Vreme.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Skromnost je lepa vrlina, ali, gospodine Đurišiću, ja se sećam tog vremena. Niste vi bili jedan od 64 poslanika DS-a, vi ste bili predsednik Izvršnog odbora DS-a. Vi ste po stranačkoj hijerarhiji bili nadređeni Oliveru Duliću i Nadi Kolundžiji i mnogim drugima koji su tada bili članovi poslaničke grupe DS. Pa, kako se tada niste setili da kažete vašem kolegi Oliveru Duliću – gospodine Duliću, imamo obavezu da uskladimo zakone sa Ustavom? Vi to niste uradili.
Nije tačno da nisu doneti podzakonski propisi. Najvažniji podzakonski propisi su doneti i ovo što kaže ministar unutrašnjih poslova je potpuno tačno. Mi smo mogli da ne produžimo nijedan rok. Dođe 5. jun, ko je uskladio svoje poslovanje, ko je izvršio obuku može da radi, a ko nije, šta da mu radimo, zatvaramo mu firmu. Mi to nismo hteli da radimo. Sada kada slušam vašu diskusiju uopšte ne vidim šta je ovde suštinski problem. Suštinski problem je što se produžava rok, a o tome sam govorio i u načelnoj raspravi. Član 2. govori o taksi i tu niste u pravu. Zakon o budžetskom sistemu dozvoljava da ministar određuje visinu takse. Član 3, član 4. govori o rokovima u kojima fizička lica i preduzetnici treba da usklade svoju organizaciju i svoj rad sa odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju. Ne vidim šta je tu problem.
Ministar je mogao da ne produži nijedan od ovih rokova i da sve te firme koje, kako vi kažete, plaćaju porez, zapošljavaju naše građane itd, sve je to lepo, ali većina tih firmi bi došla u problem. Da ti ljudi ne bi došli u problem…

… mi produžavamo taj rok i u tome ne vidimo apsolutno bilo šta sporno i bilo kakav problem.

Zahvaljujem. 
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Molim vas da završimo replike. Izvolite.

Samo želim da odgovorim.
Ja ovde govorim o odgovornosti, odgovornosti zašto je prekršen zakon koji kaže da u roku od šest meseci treba da se donesu podzakonska akta. Zakon je napisan po meni ispravno. Rok od šest meseci za podzakonska akta, a onda još godinu dana da se uskladi poslovanje pravnih lica sa ovim zakonom i da se završi obuka. Ne možete vi sada da kažete – evo, naša je dobra volja, mi smo probili rok za 16 meseci, umesto šest, trebalo nam je 16 da donesemo podzakonska akta i sad smo dobri, jer umesto da smo ostavili pravnim i fizičkim licima da se obuče za dva meseca, što je nemoguće, mi pomeramo rok. Mislim, dobro je što je to urađeno, ali je pitanje odgovornosti zašto je Ministarstvu trebalo, ne šest meseci da donese sva, nego skoro godinu dana da donese prvi, a taj najvažniji o kome vi govorite da donese posle 16 meseci. Ja to pokušavam da saznam.
Ako ste vi stavili, molim vas, na početku paralelu mog mesta u stranci do 2012. godine, da li to znači da ja sada kritike za rad parlamenta i vladajuće većine treba da uputim gospodinu Radomiru Nikoliću? Da li on, gospođo predsednice, vama može nešto da naredi? Da li on može vama da kaže – stavite ovaj zakon, niste stavili ovo ili ono? Da li vi tako funkcionišete?

Da je poslanik mogao bi da mi kaže nešto.

Da li predsednik izvršnog odbora vaše stranke vama ovde bilo šta naređuje? Da li to danas tako funkcioniše? Da li onda ja da upućujem sve kritike njemu, da ne polemišem sa vama? Znači, ja nisam bio taj koji je mogao na sve te stvari da utiče. Molim vas da govorite o onome što sam ja lično radio.

Hvala vam. Završili smo repliku. Prošlo vam je vreme. Prošlo vam je vreme, dakle, nećemo pričati o nekom ko nije poslanik, da je poslanik, može predsedniku parlamenta da naredi šta god želi. Poslanici mogu da sugerišu, predlažu, šta god žele.
Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin.