Reč ima narodni poslanik Vesna Simić, a neka se pripremi narodni poslanik Dragan Nikolić.

Hvala poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao što su kolege pre mene u više navrata istakle, problemi u funkcionisanju našeg pravosuđa ne potiču od juče. Oni potiču godinama unazad. Međutim, ono što je dalo krunu strašnim nerešivim problemima, koji omogućavaju da pojedini sporovi, da pojedine građanske parnice traju i po 20 godina ili kao što je koleginica Biljana u svom izlaganju, kada je govorila kao ovlašćeni predstavnik, rekla da je imala slučaj da radni spor traje osam godina i da se u međuvremenu preduzeće ugasilo i da stranka nije mogla da se naplati u tom sudskom predmetu. Dakle, ovi problemi dugo traju, a pečat im je dala reforma pravosuđa kojoj svakako na neki način mora da se stane na put. To se pokušalo na više načina. Pokušalo se kroz ustavne žalbe. Imali smo prilike i o tome da čujemo. Pokušalo se i pojedinačnim i drugim rešenjima.
Međutim, pojedinačna druga rešenja nisu dala efekte koje treba dati ovoj reformi i stoga je danas pred nama ovaj Predlog zakona. Ovaj zakon ima pre svega preventivnu ulogu i njime je određeno ko sve ima pravo da traži suđenje u razumnom roku. To može biti stranka u svakoj vrsti postupka. Međutim, svi smo danas isticali da su posebno značajni izvršni postupci. Zbog čega? Zbog toga što traju neprimereno dugo, a stranka može da dobije pravosnažnu presudu, koliko god hoće da je drži u svojim rukama, sve dok ta presuda ne bude izvršena, ništa nema od vođenja sudskog postupka pre toga.
Ono što je značajno za naše građane i što je danas takođe isticano je to da se ovi postupci vode po hitnom postupku, te i da stranka ne plaćaju takse. To posebno interesuje naše građane. Pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku su prigovor radi obezbeđenja postupka žalba i zahtev za pravično suđenje. Međutim, da stranke ne bi zloupotrebljavale svoje pravo na suđenje u razumnom roku, čuli smo da postoje merila, da su ta merila određena, da se njima, ali ne taksativno do kraja … Znači, uvek postoji mogućnost da predsednik suda kome stranka uloži prigovor može da u zavisnosti od vrste slučaja, specifičnosti slučaja ceni još neke okolnosti koje su od uticaja na ubrzanje postupka.
Međutim, ono što je od značaja, to je da se predsednici sudova koji odlučuju po prigovoru ne mešaju u rad sudija, odnosno da se sudiji obezbedi nepristrasnost.
Ono što me danas posebno pogađalo tokom cele rasprave od strane opozicije je to da nikako prigovore ne treba upućivati predsednicima suda. Zaboga, pa kome ih upućivati ako ne predsednicima sudova? Ono što mi je još više zasmetalo to je da ovo upravo ne treba činiti iz razloga jer se predsednici sudova, zaboga, a imali smo prilike i u ranijim raspravama da čujemo kada smo birali sudije koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju, da se predsednici sudova i sudije na sudijsku funkciju biraju zahvaljujući politici, odnosno rukovodeći se političkim načelima, a ne načelima stručnosti.
Znam da i oni sami ne veruju u to što govore. Verovatno na taj način pokušavaju da svoju praksu opravdaju na neki način jer to je bio njihov slučaj. Njihov slučaj su bila i politička suđenja od strane njihovih neistomišljenika kojima su oduzimali godine i godine života. Imala sam slučajeve u praksi da suđenja, čisto politička suđenja koje apelacioni sud oceni i obrazloži presudu na način da uopšte nije bilo mesta pokretanju sudskog postupka protiv te stranke, a čovek je izgubio u sudskom postupku deset godina svog života. Rad sa ljudima koji su imali značajne karijere, koji su se povlačili po dnevnim listovima i kojima je to značajno uticalo na život, zdravlje i da ne kažem na karijeru. Naravno, ako se radi o advokatima ili o licima koja rade sa strankama, onda je to uticalo malo i na mišljenje stranaka o tim ljudima.
