Zahvaljujem, gospodine Bradiću.     
Reč ima narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov. Imate pet minuta i 38 sekundi. Ne želite. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Ne želite.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite. On je kao poslednji prijavljeni govornik. Izvolite, gospodine Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo danas kritike na račun ovih zakon, na račun gospodina ministra posebno, predstavnika jednog Demokratske stranke. Gospodine ministre Verbiću, seli ste u ministarsku fotelju u najteže vreme, vreme u kojem vaspitno-obrazovni proces ste zatekli pun etatizacije, politizacije, birokratizacije, antipedagogizacije, komercijalizacije, sorošizacije, testomanije, kvazireformatorstvo, široko polje korupcije, neefikasnost, loši i skupi udžbenici. Upravo ste tu seli, a vama prigovaraju oni čiji su ministri doveli vaspitno-obrazovni sistem u situaciju u kojoj se nalazimo. Toliko o tome.
Poštovani narodni poslanici, samo ću reći nešto o zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnom priznavanju i ekvivalenciji javnih isprava i o stečenom obrazovanju i naučnim nazivima.
Pre toga, dozvolite, gospodine ministre, da vam kažem da i ovaj zakon, upozoravam i gospodu narodne poslanike a i srpsku javnost, ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo nama, narodnim poslanicima, u ovom visokom domu, Domu Narodne skupštine Republike Srbije 27. aprila Gospodnje 2014. godine.
Naravno, da ne zaboravimo, gospodo narodni poslanici, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najveći, najanalitičniji i najkvalitetniji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika Vlade, od vremena prvog predsednika Vlade Republike Srbije prote Mateje Nenadovića, 1805. godine, do danas. Iliti, ekspoze je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najveći, najanalitičniji i najkonkretniji od svih u modernoj istoriji Srbije. Na stranici 48 spomenutog ekspozea, pored predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić je rekao, citiram: „Srbija nikada neće moći da odustane od prijateljstva sa Ruskom Federacijom, a ne bi bilo ni moralno.“.
Ovaj predlog zakona je u obostranom interesu dve prijateljske i bratske zemlje. To prijateljstvo, poštovani narodni poslanici, je građeno na istorijskim, kulturnim i duhovnim vezama. Reći ću nešto kratko o tome, da bi mogli shvatiti zbog čega je jako bitan ovaj zakon i zašto predlažem da ga usvojimo jednoglasno, i pozicija i opozicija.
Rusi nastanjeni u Srbiji, arhitekte, umetnici, naučnici, bukvalno su preporodili Srbiju i ostavili izuzetni trag, dajući veliki doprinos razvoju srpske nauke, srpskog univerziteta, baleta, opere, arhitekture, heraldike, ako hoćete, i stripa. Kralj Aleksandar I Karađorđević smatran je prijateljem Rusa. Upravo uz njegovu podršku i srpskog patrijarha Varnave, otvoren je 1933. godine Ruski dom, najstariji kulturni centar u Beogradu. Da vas podsetim, poštovana gospodo narodni poslanici, u svetu postoje 64 ruska doma, ali samo je beogradski namenjen druženju Srba i Rusa. Neke najlepše zgrade, ako hoćete i kuće, u Beogradu projektovale su upravo ruske arhitekte.
Do 1925. godine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca funkcionisalo je 17 ruskih škola. Srbi i Rusi kao dva naroda, nikada nisu bili u ratnom sukobu. Ponavljam još jednom – Srbi i Rusi kao dva naroda nikada nisu bili u ratnom sukobu. Naprotiv, mnogi Srbi preteći i prateći putokaz pravoslavne vere bežali su od unijaćenja i u 18. veku naselili dve oblasti u carskoj Rusiji, Novaju Serbiju i Slaveno Serbsku Republiku.
Nadalje, Rusija je bila jedina spoljni politički saveznik Srbije od 1804. do 1813. godine, dakle u toku Karađorđeva ustanka. Poštovani narodni poslanici, Petar drugi Petrović Njegoš upućen amanetom Petra Cetinjskog – mol se Boga i drži se Rusije, je 6.3.1833. godine u Sankt Petersburgu rukopoložen za vladiku Crne Gore i brda.
