Hvala gospodine potpredsedniče.
Vratiću se na temu. Mi imamo autentično tumačenje jednog člana Zakona o visokom obrazovanju koji kaže da dekan može da bude samo dva mandata. Mislim da je to dobro rešenje i SDP će prihvatiti ovo rešenje sa zadovoljstvom. Zašto? Dekan visokoškolske ustanove je samo prvi među jednakima. Njegov osnovni zadatak je da organizuje nastavno-naučni rad. Dekan nije, kao što neki sada shvataju i prihvataju da je obrazovanje samo profit, da treba donositi novac, dekan je čovek koji mora da vodi računa pre svega o činjenici kako da organizuje nastavno-naučni proces na fakultetu, odnosno na visokoškolskoj ustanovi koju vodi.
Obzirom da imamo najkvalitetnije ljude na fakultetima i u visokom obrazovanju, mislim da će ovo dati mogućnost da imamo veću pokretljivost, da imamo više ljudi koji će moći da iskažu svoje sposobnosti. Zato je ovo dobro tumačenje i mislim da će akademska javnost ovo tumačenje u potpunosti podržati.
Želeo bih da kažem još nekoliko stvari. U ovoj Skupštini, kada se govori o visokom obrazovanju, često se vrši banalizovanje. Naime, često se želi staviti nekim rečima, neistinama i poluistinama, da je naše visoko obrazovanje u jednoj veoma teškoj situaciji, da je potpuno ispolitizovano i da tu nema nikakve nauke, a da se diplome samo prodaju. Nije tačno.
Oni koji rade na državnim fakultetima to veoma dobro znaju, da su ljudi koji rade na visokoškolskim ustanovama časni ljudi, naučnici koji znaju svoj posao, koji su do svojih diploma stigli na način koji je najkvalitetniji, koji je najbolji. Naše visoko obrazovanje u evropskim razmerama bilo je u ranijem periodu na vrlo visokom nivou. To svi znamo kada smo išli na međunarodne konferencije, kada sa svojim kolegama razgovaramo. Oni su tačno govorili da smo mi zaista dobro obrazovani.
Ovde se vrlo često govori o jednoj visokoškolskoj ustanovi koja se zove Fakultet političkih nauka. Radi se o ustanovi gde radi veoma mnogo, mislim tri –četiri hiljade zaposlenih, ne znam tačan broj, ali znam ih veoma mnogo, i veoma veliki broj studenata. Radi se o jednom najkvalitetnijem fakultetu, odnosno nizu fakulteta koji školuju zaista vrlo kvalitetan kadar. Neće niko ovde da kaže da taj fakultet proizvodi, odnosno daje najbolje informatičare, da stvara naučne parkove, da mi tu imamo 2.500 ljudi koji rade na informatici, čiji je izvoz softvera veći nego što je izvoz maline u Srbiji. Hajmo jednu ustanovu gde rade hiljade ljudi, vrlo kvalitetnih naučnika, koji znaju svoj posao, hajmo reći da takvi fakulteti nama trebaju, takve ustanove nama trebaju. Treba tu da ulažemo pare. Mi govorimo o znanju, o kvalitetu znanja i umesto da to činimo, mi sve banalizujemo i često svi poslanici, i pozicije i opozicije, kada govore o visokom obrazovanju često koriste reči sa kojima se zaista ne zaslužuje da govori. Govorim u ime svih onih ljudi koji rade na fakultetima, za koje znam i sa kojima sam radio, koji su zaista vrlo kvalitetni i koji znaju svoj posao.