Dakle, predsednik suda ukoliko ne postupi na način na koji ga zakon obavezuje, on je jedini koji će za to i da odgovara. Prema tome, nema potrebe da se niko drugi posebno za to sekira. Predsednik suda ne mora uvek da usvoji prigovor. On može i da ga odbije ili odbaci, kao što se radi i o drugim prigovorima koji se njemu upućuju i koji su se upućivali i ranije.
U rešenju kojim se međutim usvaja prigovor, predsednik suda nalaže procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak i naravno vodi računa o tome da li se ove radnje preduzimaju u praksi i da li se preduzimaju u zakonom predviđenom roku koji ne može biti kraći od 15 dana, niti duži od četiri meseca. Međutim, stranka ima pravo i na žalbu, ali o tome neću mnogo govoriti zato što smo već poodmakli sa raspravom.
O žalbama odlučuje predsednik neposredno višeg suda. Međutim, ukoliko postupak u kome stranka smatra da je povređeno njeno pravo pred Vrhovnim kasacionim sudom, u tom slučaju odlučuje veće od trojice sudija i stranka je ispoštovala proceduru i stekla pravo na pravično zadovoljenje. Šta u tom slučaju, odnosno koje su vrste pravičnog zadovoljenja? To su pravo na isplatu, novčano obeštećenje za imovinsku štetu. Međutim, nisu svi građani zainteresovani za isplatu novčane naknade. Ima i onih koji se zadovoljavaju moralnom satisfakcijom, kao što je pravo na objavljivanje pismene izjave državnog pravobranilaštva kojim se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku ili pravo na objavljivanje presude kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a koje se takođe objavljuje i u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Međutim, postoji mogućnost poravnanja sa pravobranilaštvom u roku od šest meseci od momenta od kada je stranka stekla pravo na pravično zadovoljenje. Stranka može da podnese i tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje u roku od godinu dana od kada je ovo svoje pravo ostvarila i takođe smo čuli da se po slučaju, mislim na novčano obeštećenje, kreće od 300 do 3.000 evra i da je ujednačena o bilo kom predmetu da je slučaj. Isplaćuje je sud ili javno tužilaštvo koji su povredili pravo na suđenje u razumnom roku. Sredstva se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije u okviru sredstava koja su namenjena pokriću tekućih rashoda sudova i javnih tužilaštava, od kojih se izuzimaju rashodi za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2016. godine. Od izuzetnog je značaja za sve građane Republike Srbije i stoga zdušno pozivam sve u ovoj Skupštini da glasaju za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić, a neka se pripremi narodni poslanik Ljiljana Maušić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre pravde sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici samo stranaka koje su na vlasti i poštovani građani Republike Srbije.
Gospodine ministre, mnogo puta ste bili u ovom parlamentu, ja sam uvek govorio kada ste vi dolazili, predlagali i branili zakone, ali hoću da kažem da ste danas zaista u potpunosti prevazišli sva moja očekivanja u pozitivnom smislu. Danas ste bili veoma uporni, bili ste veoma elokventni i uspeli ste da sa opozicijom dođete u situaciju da u ovom trenutku u parlamentu nema ni jednog poslanika opozicije koja je zdušno danas pokušavala da vas ubedi u suprotno od onoga što je logika u Srbiji.
Vi ste danas izneli i frapantne podatke o broju predmeta koji su u radu i koji su u toku u sudovima Srbije. Rekli ste da su predmeti stariji od pet do 10 godina u brojnom stanju negde preko 713 hiljada, a predmeti stariji od 10 godina 239, što čini ukupno 953 hiljade. Može komotno da se kaže da je milion predmeta u ovom trenutku u radu u sudovima Srbije na svim nivoima. To je jedan podatak koji plaši sve one koji se ovim poslom bave, a još više zabrinjava ljude koji očekuju pravdu od sudova u Srbiji. Ali, ono što relaksira možda u nekom smislu, jeste to da se radi o 90% od ovog broja predmeta koji su na osnovu izvršne isprave, dakle, radi se o predmetima izvršenja, a da 79, odnosno 80 hiljada podrazumevaju ostali predmeti.
