Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, poštovani gosti iz Ministarstva, koleginice i kolege, poštovani građani, danas raspravljamo već četiri sata o Zakonu o vazdušnom saobraćaju. Zapravo, nešto manje, pošto smo se malo duže bavili dnevnim redom.
Ono što je potrebno reći na početku je da govorimo o zakonu koji je donet oktobra 2010. godina, a koji je u julu 2011. godine dodatno menjan i usaglašavan sa međunarodnom vazduhoplovnom regulativom i standardima.
Ipak u proteklih pet godina, kao što smo svedoci su se desile velike izmene u praksi i pokazala je praksa da je neophodno ponovo menjati zakon kako bi ga usaglasili sa međunarodnom regulativom i kako bi bio u duhu vremena u kome se primenjuje.
Najveći broj predloženih izmena u ovom zakonu po mom mišljenju je opravdan i njima se usavršavaju i dorađuju postojeća zakonska rešenja ili uvode neke nove formulacije. Ipak smatram da uz konsultacije, a to je da kažem uz konsultaciju sa ljudima iz struke da je predložen značajan broj potpuno nepotrebnih izmena čime se ….preterano proširuje i detaljizuje. Naime, neke izmene predviđaju veliki broj tehničkih i usko stručnih pojedinosti mišljenja su pripisana ovim zakonom, već se u čitavom svetu regulišu podzakonskih propisima tj. pravilnicima i procedurama.
Najveći broj tih nepotrebnih izmena koje u zakonski tekst unosi stručne i tehničke detalje primetili smo u oblasti aerodroma i u oblasti vazduhoplovnog osoblja. S obzirom da se primedbe odnose samo na preterano detaljisane ne bih sada o njima pričao, nego ću napomenuti koje su nam tu zamerke i gde se mislim nepotrebno ulazi u razjašnjavanje određenih pojmova. Znači prvo zameramo vam definisanje i klasifikaciju tzv. rulnih staza na aerodromima. To je sve samo ne zakonska materija, a uz to je već vrlo precizno propisana pravilnicima Direktorata.
Dalje, zameram nabrajanje, šta sve spada u usluge zemaljskog opsluživanja na aerodromima. Takođe, je već precizno definisano u tim dokumentima i pravilnicima Direktorata. Određivanje radnog vremena i plaćenog odsustva za pilote i kontrolore leta to je materija koja se isto obrađuje pravilnicima Direktorata prilično je delikatna i vrlo je živa materija, jer je podložna stalnim izmenama i mislim da bi ostavljanjem tih takvih definicija u ovom zakonu samo komplikovali buduću primenu zakona i oko eventualnih izmena bi morali da vodimo celu proceduru između zakona. Ali ono o čemu želim da kažem par reči, a što smo mi i amandmanski pokušali da izmenimo, je recimo, član 3. Predloga zakona gde se uvodi kategorija bezpilotnih letilica što je dobro i potrebno da bude u ovom zakonu.
Takođe je pravilno konstatovano da detaljnije uslove za korišćenje bezpilotnih letilica propisuje Direktorat i to je u redu, ali je pre svega u stavu 2. propisano da je za lansiranje bezpilotnih letilica potrebna prethodna saglasnost kontrole letenja. Mislim da to nije dovoljno jasno obrađeno, jer ovo rešenje nije precizno, pa je čak bez precizne kvalifikacije letilica i potpuno apsurdno kako kažu ljudi od struke, jer u praksi to znači da se ni maketa helikoptera koja se prodaje u svakom tržnom centru ne može da lansira bez prethodne saglasnosti kontrole letenja. Znam da zakonodavac nije mislio, nije imao ovo na umu, ali to tako proizilazi iz člana zakona o kome sam pričao.