Počeo sam o Fakultetu tehničkih nauka. To je čitav niz fakulteta, čitav niz ljudi koji rade od građevine, arhitekture, do informatike, mašinstva, elektrotehnike i srodnih zanimanja. Umesto da to podstičemo, da nam to sutra bude univerzitet i nešto što će biti ponos ove zemlje, mi banalizujemo stvari, iznosimo neistine i poluistine. Odmah ću reći, bilo je reči ovde o dekanu Radetu Doroslovačkom. Ja nisam njegov advokat, jesam prijatelj, ali vrlo dobro znam njegov naučni uspeh i znam šta je u svom životu uradio. Završio je matematiku, magistrirao, doktorirao i vrlo je kompetentan i ima vrlo veliki naučni i stručni dignitet iz matematike. Taj isti čovek je završio i Mašinski fakultet vrlo regularno i sve ovo što se iznosi, to je samo jedna poluistina gde je bila jedna greška i taj čovek je, vrlo kompetentno ovde izjavljujem, završio i Mašinski fakultet. No, ja govorim o ovom delu koji se zove Prirodno-matematički fakultet, koji je zaista izvanredno završio i sa velikim naučnim i stručnim dignitetom.
Ovde je bilo govora šta se sve tu dešavalo. Ja neću da ulazim u te stvari. Bilo je govora o nekoj naučnici koja je …

Molim vas, gospodine Mijatoviću, nemojte kao gospođica Jerkov, vratite se na temu.

Vrlo brzo ću se vratiti na temu, samo da završim, pošto je ovde bilo o fakultetu, a mene pojedinci ne zanimaju. Mene zanima ustanova, a ta ustanova na Univerzitetu u Novom Sadu zaista je vrlo visokog fakulteta. Ako je greška nekog čoveka, a neću ga imenovati, samo zato što je simpatizer ili član neke političke stranke, to ovde u Skupštine ne možemo govoriti. To možemo govoriti samo na partijskim skupovima, kada razgovaramo politički. Ovo je vrhovni zakonodavni dom i ovde smo dužni i obavezni da govorimo istine i samo istine, a ne poluistine i ne da blatimo ljude, ne da blatimo ustanove i čitave oblasti. To je naša obaveza i zato nas je narod bio i zbog toga mi ovde sedimo. Zbog toga moramo afirmisati sve ono što je dobro, bez obzira da li to pripadalo jednoj političkoj opciji ili drugoj političkoj opciji. Treba afirmisati što Srbiji donosi kvalitet, što Srbiju promoviše u Evropi, a to je upravo visoko obrazovanje i kao deo tog visokog obrazovanja je Fakultet tehnički nauka u Novom Sadu.
Zato vas molim, u ime svih zaposlenih na tom fakultetu, mojih kolega i prijatelja, da ne iznosimo neistine i poluistine ni o ustanovi, a isto tako ni o pojedincima, pogotovo što nemamo konkretnih podataka koji su ovde iznošeni. Hvala vam.

Zahvaljujem se, gospodine Mijatoviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SNS svakako izražavam podršku predlogu da se donese autentično tumačenje na član 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, o kom razgovaramo danas. Zahvaljujem kolega iz Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i za efikasnu obradu ove inicijative, ali i za više nego kvalitetno sačinjen predlog. Ovome se pridružujem još jednom i ovog puta koristim priliku da to uradim lično kao potpisnik inicijative da se ova procedura sprovede.
Dakle, zahvaljujem kolega iz nadležnog skupštinskog odbora što je inicijativa zaista obrađena na kvalitetan način i na vreme. U tom smislu moram da se začudim jer je bilo danas nekih pitanja od strane nekoga u ovoj sali, više nije ni važno koga, da li je urađeno nešto brzo ili nije brzo. Dakle, ako onaj koji je inicirao ovaj postupak nema apsolutno ništa protiv postignute dinamike, ne vidim što bi se u njegovo ime žalio neko drugi. Ali, dobro, o tom potom, na temu šta smo sve čuli danas.
