je izuzetno loše. Ta mogućnost više ne postoji. Ovde postoji jasna predvidivost na osnovu važećeg propisa i to je 65 godina života. Da vas podsetim, bila je ova mogućnost, 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja.
Mi smo bili jedina država koja je to i dalje poznavala kao propis. Dakle, 65 godina života i to je jasno.
Ovde se za sud koji je apsolutno specifičan po delokrugu svojih nadležnosti, Vrhovni kasacioni sud, koji ima jedinu ulogu da ujednačava primenu prava u Republici Srbiji i tu se predviđa uslov od 67 godina života.
Mislim da je to dobro. Jedan od vaših predhodnika je govorio, da smo prvo imali, kada je u pitanju zaštita prava na suđenje u razumnom roku, da smo imali ustavnu žalbu, pa da smo imali ono rešenje Zakona o uređenju sudova, gde neposredno Viši sud odlučuje o povredi prava na suđenje u razumnom roku, a na kraju, imamo ovaj zakon.
Mislim da je to jedan od najboljih evolutivnih prikaza kako se uvodi jedno novo pravo u jedan pravni sistem, a to je pravo da zaštitite svoje građansko pravo da vam se sudi u jednom razumnom roku.
Pomenuću za kraj jedan primer, jedan drugi ugledni pravni teoretičar, profesor Zoran Stojanović, doajen naše krivično pravne nauke je nedavno ispričao jedan slučaj čoveka koji je vodio radni spor 40 godina u Srbiji, 40 godina. Kada je okončan radni spor i kada je utvrđeno da je on bio u pravu, postavilo se drugo pitanje koje je otvorilo drugi spor, a to je – kako mu odrediti koeficijent za obračun penzije? To su neke stvari za Riplija, to nije nešto što svedoči postojanje u nekim segmentima ozbiljne države. Radni spor koji se rešava hitno za šest meseci, vođen je 40 godina. Ovim zakonom pružićemo građanima Srbije mogućnost više, koju nisu do sada na ovakav način posedovali, a to je da zaštite svoje građansko pravo, da im se sudi u jednom razumnom roku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, i kod tog primera koji ste upravo dali da se negde vodio spor 40 godina, složićete se to je nasleđeno stanje nije Demokratska stranka 40 godina bila na vlasti iako često u nekim raspravama podlegnemo nekoj političkoj borbi ili žaru, pa onda kažemo da sve što ne valja je uradila ona stranka koja je prethodno bila na vlasti.
Ja potpuno mogu slobodno da kažem da se u nekim delovima sa vama slažem, jer nemam problem da priznam da su neke reforme u neko prošlo vreme rađene veoma loše, kao što ću naravno sa punim pravom reći da se one ni danas ne rade u kapacitetu koji je nama potreban. Kada je upitanju kvalitete zakona, isključivo je diskusija bila upućena ka tome da podignemo lestvicu da kvalitet bude što veći kako bi građani bili što zaštićeniji ili što zadovoljniji.
Takođe, kada je upitanju kršenje Ustava, nemam problem da priznam da je kršen Ustav u poslednjih 10, 15, 20 godina, ali je kršen i 90-tih i ne mislim da je sada to suština neke naše današnje rasprave. Isto tako mislim da je kršen i kada je upitanju leks specijalis „Beograda na vodi“ i da li će neki ustavni sud u budućnosti reći da je to bilo kršenje Ustava ostaje da vidimo, ali je suština sledeća, odlučivanje od strane predsednika sudova vodi pre svega tome protiv čega ste i vi rekli da se borite, rascepkanoj i neujednačenoj sudskoj praksi. To je hroničan problem srpskog pravosuđa. Iz tog razloga je naša bojazan da ukoliko se ne prihvate ovi amandmani, da ovo može nastaviti da bude slučaj.
