Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar, danas je pred nama Predlog zakona kojim se vrše izmene i dopune relativno skoro donetog Zakona o vazdušnom saobraćaju, ako me sećanje ne vara, to je pre nekih pet, šest godina, donet zakon. I, kao svaki zakon tek kada uđe u stvarnu primenu, onda se i vide njegove manjkavosti i onda se on usklađuje sa stvarnim potrebama života, tako je i sa ovim zakonom.
Dakle, i ovaj zakon, kao i mnogi drugi, donet je u periodu grozničave zakonodavne aktivnosti ovog visokog doma, kada smo žurili da izmenimo postojeći pravni okvir kao jednu od bitnih pretpostavki za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU, u čemu smo u međuvremenu uspeli.
Na navedenoj činjenici se svakako ne možemo zadržati ukoliko želimo da u dogledno vreme postanemo punopravan član EU, i zato je logično dalje usklađivanje zakonske materije u Republici Srbiji sa međunarodnim standardima u odgovarajućim oblastima, kao i sa aktuelnim propisima koji važe na prostoru EU. Međunarodne standarde u oblasti vazdušnog saobraćaja prvenstveno ustanovljava Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva.
Takođe, kako i sam predlagač navodi u obrazloženju ovaj zakon treba da otkloni određene probleme vezane za primenu u praksi pojedinih odredbi Zakona o vazdušnom saobraćaju. Dakle, da omogući da se popune određene pravne praznine ili nedostaci. Kao što rekoh, izvorni zakon je donet u trenutku kada smo žurili da ispoštujemo određene vremenske rokove, pa je sasvim logično da su se za ovih nekoliko godina njegove primene uočili i određeni nedostaci, posebno imajući u vidu izuzetnu dinamiku i brz razvoj odnosa u oblasti koje ovaj zakon uređuje. Dakle, upravo promene nastaju brzinom letenja.
Koliko je oblast vazdušnog saobraćaja generalno dinamična ilustrovaću sa nekoliko primera. Pre svega, na globalnom nivou došlo je do ogromnog povećanja broja putnika koji koriste ovaj vid prevoza, jer vazdušni saobraćaj omogućava da se uštedi na onom najvažnijem i nenadoknadivom resoru, a to je vreme. Samim tim svesni u modernom vremenu da je to način na koji možemo da dođemo do nekog vremena koje nam izmiče, vazdušni saobraćaj postao je jedan od najaktuelnijih i najatraktivnijih prevoza na svetu.
Prvih deset avio kompanija po broju prevezenih putnika na međunarodnim linijama je samo u toku 2013. godine prevezao blizu 400 miliona putnika. Na prva dva mesta su tzv. „lou kost“ kompanije „Rajaner“ i „Izi džet“ čije usluge u navedenom periodu je koristilo preko 130 miliona ljudi širom sveta. Za njima slede „Lufthansa“ preko 50 miliona, pa „Emirates“ sa 43 miliona, „Britiš ervejz“, „Er Frans“ i tako dalje.
Kada je u pitanju domaći avionski saobraćaj, u ovoj kategoriji ubedljivo prednjače američke i kineske avio kompanije što je sasvim logično, imajući u vidu teritorijalno prostranstvo ovih država kao i njihovu ekonomsku razvijenost. Delta Air Lines svaka pojedinačno su u navedenom periodu prevezle preko sto miliona putnika.
Izuzetna dinamičnost u ovoj oblasti ogleda se u primeni odnosa snaga na svetskom tržištu. U poslednjih 15-ak godina mnogi tradicionalni, evropski i američki avio prevoznici koji su decenijama gradili i sticali svoje ime i mesto na svetskom tržištu suočili su se sa ozbiljnim pre svega, finansijskim problemima koje neki nisu uspeli da prevaziću, a na globalnom tržištu su se pojavili novi, značajni igrači uglavnom iz zemalja tzv. trećeg sveta, kao što su recimo Turkish airlines, Qatar Airways, Etihad Arways. Recimo švajcarski nacionalni avio prevoznik „Svis er“ 2002. godine prestao je da postoji kao takav. Air Italija suočena sa potpunim bankrotom i opasnošću da italijanski nadležni organ prizemlji ušla je u maltene identičan ugovorni odnos kao i naš JAT sa Etihad Arways koji je preuzeo vlasništvo nad paketom od 49% akcija italijanskog nacionalnog avio prevoznika.
