Zahvaljujem gospođo Mihajlović.    
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika ili Poslovnik. Pomenut sam kao bivši ministar.)
Znam, ali nije dovoljno što neko kaže bivši ministar.
(Dragan Šutanovac, s mesta: To nije tačno.)
Znam gospodine Šutanovac, ali ima još bivših ministara, bivših predsednika Vlade i ostalo.
Nikakav negativni kontekst. Da je bio negativni kontekst ja bih na to reagovao.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Pa, ne, ali rekla je nešto…Mislila je na mene.)
Povreda Poslovnika, izvolite.
Dragan Šutanovac.

Gospođo ministarka, uvaženi poslanici, povređen je član 107. Za mene nije poštovano dostojanstvo Narodne skupštine jer ste u nekoliko navrata izgovorili stvari koje nisu istinite.
Znači, u svom izlaganju pre ovoga ste rekli da je ova Vlada, a za potrebu imate stalno da govorite kako je ova Vlada stvoritelj i zemlje i vazduha i vatre i mora, započela konverziju Aerodroma „Morava“, a ja ću da vas podsetim da je izgrađena ta zgrada koju pominjete i koja je najlepša zgrada južno od Beograda izgrađena u poslednje vreme završena u aprilu mesecu 2012. godine, kao i najnoviji toranj za „atr“ je završen.
Ono što govorite kao neistinu a to je mantra koju koristi i Velimir Ilić to je da po ugovoru o donaciji se Srbija na nešto obavezuje. Ja sam voljan ako dozvolite da nam date koji je vaš mejl, pošto se vi novi u tom ministarstvu, ja ću da vam pošaljem taj ugovor. Ja posedujem taj ugovor. Poslaću vam taj ugovor da vi pročitate koje su obaveze onih koji doniraju, osim toga da kontrolišu način trošenja novca što očigledno ovoj Vladi nije odgovaralo. To je suština.
Niste bili na toj poziciji pa ne znate. Inače, taj posao je započet u Vladi Mirka Cvetkovića. Lično sam ga vodio, rukovodio i po planu je bilo da u leto 2013. godine avioni uveliko lete. Inače, da znate, aerodrom je osposobljen i danas da sleću „atr avioni“. Sleteo je „atr“ 2011. godine. Bio sam lično u njemu. Te stvari ako ne znate, pošto ste bili ministarka energetike, loša očigledno pošto su vas premestili na ovo mesto, molim vas pitajte kolege koji sede tu ili pitajte ministra odbrane koji bi to morao da ima u svojoj dokumentaciji.

Molim vas…

Dakle, postoji pisano sve. Ako nemate, ugovor ću vam dostaviti. Molim vas da govorite istinu. 

Gospodine Šutanovac, nije u redu da vređate članove Vlade na ovaj način.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Vređam? Kako sam uvredio?)
Takođe, oduzimam dva minuta od vremena poslaničke grupe zato što ste zloupotrebili javljanje po Poslovniku i replicirali praktično ministru. Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Nekoliko stvari, vrlo važnih.
Potpuno ste u pravu da jeste osposobljen za ATR i da ste 2011. godine vi upravo bili u avionu koji je sleteo, zato što sve što je napravljeno, napravljeno je za jedno sletanje i medijsku propagandu koju ste vodili 2011. godine, da biste se slikali. To je tačno, slažem se.
Nije stvar u tome da li je zgrada lepa, bila sam tamo, prelepa je i sve je prelepo, samo što je prazno. Fantastično izgleda, ali nije to svrha aerodroma, da bude prelepa, nego je svrha aerodroma da se tu radi i da on funkcioniše, to je svrha aerodroma. Tu se slažemo, pretpostavljam.
Što se tiče ugovora koji pominjete, nemam ništa protiv da ostavite ugovor, ja i dalje stojim iza ovoga što sam rekla.

Zahvaljujem se gospođi Mihajlović.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Imam pravo, pogrešno sam protumačen.)
Gospodine Šutanovac, molim vas pročitajte Poslovnik.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Izvinite, ali stvarno nema smisla.)
Izvolite gospođo Miladinović.

Hvala predsedavajući.
Uvažena ministarka, poštovani gosti, pred nama su obimne izmene i dopune zakona koji zapravo uređuje oblast vazdušnog saobraćaja u Srbiji i praktično je krovni zakon kada je u pitanju vazdušni saobraćaj.
