Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – dva, uzdržanih –nema, nije glasalo 159 od ukupno prisutnih 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, na osnovu člana 92. st. 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji su podneli Narodnoj skupštini 26. septembra 2014. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Da)
Izvolite.

Dvadeset i šestog septembra  prošle godine, shodno obećanju, koje smo dali ministru prosvete Verbiću, da ćemo mu pomoći da se u Zakon o visokom obrazovanju integriše deo koji se bavi akademskoj čestitošću, predali smo gospodin Pavićević i ja Predlog zakona o izmeni Zakona o visokom obrazovanju.
To je jedan kratak Zakon, lak za čitanje, čak i onima kojima to nije svojstveno. Tri člana, a sa ciljem da se uredi pitanje povrede akademske čestitosti u visokom obrazovanju Srbije. To je povređeno nekoliko desetina ili stotina puta u poslednje dve decenije, a u zadnjih nekoliko godina se to povređuje, odnosno zloupotrebljava sa najviših pozicija srpske vlasti. Imamo puno primera u Vladi, ministri, predsednik države, ljudi na čelu javnih preduzeća itd.
Ministar Verbić je u toj raspravi, u septembru prošle godine, rekao da je on svestan tog problema, ali da ne postoji zakonski mehanizam kojim bi on mogao da bude sprečen. Zato smo, poslanik Pavićević i ja, dali ovaj Predlog izmene Zakona. U prvom članu je da se doda tačka 1a. koja definiše šta je to akademska čestitost, uvodi je u Zakon, a izmena u članu 5. je definicija šta je to akademska čestitost, kako se ona povređuje i kako je treba kažnjavati.
Mislim da je ovo 17 put kako predlažemo da se ovo stavi u dnevni red. Rasprava o ovom Zakonu može da bude vrlo efikasna i sadržajna. Voleo bih da čujem argumente sa bilo koje strane koji bi bili protiv ovakvog rešenja, protiv uvođenja sankcija za one koji plagiraju ili tuđe ili čak i svoje akademske, pod navodnicima, radove.
Ponavljam svoj apel da ovoga puta i bez zvona poslanici glasaju za stavljanje ovog Zakona na dnevni red i da u argumentovanoj raspravi, kao što to obično imaju ili obično nemaju običaj, kažu šta misle o tom Zakonu, koje su mane. Možda zajedno dođemo do još boljeg rešenja, mada mislim da je Zakon, ovakav kakav jeste, potpuno jasan, precizan, bez bilo kakvih mogućnosti da izazove bilo kakve negativne posledice. Ne stavljanje ovog Zakona na dnevni red, odbijanje potrebe da se o tome raspravlja je isto kao da skinete sa dnevnog reda Zakon o udžbenicima.