Još jednom, reč je o predlogu da se donese autentično tumačenje kako bi se crno na belo razlučilo da li organ poslovođenja visokoškolske ustanove ima pravo na ukupno dva mandata, kako stoji u zakonu, u članu 54. u stavu 1, ili je možda drugačije, za šta se izgleda nije do kraja moglo naći razumevanja u praksi. Na šta mislimo čuli smo na samom početku u obrazloženju ovog predloga, ali još jednom – misli se na to da se u praksi dešavalo, i to ne mali broj puta, da se organi poslovođenja na visokoškolskim ustanovama biraju u trećem, četvrtom, pa čak i u većem broju mandata. Razlozi za to i opravdanja koja su se pri tom čula bila su zaista razna, upotrebiću izraz vrlo maštovita.
Najčešći je bio slučaj da su se pozivali prilikom kandidatura na promenu zakona. Dakle, kada se promeni makar jedno slovo, bilo koji deo zakona koji propisuje ovu materiju, kaže se – aha, novi zakon, dakle, resetujemo broj mandata i broji se ispočetka, sve ispočetka. Drugi slučaj koji se najčešće sretao u praksi je tumačenje da zakon kaže – dva puta može mandat vezano, odnosno sukscesivno, pa ako se napravi pauza, onda može opet, što naravno ne stoji u zakonu i naravno da nije intencija sa kojom je ovo rešenje pisano. Bilo je tu i raznih drugih primera iz sfere onoga što se može čak nazvati i komičnim. Mislim da je kolega Jovanović upotrebio reči – pravni nosensi su u pitanju. Da se promeni ime visokoškolske ustanove, pa da se onda kaže – ovo su sada mandati organa poslovođenja na potpuno drugoj ustanovi, ili se promeni lično ime čoveka koji se nalazi u poziciji da se kandiduje treći, četvrti ili koji već put. Svakako, slažem se, ni jedno ni drugo ne znači da je promenom imena reč o novoj instituciji, niti o novoj osobi. Međutim, i to se u praksi dešavalo.
Dokazi da je to tako. Dokazi, dame i gospodo narodni poslanici, nalaze se svuda oko nas. Ja ću se pozvati na jedan novinski natpis iz februara ove godine, otprilike baš iz onog perioda kada je ova inicijativa stigla u Narodnu skupštinu, gde se priča o ovom problemu, o različitim slučajevima koji se sreću u praksi i gde reči jednog dekana fakulteta koji pripada Beogradskom univerzitetu bivaju navedene kao citat: „Ne, mi mislimo da nije u pravu onaj ko shvata zakon tako doslovno da je reč o dva mandata ukupno. Ne, mi mislimo da nije u pravu ministarstvo kada nam sugeriše da to mora tako da se razume, mi smatramo da je to drugačije.“ Gde ćete bolji dokaz od toga da mi imamo praktičan problem, crno na belo. Ljudi tvrde da ima prostora za kreativno tumačenje i neko alternativno razumevanje.
Kad smo kod toga, nadovezao bih se na reči uvaženih kolega koji su diskutovali o ovom pitanju danas i svakako zahvalio svima koji su izrazili podršku predlogu da se ovo autentično tumačenje donese na način kako je to predložio nadležni odbor.
Međutim, moram da izvršim jednu korekciju sa svoje strane, da intervenišem, čisto da bi smo sprečili da se ogrešimo o bilo koga. Konkretno mislim na mogućnost da se ogrešimo o Ministarstvo. Nije, dakle, nikakv greh Ministarstva u ovom slučaju. Sve što se može nazvati grehom pada isključivo na teret onoga koji je zbog sopstvenog interesa da se bavi kreativnim tumačenjem posezao za tim. Ministarstvo je ukazivalo na ovaj problem još mesec dana pre ovog novinskog napisa o kom sam sada govorio. U januaru mesecu Ministarstvo je uputilo dopis visokoškolskim ustanovama i reklo – ljudi, molim vas, obratite pažnju, praksa nam nije dobra, u Zakonu stoji drugačije.