Ja mislim da je veoma važno da zajedno doprinesemo tome, makar kada su ove stvari upitanju. Ovde mislim da nam je namera identična…

Vreme kolega Božoviću.

…sem kada je upitanju ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, to je poslednja tema sa kojom se duboko ne slažemo, ali kada je upitanju ovaj Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, mislim da tu treba zajedničku energiju da usmerimo u istom pravcu jer to je važno zbog građana Srbija i siguran sam da ove stvari možemo mnogo bolje nego što to radimo sada. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući,
Dame i gospodo narodni poslanici, hajde da razbijemo taj utisak da će se ovde u Srbiji uvesti nešto što će, ne znam sad, iznova da naruši nezavisno i nepristrasno postupanje suda. Pa, ko malo bolje poznaje rad suda zna da je i do sada predsednik suda mogao da odlučuje po pritužbama stranaka o dužini trajanja postupka. Apsolutno.
Dakle, i do sada je predsednik suda taj kome je stranka u postupku mogla da podnese pritužbu da njen postupak isuviše dugo traje. Kome da podnese nego predsedniku suda?
Sa druge strane, ako ste pažljivo pročitali obrazloženje zakona, postoje dve grupe država koje se razlikuju po tome na koji način su tretirali rešavanje ovog pitanja. Jedne su, kao što je to trenutno u Srbiji, posvećivale jedan deo odredaba nekog zakona ovom pitanju, kao što je kod nas trenutno Zakon o uređenju sudova u tri člana, a druge znatno brojnije države su donosile poseban zakon. U svakoj od tih država, a to su da pomenem, samo neke od njih, Nemačka, Italija, Češka, Slovačka, Slovenija, Crna Gora, to su posebni zakoni i u svakoj od tih država zakonom je predviđeno da predsednik suda bude taj kome podnosite prigovor ili žalbu i taj koji o tome odlučuje.
Kada je upitanju praksa, mogu vam odmah reći, dakle, mi određenu prasku već u dobroj meri imamo. Tu praksu je stvorio u svome radu Ustavni sud Srbije, imamo praksu Evropskog suda za ljudska prava koja je možda i najznačajnija u povredi prava na suđenja u razumnom roku i tu praksu su prethodnih godinu dana stvarali sudovi u Srbiji gde je neposredno viši sud odlučivao o povredi prava na suđenje u razumnom roku.
Prema tome, ako mislite da postoji mogućnost zloupotrebe, odmah da se razumemo, ne postoji zakon koji sto procentno otklanja svaku mogućnost zloupotrebe, bilo koji zakon. Postoje zakoni koji ostavljaju mnogo širu mogućnost za to i oni koji to ne ostavljaju.
Svaka eventualna zloupotreba od strane predsednika suda u ovom pogledu direktno vodi njegovoj odgovornosti. To je ono gde možete i vi kao narodni poslanik sutra da ustanete i da kažete ovde u Narodnoj skupštini nešto o tome zato što predsednika suda, kao što ga bira, tako ga Narodna skupština i razrešava i to je mnogo bitan kraj onoga štapa koji malo pre niste pomenuli.
Ne znam šta imamo od situacije, recimo sledeće, gde Narodna skupština sutradan ne bira predsednika suda, ne razrešava ga. Vi kao građanin u vašem mestu imate podatke o direktnoj umešanosti nekog predsednika suda ili sudije u korupciju ili neku zloupotrebu ovlašćenja. Podnosite prijave disciplinskim organima VSS u kome nema ni ministra ni predsednika Odbora za pravosuđe i šta možete da mu uradite? To je ona priča – Kadija te tuži, kadija ti sudi. To mi samo objasnite kako izaći iz te situacije, a tu situaciju, odmah ću vam reći , tu situaciju imaju pravosudni sistemi zemalja okruženja koje su to uradile do kraja i danas su prinuđeni da se vraćaju na staro rešenje jer su shvatili da tu ne postoji apsolutno nikakva mogućnost međusobne kontrole i ravnoteže, nikakva.
