Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Živković.

Evo, javio se još jedan samozvani dobar student. Po saznanju, jedno sedam puta je pao na ispitu za magistarske ili doktorske studije, ali to nije tema kojom se ja bavim. Pitanje samo da neko može da ima 30-40 godina i da izraz „politički korektno“ vezuje za socijalizam je katastrofa. To je stvarno strašno. Ne znam pod kojim staklenim zvonom, ili drugim objektom koji obesmišljava pogled u daljinu napred i u budućnost, može da živi neko ko vezuje izraz „politički korektno“ sa socijalizmom. Nacionalsocijalizam ima neke veze sa socijalizmom, zato što sadrži i izraz socijalizam u svom nazivu. Ta vaša sklonost ka tom što neću da ponovim, obliku političkog delovanja iz kasnih devedesetih i ranih dvehiljaditih, nema nikakve veze sa stručnošću bilo koga ovde.
Još na kraju, pošto ima nekoliko poslanika, pa možda i njih deset, koji očigledno imaju zadatak ili, još gore, prirodnu potrebu da stalno skaču i objašnjavaju ono što treba ministar da objasni, pa jedan kaže – trebamo da odbijemo ovaj amandman, samo ministar može da odbije, a poslanici glasaju o amandmanu. Tu svoju ljubav prema ministru, koja je prirodna ili neprirodna, svejedno, mogu da pokažu na neki jednostavniji način. Tako što će prići da poljube ministra, da kleknu pred njim, da mu se zahvale što je prisutan, a ne da maltretiraju poslanike opozicije koji ovde rade na dobro građana Srbije.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Znate, kada neko uči, možda može i da padne, ali kada neko ne uči, on izgleda u ovoj državi dobije bespovratne subvencije za vinograde. Tako vam je to u ovoj državi.
Kada već spominjete taj nacionalsocijalistički pokret, pa te metode ste vi primenjivali dok ste bili premijer tokom akcije „Sablja“. Vi ste ljudima ukinuli pravo na advokata. Nemojte vi da o tome pričate, o tome šta znači nacionalsocijalizam. Te metode smo imali prilike da vidimo u vaše vreme, jer ste hapsili ljude mimo bilo kakve zakonske osnove. Držali ste ih u tamnicama, bez prava na advokata i to su čak i ove nevladine organizacije, koje danas trče oko vas, mogle da ustanove, od „Hjuman rajts voča“ do ne znam koga. Možda se i vi divite nekom ko je predvodio taj pokret, jer ste baš njihove metode vi primenjivali.
I, nemojte, molim vas, o stručnosti vi, jer znate, morate nekad nešto u životu i da pročitate da biste mogli nekoga da komentarišete. Izgleda da ste vi jedino uspeli da pročitate one ugovore po kojima ste dobili subvencije za vinograde koje nikada državi, naravno, niste morali da vratite. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Da stavim na stranu taj vekovni strah jedne grupacije ljudi u Srbiji od bilo kakvog rada, a posebno od rada koji nešto proizvodi, od bilo kakve fizičke aktivnosti koja donosi neko dobro njemu ili porodici ili široj zajednici, ali oko akcije „Sablja“- ponosan. Uvek, kad god je pomenete ja sam ponosan. Za vinograde, kad imate vremena, ili kada bude rasprava o toj temi, ja sam spreman da dam svoje mišljenje i znanje, koje nije na nivou visoke struke, ali je na nivou dobrog poznavanja. Oko toga nema, naravno, ničega ni pravno, ni moralno, ni na bilo koji način negativno. To je jasno kao dan.
To što se vi plašite od motike, to će vam se vratiti. Motika dođe do nekog čoveka kad-tad.
Pitanje nacionalnog socijalizma i „Sablje“ su potpuno dve nespojive stvari. Svako ko čita novine, a evo sada postoje i ova moderna sredstva komunikacije, a postojala su i 2003. godine, zna da je Jugoslavija, ali, naravno, dominantna Srbija, po veličini u njoj, primljena u Savet Evrope u vreme sprovođenja akcije „Sablja“, da smo se vratili u mnoge druge međunarodne institucije u isto vreme, da, što je manje važno, mnoge međunarodne institucije i domaće, ali pre svega građani Srbije, kada ima kažete „Sablja“ pomisle na neko dobro vreme. Ja nisam srećan što se to desilo, ja nisam srećan što je to moralo da se desi, ali ono što je urađeno u toj akciji služi na čast svim ljudima koji su u njoj učestvovali…

Vreme.

… pre svega policajcima i ljudima iz pravosuđa. Ako je to nekoga nateralo da se vrati u pravoslavlje, ja sam i zbog toga srećan, vidim da se neki krste tamo.

Pravo na repliku, Vladimir Đukanović.

Da, sada smo, uvaženi predsedavajući, čuli nešto zaista fascinantno od strane dotičnog poslanika, a to je da je to mnogo dobro što je olakšao džepove građanima Srbije jer moraju da plate tu akciju „Sablja“, debelo da je plate, zato što ste hapsili ljude bez ikakvog zakonskog osnova i držali bez prava na advokata. Jedini u svetu ko je mrzeo pravnike je bio baš Hitler. Izrazito je mrzeo pravnike, a vi ste izgleda mrzeli advokate jer niste dozvoljavali niko da ima pravo na advokata čak tamo. Toliko o toj humanosti.
Znate, ja nemam baš mnogo vremena da sa vama polemišem o vinogradima, to bi možda neki drugi organi trebalo sa vama da polemišu. Što se tiče motike, ne da se ne stidim, nego se veoma ponosim. I deda, a bogami i otac i mnogi drugi su se bavili zemljoradnjom, još uvek se, bogu hvala, bave, ali nisu mogli da steknu stan na Vračaru, kao što ste vi, jer nisu mogli da dobiju nikada bespovratnu subvenciju od države, a vi ste je dobili i dobili ste posle stan na Vračaru.
Mene bi bilo sramota, a vas, nažalost, nije i zato ima ona narodna poslovica, pošto se ponosite akcijom „Sablja“, čega se pametan stidi, zaista se onaj drugi ponosi, a vi se ponosite s takvom akcijom koje se ceo svet normalan stidi. Hvala.