Upravo kao odgovor na takav apel, dopis Ministarstva, dobili smo ove reči koje sam malopre naveo. Uz njih još dodatno, citiram, kaže dekan jednog fakulteta, ozbiljnog fakulteta pri Beogradskom univerzitetu: „Nijedan ministar nije pravno lice da tumači zakon, zna se ko to tumači, valjda to radi Zakonodavni odbor pri Skupštini i ne može ministar nama da sugeriše kako ćemo mi to da razumemo“.
Kada ovo kaže neko ko je dekan fakulteta, šta je onda logična reakcija? U redu, hajde onda onaj ko je vlastan da da autentično tumačenje da im odagna sve eventualno prisutne nedoumice. Mi to, dame i gospodo narodni poslanici, upravo i radimo.
Dakle, još jednom, problema koji su prisutni u praksi. Dakle, ne obrazlažemo mi šta je Ministarstvo želelo ili nije želelo da kaže. Mi se bavimo zaštitom zakona. Ova podrška koju iskazujem predlogu, ispred SNS, samo je i isključivo posledica principijelnog stava, da se zaštiti zakon, da se zaštiti princip vladavine prava, ono što bi trebalo svima nama da bude važno. Pod rizikom da koristim previše teške reči, da bude svetinja, ako hoćemo da imamo ozbiljno uređen sistem i ono što zaslužuje da se naziva državom, da se zaštiti princip, da se zaštiti zakon i da se zaštiti vladavina prava.
Kada o tome govorimo, svakako postoji interes da se sa jedne strane reše svi problemi iz prakse, pa videli ste već kako kreativna tumačenja su bila u prilici da se pronađu, ono što je, mislim, Paskal jednom opisao metaforom - sa one strane Pirineja što je uobičajeno, to je ovamo potpuno neprihvatljivo. Dakle, to u uređenom sistemu tako ne može i to je više nego jasno. Mislim da se oko toga razumemo svi.
Gde nailazimo na nerazumevanje, to je izgleda problem sa kojim ćemo mi morati da se borimo verovatno još dugo vremena u ovoj sali. Bog zna koliko će vremena da protekne dok ga, nadam se, jednom ne rešimo na način kako dolikuje, a to je da se opet po ovakvim pitanjima radi - šta? Plasira jeftina dnevna politika, omalovažavaju politički neistomišljenici, po ovakvim pitanjima, opet. Zašto zaboga i dokle zaboga? Dakle, mi možemo o jednoj stvari, koja je više nego jasna, da diskutujemo ceo dan i da ne bude ni najmanjeg problema, dok reč u sali ne dođe do predstavnika određene poslaničke grupe. Jel vam to govori nešto? Izvlačimo li kakve zaključke? Zašto mi imamo takvu praksu konstantno? Šta se to, zaboga, dogodilo danas ponovo?
Dakle, sugerisano je ovde, pazite sada, da je ovo predlog koji se daje iz nekih ličnih interesa, da je ovo predlog koji je usmeren ka nekim pojedinačnim slučajevima, da nema previše razloga da se uopšte donese ovakvo tumačenje itd. Pritom, onaj koji izgovori ovakve reči bude jedini, ali pazite, jedini u sali danas, koji je ovo pitanje personalizovao. Dakle, dok se mi bavimo zaštitom principa i zakona, jedini ko ovo svede na nivo nekog ličnog obračuna, odnosno apostrofiranja određenog lica bude onaj koji će nama zameriti da se bavimo pojedinačnim slučajevima, nonses potpuni.
Da ne bude da ima bilo kakve veze s tim da li je ovaj ili onaj čovek bio učesnik na nekom mitingu ili govorio, obratite pažnju, dame i gospodo, na sledeću činjenicu. Nama je danas ovde stavljeno na teret, uz pokušaj jedne potpuno lične diskvalifikacije, što je apsolutno neprimeren pristup, da se mi bavimo, da kažem, neodgovarajućim pristupom zbog toga što je, potpuno van teme, nekada po pitanju nekog drugog slučaja u ovoj Narodnoj skupštini, zamislite, većina narodnih poslanika glasala za određeno lice.