Zapravo, ovaj zakona je usvojen 2010. godine, o tome ste govorili, pretrpeo je dve izmene i svakako se može reći da je ovo jedan od onih zakona koji regulišu one oblasti koje zahtevaju svakodnevno, odnosno svakogodišnje usklađivanje sa međunarodnim propisima i standardima i, naravno, novim tehnologijama.
Na samom početku ću se osvrnuti prvo na neke odredbe zakona u prvom delu zakona. Kada su u pitanju nove definicije, o tome su govorile moje kolege, Olgica Batić je to pominjala, a tiče se, najvažnije po meni, definicije, nove definicije vazduhoplova. Ova izmena je posledica izmene pojma vazduhoplova koji prema važećem zakonu ne prepoznaje, zapravo ne reguliše bezpilotne vazduhoplove i smatram da je ovo izuzetno važno, obzirom da bezpilotni vazduhoplovi jesu nešto što je danas izuzetno značajno i prisutno u vazdušnom saobraćaju.
Zakonom se stvara osnov i za bliže uslove za bezbedno korišćenje, zatim razvrstavanje opremljenosti, održavanje ovih vazduhoplova, takođe, propisaće se i uslovi za lica koja će koristiti ove bezpilotne vazduhoplove, a sa aspekta bezbednosti rekla bih da je izuzetno važno da će ovi vazduhoplovi biti evidentirani, odnosno upisani u registar vazduhoplova.
Takođe, vrši se i potpuno usklađivanje izmenom definicije pojma javnog avio prevoza i redovnog avio prevoza. Pomenute su i nove kategorizacije, kao što su komercijalno i nekomercijalno letenje, malo drugačija kategorijazicija, odnosno podela aerodroma, o tome ću govoriti kasnije, i imamo novu ili modifikovanu kategorizaciju vazduhoplovnog osoblja.
Jedno od najznačajnijih izmena, i ona prolazi zapravo kroz ceo zakon, jeste, tiče se zapravo Direktorata za civilno vazduhoplovstvo. Data su nova ovlašćenja, odnosno nadležnosti, od sada će Direktorat odobravati mreže ruta vazdušnog saobraćaja koje je do sada odobravalo Ministarstvo nadležno za saobraćaj uz saglasnost Ministarstva odbrane. Zatim, priznavaće sertifikate za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi izdate u stranoj državi, pri čemu ovi dokumenti će biti prihvatani bez vođenja postupka, što je izuzetno važno.
Pomenuto je i jačanje regulatorne uloge Direktorata i definitivno da će to obezbediti efikasniji i operativniji rad samog Direktorata, jer svakako da profesionalci, odnosno lica koja rade u Direktoratu najbolje znaju koje propise treba da donesu kako bi bili efikasniji u svom radu.
Naravno, menja se i rešenje koje se odnosi na sastav Upravnog odbora direktorata. Poslanička grupa SPS svakako podržava ovo rešenje. Umesto ministara svakako podržavamo da u Upravnom odboru budu lica koja su iz struke.
Promenjene nadležnosti Upravnog odbora kada je u pitanju izuzimanje nadležnosti donošenja propisa još jedna je od stvari koju podržavamo.
Što se tiče svih poslova koje obavlja Direktorat, oni jesu definisani prema zahtevima EU, a usklađenost Direktorata sa evropskim propisima redovno proverava Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja u toku svojih stadardizacionih provera. Tako je na primer, evo direktorka klima glavom, na njihov zahtev Direktoratu vraćen inspekcijski nadzor, dok je sa druge strane istraživanje udesa iz Direktorata prešlo u nadležnost Ministarstva za saobraćaj.
Takođe, mislim da je potrebno reći da rezultati pomenutih provera jasno pokazuju da Direktorat je potpuno usklađen sa zahtevima, budući da je Agencija dodelila akreditaciju Odeljenju plovidbenosti Direktorata civilnog vazduhoplovstva da vrši proveru organizacija za održavanje vazduhopolova, nakon čega te organizacije direktno dobijaju sertifikat kao da je Agencija sama radila.
Pomenula sam Upravni odbor. Naravno da postavljanje pitanja da li država ima nadzor nad radom Direktorata, svakako da ima i podržavamo formiranje Nacionalnog komiteta za bezbednost u vazduhoplovu.
Kada je u pitanju avio saobraćaj, zakonom se vrši potpuno usklađivanje izmenom definicije pojma javnog avio saobraćaja i redovnog avio saobraćaja i preciznije se definišu opšti uslovi predviđeni za izdavanje operativne dozvole avio prevoznicima.