Dalje, u članu 5. Predloga zakona predviđa se formiranje nacionalnog komiteta za bezbednost u vazduhoplovstvu kao i povremenog radnog tela Vlade. Danas ovo radno telo u praksi postoji, ali nije predviđeno zakonom što mislim da je bolje rešenje, jer uvođenje u zakon takvog radnog tela bez vrlo precizno definisanih ovlašćenja i nadležnosti može da dovede do preplitanja nadležnosti sa nekim od drugih vazduhoplovnih subjekata, tim pre što predlog zakona predviđa i da ovo telo kako kažete usklađuje delovanje vazduhoplovnih subjekata iz čega bi se moglo protumačiti i da ima uticaj na samostalnost i nezavisnost vazduhoplovnih vlasti.
Dalje, u članu 68. Predloga ovog zakona u pogledu članova Upravnog odbora on se odnosi na članove Upravnog odbora Direktorata. Do sada su članovi Upravnog odbora Direktorata. Do sada su članovi Upravnog odbora, kao što dobro znate bili po funkciji ministri saobraćaja, odbrane, unutrašnjih poslova, finansija i zaštite životne sredine. Ovim zakonskim rešenjem vi ste predložili da se … samo trenutak.
Vi ste uneli izmene, jer ovakav naziv predloženi članovi upravnog odbora u praksi je bilo vrlo teško funkcionisanje, jer je bio problem okupiti ministre i usaglasiti njihove termine i slobodne vreme da bi se ovo telo sastalo.
Ono što smo mi predložili, dali smo vam predlog da upravni odbor ima pet članova koji po funkciji predstavljaju za to određeni državni sekretari iz Ministarstva saobraćaja, odbrane, MUP, finansija i ministarstva nadležnog za poslove zaštite i životne sredine. Mislim da je mnogo bolje imati ovako definisan upravni odbor ovog tela, jer bi Vlada bila non-stop u kontaktu sa problemima, tj ministarstva preko ovih državnih sekretara, bili bi u toku sa problematikom koja se rešava na ovom telu i mogla bi da kontroliše i sprovodi svoju politiku.
U članu 3. stav 38. propisano je da operator vazduhoplova, to je isto naša zamerka, gde smo delovali amandmanom, svako pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova, ovo je citat iz zakona, ova konstatacija je pravno i logički neprihvatljiva, jer smatramo da se namera korišćenja ni u kom slučaju ne može kvalifikovati kao relevantna činjenica za sticanje statusa operatera.
Plastično da objasnim, nije dovoljno da neko želi ili namerava da koristi vazduhoplov, već to mora realno da čini da bi se stekao status operatera vazduhoplova. Stoga smatramo da je potrebno prihvatiti naš amandman koji ćete imati prilike da vidite prekosutra tj. u danu kada budemo raspravljali u pojedinostima.
Ono što sam želeo da prokomentarišem sa vama pošto sam rođeni Nišlija, ovde sam predstavnik građana Niša, je aerodrom Konstantin Veliki. Ono što je dobro i što je dobro uradilo Ministarstvo, to je ugovor za „Viz erom“ da leti iz Niša. Ono što je problematično je ne ispunjavanje obaveza iz ugovora. Napomenuću da još uvek obaveze iz ugovora, npr. da proradi restoran na aerodromu, još to nije zaživelo. Vi bi mogli da pozicije ministra da se zainteresujete zbog čega se to ne izvršava i drugo neispunjenje obaveza iz ugovora tj. uvođenje ILS, uređaja koji omogućava instrumentalno sletanje aviona. Problematično je to što, bar ja imam saznanja, nije u ovoj godini ušlo u budžet vašeg ministarstva, a postoji obaveza da se to implementira. Najverovatnije taj deo ugovora će biti ispunjen sledeće godine. Jedino ako to planirate da uradite kada bude rebalans, ja se nam juna ili jula meseca. Mislim na republički rebalans.
