Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, i kod tog primera koji ste upravo dali da se negde vodio spor 40 godina, složićete se to je nasleđeno stanje nije Demokratska stranka 40 godina bila na vlasti iako često u nekim raspravama podlegnemo nekoj političkoj borbi ili žaru, pa onda kažemo da sve što ne valja je uradila ona stranka koja je prethodno bila na vlasti.
Ja potpuno mogu slobodno da kažem da se u nekim delovima sa vama slažem, jer nemam problem da priznam da su neke reforme u neko prošlo vreme rađene veoma loše, kao što ću naravno sa punim pravom reći da se one ni danas ne rade u kapacitetu koji je nama potreban. Kada je upitanju kvalitete zakona, isključivo je diskusija bila upućena ka tome da podignemo lestvicu da kvalitet bude što veći kako bi građani bili što zaštićeniji ili što zadovoljniji.
Takođe, kada je upitanju kršenje Ustava, nemam problem da priznam da je kršen Ustav u poslednjih 10, 15, 20 godina, ali je kršen i 90-tih i ne mislim da je sada to suština neke naše današnje rasprave. Isto tako mislim da je kršen i kada je upitanju leks specijalis „Beograda na vodi“ i da li će neki ustavni sud u budućnosti reći da je to bilo kršenje Ustava ostaje da vidimo, ali je suština sledeća, odlučivanje od strane predsednika sudova vodi pre svega tome protiv čega ste i vi rekli da se borite, rascepkanoj i neujednačenoj sudskoj praksi. To je hroničan problem srpskog pravosuđa. Iz tog razloga je naša bojazan da ukoliko se ne prihvate ovi amandmani, da ovo može nastaviti da bude slučaj.
Ja mislim da je veoma važno da zajedno doprinesemo tome, makar kada su ove stvari upitanju. Ovde mislim da nam je namera identična…

Vreme kolega Božoviću.

…sem kada je upitanju ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, to je poslednja tema sa kojom se duboko ne slažemo, ali kada je upitanju ovaj Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, mislim da tu treba zajedničku energiju da usmerimo u istom pravcu jer to je važno zbog građana Srbija i siguran sam da ove stvari možemo mnogo bolje nego što to radimo sada. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući,
Dame i gospodo narodni poslanici, hajde da razbijemo taj utisak da će se ovde u Srbiji uvesti nešto što će, ne znam sad, iznova da naruši nezavisno i nepristrasno postupanje suda. Pa, ko malo bolje poznaje rad suda zna da je i do sada predsednik suda mogao da odlučuje po pritužbama stranaka o dužini trajanja postupka. Apsolutno.
Dakle, i do sada je predsednik suda taj kome je stranka u postupku mogla da podnese pritužbu da njen postupak isuviše dugo traje. Kome da podnese nego predsedniku suda?
Sa druge strane, ako ste pažljivo pročitali obrazloženje zakona, postoje dve grupe država koje se razlikuju po tome na koji način su tretirali rešavanje ovog pitanja. Jedne su, kao što je to trenutno u Srbiji, posvećivale jedan deo odredaba nekog zakona ovom pitanju, kao što je kod nas trenutno Zakon o uređenju sudova u tri člana, a druge znatno brojnije države su donosile poseban zakon. U svakoj od tih država, a to su da pomenem, samo neke od njih, Nemačka, Italija, Češka, Slovačka, Slovenija, Crna Gora, to su posebni zakoni i u svakoj od tih država zakonom je predviđeno da predsednik suda bude taj kome podnosite prigovor ili žalbu i taj koji o tome odlučuje.
Kada je upitanju praksa, mogu vam odmah reći, dakle, mi određenu prasku već u dobroj meri imamo. Tu praksu je stvorio u svome radu Ustavni sud Srbije, imamo praksu Evropskog suda za ljudska prava koja je možda i najznačajnija u povredi prava na suđenja u razumnom roku i tu praksu su prethodnih godinu dana stvarali sudovi u Srbiji gde je neposredno viši sud odlučivao o povredi prava na suđenje u razumnom roku.
Prema tome, ako mislite da postoji mogućnost zloupotrebe, odmah da se razumemo, ne postoji zakon koji sto procentno otklanja svaku mogućnost zloupotrebe, bilo koji zakon. Postoje zakoni koji ostavljaju mnogo širu mogućnost za to i oni koji to ne ostavljaju.
