Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.
Kao što ste rekli, narodni poslanik Janko Veselinović je zloupotrebio svoju poslaničku funkciju na najgori mogući način, ali ja kao predsedavajući u tom trenutku nisam mogao po Poslovniku da reagujem.
Izvolite, reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, povreda Poslovnika.

Poštovani predsedavajući, prekršili ste član 27. i član 103. Poslovnika Narodne skupštine, koji vas obavezuje na staranje o redu na sednici i dopustili ste da narodni poslanik dobije reč da bi ukazao na povredu Poslovnika i osporava, tokom iskazanog obrazloženja o povredi Poslovnika, pravo drugom narodnom poslaniku da predlaže zakon.
Ponovili ste tu grešku i kršenjem ponovili da ste dali reč i drugom narodnom poslaniku da pod vidom člana 103. i zahteva da se govori o povredi Poslovnika, osporava, naziva bezobrazlukom, drskošću.
(Janko Veselinović, s mesta: Jeste bezobrazluk.)
Narodni poslanik dobacuje jeste.
Pažljivo sam vas slušala, pa vas molim da dopustite predsedavajućem da vodi sednicu.

Molim vas, dozvolite da se završi izlaganje.

Povreda Poslovnika koju ste učinili time je očito usmerena ka onemogućavanju narodnih poslanika da se usude da podnesu predloge zakona.
Količina gneva koja se ovde videla, i ja potpuno razumem zašto vi morate da odgovorite na taj prenos gneva, ne tiče se onoga što je izgovorio narodni poslanik, nego manifestacije na galeriji. To jeste unekoliko vaša nadležnost, ali to nema nikakve veze sa pravom narodnog poslanika da podnosi predloge zakona, kao što nema nikakve veze sa neznanjem kojim se pod traženjem reči za kršenje Poslovnika sprečava, ućutkuje i vređa drugi narodni poslanik. Hvala vam.

Zahvaljujem se, gospođo Čomić.
Dužan sam da dam objašnjenje i obrazloženje. Kao što smo čuli po povredama Poslovnika, niko nije osporio pravo narodnom poslaniku da podnosi predloge za izmene i dopune dnevnog reda, samo tu činjenicu da je gospodin poslanik koji je obrazlagao predlog za izmenu i dopunu dnevnog reda organizovao da se na galeriji podignu transparenti, što nije u duhu ponašanje u Narodnoj skupštini po pravilima Narodne skupštine Republike Srbije i ovog visokog doma. Zahvaljujem.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. stavovi 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika, koji je podnela Narodnoj skupštini 30. septembra 2014. godine.
Da li narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov želi reč? (Da)
Izvolite, gospođice Jerkov.

Uvaženi gospodine potpredsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, uz rizik da se poslanicima SNS-a ne dopadne ovo što predlažem, pa da im vi date priliku da zloupotrebljavaju Poslovnik osporavajući i meni pravo da predlažem predloge zakona, pokušala bih da sedmi ili osmi put zamolim poslanike vladajuće koalicije da podrže ovaj predlog zakona, koji se sastoji iz samo jedne jedine izmene, da se u spisak krivičnih dela koja ne zastarevaju uvrsti i krivično delo trgovine ljudima radi usvojenja, odnosno oni slučajevi koji se kolokvijalno nazivaju krađa beba.
Koliko god je premijeru neprijatno što nam tako dobro ide, meni je neprijatno što sedim u Skupštini u kojoj sedam puta predlažem narodnim poslanicima da usvoje ovu jednu izmenu Krivičnog zakonika i da tim ljudima, koje je zadesila strašna nesreća, pruže priliku da imaju više vremena da potraže pravdu pred organima naše zemlje, a da nijedan jedini put niko od poslanika koji ne glasaju za ovo nije rekao zbog čega je to slučaj.
Ne znam kojim bih novim rečima mogla da vas zamolim i da obrazložim zašto za ovo treba glasati. Mogu ponoviti ono što sam nekoliko puta rekla. Evropski sud za ljudska prava je 5. marta 2013. godine doneo, a 26. marta 2013. godine objavio svoju odluku kojom utvrđuje da je Srbija povredila pravo na privatnost i porodičan život Zorice Jovanović, koja je podnela tužbu za zaštitu ovih ljudskih prava zbog deteta koje joj je ukradeno 1983. godine.
U toj istoj odluci, Evropski sud za ljudska prava je obavezao Republiku Srbiju da do septembra 2014. godine usvoji novo zakonodavstvo, koje će roditeljima kojima su ukradena deca omogućiti da dobiju satisfakciju, iako je ovo jedna od onih stvari gde je malo nejasno šta to znači i šta bi to bila satisfakcija. Da li je to pomoć da se to dete pronađe? Šta bi tom detetu danas, 30 godina kasnije, značila informacija da je ukradeno, da su ga roditelji kupili? Zato je to dosta problematično.
Dakle, u svim tim slučajevima priča je uvek ista. Nikada roditelji nisu dobili telo deteta, nikada nije utvrđen tačan uzrok smrti, obdukcioni zapisnik nije bio dostavljen i roditelji nisu saznali gde je dete sahranjeno. Molim vas, glasajte za ovaj predlog zakona, jer druge reči od ovih nemam.