Imam još jedno pitanje, prateći sajt može da se vidi kakvo je bilo poslovanje. Govorim o JAT i „Er Srbiji“, kakvo je bilo poslovanje od 2004.-2012. godine. Imamo 2004. godine minus tadašnjeg JAT od 15 miliona evra, zatim 2005. godine minus od 22,9 miliona evra, zatim 2006. godine minus od 14,9 miliona evra, zatim 2007. godine imamo minus od 9,2 miliona evra, zatim 2008. godine imamo minus od 29,5 miliona evra, zatim 2009. godine minus od 23,2 miliona evra, zatim 2010, godine 21,1 milion evra, zatim 2011. godine minus od 32,6 miliona evra, zatim 2012. godine minus od 34,6 miliona evra i u 2014. godini imamo samo prijavu kompanije „Er Srbije“ da je ona poslovala sa dobitkom od 2,7 miliona evra.
Moje pitanje za vas – da li je tačno da je te godine Aerodrom Beograd otpisao dug „Er Srbiji“ u visini od 17 miliona evra?
Da li je tačno da je Naftna industrija Srbije i AKL, to je Agencija za kontrolu leta, za nju dobro znate da deo naplate ide preko Brisela a deo se plaća i samoj agenciji, isto otpisala dug od nekih približno 17 miliona evra?
To bi bila moja pitanja za vas, a o ostalom ćemo razgovarati kada budemo razgovarali o amandmanima, u raspravi o pojedinostima. Veliko hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Dosta toga ste napomenuli i sigurna sam da ćemo, kada budemo pričali o amandmanima, takođe detaljnije govoriti, ali samo nekoliko stvari, za koje mislim da su značajne.
Kada govorite o velikom detaljisanju zakona, prvo da znamo da su izmene i dopune ovog zakona radili ljudi iz struke i to je ono za šta se ja posebno zalažem, a to je da ljudi koji znaju svoj posao rade na ovakvim stvarima i da imamo zaista jedne kvalitetne izmene i dopune zakona. Prosto, bilo je neophodno da postoje određeni detalji. Da ne govorimo da ćemo mi verovatno kroz ovaj zakon regulisati pitanje čartera o kojima se toliko priča, jer nikada nije bila regulisana ta oblast na pravi način. Znači, hoćemo da imamo detaljan zakon, da ne bi slučajno posle bilo nekakvih nedoumica, kada govorimo o vazdušnom saobraćaju i vazdušnoj politici.
Kada ste pomenuli ovaj upravni odbor, to je nešto što je zanimljivo, zato što mi je potpuno zanimljivo da i vi predlažete državne sekretare, ima dve stvari. Prvo, državni sekretari po zakonu ne mogu da budu članovi upravnog odbora. Ali, ima još jedna, po meni, mnogo važnija stvar. Mi smo predložili da upravo struka bude u upravnom odboru. Državni sekretari dolaze i odlaze sa ministrima.
Neću da komentarišem da li su politički ili nisu politički često imenovani, ali, činjenica je da ne možemo uvek da se oslonimo na sve državne sekretare, da mogu biti članovi upravnog odbora. Ako pustimo da najstručniji ljudi u ovoj vrlo specifičnoj oblasti zaista budu članovi upravnog odbora, onda sam ja sigurna da ćemo dobiti mnogo veći kvalitet, nego što smo imali do sada i da ćemo biti još bolji u tome. Dakle, mi smo tu bili prosto mnogo otvoreniji u odnosu na ovo što vi predlažete.
Da budemo potpuno iskreni, ministar ili državni sekretar je pre svega član Vlade i politička figura. Ne treba nama u vazdušnom saobraćaju politička stabilnost. On ide po svojim pravilima, standardima, mi imamo nezavisno regulatorno telo, nama treba struka koja će da bude u upravnom odboru i da zaista svojim predlozima pomaže da odluke budu kvalitetnije.
Operator vazduhoplova, koji ste pomenuli, jeste definicija koja je preuzeta iz Uredbe Evropske komisije 216. I uopšte, još jednom da ponovim, definicije nisu srpske definicije, to su definicije koje važe svuda u celom svetu, ne samo u Srbiji i EU, nego u bilo kom delu sveta su iste, pa su sada iste i u Srbiji.
Operativno sletanje aviona, kažete da nije u našem budžetu, to je u budžetu Agencije za kontrolu leta, dakle, i te kako će se uraditi, to ćemo imati i hvala što ste pohvalili komercijalni ugovor koji je napravljen na aerodromu u Nišu. Tu bih se zadržala. Ako sam slučajno nešto propustila, kod amandmana ćemo razgovarati.

Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, više puta danas smo čuli da vazdušni saobraćaj zaista jeste taj tip saobraćaja koji je dostigao najviši nivo, kada je u pitanju usaglašenost sa propisima EU i kao što je uvažena ministarka rekla, što se vazdušnog saobraćaja tiče i propisa vezanog za njega, mi smo već u EU.
U vazduhoplovstvu su prisutne stalne promene – promene unapređenja tehnike, promene postupanja sa robom i putnicima, promene postupanja odnosno rada sa opasnim materijama, zato su vrlo česte i neophodne promene zakona.
Osnovni razlog za izmenu i dopunu ovog zakona jeste pre svega usaglašavanje sa standardima i praksom međunarodnog odnosno civilnog vazduhoplovstva, usaglašavanje sa propisima EU, otklanjanje uočenih problema koje je imao Zakon iz 2010. godine i otklanjanje tih problema novim odredbama i detaljnije uređenje određenih oblasti.
Neko kritikuje što je ovoliko detaljno, a ja bih se složila da je ta detaljnost neophodna, upravo zato što će naknadno podzakonska akta preuzeti Direktorat na sebe i ovo će biti jasni okviri za ta podzakonska akta.
Ako uzmemo u obzir da smo prethodne dve sedmice usvojili dva sporazuma vezana za vazdušni saobraćaj, sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i sa Kinom, onda možemo definitivno da kažem da je ovo izuzetno bitna oblast u našoj zemlji.
Ove izmene će obezbediti i efikasnost i veću bezbednost vazdušnog saobraćaja. Većoj efikasnosti će definitivno doprineti upravo ono što smo rekli, da će se donošenje podzakonskih akata spustiti na Direktorat civilnog vazduhoplovstva, odnosno u smislu donošenja propisa, priznavanje sertifikata, donošenje nekih odredbi ograničenja.
U cilju povećanja bezbednosti, osnivaju se dva nova instituta – nacionalni komitet za sigurnost i nacionalni program za sigurnost u vazduhoplovstvu. Dakle, definisana su strožija pravila letenja i pojačane su preventivne mere sistemom prijavljivanja nepravilnosti i zaštita onih koji prijavljuju te nepravilnosti.
Takođe, obezbediće se bolji uslovi i za osobe sa invaliditetom i vodiće se računa, ono što je jako bitno, i o zaštiti životne sredine, na taj način što ukoliko bude prekoračenja, ukoliko dođe do prekoračenja graničnih vrednosti emisija, štetnih gasova ili buke, nadležno ministarstvo će upozoriti i dati predlog, a Direktorat će doneti odluku o ograničenju tog leta.
Zakon je sada jasan, jasno definisan. Znači, podzakonska akta su spuštena na nivo Direktorata, a posebno su značajne izmene vezane za aerodrome. Posebno su značajne za nas, kojima su bitne te izmene, jer i u našim gradovima postoje aerodromi koje bi trebalo oživeti. Dakle, radi se o izmenama vezanim za aerodrome, koje će upravo pomoći otvaranje ovih novih aerodroma i formiranje budućeg javnog preduzeća „Aerodromi Srbije“. Buduće preduzeće „Aerodromi Srbije“ trebalo bi da objedini sve ove aerodrome i da podjednako upravljaju njihovom infrastrukturom i njihovim uslugama.
Ova Vlada i ministarstvo definitivno su se pokazali kao dobri menadžeri u ovoj oblasti. Sve pohvale za to. „Er Srbija“ o kojoj smo slušali do sada, definitivno je potvrda u tom uspehu.
U tom smislu i nas Užičane zanima da li će naš Aerodrom „Ponikva“ biti deo ovog javnog preduzeća „Aerodromi Srbije“? Ovo je aerodrom koji je nekada bio za vojne namene. Prenet je 2011. godine u vlasništvo grada Užica. U oktobru, tačne 5. oktobra otvoren je za civilne letove. Nalazi se samo 18 kilometara od Užica. Istina, infrastruktura do našeg aerodroma nije baš najpovoljnija, ali ukoliko bi on oživeo, verovatno bismo radili i u tom pravcu.