Tu je još jedno usklađivanje uredbe Evropskog parlamenta i Saveta broj 1008/2008, a to je jeste detaljno definisanje finansijskih uslova za izdavanje operativne dozvole. Predviđaju se strogi finansijski kriterijumi koje moraju da ispune avio prevozioci kako bi obavljali javni avio prevoz. Ovo je izuzetno važno i sa aspekta bezbednosti, budući da finansijska stabilnost prevozioca svakako utiče i na bezbednost avio saobraćaja.
Izvršeno je terminološko usklađivanje. To je jedan od preduslova za izdavanje operativne dozvole za obavljanje javnog avio prevoza, to jest tzv. potvrda o osposobljenosti za obavljanje javnog avio prevoza zamenjuje se sertifikatom vazduhoplovnog operatera.
Zakonskim izmenama se na neki način olakšava stranom avio prevoziocu da obavlja međunarodni javni prevoz sa Republikom Srbijom, odnosno ubrzava se procedura, po novom rešenju pojedinačni avio taksi let, što je još važnije, hitan medicinski prevoz, dovoljno je da strani prevozilac pribavi odobrenje Direktorata koje po hitnom postupku izdaje. Zakonom se propisuju i objavljene ukupne cene avio prevoza, ne samo za redovni, već i za vanredni avio prevoz.
Kada je u pitanju vazduhoplovno osoblje, zakon daje modifikovanu kategorizaciju vazduhoplovnog osoblja. Predloženom izmenom se dosadašnje pomoćno letačko osoblje preimenuje u kabinsko, a padobranci se svrstavaju u letačko osoblje. Tehničko osoblje kontrole letenja koje predstavlja jednu od kategorija vazduhoplovno-tehničkog osoblja, pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, koja je do sada obavljala poslove na osnovu potvrde o obučenosti ovom izmenom se svrstava u osoblje kojem se izdaje dozvola, predviđa izuzetak za obuku za sticanje ili obnovu važenja dozvole kabinskog osoblja, za sopstvene potrebe da vrši i operater vazduhoplova u javnom avio prevozu.
Sa aspekta bezbednosti može se reći da ove izmene i dopune svakako unapređuju bezbednost. Propisana je obaveza operatera aerodroma da po pribavljenom mišljenju MUP-a i BIA se odredi kontrolisana i obezbeđivano restriktivna zona, zatim službeni prolaz i da te zone budu jasno obeležen, propisuje da u kontrolisanoj zoni aerodroma i restriktivnoj zoni se obavlja kontrola pristupa lica i vozila, a da se pregled obezbeđivanja obavlja na ulazu i unutar ove zone. Radi još veće bezbednosti za odvijanje vazdušnog saobraćaja propisuju se posebni uslovi za planiranje, projektovanje i izgradnju aerodroma, kao i uslovi za održavanje aerodroma i aerodromske službe.
Kada je u pitanju obustavljanje javnog avio prevoza na liniji, ako su prekoračene granične vrednosti emisije gasova ili buke sada se direktno ovlašćuje Direktorat da donosi odluku. Ovo je nešto što je bila dilema i koleginice Olgice Batić, ali ministarka, vi ste njoj odgovorili ko zapravo vrši ova merenja, jer u obrazloženju koje smo dobili nije bilo jasno, bar nama.
Kada su u pitanju aerodromi, o tome je bilo reči takođe, izmenama zakona vrši se malo drugačija kategorizacija. Zadržali smo podelu na vojne, civilne i mešovite aerodrome, a napušta se dosadašnja podela na aerodrome, letilišta i terene.
U zavisnosti od namene i karakteristike samog aerodroma, kao i u zavisnosti od tipa vazduhoplova koji može da sleće na takve aerodrome, izdaju se sertifikati ili dozvole za korišćenje ili saglasnost za korišćenje aerodroma. Propisuje se obaveza operatera, obaveštavanje Direktorata i nadležne jedinice kontrolora letenja o promenama i prekidu korišćenja aerodroma.
Predviđena je mogućnost izmene dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, ali i mogućnost njihovog prenosa, kao i mogućnost izdavanja privremene dozvole pod određenim uslovima.
Ono što je važno, jeste da ovaj zakon detaljnije odnosno preciznije uređuje uslove za sticanje svojstva mešovitog aerodroma, da izvesne odredbe predviđaju ugovore koji će biti između Ministarstva odbrane i civilnih operatera koji imaju dozvolu i svakako da je ovo interes Republike Srbije da osposobi sve aerodrome koje može, naravno, u cilju profita, investicija ali i održavanja.