Sada moram da podsetim, ako žele da raspravljamo o ovome danas ili bilo kada, uvažene kolege da pronađu stenogram ili da pogledaju snimak pa da kažu sami da li sam tada ja, govoreći ispred SNS, izgovorio bukvalno reči: „Ne pozivam da se glasa za to lice, kako god se zvalo, ni za ono drugo koje je bilo kontra predlog. Pozivam narodne poslanike da glasaju kako sami misle da je ispravno.“ Pa jel onda pošteno, jel korektno, je li ljudski da nam se stavlja na teret nešto što apsolutno ne stoji? A ima li to bilo kakve veze sa korektnim i poštenim od strane onih kojima je očigledno bitno samo da se što bolje isvađaju? Možda je ovo sad pitanje koje postavljam više sebi. Ne očekujem da ću da dobijem odgovarajući sluh i razumevanje s druge strane.
Dalje, da li je nekog izabrala SNS ili Narodna skupština, to je već pitanje razumevanja koncepta kako ovo mesto funkcioniše. Slažem se sa uvaženim kolegom Mijatovićem da mi hronično patimo od nekog banalizovanja i priča koje uopšte nisu za Narodnu skupštinu Republike Srbije, već su pre svega za partijske skupove. Bojim se, nećemo moći da napravimo kvalitativni iskorak u odnosu na ono što se nazivalo lošom praksom u političkom životu Srbije, sve dok postoje oni koji apsolutno ne razumeju da takva vrsta pristupa, hronična potreba da se obračunavamo ne donosi ništa dobro, da nećemo biti ni uređenije društvo, ni stabilniji sistem, niti ćemo biti bolji ljudi. Naprotiv, dok budemo konstantno imali potrebu da se međusobno obračunavamo, svađamo, jedni drugima nešto prebacujemo, samo zato da se pokaže da, eto, neka politička snaga nije dobra, bez obzira da li je pitanje bilo u vezi sa tim ili ne.
Dakle, ako ćemo da se bavimo zaštitom prava, ako ćemo da se bavimo zaštitom zakona, što je, podsećam još jednom, glavni interes nas koji podržavamo predlog da se donose ovako autentično tumačenje i koji smo i inicirali da se ovo danas na dnevnom redu nađe, možemo da se ponašamo samo na jedan način, da zakon tretiramo onako kako zaslužuje, da se prema njemu zaista odnosimo kao prema onome što čini duh i um razboritog čoveka i merilo pravde i nepravde, kao što je rekao Ciceron.
Pozivam one koji verovatno zbog tereta koji im donosi sopstvena politička praksa da se ne odnose prema zakonima kao prema svetinji, već da ih sami tumače i primenjuju kreativno shodno partikularnim interesima, bilo strogo ličnim ili političkim, sopstvenim ili stranke kojoj pripadaju, dakle, da ipak korigujemo percepciju, da uozbiljimo odnos i da, kada su na dnevnom redu pitanja kao što je ovo danas, postignemo saglasnost, da dovedemo ovo do kraja onako kako dolikuje i na kraju da glasamo, kako je zapravo jedino i logično. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Gospodine Stojadinoviću, vi ste se javili. Po kom osnovu?
(Ninoslav Stojadinović, s mesta: Samo bih par rečenica. Nisam shvatio.)
Ne možete tako, gospodine, vi ste potpredsednik, vrlo dobro znate Poslovnik, da nemate mogućnost, ako mislite da vas neko nije razumeo.
(Ninoslav Stojadinović, s mesta: Znam Poslovnik, ali kasnije će to doći…)
Veoma pažljivo sam slušao gospodina Orlića. Ne dozvoljava mi da ima iko pravo posle tog izlaganja.
(Ninoslav Stojadinović, s mesta: Dobro. Uvažavam da ste pažljivo slušali. Verovatno kad se nešto o ministarstvu radi…)
Reč ima, prema prijavama za reč o pretresu o predlogu akata iz 2. tačke dnevnog reda, narodni poslanik Marko Atlagić.