Svaka eventualna zloupotreba od strane predsednika suda u ovom pogledu direktno vodi njegovoj odgovornosti. To je ono gde možete i vi kao narodni poslanik sutra da ustanete i da kažete ovde u Narodnoj skupštini nešto o tome zato što predsednika suda, kao što ga bira, tako ga Narodna skupština i razrešava i to je mnogo bitan kraj onoga štapa koji malo pre niste pomenuli.
Ne znam šta imamo od situacije, recimo sledeće, gde Narodna skupština sutradan ne bira predsednika suda, ne razrešava ga. Vi kao građanin u vašem mestu imate podatke o direktnoj umešanosti nekog predsednika suda ili sudije u korupciju ili neku zloupotrebu ovlašćenja. Podnosite prijave disciplinskim organima VSS u kome nema ni ministra ni predsednika Odbora za pravosuđe i šta možete da mu uradite? To je ona priča – Kadija te tuži, kadija ti sudi. To mi samo objasnite kako izaći iz te situacije, a tu situaciju, odmah ću vam reći , tu situaciju imaju pravosudni sistemi zemalja okruženja koje su to uradile do kraja i danas su prinuđeni da se vraćaju na staro rešenje jer su shvatili da tu ne postoji apsolutno nikakva mogućnost međusobne kontrole i ravnoteže, nikakva.
Da vas podsetim, to je vraćanje na onaj sistem koji smo možda imali po prethodnom Zakonu o sudijama, gde ste imali veliko personalno veće Vrhovnog suda Srbije i zato što to veće nije radilo svoj posao kako treba, vaša stranka je upala u stranku 2009. na 2010. godinu da izvrši opšti izbor sudija na način koji je Ustavni sud ocenio kao neustavan.
Dakle, tada ste imali da isključivo i samo sudije odlučuju o disciplinskoj odgovornosti sudija. Nije sporno da to u većini treba da budu sudije kao što je to danas, ali onda se građani sa pravom pitaju – a kako mi to uopšte možemo da utičemo da se naše pravo zaštiti? Dakle, da li sam ja za to da treba da postoji ubedljiv, apsolutni, natpolovičan uticaj sudija na izbor i razrešenje sudija? Da. Nikada niko od nas ovde koji nije sudija, niti je ikad bio sudija, neće moći da stane na sudijsko mesto i da zna kako je to postupati u određenom predmetu i da zna sa čime se susrećete kao dilemama u tom trenutku, jer mi to gledamo, dozvolićete, ali mnogo više kao političari.
Dakle, tu treba da bude presudan glas sudijske struke. Sme li da bude jedini? Po mom mišljenju ne, kao što ne smemo da zapadnemo mi u zamku da se kaže – e samo Narodna skupština bez ičije druge volje, konsultacije, mišljenja, bira sudije, recimo. To bi bilo izuzetno loše. Mislim da bi smo onda svi mogli sa pravom da kažemo – e to je građenje partijskog pravosuđa, što niko od nas ne želi.
Dakle, imate jednu direktivu Saveta Evrope koja kaže da između onoga ko u konačnoj instanci, na konačnom nivou donosi odluku o izboru sudija i same sudijske struke mora da postoji jedno konsultativno telo. Pazite, 90 godina pre mišljenja Saveta, pre direktive Saveta Evrope, to je predviđao naš Vidovdanski Ustav.
Imenuje kralj ukazom na predlog ministra, odnosno tako je, na predlog ministra, ali ministar je vezan predlogom koji dobija od jedne specijalne, da je tako nazovemo, od jednog specijalnog stručnog tela.
Dakle, ne može svog komšiju da uzme i da ga predloži za sudiju, nego predlaže onoga koga predlože druge sudije. To je onaj sistem ravnoteže i kontrole međusobne.
Hajde da ne zaboravimo to. To je ono što je uspostavilo modernu demokratiju od SAD, pa na ovamo. Hajde da vidimo. To je, dakle, primer koji negde funkcioniše. Dajte da pokušamo u skladu sa našom državno-pravnom tradicijom da ga primenimo i ovde, samo da ne ulazimo u rešenja koja su neproverena i ne postoje nigde.