U ovom kontekstu mora se apsolutno pozitivno oceniti saradnja koju je Republika Srbija ostvarila sa arapskim partnerom kada je u pitanju transformacija našeg nacionalnog avio prevoznika i iz hroničnog gubitaša je postao projektovani lider u ovom regionu.
Ono što je moj prvi utisak jeste činjenica da se predloženim rešenjima daju izuzetno velike nadležnosti Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Republike Srbije kao telu koje po prirodi stvari najsturčnije i najmerodavnije prati i uređuje pojedina operativna pitanja ove oblasti. Tako na primer izmenom člana 38 predviđa se da mrežu linija vazdušnog saobraćaja odobrava Direktorat. U aktuelnom rešenju ovu mrežu odobrava Ministarstvo saobraćaja uz saglasnost Ministarstva odbrane. Kako praksa zahteva znatno operativnije rešenje, a Direktorat je svakako određen za nacionalno nadzorno telo u oblasti vazdušne plovidbe, odobravanjem mreža ruta vazdušnog saobraćaja predstavlja će u buduće njegovu nadležnost.
Takođe, predloženim izmenama i dopunama značajan akcenta stavlja se na povećanje bezbednosti kada je usluga avio prevoza u pitanju u celini tako se u novom članu 4a propisuje da se svi vazduhoplovi koji se nalaze u našem vazdušnom prostoru bez izuzetka moraju pridržavati pravila letenja.
Novim članom 15a, obrazuje se Nacionalni komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu, kao povremeno radno telo Vlade sa zadatkom da usklađuje delovanje organa, organizacija i vazduhoplovnih subjekata koji su odgovorni za bezbednost u vazduhoplovstvu i davanje preporuka kako da se bezbednost poboljšava, što svakako treba pozdraviti kao dobro rešenje.
Na istoj liniji i svakako dobro rešenje koje ima u vidu opštu korist jeste i odredba u novom članu 17a, koji ima za cilj da obezbedi zaštitu podataka koje je direktorat prikupio pod sredstvom sistema obaveznog ili dobrovoljnog prijavljivanja događaja.
Cilj predviđenog rešenja nije kažnjavanje, već prevencija kako bi se unapredila opšta bezbednost u vazduhoplovstvu. Eksplicitno se navodi da su poslodavci dužni da podstiču svoje zaposlene, da radi opšte dobrobiti prijave svaki događaj koji smatraju stvarnom ili potencijalnom opasnošću za bezbednost vazduhoplovstva, a bez bojazni da tim povodom mogu da trpe bilo kakve štetne posledice od strane samog poslodavca.
U članu 77. definišu se opšti uslovi predviđeni za izdavanje operativne dozvole avio-prevoznicima. Pored ostalih uslova neophodno je da privredno društvo koje želi da dobije operativnu dozvolu ima sedište u Republici Srbiji i da se nalazi u većinskom vlasništvu Republike Srbije ili u većinskom vlasništvu naših državljana, kao i pod njihovom realnom kontrolom bilo direktnom ili indirektnom.
Takođe, detaljno se regulišu finansijski uslovi za izdavanje operativne dozvole u skladu sa novim međunarodnim standardima koji predviđaju stroge finansijske kriterijume koje moraju da ispune avio-prevoznici koji obavljaju javni avio-prevoz. Razlog za ovo je više nego logičan. Finansijska stabilnost avio-prevoznika direktno je proporcijalna sa bezbednošću, što je lajt motiv predloženih izmena i dopuna.
Takvo rešenje u članu 80. sadrži odredbe obavezne proveri ispunjenosti uslova za izdavanje operativne dozvole. I ovde je direktorat organ koji je nadležan i obavezan da u roku od najmanje 24 meseca proveri da li su i dalje ispunjeni uslovi potrebni za izdavanje operativne dozvole, uključujući i naravno i finansijske uslove.
U odnosu na važeći tekst zakona, novost predstavlja mogućnost da se avio-kompaniji koja ima finansijske poteškoće može izdati privremena operativna dozvola u slučaju da se proceni da u određenom roku do 12 meseci, ona može da izvrši finansijsku konsolidaciju.