Ali, do ovih brojki, koje su frapantne, koje plaše sve stručnjake, pa naravno i laičku javnost, se nije došlo tek tako i nije se došlo 2012. godine. Podsetio bih javnost Srbije da u 2009. godini, kada je najavljena reforma pravosuđa, u julu i avgustu nisu zakazivana suđenja zbog letnjih ferija. Od septembra meseca, oktobra, novembra, decembra nijedan sudija u Srbiji nije zakazao nijedno ročište, očekujući da će možda biti izabrani, a možda neće biti izabrani. Stvorena je jedna potpuna konfuzija, jedan strah, jedna nesigurnost kod ljudi koji su profesionalno obavljali taj svoj posao. Onda je došla ta čuvena reforma, reizbor sudija i negde oko 700-800 tužilaca i sudija nije izabrano. Uglavnom su tu bili najbolji ljudi, najkvalitetniji, najozbiljniji, sa najdužim stažom. Oni koji su izabrani, u prava dva meseca su zaduživali predmete. Predmeti su putovali iz jednog suda u drugi. Kada su zaduženi, do zakazivanja je prošlo još po dva meseca. Dakle, ukupno oko osam ili devet meseci u 2009. i 2010. godini nisu zakazivana ročišta i jedan od razloga zašto smo došli do ove brojke jeste i ta čuvena reforma pravosuđa koju su radili ljudi koji sada nisu u ovoj sali, a koji su se danas brinuli za to kako se biraju predsednici sudova, kako se biraju sudije, kako mi to radimo na politički način. Apsolutno nije tačno.
Dakle, merila i kriterijume koje je Visoki savet sudstva propisao za izbor sudija i tužilaca je potpuno jasan. Mi kao narodni poslanici smo samo treći stepen onoga kako se biraju sudije. Formira se komisija, komisija ispituje i intervjuiše sve kandidate, daje nakon toga Visokom savetu sudstva i predstavnici tog Visokog saveta sudstva dolaze u ovaj visoki dom i daju nam imena i prezimena. Za ove tri godine, koliko sam ja u ovom parlamentu, nijedna primedba nije upućena bilo kom kandidatu za sudiju, bilo kom kandidatu za tužioca, bilo kom kandidatu za predsednika suda, niti se bilo ko od laičke javnosti nama obratio i rekao - niste trebali da birate toga, trebalo je da izaberete ovoga zato što je postigao bolje rezultate. Svi rezultati koje smo o tim kandidatima doznali su pokazali da su bili najbolji na fakultetu ili jedni od najboljih, da su se pokazali u praksi radeći kao pripravnici, da su dobili visoke ocene od svojih kolega iz sudova u kojima su radili i na kraju su se posebno isticali kada su polagali pravosudne ispite sa odlikom.
Sve ovo pričam zato što je danas opozicija, nemajući argumente da uruši na bilo koji način Predlog zakona koji ste vi dali, a radi se o Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, davala etikete političke čak i sudijama Vrhovnog kasacionog suda. Mislim da je to sramno. Mislim da ovaj visoki dom to ne zaslužuje. Mislim da javnost Srbije ne sme da bude dovedena u zabludu da se ovde radi o nekakvom lek specijalisu, pa mi donosimo izmenu zakona o tome da sudije Vrhovnog kasacionog suda idu u penziju sa 67 godina tako što to radimo zbog dvojce ili zbog dvoje sudija. Ne, radimo ovo zbog svih sudija Vrhovnog kasacionog suda, kojih ima 37, kao i zbog svih sudija Vrhovnog kasacionog suda koji će biti izabrani, nadam se, u ovom visokom domu kada budu upražnjena mesta.