Kao što sam rekla, 2010. godine, kada smo usvojili ovaj Zakon, mi smo praktično omogućili liberalizaciju poslovanja u vazdušnom saobraćaju i ovu priliku bih iskoristila da čestitam Vladi Republike Srbije na uspešno realizovanom programu ili projektu transformacije JAT-a u Er Srbiju, jer smo svedoci da se poslovanje širi, da imamo uvedene nove standarde i nove destinacije. Unapređena je i bezbednost ali i uslužna delatnost u avio-saobraćaju.
Nadam se da ćemo uskoro u tom duhu otvoriti prve interkontinentalne letove, budući da smo pre nekoliko dana ovde i ratifikovali sporazume koji se na ovo odnose i svakako da bi bilo lepo da posle 23 godine Beograd bude direktno spojen sa američkim kontinentom.
Zahvaljujući uspešnom poslovanju Er Srbije imamo uspešno poslovanje i Aerodroma „Nikola Tesla“. Pominjali ste neke rekorde. Ove godine će Aerodrom „Nikola Tesla“ zabeležiti pet miliona putnika. Moram da iznesem jedan podatak. Naime, 2005. godine Aerodrom „Nikola Tesla“ je imao projekciju da pet miliona putnika bude 2030. godine.
Ova strateška odluka Vlade, kada je u pitanju transformacija JAT-a i izmene ovog zakona doprineće daljem razvoju vazdušnog saobraćaja, ali, samim tim i privrede Srbije.
Na kraju, mogu da kažem da ideja o objedinjavanju svih aerodroma koja provejava u javnosti, a ja verujem da ste i vi, ministarko, pristalica toga, za nas je vrlo prihvatljiva i SPS će podržati i ovaj zakon, ali i inicijativu za objedinjavanje svih aerodroma. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovana ministarko Mihajlović, potpredsednice Vlade, ovo je jedan od zakona koji je zaokupio našu pažnju i mi smo zaista svaki član podrobno analizirali. Nismo još doneli konačnu odluku da li ćemo glasati za njega, jer očekujemo i vaše odgovore na predloge amandmana koje smo podneli.
Drugo, očekujemo, pre svega, vaš odgovor na našu ključnu primedbu da ova Skupština zakone usvaja, ali da ih, nažalost, Vlada ne primenjuje, a da je uloga parlamenta u nadzornom delu zapostavljena i da zbog toga imamo ozbiljan problem da podržimo zakone koji nemaju klauzulu kojom se Vlada obavezuje da će se posle određenog vremena ministar pojaviti u Skupštini i reći: Dobar dan narodni poslanici, ja sam pre godinu dana predložio ovaj zakon, efekti ovog zakona su ti, ti i ti, finansijski efekti su u drugoj oblasti takvi i takvi i da mi onda vidimo zaista šta je ministarstvo u međuvremenu radilo.
Dakle, u tom delu, ako nas ubedite da će ovaj zakon biti primenjivan i ako neke amandmane prihvatite, mi ćemo svoju odluku doneti na bazi toga. Dakle, posle dana rasprave o amandmanima.
Međutim, odmah se pokazuje, dakle, čak na prvi pogled, na vizualni pogled, da će ovaj zakon biti teško primenjivati. Zašto? Zato što je postala praksa da se, iako se menja značajan broj pravnih normi, ide na izmene i dopune zakona, umesto da se donese novi zakon.
Gospođo ministarko, vi ste verovatno videli kako to sad izgleda. Dakle, to su stranice i stranice precrtanog teksta, pa onda tekst velikim slovima, da bi se narodni poslanici snašli u tome. Kako će se snaći oni koji zakon budu primenjivali? A znate kako to izgleda u praksi? To izgleda tako kada želite da nađete neki zakon, izađete na sajt i dobijete jednu od verzija zakona, a niste sigurni da li je to prečišćena verzija zakona ili ne. Naravno, vi ćete reći da su službeni glasnici ti koje treba čitati. To je tačno. Ali, vi imate izmenu zakona i onome ko treba da primenjuje zakon, ostaje da sam upoređuje stare i nove odredbe.
Zbog svega toga, prva zamerka jeste u tom delu, da mislim da je trebalo ići na donošenje novog zakona. Nisam merio da li se menja više od 30% odredbi, pošto ovaj zakon ima 80 i nešto članova. Možda i nije. Možda je i više. Ali, ja govorim o praktičnosti i o činjenici da su ove promene znatne, da se ovde ne radi o promeni tačke i zareza, nego da se radi o čitavim novim poglavljima. U tom smislu je moja kritika, kao pravnika.