Dakle, 25 kilometara od Zlatibora, 14 kilometara od Tare, upravo je to što pokazuje značaj ovog aerodroma. Površina je velika, 565 hektara. Poletno-sletna staza je dužine 3.100 metara, 45 metara je široka. Nažalost, danas nije u upotrebi u ovoj dužini. Posle bombardovanja rekonstruisano je samo oko 2.212. metara i 30 metara širine i vrlo je karakterističan zbog svoje nadmorske visine od 900 metara. Neki osporavaju, neki kažu da je to povoljno. Naravno, struka kaže poslednju svoju reč.
U toku 2013. godine je izvršeno razminiranje na površini oko poletno-sletne staze, odnosno oko piste u površini od oko 1,2 kvadratnih metara.
Takođe, pre nekoliko dana, možda mesec dana, uređen je i Plan generalne regulacije koji bi trebalo da narednih dana bude usvojen od strane grada Užica i od strane opštine Bajina Bašta jer se ovaj kompleks prostire na ove dve, odnosno grada i opštine i to bi trebalo u narednom periodu da bude usvojeno kako bi se mogli izdavati regularno dozvole.
Takođe, veliku podršku otvaranju i do sada je dao Direktorat civilnog vazduhoplovstva naše Republike Srbije. Nažalost, na aerodrom trenutno mogu samo da slete manji avioni koji imaju 10 do 12 mesta. Tehnički aerodrom može da prihvati i veće avione, ali nemamo opremu da primimo robu i putnike i to je ono u kom smislu bi trebalo ići dalje, ali tu definitivno grad Užice ne može sam. Tako da se nadamo tom osnivanju javnog preduzeća jer smo onda sigurni u vašim rukama i tu jedino imamo šansu.
Još bih samo želela da kažem da u toku 2014. i 2015. godine dobijena su određena sredstva. Dobio je ovaj aerodrom određene donacije u smislu svetlosnih sistema za sletanje i vidljivost noću, donaciju Aerodroma „Nikola Tesla“ i ja se u ime grada Užica zahvaljujem na tome, ogradu u dužini od dva i po kilometra, dostavno vozilo, radio stanice, dva kompjutera sa kompletnom opremom.
Zatim, donacija Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije u novčanom iznosu od 8,8 miliona dinara, koja je trebala da bude i biće upotrebljena za izradu glavnog projekta, za ispitivanje nosivosti poletno-sletne staze i za, naravno, usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih.
Aerodromski kompleks je podeljen na dve zone i to bi bilo nešto poslednje što bih ja želela da istaknem. Prava zona je direktno vezana za poletno-sletnu stazu i za vazdušni saobraćaj. To je 200 do 250 hektara i tu bi trebalo uložiti zaštitnu ogradu, sanaciju preostalih oko 800 metara piste kako bi mogli i veći avioni da sleću i da se izradi putnički terminal.
U tom smislu, investitorima sutra bi možda moglo biti zanimljivo ulaganje i upravljanje ovim delom aerodroma, a možda bi bilo interesantnije i ovaj drugi deo. To je ovaj ostatak gde se može ponuditi ulaganje investitorima. To je 300 do 350 hektara površine koja nije direktno vezana za vazdušni saobraćaj, ali može da obezbedi ostali program koji bi mogao da doprinese razvoj ovog vazdušnog saobraćaja.
Na primer, to bi bilo ulaganje u industriju, koja se oslanja na vazdušni saobraćaj. Kao što smo pominjali, odnosno slušali smo da postoji mogućnost za otvaranje fabrike delova za avione. Ovde bi moglo na ovom prostoru direktno uz pistu da se otvori ovakvo jedno postrojenje, odnosno pogon.
