Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, prvo bih izrazio nadu da će novi Predlog zakona o udžbenicima biti bolji, kao i da će se popraviti određene oblasti u kojima se išlo unazad u odnosu na ranija rešenja.
Sada ću više govoriti o ovim sporazumima između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije i, sa druge strane, sa Vladom Republike Makedonije.
Na početku, konstatujem da nisu isti dokumenti. Sa Ruskom Federacijom je predviđena, pored uzajamnog priznavanja javnih isprava, i ekvivalencija, a sa Makedonijom ovaj nivo ekvivalencije nije predviđen. Verovatno je ekvivalencija viši nivo i efikasniji način za uzajamno priznavanje diploma, a ovde su naročito aktuelne diplome visokoškolskog obrazovanja.
Dobro je što ministar govori o potrebi da naši građani, koji diplomiraju ovde, nemaju problema prilikom zapošljavanja u Ruskoj Federaciji. Moramo priznati da je ova problematika daleko osetljivija na ovim prostorima, jer su povezanije. Prvo, mislim na bivšu Jugoslaviju i države proizašle iz te bivše federacije koje su imale zajednički obrazovni sistem. U tom periodu se znalo da nije bilo nikakvih nostrifikacija i ekvivalencija, a da u ovim novim okolnostima, obzirom da manjine… Maločas smo čuli predstavnicu SVM koja je govorila, naravno u celini, problem je verovatno Mađara koji diplomiraju u Mađarskoj, verovatno Bošnjaka koji diplomiraju u Sarajevu ili nekom drugom univerzitetu BiH ili kada su u pitanju Albanci koji u 99% slučajeva studiraju i u Makedoniji, i u Albaniji i na Kosovu, a imaju ogromnih problema u nostrifikaciji i priznavanju njihovih visokoškolskih diploma. Godinama čekaju. Imali smo onaj problem sa diplomama iz Prištine, a koji je trajao deset godina, koji je unazadio to područje drastično, jer deset godina ljudi nisu mogli da rade, shodno kvalifikaciji koju su sticali.
Prilikom posete albanskog premijera i sastanka koji je imao ovde sa premijerom Srbije najavljeno je, a to se najavljivalo od 2003. godine, kada je zamenik predsednika Vlade u to vreme dolazio u Beograd, odugovlačilo se, pa se mislilo da će se to prilikom poslednje posete na najvišem nivou ostvariti, ali vidim da u parlament još uvek ne stiže sporazum koji je obećan i najavljen. Isto je, po meni, što se tiče Preševske doline, opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, oni u najvećem delu studiraju na univerzitetima Kosova, Albanije i Makedonije.
Dosadašnji procesi nostrifikacije su bili poprilični birokratski, mnogo se čeka, plaća se poprilično.
Naravno da se od ovih sporazuma očekuje dosta, da se mladim ljudima omogući što pre da se uključe u radni proces, da ostvaruju osnovno ljudsko pravo, da rade u oblasti za koju su se kvalifikovali. Opet kažem, pojavljuje mi se bojazan kad vidim da jedan nivo imamo sa Ruskom Federacijom, a drugi nivo sa Makedonijom, a sa kojom imamo daleko češću situaciju da mladi iz Srbije studiraju u Makedoniji ili obrnuto. Ne vidim zašto postoji u startu ova razlika?
Što pre bi trebalo da se pokuša napraviti sličan sporazum i sa vladom Albanije, a mora konačno da se reši i problem koji je stvoren prošle odluke, odlukom Ustavnog suda Republike Srbije, kad je doveden u pitanje Briselski sporazum o međusobnom priznavanju visokoškolskih diploma sa Kosovom. Jer, u poslednjih godinu dana postupak je blokiran.
Par puta sam postavio pitanje ministru i sada sam uputio, pre dva meseca, novo pismo, i ministru i šefu Misije EU u Beogradu, gospodinu Devenportu, od koga sam dobio odgovor, ali od ministra još uvek nisam - zašto je taj postupak nakon odluke Ustavnog suda, nakon što je ponovo Vlada u novembru prošle godine donela novu uredbu, ali se dalje ne kreće, sve je blokirano. Mladi ljudi ne mogu da ostvaruju osnovno ljudsko pravo da im se prizna stečena diploma, da sa njom mogu da rade i da imaju perspektivu za normalan život u državi u kojoj žive.
Moram još nešto da istaknem. Od gospodina Devenporta sam dobio objašnjenje da je za ovu problematiku nadležan ministar Verbić, ali, ako ima nekog spora, mora ponovo u Brisel da se reši ovaj problem. Zašto sad ovde, govorim glasno, osnovno ljudsko pravo našeg građanina se, pored onog što se u prošlosti i to poslednjih desetak godina to pravo nije ostvarivalo, i kad je konačno počelo da se rešava, opet smo stali i opet smo u pat poziciji, zapravo u mat poziciji. Jer, ljudi ne mogu sa tim diplomama da rade. Godinu dana ne znaju na čemu su.
Ja lično ne znam, pošto sam kontaktirao i sa ministrom, pošto sam član Odbora za prosvetu, u Skupštini sam imao prilike i gospodina Devenporta da kontaktiram i evo, ja ni sam ne znam na čemu smo i koliko još dugo treba da se čeka ova problematika nostrifikacija, ne samo sa Kosovom, govorim o svim segmentima, o svim susednim državama, svim državama Evrope? Mi se zalažemo za ulazak u EU, za evropske vrednosti, a u startu blokiramo te procese. Zbog čega? Očekujem da danas od ministra dobijem odgovor na to pitanje. Hvala vam.