Izmenom člana 91. iz opravdanih operativnih razloga, olakšava se stranom avio-prevozniku obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza sa Republikom Srbijom. Naime, kako bi se obavio, na primer, hitan medicinski prevoz, biće dovoljno da strani avio-prevozilac pribavi odobrenje direktorata koji će se izdavati po hitnom postupku i samo ukoliko se zahtev odnosi na obavljanje redovnog avio-prevoza, odobrenje se izdaje po pribavljanju mišljenju Ministarstva saobraćaja.
Novo i daleko efikasnije rešenje je u članu 93. trenutno ako su prekoračene granične vrednosti emisije gasova ili buke, direktorat je ovlašćen za davanje predloga za obustavu ili ograničenje avio-prevoza, a Ministarstvo nadležno za životnu sredinu je ovlašćeno da ograniči ili obustavi javni avio-prevoz.
Po novom predlogu za obustavu ili ograničenje avio-prevoza daje nadležno ministarstvo kada sazna da je došlo do prekoračenja graničnih vrednosti, a direktorat donosi odluku o tome.
Rekla bih da se predlagač zakona najviše angažovao izmenivši u celini poglavlje zakona koje uređuje aerodrome. Ima dosta novina u odnosu na postojeća rešenja, a navešću samo neka – zadržava se podela aerodroma na civilne, vojne i mešovite, ali se detaljnije uređuju uslovi za sticanje svojstva mešovitog aerodroma.
Takođe, zavisno od namene i karakteristika samog aerodroma, kao i od tipa vazduhoplova koji mogu da sleću na takav aerodrom pravi se razlika između aerodroma kojima se izdaje sertifikat aerodroma koji moraju da ispunjavaju najstrože uslove, aerodromima kojima se izdaje dozvola za korišćenje, kao i aerodroma kojima se izdaje saglasnost za korišćenje.
Definiše se da se navedeni akti izdaju na neodređeno vreme, ali da se vrši obavezna periodična provera. Propisuje se obaveza obaveštavanju direktorata i nadležne jedinice kontrolora letenja o promenama prekidu korišćenja aerodroma.
Dalje, propisuju se posebni uslovi za planiranje, projektovanje i izgradnju aerodroma, kao i uslovi za održavanje aerodroma i aerodromske službe.
Novo rešenje je obaveza operatera aerodroma da uspostavi savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge čiji je cilj da zastupa interese korisnika aerodromskih usluga, dok su aerodromske naknade regulisane članom 133.
Uvodi se i obaveza operatera aerodroma da prilikom određivanja visine aerodromskih naknada poštuje ravnopravnost korisnika aerodroma.
Produžava se rok u kome operater aerodroma obaveštava korisnike aerodroma o primeni povećane naknade i uspostavlja se mogućnost da se operater aerodroma ili korisnik aerodroma obrate direktoratu ukoliko ne mogu da postignu dogovor o predloženim izmenama aerodromskih naknada.
Navedena rešenja treba da omoguće dalju ekspanziju beogradskog aerodroma. Aerodrom „Nikola Tesla“ je i u ovoj godini nastavio sa obaranjem rekorda pa je tako samo u prva tri meseca 2015. godine zabeležen rast broja putnika koji su koristili njegove usluge, čak 13% u odnosu na isti period, inače rekordne prethodne kalendarske godine.
U ostalom, berzanski pokazatelji ne lažu, a blizu pet miliona naših sugrađana koji su svojevremeno stekli po jednu akciju aerodroma to dobro znaju. Ko je kupovao akcije aerodroma Beograd nakon izlaska na berzu, ostvario je neverovatan prinos od preko 100%, jer je vrednost akcije sa početnih 600 dinara postigla ovih dana istorijski maksimum od preko 1400 dinara, uz isplaćivanje dividende akcionarima u međuvremenu.
Direktorat u skladu sa svojim novim ovlašćenjima i nadležnostima sprovodi periodičnu proveru, da li imalac dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti i dalje ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti, što je takođe rešenje koje za cilj ima povećanje bezbednosti avio-saobraćaja.
Izmenjeni član 164. propisuje da je korisnik vazduhoplova dužan da obavi radove održavanja vazduhoplova koji su predviđeni programom njegovog održavanja kako bi vazduhoplov ostao kontinuirano plovidben.