Zatim, ulaganje u neki novi turistički sadržaj, neko novo otvaranje turističkih kompleksa, golf terena, auto-trke. To kod nas još nije zaživelo. Znači, moglo bi da bude kao potencijal. Naravno, i razvoj turizma ovoga kraja, kao što sam već pomenula bliske centre Zlatibor, Tara, Mokra Gora i sve ostalo.
Ono što bi još želela da kažem, pored turističkog razvoja, mi definitivno možemo sa ovim aerodromom dobiti i poljoprivredni razvoj, jer mi smo veliki proizvođači malina i krompira, pa u tom smislu avio-saobraćaj bi mogao da doprinese i bržem transportu ovih proizvoda.
Sigurni smo da Vlada i ovo ministarstvo nadležno neće propustiti šansu da uloži i u ove male aerodrome, jer definitivno se pokazalo da svaki uloženi dinar u ovakve investiciju se višestruko vraća, jer Srbija je definitivno primer tome.
Puno vam se zahvaljujem na svemu što ste učinili za grad Užice i za naše „Ponikve“ i velika podrška novom zakonu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala vama na svemu što ste rekli.
Šta mnogo da dodam oko „Ponikve“, sve ste objasnili. Ali, ono što jeste važno, to je upravo onako kako ste rekli, „Ponikve“ je dobila određenu donaciju od Direktorata upravo da bi obučila kadrove, da bi povećala nivo bezbednosti, što je jako važno za budućnost. Ono što je trenutni problem, kada govorimo o „Ponikvama“, jesu pristupne saobraćajnice. To je važno za svaki aerodrom, pa i za taj. To je ono na čemu treba dalje da radimo.
Pominjali ste, naravno, dve opštine koje su nadležne, s tim što je koordinator i glavna opština, odnosno grad koji će na tome raditi, pre svega Užice. Ono što je još važno, to je da će Užice, odnosno da će Aerodrom „Ponikve“ svakako biti deo Privrednog društva „Aerodromi Srbije“ i to će omogućiti. A zašto sve to radimo? Upravo da bi pokušali da razvijemo što više turizam.
Tako da, hvala vam što ste to primetili i što ste o tome pričali, a ove izmene i dopune zakona upravo treba da nam pomognu da mali aerodromi, sa manje troškova mogu u stvari da funkcionišu. Hvala vam još jednom.

Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Reč ima šef poslaničke grupe DS, narodni poslanik Borislav Stefanović.
Izvolite, gospodine Stefanoviću.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospođo potpredsednice Vlade, uvažene kolege, zakon o kojem danas raspravljamo jeste zakon koji se u velikoj meri oslanja na regulative EU i deo je našeg ukupnog zakonskog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU. Samim tim predstavlja i jedan civilizacijski, pravni i društveni iskorak koji naša Republika preduzima u našem procesu uključenja u EU u nekoj budućnosti.
U svakom slučaju, taj deo i taj segment koji se odnosi na stručnu obradu ovoga predloga zakona koji smo pogledali zaista je urađen na jedna dobar način, zato što se vidi da su ljudi iz struke zaista pisali i tu zaista, ponovo kažem, postoji veliki broj odredbi koji vrlo detaljno regulišu ovu oblast. Naravno da tu ima i određenih, po nama, nedostataka na koje ću ja pokušati kratko da ukažem.
Prvi nedostatak, po nama, je u tome što suštinski mi mnoge zakone usvajamo koji jesu u skladu sa tekovinama EU, a u praksi se ne primenjuju. Nikada do sada nismo imali neki sveobuhvatni izveštaj Vlade da čujemo kako taj proces ide u Republici Srbiji.
Takođe, ono što smo odmah primetili, a i druge kolege su o tome govorile, da su ove kaznene odredbe u samom zakonu jako male, često uvredljive i rekao bih potpuno nerealne, a pogotovo za ljude koji su avio prevoznici. Dakle, ovako male kaznene odredbe i ove kazne od nekoliko desetina hiljada dinara su, nadam se, ministarka, da se slažete, zaista neadekvatne.