U srpsko-turskom ratu 1876. godine učestvovalo je oko 20.000 dobrovoljaca iz Rusije, od čega 1.000 oficira. U balkanskim ratovima Rusi su u srpskim redovima dan nakon austrijskog ultimatuma Srbiji 24.7.1914. godine, srpski kralj Aleksandar Karađorđević traži savet od ruskog cara Nikola drugog Romanova, koji je 27.7.1914. godine šalje čuveni odgovor, citiram – Rusija ni u kom slučaju neće ostaviti Srbiju. Završen citat.
Uloga Rusije u Drugom svetskom ratu je nemerljiva preko 26 miliona života Rusa dalo je život i oslobođenje od fašizma i ugradili su svoje živote u temelje slobode, a svaki treći, odnosno četvrti Srbin isto je ugradio u temelje slobode, a za slobodu Beograda dalo je 1.000 života Rusa. Mi i Rusi smo narodi istog korena, iste krvi, iste vere, skoro istog pisma, jezika i to nas povezuje.
Gospodo narodni poslanici, čuveni Dositej Obradović je bio izvor pokušaja da se preokrene duhovni život srpskog naroda u jednom srednjeevropskom, prozapadnom pravcu. Dositej je prosvetitelj, on je zapadnjak, govori nekoliko jezika. On se divi engleskoj kulturi, on tvrdi da su Engleskinje najbolje žene na svetu, a čim je prešao Srbiju nakon što ga je Karađorđe pozvao, koji je bio, kako znate sklon Austriji, rekao mu je, citiram – okreći se Rusiji. Završen citat.
Poštovani narodni poslanici, da bi shvatili ovaj sporazum, pozadinu, moram da vam kažem da je ono što vi znate Rusija velika zemlja. Velika je ruska kultura, nauka, književnost, veliko je rusko obrazovanje. Srbija je mala zemlja, ali ima veliku kulturu, veliku književnost, veliku nauku i obrazovanje. One se prožimaju, nadopunjuju. Kolika je zaista ruska kultura i rusko obrazovanje i književnost velika, neka vam ilustruju ove reči koje ću sada izgovoriti. Ako bi se iz svetskog slikarstva uklonilo rusko slikarstvo, svet bi potamneo. Ako bi se iz svetske muzike uklonila ruska muzika, svet bi ogluveo. Ako bi se iz svetske književnosti uklonila ruska književnost, svet bi zanemeo.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Srbija treba da usvoji ovaj zakon o potvrđivanju i mi narodni poslanici, Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rusije o uzajamnom priznavanju ekvivalencije javnih isprava i o stečenom obrazovanju i u naučnim nazivima, jer će od toga najviše imati koristi dva bratska naroda, dve države i dve intelektualne elite.
Zato vas dame i gospodo narodni poslanici pozivam, posebno vas iz opozicionih klupa da glasate za ovaj zakon, jer ćete bar malo, pa makar i na taj način doprineti afirmaciji međusobnih prijateljskih odnosa između Rusije i Srbije, a kao bivši režim niste to činili na zavidnoj razini, a govoreći o toj zemlji u ovim klupama, u ovoj Narodnoj skupštini, da su bivši poslanici sarađivali sa guberijom. Ujedno ćete pridoneti na taj način modernizaciji Srbije koja dobro sarađuje i sa istokom, i sa zapadom i sa severom i sa jugom i za koju se tako zdušno zalaže predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije, predsednik države Tomislav Nikolić, većina narodnih poslanika u ovom visokom domu i najveći broj građana Republike Srbije.
Na kraju, gospodine ministre, nisu u pravu oni koji su pokušali danas da vas kritikuju. Zato prvo, što ste vi uveli red u inspekcije, a prethodnih četiri ministra nisu. Zato što ste vi, gospodine Verbiću, uveli red među načelnike školskih uprava, a prethodnih četiri ministra nisu. Zato što ste vi, gospodine ministre Verbiću, uveli sistematizaciju radnih mesta u vašem Ministarstvu, a prethodna četiri ministra nisu. Zato što ste vi, gospodine Verbiću, sprečili birokratizaciju jednim delom korupciju u visokom obrazovanju oličenu skoro u nasilnom htenju trećeg mandata dekana, a vi ste to ipak sprečili. I, gospodine ministre Verbiću, pripremili ste izuzetnu raspravu o Zakonu o udžbenicima, temeljitu sa svim subjektima i nadam se da ćemo uskoro ga razmatrati u ovoj Skupštini i da će to biti velika brana korupciji u vaspitanju i obrazovanju.
