Izvinite, gospodine Đurišiću.
Gospodine Kariću…
(Ivan Karić, s mesta: Opsovao mi je mater.)
Ja njega nisam to čuo, ali čuo sam kako ste vi njemu dobacivali, mnogo pre nego što je bilo bilo kakve diskusije između vas i njega. Zato vas molim da ne dobacujete narodnim poslanicima i ne ometate gospodina Đurišića u daljem radu.
Izvolite, gospodine Đurišiću.

Poštovani predsedavajući, jedini ko mene ometa danas ste vi, a ja ne znam kome da se žalim na vas, pošto ste vi ti koji držite sve u svojim rukama.
Znači, laž, kao što je laž kada pričamo o Zakonu o „Beogradu na vodi“, pa premijer kaže – biće sve izgrađeno za četiri godine.

Gospodine Đurišiću, mi smo sa zakonom koji reguliše „Beograd na vodi“ završili.
Da vas podsetim, pošto imate primedbi na moj rad, član 108. Poslovnika, stav 1. – O radu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Član 106. stav 1. – Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Tako da vas molim da svoju diskusiju upodobite članu 106. stav 1. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji je donela vaša većina.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ja ću govoriti onako kako smatram da je prikladno govoriti o jednom ovakvom predlogu zakona koji pokazuje svu nesposobnost lažljive vlade koja upravlja Srbijom u poslednjih godinu dana.

Gospodine Đurišiću, ovo vam poslednji put kažem, imam dva izbora. Ili da počnem da vam izričem opomene do oduzimanja reči, što vi očigledno želite, ili da odredim pauzu dok konačno ne spremite diskusiju koja će da bude u skladu sa članom 106. stav 1. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Izvolite.

Molim vas da ovo vreme koje ste mi oduzeli sada ubacite u vreme za diskusiju, koje ja više i ne znam koliko iznosi, s obzirom da ste me nekoliko puta prekinuli u izlaganju.
Vlada je rekla u obrazloženju zakona, krenula je sa nekom matematikom koja mi liči na način na koji se računaju državne finansije kako će se stići da se do kraja godine obavi obuka svih ljudi koji treba da rade poslove privatnog obezbeđenja. Sada se tamo nešto množi, koliko treba 17 radnih dana puta broj centara. Taj broj centara ministre, trenutno koji rade, je šest, tako smo čuli od vaše saradnice juče na odboru. Sedamnaest je dobilo akreditacije, a 27 je podnelo zahtev.
Sada vas ja pitam. Tu matematiku koju ste izveli, koju ste vi rekli da mislite da do kraja godine može da se tempom obavi, da li ste, pošto nisam uspeo čitajući nekoliko puta obrazloženje, da vidim da li ste to radili na osnovu toga da ima šest centara za obuku ili 17 ili 27? Iz tog razloga smo mi podneli amandman za produženje roka kako ne bi došli ovde ponovo vi, krajem godine, i objašnjavali nam da od silnog rada da niste našli ni ko su amateri koji su pucali na Beka, ni ko je krao glasove, ni ko su huligani koji su prelepljivali ime ulice Zorana Đinđića u Ratka Mladića. Kažete – mora, treba nam novi rok. Zato vas pozivam da prihvatite naš amandman koji daje onih godinu dana koliko ste predvideli kada ste usvajali zakon kao rok da se ovaj posao završi od strane pravnih lica koja se bave poslovima obezbeđenja i od strane fizičkih lica koje treba da prođu obuku.
Sve ovo, i vaša nervoza danas, mislim na predsedavajućeg i na poslaničku većinu, kada se govori o ovom zakonu, koji je slika i prilika vašeg rada u ovih godinu dana, govori o tome da smo na pravom putu, da će se promene u Srbiji desiti, da će se desiti brzo i da sva vaša priča o tome kako vi radite, kako najbolje, najviše, kako najviše reformišete, kako bolji život samo što nije, vrlo brzo će pasti u vodu gospodine ministre. Podsećam vas na reč odgovornost. Podelite to sa vašim kolegama iz Vlade. Hvala.

