Dvadeset i četvrtog aprila ove godine se navršilo 100 godina od početka genocida nad Jermenima izvršenog od strane Osmanskog carstva u periodu od 1915. do 1922. godine. To je bio povod da kolega poslanik i ja predložimo ovu Rezoluciju, kojom bi hteli da osudimo ovaj gnusni čin koji je učinjen u periodu koji sam rekao i da se time svrstamo u veliku grupu država koje su to već učinile.
Ima skoro 30 država koje su donele slične deklaracije: Ruska Federacija, Grčka, Belgija, Francuska, Kanada, Kipar, Italija, Švajcarska, Argentina, Urugvaj, Švedska, Liban, neke države u sklopu SAD-a, itd. Nemački parlament je dan, dva posle našeg ovog predloga, naravno, vezano za svoj obim rada, doneo sličnu deklaraciju.
Ne želimo da ovim komplikujemo bilo kakav dnevni, politički život, niti u Srbiji, niti u Evropi i okruženju. Osuda ovog genocida nema nikakve veze sa aktuelnim turskim vlastima ili Turskom kao državom. To nije bio cilj, niti to jeste. Cilj je da u ime Srbije, u ime građana Srbije, u ime srpskog naroda osudimo genocid koji se neosnovano pripisuje ovoj državi i njenim građanima i građanima srpske nacionalnosti u poslednjih nekoliko godina, jer su neki, navodno, u ime nas činili teške ratne zločine, a sa druge strane imamo obavezu i prema građanima Srbije koji su bili žrtve teških ratnih zločina u poslednjih nekoliko decenija. Mislim da ne postoji država na svetu kojoj je u većem interesu da osudi rezolucijom genocid koji je učinjen nad Jermenima pre 100 godina, nego što je Srbija.
Ovo je država paradoksa. Mislim da je krajnje vreme da počnemo da rešavamo te paradokse. Jedan je pitanje stava prema genocidu. Drugo je, recimo, što nema puno veze sa ovim, ali ima posredne veze, a to je potpisivanje Protokola o zabrani korišćenja kasetne municije, gde su građani Srbije najveće žrtve kasetne municije na kraju prošlog veka, a mi smo jedna od retkih država koja nije potpisala taj Protokol i to je još jedan paradoks koji visi iznad glave građana Srbije.