Dosta smo toga isprobavali na nama, pa menjali kada to nije uspevalo. Idemo za rešenjem koje je provereno u praksi, koje funkcioniše dobro u nekom pravnom sistemu i samo tako mislim da možemo za velike probleme, a kao što sam rekao, ovo je zakon koji će pružiti više prava građanima. Još je mnogo, mnogo zakona koje mi treba, neke možda u dva člana, ali u dva suštinska člana, da izmenimo i dopunimo da bismo tretirali uzrok, a ne posledicu.
Da li će ovaj zakon rešiti pitanje malopre pomenutih preko 930.000 starih predmeta u kojima se u sudovima Srbije rešava od pet i više godina? Neće. A, da li će pomoći ovaj zakon da se ako ništa drugo, a ono u znatnoj meri redukuje starenje predmeta u Srbiji? Imamo šansu da to učinimo. Dajte da iskoristimo tu šansu i da napravimo naš sistem da može da funkcioniše na boljim osnovama. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Siniša Maksimović. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, uvaženi ministre, ja ću kratko u ime Socijalističke partije Srbije govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka.
Ali, pre nego što pređem na ovu temu želim da verujem da veliki broj naših građana, a i svi mi ovde u parlamentu, ovih dana kada se spomene velika Rusija, treba toj velikoj državi i tom velikom narodu da odamo veliku zahvalnost za sve ono što su učinili u borbi protiv fašizma. Oni ovih dana obeležavaju 70 godina od tog kraja, da tako kažem, fašizma u ono vreme, sa velikom paradom u Moskvi. Na naše zadovoljstvo, učestvuju i naši vojnici i mi se time moramo ponositi kao država i kao parlament.
Ruski vojnici su ginuli i za oslobođenje drugih država i drugih naroda u Drugom svetskom ratu. Crvenoarmejci su položili svoje živote za oslobođenje Beograda, Kruševca i Srbije i hvala im na tome.
Predstavnici dve Vlade su oktobra meseca prošle godine potpisali ovaj sporazum koji treba da potvrdi Narodna skupština. Potvrđivanjem ovog sporazuma, mi pokazujemo spremnost za saradnju sa Ruskom Federacijom i da tu saradnju unapredimo u svim oblastima, ne samo u oblasti bezbednosti.
Značajno je naglasiti da je Rusija stalna članica Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija i da snažno zastupa interese naše države u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije.
Razmenom tajnih podataka se na vreme sprečavaju namere pojedinaca da pre svega ugroze građane ili nanesu štetu narodima i državama. Srpskoj i široj javnosti je poznato da između Srbije i Rusije postoji veliki stepen međudržavnog poverenja. Po mnogim pitanjima smo saglasni, a potpisivanjem ovog sporazuma i današnjom njegovom podrškom u parlamentu samo ćemo saradnju još više proširiti.
Poslanici Socijalističke partije Srbije će glasati za ovaj sporazum. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Mujo Muković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ove objedinjene rasprave o četiri zakonska predloga ja ću reći nešto o Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Zašto? Zato što smatram da je ovaj zakon, to slobodno mogu reći, jedan dugo očekivani zakon, čijom će primenom biti značajno unapređena sudska zaštita naših građana, onemogućeno odugovlačenje sudskih procesa, kao i neažurnost učesnika u sudskom postupku.
Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku je jedan od važnijih zakona kojim se uređuje ova oblast, a kojim se još jednom potvrđuje proevropski kurs ove Vlade. Kao država kandidat za članstvo u EU, koju uskoro očekuje otvaranje pregovaračkih poglavlja, među kojima je i oblast pravosuđa, Predlog zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predstavlja važan akt u tom procesu.
Znamo da su godinama unazad sudski postupci, bilo da je to u krivičnom, parničnom, vanparničnom, izvršnom ili upravnom postupku, trajali u nedogled i time kod njihovih učesnika unosili neizvesnost i ogromne dodatne troškove. Problem koji je postojao zbog nerazumno dugih suđenja i pored postojanja ustavne žalbe delimično je rešen 2013. godine, kada je Zakonom o uređenju sudova uvedena mogućnost zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Iako je i Ustavom zagarantovano suđenje u razumnom roku, i ovim odredbama u Zakonu o uređenju sudova, za svaku je pohvalu ovo što je Ministarstvo sada izašlo sa kompletnim, posebnim zakonom, jer smo u praksi videli da praksa pokazuje, i to smo čuli danas i u izlaganju ministra i nekolicine poslanika, da je stanje takvo da, nažalost, imamo mnogo predmeta koji su duži i od deset godina, a takođe, ogroman broj predmeta koji traju između dve i deset godina.