Dakle, želimo da ti ljudi, koji su sa najvećim iskustvom, sa najvećim znanjem, koji su prošli sve instance, koji su morali da imaju ogromno pravničko iskustvo, ogromno znanje, dođu u taj Vrhovni kasacioni sud i pokušaju da stvore jednu pravnu stabilnost u Srbiji, jednakost da sud u Bujanovcu, Preševu, Vranju, Subotici i Vršcu sudi na jednak način, da se pravna praksa ujednači, da ne dođe do toga da imate jednu presudu u Kraljevu, drugu presudu u Vranju koje su dijametralno suprotne, a radi se zapravo o istim strankama, radi se o istom činjeničnom opisu, o istom pravnom pitanju. Jednostavno, to se događalo i vi ste to veoma prepoznali. Mislim da stručna i laička javnost pozdravljaju ove predloge koje ste vi danas dali, svih ovih zakona i svih ovih rešenja.
Mi smo išli stepenicu po stepenicu. Imali smo ustavnu žalbu kada je Ustavni sud odlučivao o tome, kada sudovi nisu radili kako valja. Onda smo izmenom Zakona o uređenju sudova odlučili da neposredno viši sud odlučuje o tome da li se sudi u razumnom roku. U toj jednoj evoluciji sada smo došli do jednog sveobuhvatnog zakona koji predviđa sve moguće mere, radnje, ko će to preduzeti, dvostepenost. Apsolutno jedna sigurnost će biti stvorena kod građana koji imaju po ovom zakonu mogućnost da se obrate predsedniku suda. A kome će drugome, ako ne predsedniku sudu, koji i danas ima pravo da u svakom trenutku od bilo kog sudije izuzme predmet? Predsedniku suda se i danas, kao što se i godinama unazad žale ljudi koji nisu zadovoljni dinamikom i brzinom zakazivanja suđenja i nakon toga, ukoliko se ne odluči kako su oni zadovoljni, imaju pravo da podnesu žalbu.
Dakle, sve to je predviđeno ovim zakonom i vi ste to danas, rekao sam, veoma elokventno, veoma detaljno objasnili. Srpskoj javnosti je potpuno danas jasno o čemu se radi i budite sigurni da će poslanička grupa SNS u Danu za glasanje, naravno, kada pregledamo i sve amandmane koji su dati na ovaj zakon, dati svoj glas i na taj način dati punu podršku svim građanima Srbije da budu sigurni da ovaj parlament radi na njihovoj pravnoj sigurnosti, a u isto vreme dati punu podršku Ministarstvu pravde i republičkoj Vladi na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, povređen je Poslovnik, član 107. stav 1. Ne mislim da je u govoru uvaženog kolege Nikolića povređen Poslovnik. Poslovnik je povređen na drugi način. Dostojanstvo Narodne skupštine je poniženo i uniženo. Znam da mi imamo u našem društvu stelt predsednika pokrajinske Vlade, Bojana Pajtića koji nikada nije na svom poslu. Nikada nije na poslu za koji ga plaćaju građani Srbije koji žive u Vojvodini. Ali sada, valjda po ugledu na svog predsednika stranke, evo imamo i predstavnike Demokratske stranke, narodne poslanike kojih nema u sali. Raspravljamo o jednoj bitnoj temi, suštinski bitnoj temi za naše društvo, za pravosuđe, za sve naše građane, ali mi u sali imamo stelt narodne poslanike. 
Znam da postoji „stelt vlada u senci“, pa „stelt predsednik pokrajinske vlade, gospodin Pajtić“, nevidljiv ni na svom radnom mestu, ali nevidljiv i po rezultatima, a sada imamo i „stelt“ poslaničke grupe, i to nekako one koje bi trebalo da budu ovde, u Narodnoj skupštini. Ja ću se ujedno uz poziv nadležnim službama Skupštine Srbije, ipak te kartice „stelt“ narodnih poslanika, ipak izvuku iz poslaničkih jedinica, da se ne bi zloupotrebile, da se ujedno zahvalim koleginicama i kolegama narodnim poslanicima SNS, ali i ostalim kolegama zato što svojom pažnjom, učestvovanjem u debati pokazuju vrednost, pokazuju marljivost, pokazuju brigu za građane Republike Srbije.