Neka se pripremi narodni poslanik Nebojša Petrović.
Izvolite, gospodine Atlagiću.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas materija iz visokog obrazovanja. To je tema vezano za rektore univerziteta, dekane fakulteta i direktore viših i visokih strukovnih škola.
Visoko obrazovanje u Srbiji, dame i gospodo spada u red sektora koji su u tranziciji doživeli najveće poremećaje, tako da je čitav obrazovno-vaspitni sistem od jednog evropsko prestižnog nivoa potonuo, nažalost u poslednjih 10 godina u najveću krizu u čitavoj istoriji ove strateške delatnosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, znanje, vaspitanje i obrazovanje svih građana su pretpostavke demokratije, oni je jačaju, a neznanje pogoduje diktaturi. Zato mnoge vlade u Evropi, a i čitavom svetu, u svojim programima daju obrazovanju i vaspitanju značajno mesto prilikom izbora pojedinih Vlada pojedinih zemalja.
Naše predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić je dao značajno mesto vaspitanju i obrazovanju u ekspozeu kojeg je podneo nama narodnim poslanicima 27. aprila, gospodnje 2014. godine. Poštovane dame i gospodo, posvetio je naš premijer četiri strane teksta u svom ekspozeu ovoj važnoj i strateškoj delatnosti, više nego što su pojedini bivši premijeri posvetili čitavim ekspozeima.
Moram da kažem, dame i gospodo, poslednjih 10 godina, odnosno bivši režim čitav sistem vaspitanja i obrazovanja doveo je u veoma tešku situaciju u jedno teško stanje koje karakteriše etatizacija sistema vaspitanja i obrazovanja, politizacija tog istog sistema, birokratizacija o kojoj danas govorimo, baš o dekanima i rektorima, antipedagogizacija koja je izuzetno bitna, jer za posledicu antipedagogizacije imamo nasilje i u porodicama, ovih dana smo imali i tako dalje, jer smo vaspitanje izbacili iz vaspitno-obrazovnog sistema, komercijalizacija, sorošizacija, kvazi reformatorstvo, testomanija, neefikasnog čitavog sistema i, dame i gospodo, loši udžbenici u kome cveta kriminal i korupcija.
Dubina ponora vaspitno-obrazovnog sistema posebno visokog obrazovanja koji nas je doveo, da kažem, bivši režim, traži mobilne i stručne timove, kako u Ministarstvu prosvete, posebno u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, tako i na fakultetima, posebno na katedrama za pedagogiju, jer oni su zaduženi za temeljnu viziju obrazovnog sistema, to upravo čini i naše Ministarstvo ovih dana.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ako ovim putem ne krenemo čekaju nas nova lutanja, čekaju nas nova posrtanja, gubljenje vremena i šansi i novi porazi na ispitu, ali ovog puta bez popravnog. Zbog toga prosvetni radnici, dekani, rektori, pa i direktori škola, da odemo malo i u srednje obrazovanje, trebaju više biti prisutni u medijima, oni su danas maćehinskom i uniženom položaju u medijima, a medijski šund i praznoslovlje raznih neznalica vrše nasilje nad gledalištem. Mediji su deformisani, deformisali su svoju funkciju u kulturnom i pedagoškom polju. Zdravlje naše dece i studenata su pri dnu prioriteta medija, a nasilje i huliganstva su na višem nivou.
Isto tako način izbora dekana i rektora i direktora strukovnih škola, visokih škola trebaju se zakonski menjati. O tome dame i gospodo kao narodni poslanici danas trebamo progovoriti, pa ne bi onda dolazilo tumačenje člana 54. Zakona o visokom obrazovanju.