S druge strane, svakako da je potrebno da se ovaj zakon uskladi sa evropskim zakonodavstvom i vi ste to lepo u obrazloženju naveli – da je ovaj zakon o vazdušnom saobraćaju usklađivanje sa standardima, preporukama i praksom međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (IKAO) i pravilima i pravnim tekovinama EU.
E sada, i ovde dolazimo do ključne stvari. Mi zakone menjamo na bazi pravnih tekovina EU, da tako kažem, formalnih izvora prava EU. Ali, nažalost, ne ponašamo se u onom delu primene tih tekovina u praksi. Dakle, donesemo zakon i posle toga taj zakon ne primenjujemo ili ga primenjujemo samo u manjem obimu.
Ministarka, imao bih za vas nekoliko pitanja. Zaista nemam dovoljno znanja iz oblasti fizike da bih mogao da razumem neke stvari. Moguće da je to sa stanovišta lica koje je fizičar tačno, ali ja vas molim, ako je moguće, da mi pojasnite odredbu. Zaista sam je čitao deset puta i nisam je razumeo. Lako ćete to pronaći, to je član 3. stav 5. Dakle, definiše se vazduhoplov i kaže se – vazduhoplov je svaka naprava koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površinu zemlje. Moram priznati da mi nije jasno. Možda je ova odredba mogla biti malo jasnija.
S druge strane, takođe se tiče pojmova, molim vas da mi date odgovor. Dakle, pozicija 24, kaže: „Lokalna noć je svaki period u trajanju od osam sati, između 22 i osam sati, po lokalnom vremenu“. Dakle, da je lokalna noć svaki period u trajanju osam sati, između 22 sata i osam sati, po lokalnom vremenu. Koliko ja vidim, tu ima 10 sati, ne osam sati. Moguće da je to, da je u tih 10 sati - 8 sati. Ali, vidite sledeći stav, kaže: „Lokalni dan je period od 24 sata koji počinje od nula časova, po lokalnom vremenu, dakle završava se u 24“. Dakle, nije uzeta ista mera, 24 sata su ovde 24 sata, od nula do 24, a ovde je data mogućnost. U tom delu smatram da bi trebalo biti ovo malo jasnije. Dakle, da nije ovog sledećeg stava, moguće je da bi ovaj prethodni stav mogao biti mogućnost lokalne agencije da odredi to noćno vreme.
Meni nije sasvim jasno, ali hajde da kažem, pomoći ćete mi sigurno. Kaže: „Dodatni članovi posade su tehničko osoblje u sastavu posade koji ne spadaju u letačku ili kabinsku posadu, ali kome je operater vazduhoplova dodelio dužnost u vazduhoplovu ili na zemlji radi pomoći pilotu na letovima pri kojima se može zahtevati upotreba posebne opreme u vazduhoplovu“.
Da li je to možda Oliver Antić? Ovaj član je praktično opisao njega. Dakle, on niti je bio letačko osoblje, niti je bio pomoćno osoblje, ali je pratio let i znao je elemente tog leta, od početka do kraja. Da li ste vi, ministarko, u ovom periodu pokušali da uredite i tu oblast i da za tako jednu osobu, koja se meša u sve, predvidite jednu odredbu? Ja vas molim da vidimo, pošto, jel tako, gospodin Oliver Antić je praktično vas optužio da ste vi krivi za kafu ili šta se već tamo dešavalo.
Sad, jedna definicija koja se meni jako svidela, a tiče se meteorološke analize. To je informacija nastala detaljnim proučavanjem stanja atmosfere iznad posebne oblasti, zasnovano na aktuelnim osmatranjima i sledeća meteorološka prognoza. Pitam vas samo ministarko, da li su ove meteorološke prognoze imali u Republičkoj vladi, nadležnom ministarstvu prethodnih dana kada je grad omlatio voće i povrće po Srbiji i zašto protivvazdušna odbrana nije reagovala? Dakle, ovo je sve sasvim u temi, gospodine Babiću.
