Isteklo je vreme. Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 157 od ukupno prisutnog 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić na osnovu člana 92. stavovi 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju i medijima, koji je podneo Narodnoj skupštini 22. aprila 2015. godine.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Ja ću nastaviti gde sam stao.
Znači, izglasavanjem ove izmene zakona ćemo dovesti u isti odnos i Vojvodinu i Beograd i Srbiju ispod Save i Dunava koja će ova prava izgubiti.
Podsećam vas da gubitkom javnih medijskih servisa na lokalnim samoupravama ćemo oštetiti i manjine u Srbiji južno od Save i Dunava, jer neće imati ista prava na korišćenje javnog medijskog prostora kao što imaju u Beogradu i Vojvodini. Smatram da je naša obaveza da prihvatajući ove moje predloge izmena izjednačimo građane Srbije.
Podsetiću građane Niša da su u ovoj Skupštini delegirali 12 narodnih poslanika, da su na nekoj vrsti referenduma, skupljanjem potpisa preko 40.000 je dalo podršku lokalnom javnom medijskom servisu. Podsetiću vas uvažene kolege poslanici da je Skupština Grada koja je preslikana skupštinska većina ovog visokog doma jednoglasno donela odluku da se svim silama bori da Niš i okolina imaju lokalni javni medijski servis.
Smatram da je moja obaveza da vas podsetim da je vaša obaveza da podržite predlog kojim će građani Niša, a ujedno i svi građani i Šapca, i Negotina, i Dimitrovgrada, i Raške, i Kraljeva, i Kragujevca, i Svetozareva tj. Jagodine imati pravo da imaju lokalni javni medijski servis bez dodatnog plaćanja iz lokalnog budžeta.
Predlog zakona koji smo usvojili pre nešto manje od godinu dana daje pravo ovim lokalnim samoupravama da naknadno finansiraju projektno dodatno informisanje. Time mi stavljamo građane Srbije u podređen položaj južno ispod Save i Dunava. Prihvatanjem da se lokalni javni medijski servisi finansiraju iz pretplate, izjednačavamo građane Srbije na celoj teritoriji kako u pravima, tako i u obavezama. Još jednom apelujem na narodne poslanike da štiteći interese svojih komšija koji su ih predložili u ovaj visoki dom, glasaju za ovaj moj predlog. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 156 od ukupno prisutnih 170 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović na osnovu člana 92. stavovi 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirenja obaveza korisnika stambenih kredita sa valutnom klauzulom u švajcarcima, švajcarski franak, koji je podnela grupa od 12 narodnih poslanika poslaničke grupe Boris Tadić – SSD, ZZS i ZS, Narodnoj skupštini 25. februara 2015. godine.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Hvala predsedavajući.
Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko Mihajlović, meni je drago da ste vi danas poranili i da ćete moći da čujete šta naša poslanička grupa predlaže kako da se zaštitite ugroženi korisnici kredita ne samo kredita u švajcarskim francima nego svih kredita koji su valutirani deviznom klauzulom.
Poštovani narodni poslanici, ja vas molim da, još jednom vas molim da se izdignete iznad stranačkih interesa i da pokušate da stanete na stranu ljudi koji su oštećeni zelenaškim kamatama banaka u Srbiji.
Posebno pozdravljam na galeriji članove Udruženja „Efektiva“, predsednika udruženja, gospodina Dejana Gavrilovića, građane koji su oštećeni zelenaškim kamatama, gospođu Mirjanu Uzelac i Marka Vasića i oni su danas sa nama, dragi narodni poslanici, poštovana ministarko, da čuju od vas i da konačno presudite. Da li ćete stati na stranu banaka, zelenaških kamata ili ćete pokušati da zaštitite građane koji traže samo jedno pravo, osim da otplaćuju kredite, da žive uporedo, jer oni su dovedeni u situaciju niti da mogu otplaćivati kredite, niti da mogu da žive.
Mi smo predložili tri zakona koji bi ovo na neki način doveo pravdu među građane Srbije i da nestanemo opet na stranu banaka, tražili smo izmenu tri zakona svakako da je Zakon o izmeni Zakona o Narodnoj banci krovni koji govori o tome da Narodna banka osim ostalih poslova kojima se bavi treba da ima i zaštitnu ulogu u odnosu na korisnike kredita u odnosu na korisnike finansijskih ustanova.
Nije uloga Narodne banke samo da štiti banke, opet da kažem koji na osnovu zelenaških kamata imaju velike profite i njihovi menadžeri enormne plate. Posao Narodne banke po ovom predlogu bila bi i zaštita korisnika finansijskih usluga, ljudi koji uzimaju kredite, ali ljudi koji svakodnevno posluju sa bankom i koji ako imaju 1.000 dinara na računu u roku od nekoliko meseci njihov iznos na računu će biti…

Vreme.