Zahvaljujem, gospođice Jerkov.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 od ukupno prisutnih 166 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Borislav Stefanović, na osnovu člana 92. stavovi 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o slobodi od straha, koji je Narodnoj skupštini podnela grupa od 19 narodnih poslanika, 20. novembra 2014. godine.
Da li narodni poslanik Borislav Stefanović želi reč? (Da)
Izvolite.

Molim još jednom, gospodine potpredsedniče, uvažene kolege narodne poslanike da se Predlog zakona o slobodi od straha stavi na dnevni red Narodne skupštine, da se usvoji u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da ono što se u Srbiji poslovično dešava već decenijama, da građani Srbije trpe pritisak i trpe snažan osećaj ugroženosti i straha od strane izvršne vlasti. Ovaj zakon, ako bi ga Narodna skupština usvojila, omogućio bi da se građani oslobode od straha, a da oni ljudi iz izvršne vlasti, ko god bio na vlasti, odgovaraju po Krivičnom zakonu u slučaju da sprovode određene akte, dela ili ih teraju da se suzdrže od konzumiranja svojih prava u određenom periodu.
Srbija je danas zemlja u kojoj izvršna vlast sprovodi strah i sprovodi pritisak na građane, a naročito na građane koji ne misle isto kao izvršna vlast. Srbija je danas država u kojoj se politički protivnici prebijaju na lokalnim izborima. Srbija je danas država u kojoj urednici medija, pod pritiskom izvršne vlasti, favorizuju isključivo izvršnu vlast i premijera. Srbija je danas zemlja u kojoj savetnik predsednika Republike vodi sudski postupak za rehabilitaciju Draže Mihajlovića, pa onda sud donosi odluku, gle čuda, slučajno, samo zato što je tu, ili možda baš zato što je tu savetnik predsednika u sali višeg suda. Srbija je danas država u kojoj ne možemo imati lokalne izbore bez pritiska na birače. Nekad u vidu koncentrata, doduše neuspešno, nekad u vidu batina, a nekad u vidu spavaćih soba i šporeta. Srbija je danas zemlja u kojoj izvršna vlast upumpava ogromne količine novca u njihove lokalne odbore koji su od reda posvađani. To im sve manje daje rezultate, ali to se dešava svaki dan.
Usvajanjem ovakvog zakona građanin bi bio zaštićen od bilo kakvih eventualnih poteza izvršne vlasti ovog režima, koji idu sa ciljem promene njegovog mišljenja, ponašanja ili konzumiranjem upotrebom svojih prava. Ovaj zakon je Srbiji potrebniji danas nego ikad. Danas u Srbiji o svemu odlučuje jedan čovek. Danas se u Srbiji o svemu pita jedan čovek. Danas u Srbiji građani ne smeju da kažu ono što zaista misle. Danas u Srbiji građani ne mogu da budu građani, nego mogu da budu isključivo podanici. Usvajanje ovog zakona bio bi važan, doduše prvi korak do onog punog zamaha donošenja slobode natrag u Srbiju, gde joj je i mesto. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 150 od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Izvolite.
Povređen je Poslovnik, član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine, i to iz dva razloga, gospodine predsedavajući.
Prvi razlog je taj što ste morali da podsetite gospodina Stefanovića da ovaj predlog zakona nije upućen ni namenjen republičkoj Skupštini, već pokrajinskoj Skupštini, jer pokrajinski premijer, gospodin Pajtić, pošto nije na svom radnom mestu, obično se bavi uzurpiranjem imovine, pa hotel koristi za privođenje odbornika. Hotel koji je u vlasništvu pokrajinske Vlade i svih građana Republike Srbije koji žive u Vojvodini služi za privođenje odbornika u lokalnoj Skupštini Inđije, zato što neistomišljenik, kao što je to gospodin Čadžić, inače zamenik predsednika Opštine Beočin, bude prebijen od strane rođenog brata gospodina Gorana Ješića.
Prema tome, sva argumentacija koju je gospodin Stefanović malopre upotrebio, mogli biste da ga upozorite da se ona odnosi na pokrajinski parlament, na Bojana Pajtića i na DS, i da jedini strah koji građani Srbije imaju je strah da se nikada više ne ponovi neodgovorna vlast DS, a i za taj strah se građani Srbije pobrinu na izborima.
Sa druge strane, morali ste da pitate gospodine Stefanovića da li je on još uvek u DS-u? Da li je još uvek u Demokratskoj stranci, koja je 2005. godine u ovoj Narodnoj skupštini izglasala Zakon o izjednačavanju prava partizanskog i ravnogorskog pokreta, pri čemu je Demokratska stranka glasala za tako nešto? Zašto mu sada smeta jedan sudski postupak i što pokušava, po starom maniru Demokratske stranke, da utiče na sudske postupke, na sudstvo i na pravosuđe, koje je nezavisna grana vlasti? Zašto mu tada nije smetalo, a glasao je, odnosno njegova Demokratska stranka je glasala za „Ravnogorske spomenice“, a sada mu smeta sudski postupak?