S druge strane, molim vas, ministarko, ako je moguće da intervenišete. Ja sam tek sinoć primetio ovde jednu odredbu koja bi mogla biti smetnja, nismo reagovali amandmanski. Član 10. definiše šta su to bespilotni vazduhoplovi i kaže: „Bespilotni vazduhoplovni modeli, rakete i drugi leteći objekti mogu se koristiti u privredne, naučne, sportske i druge svrhe, tako da ne ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja“. Zbog onoga što nam se desilo sa tim bespilotnim letelicama, mislim da bi u ovom delu trebalo predvideti da ne ugrožavaju građane, da je zabranjeno da ti vazduhoplovi lete iznad mesta javnih okupljanja. Dakle, ovo najozbiljnije govorim. Niste u ovom zakonu odredili to da li je kažnjivo ukoliko se bespilotna letelica, sa ili bez navođenja, ajde da tako kažemo, instalira ili pokrene iznad mesta gde se okupljaju građani i koja može ugroziti njihovu bezbednost.
S druge strane, smatram, uvažena ministarko… Da li danas niste na otvaranju ponovo radova na Žeželjevom mostu? Bićete? Dobro. Nisam završio još.
Ono što me posebno učvršćuje u odluci da ne treba da glasamo za ovaj zakon, mada, kažem, nadam se da ćete uvažiti naše predloge amandmana, jeste kaznena politika. Naime, veoma je blaga kaznena politika za kršenje odredaba ovog zakona. Odmah da se razumemo, vi ste imali u vidu prethodni zakon i vi ste korigovali kaznene odredbe na više, ali smatram da je to nedovoljno u društvenoj opasnosti koji ovi prekršaji predstavljaju.
Recimo, novčana kazna od 25 do 150 hiljada dinara, kaže, kazniće se za prekršaj fizičko lice ako obavlja saobraćaj ili leti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod visine utvrđene Propisom o klasama vazdušnog prostora, iz člana 37. ovog zakona, član 8. stav 1.
Reći ću vam praksu. Evo, svi oni koji su iz Novog Sada ovde mogu da potvrde. Postoji jedno fizičko lice u Novom Sadu koje tako kad mu dođe ili kad je raspoložen upali svoj avion i leti iznad Novog Sada, iznad krovova zgrada, iznad obdaništa itd. i to lice će, prema ovom zakonu, platiti kaznu od 25 do 150 hiljada dinara. Da li mislite da je licu koje ima u vlasništvu avion kazna od 150 hiljada dinara dovoljna da ga spreči da ne leti kada mu dođe da leti, da pokaže nekom gostu grad pa da malo nadleti iznad glavne ulice u Novom Sadu, iznad stambenih objekata itd? Da li mislite da je to dovoljna kazna od 25 do 150 hiljada dinara za nekog ko koristi bespilotni vazduhoplov, vazduhoplovni model, raketu ili drugi leteći objekat, na takav način da ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja? Ja smatram da nije.
Dakle, smatram da vam je kaznena politika… Imate neke, moglo bi se reći, 74 kaznene odredbe. Sve 74 kaznene odredbe su svrstane u kaznu za fizičko lice od 25 do 150 hiljada dinara. Neki prekršaji koje nisam naveo su mnogo opasniji čak i u odnosu na ove prekršaje. Smatram da se ovde kaznena politika mora promeniti, da to lice koje želi da uključi motor svog aviona i da leti iznad naseljenog mesta treba dobro da razmisli da li će mu možda biti i taj vazduhoplov oduzet, pa to biti kao mera bezbednosti i da li će platiti takvu kaznu da mu to nikad više neće pasti na pamet.
Molim vas, ministarko, razmislite. Ovo nam je naročito važno kada je u pitanju ovaj deo kaznene politike jer bez te kaznene politike, doći ćemo na ono stajalište o kojem sam pričao na početku obrazlaganja našeg stava povodom ovog zakona. Doći ćemo na to da se zakoni ne primenjuju, između ostalog, zato što su inspekcije neefikasne, nema dovoljno ljudi i zato što ljudi rizikuju da plate kaznu jer su te kazne, realno, veoma niske za ljude koji imaju vazduhoplove, odnosno koji imaju avione.
Ovog puta ću se zadržati na ovih nekoliko kritika. Detaljne kritike i predloge ćemo dati u danu kada budemo razgovarali o amandmanima.
Još jednom da izrazim veliko zadovoljstvo što je moja upornost, možda i vaša želja, da radovi na Žeželjevom mostu budu nastavljeni i nadam se, zaista, da će se ostvariti vaše obećanje dato pre jedno sedam, osam meseci i da ćete me pozvati na početak nastavka tih radova, a ne tako što ćemo se za govornicom dokazivati ko je u tom delu u pravu, nego da će Novi Sad dobiti treći most. Novi Sad je imao tri mosta kada je imao 100 hiljada stanovnika, sada ima dva mosta a ima 300 hiljada stanovnika. Hvala.