Mora se osigurati veći uticaj države na izbor dekana nego što je to bio slučaj do sada. To trebamo učiniti, jer neki dekani fakulteta i rektori, počesto su korumpirani, zaista korumpirani. To dokazuje i činjenica da su pojedini hteli mimo zakona treći mandat, zbog čega je posledica donošenja tumačenje Zakona člana 54. o visokom obrazovanju. Čak su senati pojedinih univerziteta donosili nedavno o tome odluke, što je delovalo šokantno među, ne samo univerzitetske profesore, nego široku društvenu javnost.
Međutim, moram da kažem da nije istina što su moji prethodnici govorili iz opozicionih klupa, upravo Ministarstvo prosvete, na čelu sa gospodinom Verbićem je bilo na visini svog zadataka, pa je pre ovog tumačenja izdalo i pre izbora, povodom toga izdalo tumačenje upravo onako kako ćemo mi danas i sutra u Narodno skupštini Republike Srbije, jer smo videli iskustva prethodnih 10 godina šta se dešavalo, ja ću pokušati to zaista primerima i pokazati.
Da su i koliko su pojedini dekani korumpirani, a i pojedinci, čak usudio bih se reći u bivšim ministarstvima prosvete, pokazuje i činjenica da su otvorili mimo zakona, a to znači mimo akreditacije, verovali ili ne, ovo su izveštaji inspekcije, 100 tzv. isturenih odeljenja matičnih fakulteta. Evo, to je posledica zašto mi govorimo o dva, tri, četiri mandata. Svi bivši ministri prosvete, sva četiri prosvetna inspektora morali su, a nisu snosili odgovornost, zbog ova 104 odeljenja i zbog toga danas u ovoj Narodnoj skupštini trebamo govoriti o dva, tri ili četiri, pet mandata.
Isti ti dekani dozvolili su pojedinim profesorima obavljanje u isto vreme dve profesure sa punim radnim i penzionim stažom, što je nezabeleženo u istoriji prosvete i pedagoških ideja, po mojoj proceni negde oko 400, 500 je takvih. Imam jedan takav sličan primer u ruci, gde je trebao biti izbran direktor jednog instituta koji je u isto vreme obavljao puno radno mesto u drugoj susednoj republici. Upravo, gospodin ministar Verbić mu nije dao saglasnost i sprečio je ovaj izbor. Mogao bih vam mnogo primera takvih naći u zadnjih desete godina.
Ima profesora koji su izvodili nastavu, a dekani im dozvoljavali, rektori, na četiri, pet, šest, sedam i deset fakulteta, a jedan je na 24, imam papire na 24 fakulteta. Isti ovaj koji je u dve države izvodio je 18 predmeta u susednoj državi na Fakultetu političkih nauka. Eto, dame i gospodo zbog čega je bitan ovaj zakon. Ima jedan dekan koji je bio 20 godina dekan iako su svi zakoni, kako kolega Martinović reče i od 2002. godine, a čak i oni pre 2002. godine ograničeni bili mandat.

Gospodine Atlagiću, molim vas, nemojte da govorimo o pojedinačnim slučajevima. Molim vas, vratite se na temu. Uz dužno poštovanje, isto važi i za vas kao i za prethodne govornike. Molim vas, vratite se.

  Uz dužno poštovanje, molim vas, da li mogu da kažem. Ako mi dozvoljavate da obrazložim, ako ne ja ću prekinuti.
Gospodine potpredsedniče Skupštine ovde je reč o izboru dekana i rektora, a to su pojedinci, nije valjda na odmet da govorimo i o pojedinačnim slučajevima ako su u pitanju dekani i deformacije koje se dešavaju. Upravo i donosimo tumačenje zakona zbog deformacija koje se u praksi dešavaju. Ako vi smatrate da ne treba, ja neću.

Gospodine Atlagiću, mi nemamo ovde izbor pojedinačnih kandidata i nemojte da govorimo o pojedinačnim slučajevima. Možete da navedete neki primer, ali nemojte da pominjemo pojedinačne slučajeve dekana, jer onda ovo nema nikakvog smisla.