Čak, što sam čuo, neki ljudi se šale ovde, i što ima veze sa vašim resorom, mada ne mislim da ste vi direktno odgovorni za sve to, odmah da se ogradim, da su nam pruge i putevi toliko loši, da nam preostaje samo vazdušni saobraćaj. Da bi došli do tog vazdušnog saobraćaja, moramo nešto reći i oko naših aerodroma, o kojima su do sada neke kolege ovde vrlo nadahnuto govorile, naravno, u formi futura i u formi – uradićemo, biće gotovo, završićemo, što jeste moj predlog da uđe kao ustavna odredba u buduće promene Ustava, vezano za vašu vlast, jer osim rečenica koje počinju sa: „uradićemo“, „napravićemo“, „završićemo“, vi nikakvog drugog rezultata, na žalost građana Srbije, nemate.
Tako da, sva ta priča i hvalospevi o „Er Srbiji“, koja jeste povećala broj putnika, jeste povećala broj destinacija i jeste kompanija koja uspešno posluje, to su činjenice, to stavljam sa strane i to neće biti predmet moje kritike, ali svakako će biti predmet kritike to da mi pored aerodroma Beograda imamo tri potencijalna aerodroma u centralnoj Srbiji koji suštinski nijedan nije u funkciji. Niko od njih ne obavlja poslove kako je to prvobitno bilo planirano. Neki od tih projekata su početi davno, devedesetih, osamdesetih, sedamdesetih godina, a neki su početi 2008/2009. godine, poput Aerodroma „Ponikve“, tj. Aerodroma „Morava“, da budem precizan. Međutim, tu se i dalje ništa ne dešava.
Mislim da nije korektno reći da ste vi počeli taj projekat, pa ćete ga i završiti. Ponovo taj futur – vi ćete to završiti. Međutim, za ove tri godine, koliko ste na vlasti, tu se malo šta uradilo. Štaviše, mnogi od tih projekata su zaustavljeni. Za neke od tih aerodroma su i donacije koje smo dobili vraćene. Dakle, to je istina.
Što se tiče „Er Srbije“, to je posebna priča kojom će se jednog dana neku u budućnosti baviti, kada se svi ugovori otkriju koje ste zaključivali kao vlast, kada se vidi šta se sve krije iza tog divnog pokrivača koji se zove krovni sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ono što se već sada zna, to je to da „Er Srbija“ ne plaća u punom iznosu ni aerodromske takse, ni gorivo, da imaju potpuno subvencionisane cene na 50%, da su zbog toga favorizovani na tom tržištu i da je to razlog zašto ostvaruju prihod. Takođe je i jedan od jako značajnih razloga da su građani Srbije platili dugove JAT-a i da mi pokrivamo svake godine iz budžetskih izdvajanja ono što oni naprave u negativnom saldu. To su činjenice. Ko je tome kriv, zašto je to tako, videće se jednog dana.
Dakle, pre nego što krenete da pričate o hiljadama putnika, odgovorite nam na ovo. Ne vi lično, ministarka, nego ovi, ne znam dal su sa vaše strane ili nisu, to sad nije jasno.
Ono što me je jako zaintrigiralo odmah na početku u članu 4, moram da kažem, može se čak reći u jednoj poluozbiljnoj formi. Dakle, u članu 4. se kaže – naziv člana i član 13. se menjaju i glase: „Zabranjene, uslovno zabranjene i opasne zone“. To su zabranjene zone leta i, poštovani građani i poštovani narodni poslanici, mislim da bi ovde bilo korektno da se stvari malo više definišu u jednom delu Republike Srbije koji se odnosi na deo Šumadije koji se zove Bajčetina. Znači, mislim da ste ovde morali i dužni bili predsedniku da ovu stvar malo detaljnije regulišete, oko zabranjenih ili opasnih zona leta, a znamo da Bajčetina to jeste. Mogli ste to zakonski sada preciznije da postavite, a ne da o tome odlučuju Direktorat i ostala tela.