Na koncu, moram da kažem ovu rečenicu, vašom zaslugom gospodine ministre, a i ovom Skupštinom i gospođom predsednicom, i predsedavajućim, osigurali ste zakonsko formirani Nacionalni savet za visoko obrazovanje, jer prethodnici to nisu učinili, jer su se u nacionalnim savetima, a to vi dobro znate, nalazili oni koji po zakonu zaista nisu smeli.
Na koncu, osigurali ste zakonskom procedurom transparentnost studiranja i odbranu doktorskih studija, što zaista prethodna četiri ministra nisu hteli. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem poslaniče.
Na listama više nema prijavljenih.
Da li se neko javlja po članu 96. Poslovnika?
Reč ima dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Dakle, najkraća rekapitulacija stanja, zahvalio bih se svima koji su učestvovali u današnjoj raspravi i još jednom podvukao da s obzirom da sve zamerke koje smo čuli u međuvremenu se zapravo svode delom na ono na šta smo odgovore pružili još u prvom delu rasprave i u tom smislu ponavljam poziv uvaženim kolegama da ukoliko je i dalje sporno konsultuju sadržaj člana 2. Sporazuma koji imamo sa Republikom Makedonijom i koji ćemo verujem usvojiti.
S druge strane, onima koji su izrazili neke zebnje u smislu javnog poretka i morala više puta danas i nakon odgovora koje smo pružili, da pogledaju tekst zakona koji menjamo izmenama i dopunama zakona, da pronađu član 9. i pogledaju tačku 1), mala pomoć sa moje strane, sve se nalazi na stranici 29. materijala koji imamo. Biće više nego jasno da se ne uvodi ništa novo ovakvom vrstom formulacije. Ona već postoji baš tu gde sam upravo rekao.
Postoji u zakon koji je objavljen u „Službenom glasniku“ pod rednim brojem 104/09, pa da pogađamo koja je to godina bila i da li je sada ovo sporno samo onome ko nije pročitao, mogu da zaključim samo onome ko ne zna šta se nalazi u materijalu o kom raspravljamo danas, ali to nažalost smo videli ne sprečava mnoge da daju sebi za pravo da diskutuju.
Takođe, podsećam kolege da su one zamerke na sastav člana 9, odnosno brisanje poslednjih stavova, direktna posledica preporuka Evropske komisije. Oni koji su ukazali na to kao eventualni problem, izrazili su podršku preporukama Evropske komisije pozivom na doslednost, neka to ne bude razlog da na kraju i ne glasamo zajedno za ovaj Predlog zakona.
Na kraju, pošto vidim da opet nije tu, ako neko slučajno sretne kolegu koji je danas drskošću pokušao da nadoknadi sve ostalo, one reči da neće glasati za ove zakone, ni za jedna od njih, neka su im danas na čast zajedno sa svim ovim stvarima koje sam napomenuo, a koje pokazuju ne samo da ništa nije razumeo, nego da nije ni čitao.
Još jednom, svakome prema zaslugama. Hvala.

Hvala.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 2, 3. i 4, čini mi se, ili 1, 2. i 3, zavisi kako je numerisano sada u prečišćenom dnevnom redu.
Imamo vremena još da pređemo još na ova kadrovska pitanja, to je Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Primili ste Predlog odluke koju je podnela poslanička grupa DS.
Molim poslaničke grupe da se prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koju je podnela poslanička grupa DS.
Da li neko želi da diskutuje o ovome? (Ne)
Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.
Još jedno kadrovsko pitanje, Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava parlamentarnog Odbora za stabilizaciju i pridruživanje.
Primili ste Predlog odluke, koji sam ja kao predsednik Narodne skupštine podnela 7. maja 2015. godine.
Molim vas da ukoliko to već niste učinili, a niste, prijavite odmah poslanike za diskusiju.
Pretpostavljam da ne želite.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Kao predlagač nemam šta da dodam, osim onoga što sam napisala.
Da li neko želi reč? (Ne)
Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke u celini.
Ovim smo završili današnji rad.
Nastavićemo po amandmanima u petak u 10.00 časova. Hvala.