Zahvaljujem se, gospodine Živkoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – dva, uzdržanih – nema, nije glasalo 159 od ukupno 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, na osnovu člana 92. stav 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine, koji su podneli Narodnoj skupštini 20. aprila 2015. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Dvadeset i četvrtog aprila ove godine se navršilo 100 godina od početka genocida nad Jermenima izvršenog od strane Osmanskog carstva u periodu od 1915. do 1922. godine. To je bio povod da kolega poslanik i ja predložimo ovu Rezoluciju, kojom bi hteli da osudimo ovaj gnusni čin koji je učinjen u periodu koji sam rekao i da se time svrstamo u veliku grupu država koje su to već učinile. 
Ima skoro 30 država koje su donele slične deklaracije: Ruska Federacija, Grčka, Belgija, Francuska, Kanada, Kipar, Italija, Švajcarska, Argentina, Urugvaj, Švedska, Liban, neke države u sklopu SAD-a, itd. Nemački parlament je dan, dva posle našeg ovog predloga, naravno, vezano za svoj obim rada, doneo sličnu deklaraciju.
Ne želimo da ovim komplikujemo bilo kakav dnevni, politički život, niti u Srbiji, niti u Evropi i okruženju. Osuda ovog genocida nema nikakve veze sa aktuelnim turskim vlastima ili Turskom kao državom. To nije bio cilj, niti to jeste. Cilj je da u ime Srbije, u ime građana Srbije, u ime srpskog naroda osudimo genocid koji se neosnovano pripisuje ovoj državi i njenim građanima i građanima srpske nacionalnosti u poslednjih nekoliko godina, jer su neki, navodno, u ime nas činili teške ratne zločine, a sa druge strane imamo obavezu i prema građanima Srbije koji su bili žrtve teških ratnih zločina u poslednjih nekoliko decenija. Mislim da ne postoji država na svetu kojoj je u većem interesu da osudi rezolucijom genocid koji je učinjen nad Jermenima pre 100 godina, nego što je Srbija.
Ovo je država paradoksa. Mislim da je krajnje vreme da počnemo da rešavamo te paradokse. Jedan je pitanje stava prema genocidu. Drugo je, recimo, što nema puno veze sa ovim, ali ima posredne veze, a to je potpisivanje Protokola o zabrani korišćenja kasetne municije, gde su građani Srbije najveće žrtve kasetne municije na kraju prošlog veka, a mi smo jedna od retkih država koja nije potpisala taj Protokol i to je još jedan paradoks koji visi iznad glave građana Srbije.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 164 od ukupno 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. st. 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je podneo Narodnoj Skupštini 30. marta 2015. godine.
Da li narodni poslanik dr Blagoje Bradić želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, uvažena ministarko, poštovani gosti iz Ministarstva, cenjene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, ovo je peti put da predlažem skupštinskoj većini da prihvati predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, i to u članu 41. koji govori o pravima, tj. o tome ko ima pravo da preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje popravlja i leči usta i zube.
Četiri puta skupštinska većina nije imala sluha za moj predlog. Nadam se da će sada prihvatiti, jer jedan dobar deo te skupštinske većine su moje kolege, po vokaciji lekari, a nas obavezuje Hipokratova zakletva, poštovane kolege, da u svakoj prilici, uvek kad možemo pomognemo našim pacijentima. Usvajanjem ovog mog predloga verujem da ćemo im dosta pomoći.
O čemu se radi? Član 41. Zakona o zdravstvenom osiguranju kaže da pravo na popravku na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje imaju deca do 18 godine, studenti i školarci do 26 godine, trudnice i određene vrste pacijenata koji imaju druge vrste oboljenja, da sad ne gubim vreme nabrajajući to.
Predložio sam da se apsolutno svi osiguranici, a podsetiću da u Srbiji negde preko 4,5 miliona osiguranika ima pravo da popravlja i leči usta i zube preko Republičkog fonda, preko sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Verovao sam, a verujem i sada da ćete prihvatiti ovaj moj predlog, jer na poziciji RFZO u aproprijaciji za stomatološku zdravstvenu zaštitu ima neraspoređenih preko 350 miliona dinara. Za ostvarivanje ove odluke nema potrebe za uvećanjem zdravstvenog kadra, tako da je bukvalno samo vaša dobra volja, brana između toga da svi građani Srbije imaju pravo da leče usta i zube preko finansija RFZO, ili ako ne budete prihvatili da i dalje moraju da plate dodatno uslugu stomatologa iako uredno uplaćuju za zdravstveno osiguranje.
Iskreno se nadam da ćete ovog puta prihvatiti ovaj moj predlog, jer to je na dobrobit svih građana Srbije. Svi ovde pričamo da radimo u interesu građana, ovo jeste klasičan primer rada u interesu građana, a očekujem da će bar oni koji su po vokaciji medicinar, kako kaže naš narod, da povuku nogu i da prvi glasaju u ovoj sali za ovakav predlog. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, gospodine Bradiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 156 od ukupno prisutnog 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. stavovi 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona javnim medijskim servisima, koji je podneo Narodnoj skupštini 22. aprila 2015. godine.
Da li narodni poslanik dr Blagoje Bradić želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Bradić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, poštovani gosti iz Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prošlog lega ova Skupština, tj. skupštinska većina je usvojila Zakon o informisanju i medijima i prateći zakon o javnim medijskim servisima. Ja sam, uvažene kolege, dao predlog izmene oba ove zakona, jer po tom zakonu za nepunih mesec dana, ili nešto više od mesec dana, par dana preko tih 30 dana, će lokalne samouprave izgubiti pravo da iz svojih budžeta finansiraju lokalne javne medijske servise. Oni će biti, ili privatizovani, ili otići na aukciju, ugašeni, i time će građani Srbije biti podeljeni u dve grupe, u jednu grupu građana Srbije prvog reda i u drugu grupu građana Srbije drugog reda.
Nadam se da ćemo mi tu nepravdu ovde ovom visokom domu ispraviti, i glasajući za ove moje predloge izjednačiti građane Srbije, kako po obavezama tako i po pravima.
O čemu se zapravo radi? Posle juna meseca, u Republici Srbiji iz pretplate, a dok ta pretplata ne zaživi, iz budžeta Republike Srbije će biti finansirani RTV i RTS, kao javni medijski servisi, a svi ostali koji se nalaze ispod Save i Dunava, koje je finansirala lokalna samouprava će izgubiti pravo da se finansiraju iz budžeta lokalnih samouprava i lokalne samouprave će biti prinuđene, ako žele i dalje da informišu podrobnije svoje građane o dešavanju na njihovoj teritorij, da se to dodatno plaća iz budžeta lokalnih samouprava.
Moj predlog je da se izjednače po pravima građani Srbije, tako da iz te pretplate se finansira i lokalni javni medijski servis koji sam ja u ovom radnom materijalu nazvao „Radio televizija uža Srbija“. To je radio televizija koja bi imala iste potencijale kao RTV i bila finansirana iz pretplate koju ćemo svi mi i naši sugrađani koje predstavljamo u ovom visokom domu da uredno plaćamo 2017. godine, a koji se pokrivaju trenutno do 2017. godine, iz republičkog budžeta, koji opet svi mi sa našim sugrađanima punimo.
Nadam se da ćete prihvatiti ovu moju sugestiju i ispraviti nepravdu koju smo naneli građanima Srbije, koji će za mesec dana izgubiti pravo da na osnovu finansiranja radio televizijske pretplate imaju pravo na lokalno javno medijsko informisanje …

Vreme.

…jer je lepo da mi znamo.
Jel mogu da završim?