Član 133. - aerodromske naknade su oslobođeni domaći i državni vazduhoplovi na letovima posebne namene i operator aerodroma određuje visinu aerodromske naknade na način kojim se neće diskriminisati pojedini korisnici aerodroma. Namerno sam pročitao član 133. kao pisanu potvrdu onoga što nažalost nemamo u praksi, baš po pitanju „Er Srbije“ kao prevoznika. Po pitanju „Vizera“, to znamo kako se završilo. Onaj bivši direktor je pravio sa njima dogovor. Ministarka, mislim da vam je jedan od mojih kolega upravo o tome pričao, neću da se ponavljam. Čovek je dao mogućnost za smanjenje taksi i čovek otišao u zatvor, a ovde vidite da može. To je nekonzistentnost, broj 28.
Član 53. i član 189. menja se i glasi – zdravstvena sposobnost vazduhoplovnog osoblja iz člana 188. stav 1. utvrđuje se zdravstvenim pregledima koje obavljaju lekari iz zdravstvene ustanove, to je u redu, ovlašćeni lekari i ovlašćene zdravstvene ustanove obavljaju zdravstvene preglede, vrše ocenu zdravstvene sposobnosti i izdaju lekarska uverenja pod uslovima koje propisuje Direktorat.
Sad, znajući da imamo i da smo imali nedavno tu nesreću, ne mi, nego uopšte ceo svet na Alpima, i da se tu došlo do toga da taj čovek nije imao adekvatno zdravstveno uverenje, tj. da je doneo neko uverenje i da cela Evropa sada kroz svoje regulative tu stvar precizira, neću da kažem zaoštrava, nego precizira, mislim da možda u članu 53. ovog Predloga je možda ministarka bilo potrebno staviti da Direktorat nema baš ovlašćenje da samostalno kroz svoje pravilnike, ili kako već, određuje tu stvar, nego da piše u zakonu šta konkretno na zdravstvenom pregledu mora da se prođe u okviru zdravstvene ustanove. To je predlog, ne morate da se složite.
Ova formulacija kako stoji je u redu po meni, samo smatram da je treba dopuniti pa reći – šta će u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi, Zdravstvenom vazduhoplovnom centru osoba po pitanju, dakle, članovi osoblja morati da završe kao pregled na pozitivan način. Rokovi postoje, sve postoji i nemam ništa protiv, samo mislim da, neću da koristim reč trend, ali u senci nedavnih užasnih događaja na nebu iznad Evrope mislim da bi ova stvar bila veoma korisna.
Sada, ono što mi se takođe ne sviđa, to je za postupanje po zahtevu za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti plaća se taksa Direktoratu. Mislim da je to nepotrebno, ne razumem zašto mora da se plaća taksa Direktoratu koji, inače, dobra sredstva prihoduje. To građani znaju, ako ništa po platama ljudi koji su tamo.
Član 199a - trajanje smena u toku radnog dana, trajanje neprekidnog rada i dužina dnevnog odmora kontrolora letenja određuje se propisom Direktorata. Takođe, razumem sve, razumem kakva je praksa bila do sada, ali baš zato smatram da je to trebalo da se precizira u samom zakonskom tekstu. To je što se tiče toga.
Naravno, neću više uzurpirati vreme. Zamoliću ministarku ako može da odgovori na neka od ovih pitanja i predloge koje smo u tom smislu dali, naravno, sa željom da Srbija bude, ne samo regionalni lider u transportu robe i putnika, da Srbija ne bude samo regionalni, već evropski lider u avio saobraćaju i da Srbija kroz ovaj Predlog zakona pokuša da izbegne situaciju koja se kroz tekst zakona nameće, plašim se, a to je da se teret, tj. prtljag tranzitnih putnika na slabiji način kontroliše, kako je sada predviđeno, u odnosu na ono kako je bilo ranije. Možda sam ja laik, u stvari ne možda, nego jesam, ali smatram da bi bilo korektno to da objasnite, jer ovo ide direktno na ruku „Etihadu“, tj. njima, zato što žele preko Surčina, kao što i rade, da mahom vrše tranzitni saobraćaj za aerodrome u zapadnoj Evropi. Hvala.