Hvala gospodine Babiću.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić, a neka se pripremi narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Hvala, poštovani.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege poslanici, upravo sam htela da izrazim svoje nezadovoljstvo, obzirom da preko puta zaista deluje sablasno, ovako lepa Skupština nigde nikoga, raspravljamo o kapitalnim zakonima. To je sramota, ali o tome će neko drugi da odlučuje.
Govoriću o Predlogu zakona o dopuni Zakona o sudijama. Članom 59. Zakona o sudijama propisano je da sudiji prestaje radni vek sa navršenih 65 godina. Međutim, obzirom da je Kasacioni sud jedan od najviših instanca sudstva, upravo Predlogom zakona produžavamo vek sudija iz Kasacionog suda, obzirom da se smatra da su to najobrazovaniji, odnosno najkompetentnije, najstručnije sudije.
Neophodno je da se u cilju zaštite prava na pravično suđenje upravo na ovaj način produži još za dve godine i ja se s tim slažem. Nije tačno da to ima veze sa politikanstvom, prosto ima veze sa stručnošću. U ovom momentu kada radimo reforme, a pre svega pravosuđe koje je najvažnije, sigurno je da je kompetentnost neophodna, a imamo ih upravo u sudijama koje su sada ažurne.
Drugi zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o potvrđivanju Protokola br. 15 kojim se menja Konvencija za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i osnovnih sloboda. Ovaj Protokol doneo je Komitet ministara Saveta Evrope juna meseca 2013. godine, a Republika Srbija ga je već potpisala decembra meseca iste godine, što je odlično. Na taj način se vidi koliko smo mi ažurni, koliko nam je stalo da uđemo u Evropu, a ne samo to, mi imamo direktivu, moramo se usaglasiti sa propisima EU.
Ono što je bitno reći ovde, u stvari dolazi do potvrđivanja, a to je najvažnije, imajući u vidu da je to naša obaveza. Inače, ovaj Protokol nije veliki ima samo četiri promene i to promene koje se tiču članova, član 21, član 23, član 30. i 35.
Reći ću par rečenica o svakom članu. Pre svega član 21. se odnosi, njime se uređuju uslovi za izbor sudija, što je jako važno, i da bi neko izabran za sudiju Evropskog suda za ljudska prava, neophodno je da ima do 65 godina. Znači, to je maksimu 65 godina. Ono što je bitno je promena drugog člana izmena to je član 23. što je vrlo bitno govori i mandatu sudija i sudije u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu ne mogu imati više godina od 70. Znači, 70 je krajnja granica.
Zatim član 30. koji se odnosi na ustupanje predmeta Velikom veću Evropskog suda za ljudska prava, tako što je Brisel, deo koji ima ograničenje da se ne može ustupiti predmet ako se neka stanka u sporu tome protivi. Naravno da je to dobro.
Četvrti član koji se menja je član 35. koji govori o tome da se predstavke čiji je rok bio šest meseci sada smanjuje i to je sada četiri meseca. To je još jedan boljitak za Republiku Srbiju, idemo u korak sa EU. To je sve dobro.
Skratiću svoj govor, moje kolege su uglavnom rekle sve, eventualno ću spomenuti Sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka. Zašto je to dobro? Zbog jačanja bilateralnih odnosa. Rusija je nama vrlo bliska zemlja, prijateljski nastrojena kroz istoriju uvek imamo dobre odnose sa njom. Ovim Sporazumom ćemo još pojačati te odnose, a radi se o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka. Znamo da tajni podaci mogu biti strogo poverljivi, poverljivi i interni. Takođe, te podatke prenose ili kuriri ili diplomatskom pošto. Ono što je najvažnije da mi jačamo bilateralne odnose.
Hvala vam na pažnji. Naravno da će SNS u danu za glasanje podržati predloge ovih zakona i sporazume. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Neka se pripremi narodni poslanik Zoran Bojanić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, ja ću se u današnjem izlaganju fokusirati na Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pre svega iz razloga zato što on počiva na ustavnim načelima, ali počiva i na Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i sloboda.