Ovde se postavlja pitanje – šta je to razumni rok? Kada gledamo evropsku praksu, zapravo praksu Evropskog suda za ljudska prava, dolazimo do podatka da je svako trajanje predmeta preko dve godine, zapravo, prelazi se taj razumni rok.
Zaista je veliki napredak, da još jednom ponovim, što se predlagač odlučio da ove probleme reši donošenjem posebnog akta koji je i te kako nedostajao i koji, nadamo se da će kada ovaj zakon stupi na snagu, naši građani konačno dobiti mehanizme za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.
Pravo na suđenje u razvojnom roku očigledno se nije moglo ostvariti na osnovu ustavne norme i neophodno je da se ovakvim jednim zakonom propiše njegova zaštita. Zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Srbija je izgubila brojne sporove pred Evropskim sudom za ljudska prava. U nizu predmeta taj sud je zaključio da u pravnom sistemu Srbije građani nemaju na raspolaganju delotvorni pravni lek radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, koje je garantovano Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a ta ista konvencija je i sastavni deo našeg pravnog poretka.
Više hiljada postupaka pred tim sudom još uvek je u toku, pa se očekuje da se takvi procesi preduprede i svedu na najmanju meru kroz rešenja iz ovog zakona.
Zakon ima i preventivnu ulogu, jer sama sudska zaštita prava na suđenje u razumnom roku trebalo bi da deluje kao sredstvo koje sprečava nastanak budućih povreda i ubrzava postupak pred sudovima. U skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, pravo na suđenje u razumnom roku imaju stranke u građanskim i sudskim postupcima, pre svega u parničnom, učesnici u vanparničnom postupku, stranke u upravnom sporu.
Posebno je naveden i naglašen izvršni postupak. Da bi se naznačilo da država odgovara i za sporo postupanje izvršitelja, oštećeni u krivičnom postupku, oštećeni kao tužilac i privatni tužilac, mogu biti imaoci prava na suđenju u razumnom roku samo ako su u krivičnom postupku istakli imovinsko pravni zahtev, i to je takođe značajno. Stranka ne plaća sudsku taksu za podneti prigovor, žalbu ili zahtev za pravično zadovoljenje, a ti postupci su hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.
Iako zakon predviđa naknadu nematerijalne štete od države u slučaju trajanja suđenja van razumnog roka, moje lično mišljenje je da je građanima važnije da se njihov postupak završi u roku, da se ubrza, da se tim povodom nešto preduzme, nego da dobiju tu naknadu. Siguran sam da pravo na sudsku zaštitu samo po sebi nije dovoljno ako nije zaštićeno dodatnim pravima koja pospešuju njegovu delotvornost. Teško je, gotovo nemoguće govoriti o poštovanju prava na sudsku zaštitu ako se sudi dugo i sporo, ako se odugovlači, toleriše ne ažurnost stranaka i drugih učesnika u postupku, ako su česte promene sistema uređenja sudova itd.
Pravo na suđenje u razumnom roku jeste važan element prava i ne treba zaboraviti da je to jedno od osnovnih ljudskih prava. Cilj ovog zakona na suđenju u razumnom roku jeste i da se strankama zapravo pruži zaštita od sporog i dugog vođenja istrage u krivičnom postupku. Sistem krivično-procesnog prava u Srbiji, kao što znamo, je izmenjen i sada istragu vrši tužilaštvo. Praksa Evropskog suda za ljudska prava izjednačava trajanje krivičnog postupka koje vodi javno tužilaštvo sa sudskim krivičnim postupkom, pa se i u takvoj istrazi može povrediti pravo na suđenje u razumnom roku.
Siguran sam da će rešenje iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku omogućiti građanima Srbije veću pravnu zaštitu i sigurnost, kao i da će značajno smanjiti trajanje sudskih postupka.
Na samom kraju da kažem da ću, kao poslanik Bošnjačke narodne stranke i član poslaničkog klub SNS-a, u danu za glasanje podržati i ovaj zakon, kao i ostale zakone koji su u okviru ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.