Dakle, radovi predviđeni programom održavanja vazduhoplova ne vrše se samo kada dođe do prekida kontinuirane plovidbenosti, već je njihovo obavljanje uslov za njihovo održavanje.
Izmenjeni član 189. propisuje da zdravstvenu sposobnost vazduhoplovnog osoblja kroz zdravstvene preglede, ocenu zdravstvene sposobnosti i izdavanja lekarskog uverenja utvrđuju lekari i zdravstvene ustanove koji imaju potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti, što je svakako na liniji poboljšanja opšte bezbednosti.
Menja se i član 199. koji se odnosi na radno vreme članova posade vazduhoplova. Detaljno se uređuje ograničenje koji se odnosi na radno vreme, vreme letenja, odmor i slobodne dane članova posade vazduhoplova u komercijalnom letenju.
Takođe, daje se ovlašćenje direktoratu da donese propis kojim će se utvrditi bliži uslovi u pogledu radnog vremena, vremena letenja, trajanja letačke dužnosti, odmora i slobodnih dana članova posade. U istom smislu, novi član 199a. kojim se reguliše radno vreme kontrolora letenja, plaćeno odsustvo radi održavanja psiho-fizičke kondicije i pravo direktorata da propiše trajanje smena u toku radnog dana, trajanje neprekidnog rada i dužina dnevnog odmora kontrolora letenja.
Ove odredbe su izuzetno važne sa aspekta bezbednosti letenja, imajući u vidu činjenicu da je biti kontrolor leta jedno od najstresnijih postojećih zanimanja. Imajući u vidu nove bezbedonosne izazove sa kojima se suočava globalno društvo u današnjem vremenu, a pre svega terorističke akte najrazličitijih vrsta, logične su izmene u zakonu u odeljku koji uređuje obezbeđenje.
Uvodi se obaveza stranog avio-prevoznika koji obavlja sa republikom Srbijom redovni međunarodni javni avio-prevoz ili seriju čarter letova u međunarodnom javnom avio-prevozu, da podnese direktoratu svoj program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao i odobrenje tog programa izdatog od strane nadležnog organa države avio-prevoznice.
Menja se i član 225. do člana 228. kako bi se propisala obaveza operatera aerodroma da po pribavljenom mišljenju MUP i nadležne službe bezbednosti, odredi kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu, službene prolaze i prolaze sa putnike i slično.
Propisuje se da se u kontrolisanoj zoni aerodroma i obezbeđivano-restriktivnoj zoni obavlja kontrola pristupa lica i vozila, a da se pregled obezbeđivanja obavlja na ulazu ili unutar ove zone.
Takođe, precizira se ko sve mora da bude podvrgnut pregledu obezbeđivanja, ali i izuzeci od obaveznog pregleda obezbeđivanja.
Istovremeno, definiše se da je za obavljanje kontrole pristupa i pregleda obezbeđivanja neophodno posedovati dozvolu. Dakle, ceo set novih rešenja usmeren je prevashodno na podizanje opšteg nivoa bezbednosti u avio-saobraćaju, tako da smatram da je jako dobro što su u postupku izrade Predloga ovog zakona svoj doprinos i mišljenje dali i Direktorat civilnog vazduhoplovstva, Kontrola letenja Srbije i Crne Gore, Vazduhoplovni savez Srbije, Aerodrom „Nikola Tesla“, JAT Tehnika, JAT Privredna avijacija, kao i sindikalne organizacije pilota i kontrolora letenja.
Takođe, želim da napomenem da dolazim iz grada, iz Sombora, koji ima jedan od najpoznatijih vojnih aerodroma na našoj teritoriji. Nažalost, on je već odavno izgubio onu svoju osnovnu namenu, zbog koje je postojao, ali mi u mogućnosti, da on postane aerodrom sa drugačijom namenom, vidimo ogromnu šansu za razvoj celog našeg regiona, pa i cele Srbije, da postane alternativni Aerodromu „Nikola Tesla“, te molimo gospođu ministar da i na izlaganje mog kolege na temu upravo somborskog aerodroma obrati pažnju u kasnijem redosledu govornika.
Poslanička grupa Nove Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.