Gospodine ministre jeste li zatražili reč?
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Odgovornost je prava reč. Znate, kada pomislite o 155 meseci, odnosno koliko je proteklo od 2000-te do novembra 2013. godine da nije napisan nijedan član, nijedno slovo o ovoj materiji, pokazuje koliko je odgovorna bila tadašnja vlast koja je toliko razmišljala, držeći sve poluge u svojim rukama u raznim formatima, koja je imala predsednika Republike na čelu Vrhovnog saveta odbrane koji se bavi materijom bezbednosti. Apsolutno su bili odgovorni prema građanima Srbije i napisali su nula članova, nula rečenica, nula zakona koji su se bavili ovom materijom. Nula.
To je rezultat rada, a videćete u nekim drugim oblastima je daleko ispod nule nažalost. Pošto tu, kada govorimo o ovom zakonu, prvo moram da kažem da je MUP do kraja aprila meseca izdalo 29 ovlašćenja fizičkim i pravnim licima za sprovođenje stručne obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja. Do danas se ta obuka sprovodi samo u šest centara, ali moram da vam kažem, ovo nije obavezno obrazovanje, mi smo izdali licence onima koji to žele, koji hoće da sprovode obuku. Hoće da sprovodi obuku, hoće se prijaviti, koliko ljudi? To zavisi od tržišta. To ne zavisi od MUP, MUP je svoj posao obavila.
Što se tiče ovoga, ja sam ministar 12 meseci to je tačno, ali je moj prethodnik koji je doneo, da kažem na čiji je predlog donet ovaj zakon, smo faktički se potrudili da ovaj zakon po prvi put posle 20 godina reguliše ovu materiju.
Moram da vam kažem da, znam da vi možda zamišljate, nisam siguran da ćete imati priliku u izvršnim organima vlasti nekada da radite, ali ja sam siguran da vi zamišljate da ministar donosi zakon tako što, ili bilo šta, bilo kakav podzakonski akt tako što nikog ne konsultuje, nego napiše i pošalje i kaže – to je 660 pravilnika, sve je doneto, možemo danas popodne. Mi smo se upustili u jednu složenu proceduru u koju smo sa organizacijama civilnog društva, Privrednom komorom i naravno drugim učesnicima u donošenju ovih akata ozbiljno razgovarali o svim posledicama i o svim mogućnostima koje donosi ovaj zakon. Kada smo donosili podzakonske akte detaljno smo konsultovali Privrednu komoru i sve ono što su te organizacije dale kao primedbe i saglasnost. Jako dugo je stajalo i u zakonodavstvu i finansijama, jer smo pokušavali da nađemo rešenje kojim ćemo zajednički ovo raditi.
Dakle, ne da to donesemo tako što se to tako svidelo nekom ministru ili ministarstvu ili bilo kome, već da upravo uvrstimo najveći broj primedbi da ne naškodimo, da kažem, svemu onome što je pisalo u zakonu, a da to saobrazimo sa finansijskim okvirima. Da li je to možda moglo brže? Možda je moglo, ali u ovom trenutku imamo situaciju da smo se mi bar potrudili prvi put posle 155 meseci vašeg nerada, apsolutno nerada sa nultim rezultatima u ovoj oblasti, da donesemo zakon. Taj zakon je donet, on će početi da se primenjuje.
Što se tiče reformi, reformskih zakona, mogu da se setim nekoliko na primer, Zakon o privatizaciji, Zakon o radu iz vašeg vremena koji su doveli do toga da je 400 hiljada ljudi ostane bez posla u ovoj zemlji, da brojne firme koje su radile u Srbiji danas više ne rade, da budu u stečaju, da propadnu i da ti ljudi više i te porodice nemaju od čega da žive. To su bili rezultati tog ozbiljnog i ogromnog rada koja je tadašnja Vlada radila.
Međutim, ja sam uveren, a ono što naravno od novembra, odnosno oktobra 2013. godine je na snazi tužilačka istraga i MUP sa tužilaštvom sarađuje na istrazi svih slučajeva, da kažem, za koje možemo da procesuiramo, ali ono što mogu da vam obećam da ćemo naporno raditi da otkrijemo i ko je opljačkao građane Srbije i ko su oni fini ljudi koji su doveli do toga da naša zemlja.
Postavio mi je gospodin Đurišić pitanje, pa vezano za rad, upravo u skladu sa temom, pošto je tema bezbednost zemlje, dakle, to je stvar koja je veoma važna za našu zemlju. Otkrićemo i ko su ti ljudi koji su opljačkali „Razvojnu banku Vojvodine“, koji su doveli do toga da država mora da odvoji ogromna sredstva, za sve one divne ljude koji su uzimali kredite i nikad ih nisu vraćali, za sve one divne ljude koji su otimali po našim kompanijama i nikada nisu nameravali da to vrate. A nameravali su da silne porodice ostanu na ulici, da danas nemaju da jednu. Da danas deca ometena u razvoju koja su trebala da se igraju u dvorcu Heterlend nemaju taj dvorac, a da je milion evra za to dato i opljačkano. Utvrdićemo ko je to uradio, a sudovi, ja se nadam da će brzo i efikasno raditi svoj posao.
Srećom od kako sam ministar MUP nijedna osoba koja je osumnjičena za ova krivična dela ni protiv jedne osobe nije odbačen postupak, nije prekinuta postupak i nije doneta oslobađajuća presuda, a verujem da to pokazuje i ozbiljnost rada MUP.

Zahvaljujem.
Reč ima, pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Licemerno deluje kada Marko Đurišić kaže i smeta mu hitan postupak. A iste te hitne postupke je uneo u ovaj parlament zato što je 2008. godine 69 predloga, 2009. godine 121 zakon, 2010. godine i 2011. godine po 83 zakonska predloga, odluke je gospodin Đurišić uneo u parlament i bili su po hitnom postupku. Zašto je tada gospodinu Đurišiću nije i gde je bila njegova odgovornost da takve predloge ne stavlja po hitnom postupku na koje danas ovde skakuće po Narodnoj skupštini, zbog kojih skakuće.
Kada Boris Tadić priča o moralu, ja mislim da se svim ljudima u Srbiji podigne kosa na glavi. Gde je moral Borisa Tadića i gde je odgovornost Borisa Tadića za obećanih 200.000 radnih mesta. Gde je moral Borisa Tadića za obećanih 1.000 evra po glavi stanovnika samo da bi dobio predsedničke izbore. Gde je moral i gde je odgovornost Borisa Tadića zato što su u njegovom periodu i onda kada je vladao Srbijom Šarići, Jerkovići bili predstavljeni kao investitori, kao nacionalni investitori. Gde je moral Borisa Tadića zato što za 12 godina nije uspeo da otkrije i da procesuira odgovorne za ubistvo Slavka Đuruvije. Gde je moral i gde je odgovornost Borisa Tadića koji je trčao maratone dok ste vi gospodine ministre trčali za otmičarima naše dece. Gde je moral Borisa Tadića koji je više igrao basket nego što se bavio svojim poslom.
Onda kada ti i takvi Tadići, košarkaši i maratonci govore o moralu i o odgovornosti to je u najmanju ruku vređanje Narodne skupštine i vređanje zdravog razuma građana Srbije.