Predloženi Predlog zakona u stvari, tiče se ljudskog prava pre svega, a to je pravo na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Ono što posebno želim da naglasim to je da ovaj zakon ima pre svega preventivni karakter, a preventivni karakter ogleda se upravo u tome što on predupređuje, odnosno cilj ovog zakona jeste da se predupredi nastajanje povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ono što takođe želim da istaknem da je Republika Srbija i njena Vlada na putu pridruživanja EU jedan od ciljeva je svakako harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Sam ministar, gospodin Selaković istakao je u svom uvodnom izlaganju, koje je bilo opširno, koje je bilo jasno, koje je bilo precizno, da je u izradi ovog zakona konsultovani su i sarađivali sa Evropskom komisijom.

Takođe, želim da istaknem, to je da su razmatrana i uporedno pravna rešenja zemalja u okruženju i da su naravno korišćena pozitivna iskustva iz tih uporedno pravnih rešenja, pre svega iz Slovenije i pre svega iz Poljske.

Ono što takođe želim da istaknem to je da predlogom ovog zakona ubrzava se sudski postupak i to kroz primenu dva pravna sredstva. Prvo pravno sredstvo je prigovor, drugo pravno sredstvo je žalba, sem ubrzanja postupka naravno ovim predlogom zakona omogućava se i satisfakcija onog ko učestvuje u sudskom postupku kroz novčanu nadoknadu neimovinske štete.

Takođe želim da naglasim to je član 4. Predloga zakona koji se odnosi na merila za ocenu suđenja u razumnom roku. Moram da istaknem da su ova merila u potpunosti usaglašeni sa Evropskom Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i sloboda, ali takođe, moram da naglasim da ova merila nisu zatvorena, da su merila sa otvorenom listom i da upravo u ovim merilima se ogleda fleksibilnost suda. Šta to znači? Sud naravno ne postupa po šablonima mada je ujednačena sudska praksa u istim pravnim stvarima nešto što svakako Republika Srbija treba da teži. Znači, da prevashodno lista nije zatvorena i nije zatvorena upravo iz tog razloga što je svaki predmet specifičan i svaki predmet je po svojoj specifičnosti zaseban i jedinstven za sebe.

Ono što takođe želim da naglasim da se ovim predlogom zakona aktivno participira i učesnik u sudskom postupku, a to je učesnik u parničnom, vanparničnom, upravnom, izvršnom postupku na taj način što mu se pruža mogućnost podnošenja prigovora i žalbe. Prigovor i žalba su procesne pretpostavke za pravično zadovoljenje u sudskom postupku i naravno to su prethodne radnje kako bi do pravičnog zadovoljenja moglo uopšte da dođe.

Ono što smatram izuzetno važnim, što je izuzetno značajno sa aspekta rasterećenja sudova, to je čini mi se član 24. koji daje mogućnost poravnanja pred pravobranilaštvom. Taj postupak poravnanja može da traje dva meseca. U tom postupku ili se postiže poravnjanje, a ako se poravnjanje ne postigne postupak se obustavlja, ali stranka naravno ima pravo da tužbom pokrene postupak pred nadležnim sudom.

Takođe, ono što želim da naglasim, to je član 35. pomenutog predloga zakona koji daje mogućnost svim našim građanima koji su podneli predlog, odnosno zahtev pred Evropskim sudom za ljudska prava, a po čijim zahtevima nije razmatrano i nije doneta nikakva odgovarajuća odluka, da mogu da se obrate u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, pravobranilaštvu radi poravnanja, odnosno da pokrenu tužbu u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, što svakako našim građanima daje mogućnost da u zemlji ostvare svoja prava koja su ranije bila uskraćena.

Ovo svakako jeste iz domena ljudskog prava. Republika Srbija brine o svim svojim građanima, a posebno o građanima u sudskim sporovima. Na ovaj način vraća se poverenje građana u sud, ali naravno i povećava odgovornost pravosudnih organa i sudija. Sve su to razlozi zbog čega će SNS u Danu za glasanje podržati sve zakone. Hvala.