…nekoliko stotina dinara manji umesto da bude veći što bi bilo normalno za banke.

Zahvaljujem se, gospodine Veselinoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 149 od ukupno prisutnih 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović na osnovu člana 92. stav 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se na dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji je podnela grupa od 12 narodnih poslanika poslaničke grupe – Boris Tadić, Socijaldemokratska stranke, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, Narodnoj skupštini 25. februara 2015. godine.
Da li narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Veselinoviću.

Hvala.
Dakle, hteo sam da kažem da nije normalno ukoliko položite u banku 1.000 dinara, da za nekoliko meseci imate manje para ili da kroz godinu dana ostanete bez tih 1.000 dinara.
Bilo bi normalno da vam se novac u banci uvećava obzirom da banka sa tim novcem plasira taj novac i stiče profit. Kod nas je nažalost obrnuto. Nažalost kod nas i naši građani koji su uzeli kredite recimo u iznosu od 45 hiljada evra 2008. godine, neki od njih sede i ovde, za sedam godina vratili su recimo 25 hiljada evra i
trebalo bi da duguju još 20 hiljada evra, oni sada duguju 50 hiljada evra. Dakle, oni će banci od kredita uzetog u vrednosti 45 hiljada evra vratiti 100 hiljada evra. Naravno, ovo je u najboljoj varijanti da ostane sadašnja situacija kako je Narodna banka usložila i kako je dala sugestije da pošalju, ja bih rekao, nemoralnu ponudu korisnicima kredita.
Jedan drugi građanin iz Beograda uzeo je kredit od 43 hiljade evra pre sedam godina. Sada duguje 60 hiljada evra. Rata mu je umesto 20 hiljada dinara sada 45 hiljada dinara, a vratio je 35 hiljada evra, a sada duguje 60 hiljada evra, a uzeo je 43 hiljade evra. Da li vi mislite, poštovani narodni poslanici, da je to normalno? Da li vi mislite da je normalno da jedan glumac, otac petoro dece, gospodin Dugalić sa svojom suprugom i petoro dece treba da se iseli zbog ovih zelenaških kamata iz zemlje zato što ne može da zadrži krov nad glavom? Banka ne samo što mu uzima krov nad glavom, on je doživotni rob te banke, on nikada ne može da vrati taj kredit.
Slična je situacija i sa našim glumcima, verovatno njih znate ako gospodu na galeriji ne znate, Slobodi Mićalović i Vojinu Ćetkoviću koji kažu jednom rečju – blago rečeno, ne znamo kako da se isčupamo. Ponuđeni su nam modeli za rešenje problema sa kreditom koji imamo još od 2007. godine, a koji godinama postaje sve veći. Grcamo, radimo i plaćamo rate. Ma strašno je sve to i teško je za priču, kaže poznata glumica.
Dakle, radi se o stotinama hiljada građana…

Vreme.
Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 147 od ukupno prisutnih 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović na osnovu člana 92. st. 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koje je grupa od 12 narodnih poslanika poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije podnela Narodnoj skupštini 25. februara 2015. godine.
Da li narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović želi reč?
Izvolite, gospodine Veselinoviću.

Poštovani korisnici kredita, vidim da ne možete da pokažete ni ono što vam je na duši, da morate da izađete iz sale, ali nadam se da građani Srbije gledaju i slušaju ovo.
Dakle, stotine hiljada građana su u situaciji da ne mogu da vraćaju svoje kredite i oni traže od vas da zaštite te građane, da zaštite njihove porodice, njihovu decu, da ne moraju da napuštaju Srbiju. To su uradile sve ozbiljne zemlje u regionu, a ovakve stvari se u ozbiljnom svetu ne dešavaju.
Nema zemlje u svetu gde uzmete kredit od 40 hiljada evra, a vratite 100 hiljada evra i to ako ste dobre sreće.
Poštovani narodni poslanici, smatram da narodni poslanici treba da budu zaštitnici građana a ne da budu zaštitnici zelenaša, banaka sa velikim platama gde menadžeri zarađuju ozbiljne plate dok građani ne mogu da žive od svojih plata. Zbog toga vas još jednom pozivam da prihvatite ove zakone, da rešimo ovo u institucijama kako naši građani ne bi morali provoditi vreme čekajući ispred banaka, ispred Narodne banke, ispred Vlade Srbije. Pokušajmo da ovaj problem rešimo u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Hvala narodni poslanici. Nadam se da ćete za ovaj zakon glasati a vama poštovani korisnici kredita puna podrška za sve vreme koje se budete borili za vaša prava i za vaš porodice.