Da vas podsetim, to je vraćanje na onaj sistem koji smo možda imali po prethodnom Zakonu o sudijama, gde ste imali veliko personalno veće Vrhovnog suda Srbije i zato što to veće nije radilo svoj posao kako treba, vaša stranka je upala u stranku 2009. na 2010. godinu da izvrši opšti izbor sudija na način koji je Ustavni sud ocenio kao neustavan.
Dakle, tada ste imali da isključivo i samo sudije odlučuju o disciplinskoj odgovornosti sudija. Nije sporno da to u većini treba da budu sudije kao što je to danas, ali onda se građani sa pravom pitaju – a kako mi to uopšte možemo da utičemo da se naše pravo zaštiti? Dakle, da li sam ja za to da treba da postoji ubedljiv, apsolutni, natpolovičan uticaj sudija na izbor i razrešenje sudija? Da. Nikada niko od nas ovde koji nije sudija, niti je ikad bio sudija, neće moći da stane na sudijsko mesto i da zna kako je to postupati u određenom predmetu i da zna sa čime se susrećete kao dilemama u tom trenutku, jer mi to gledamo, dozvolićete, ali mnogo više kao političari.
Dakle, tu treba da bude presudan glas sudijske struke. Sme li da bude jedini? Po mom mišljenju ne, kao što ne smemo da zapadnemo mi u zamku da se kaže – e samo Narodna skupština bez ičije druge volje, konsultacije, mišljenja, bira sudije, recimo. To bi bilo izuzetno loše. Mislim da bi smo onda svi mogli sa pravom da kažemo – e to je građenje partijskog pravosuđa, što niko od nas ne želi.
Dakle, imate jednu direktivu Saveta Evrope koja kaže da između onoga ko u konačnoj instanci, na konačnom nivou donosi odluku o izboru sudija i same sudijske struke mora da postoji jedno konsultativno telo. Pazite, 90 godina pre mišljenja Saveta, pre direktive Saveta Evrope, to je predviđao naš Vidovdanski Ustav.
Imenuje kralj ukazom na predlog ministra, odnosno tako je, na predlog ministra, ali ministar je vezan predlogom koji dobija od jedne specijalne, da je tako nazovemo, od jednog specijalnog stručnog tela.
Dakle, ne može svog komšiju da uzme i da ga predloži za sudiju, nego predlaže onoga koga predlože druge sudije. To je onaj sistem ravnoteže i kontrole međusobne.
Hajde da ne zaboravimo to. To je ono što je uspostavilo modernu demokratiju od SAD, pa na ovamo. Hajde da vidimo. To je, dakle, primer koji negde funkcioniše. Dajte da pokušamo u skladu sa našom državno-pravnom tradicijom da ga primenimo i ovde, samo da ne ulazimo u rešenja koja su neproverena i ne postoje nigde.
Dosta smo toga isprobavali na nama, pa menjali kada to nije uspevalo. Idemo za rešenjem koje je provereno u praksi, koje funkcioniše dobro u nekom pravnom sistemu i samo tako mislim da možemo za velike probleme, a kao što sam rekao, ovo je zakon koji će pružiti više prava građanima. Još je mnogo, mnogo zakona koje mi treba, neke možda u dva člana, ali u dva suštinska člana, da izmenimo i dopunimo da bismo tretirali uzrok, a ne posledicu.
Da li će ovaj zakon rešiti pitanje malopre pomenutih preko 930.000 starih predmeta u kojima se u sudovima Srbije rešava od pet i više godina? Neće. A, da li će pomoći ovaj zakon da se ako ništa drugo, a ono u znatnoj meri redukuje starenje predmeta u Srbiji? Imamo šansu da to učinimo. Dajte da iskoristimo tu šansu i da napravimo naš sistem da može da funkcioniše na boljim osnovama. Hvala vam.