Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz ministarstva, pre svega vas molim gospodine Bečiću da ne interpretirate nešto što ja govorim, a naročito da ne saopštavate da sam rekao nešto što nisam ja rekao, gospodine Bečiću. Molim vas da to ne radite kao predsedavajući. Vaša je obaveza da držeći se člana 108. Poslovnika da se starate o redu na sednici, a to znači da ne unosite neke netačne informacije, svoje interpretacije osim kada govorite i učestvujete u raspravi povodom tačke dnevnog reda.
Druga stvar, poštovana gospodo, u ovoj sali doma Narodne skupštine ja ne aplaudiram poštovana gospodo. Potrebno je nešto strašno važno, veliko i časno da se desi, nešto toliko vrhunsko da bi se aplaudiralo, ja mislim u ovoj sali, jer velika sala doma Narodne skupštine, poštovana gospodo, nije sala za mitinge niti je to sala za mitingovanje bilo koje stranke, bilo koje grupe ljudi. Ovo je sala u kojoj mi treba da raspravljamo o tome kako da predloge zakona o kojima raspravljamo učinimo najboljim mogućim, poštovana gospodo. Kada se možda obezbedi saglasnost, opšta o toj stvari, e onda možda jeste prilika za aplauz, a ovo nikako nije prilika, poštovana gospodo da učestvovanje u raspravi, mojoj npr, jedan narodni poslanik i to šef najveće poslaničke grupe ovde naziva političkom mržnjom. Nikada, ni jedan znak mržnje ili nepoštovanja ovde nisam pokazao, poštovana gospodo. Ni gestom, ni rečju. Hvala.

Zahvaljujem. Nisam očekivao to od vas gospodine Pavićeviću, jer je kamera zabeležila kada je gospodin Babić to izgovorio, vi ste rekli – pa, nisam ja. U redu je.
Vraćamo se na amandman.
(Zoran Babić, s mesta: Replika.)
Molim vas, nemate pravo na repliku.
(Zoran Babić, s mesta: Pomenut sam kao šef poslaničke grupe? Zar to nije dovoljno jasno?)
Nije dovoljno, morate kao što je pomenuto sa druge strane poslaničke grupe koja ne postoji, možete samo po amandmanu. Želite po Poslovniku? Izvolite.

Član 107. stav 1. govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Dostojanstvo Narodne skupštine se brani, gospodine Bečiću istinom. Malo pre je izrečena neistina. Kada je gospodin Pavićević rekao da ni jednom rečju, ni jednim gestom nije pokazao mržnju, to jednostavno nije istina.
Pre dva dana kada smo raspravljali, baš o ovom zakonu i najsvežiji primer kada smo raspravljali baš o ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, kada sam pitao – kome ovde i u ovoj sali ne odgovaraju dobri rezultati Er Srbije o kojima sam govorio. Nije se javio ni gospodin Stefanović ni gospodin Markoviću. Dva prsta visoko u vazduh je podigao gospodin Pavićević. Pa, šta je to drugo, gospodine Bečiću? Pa, šta je to drugo, nego mržnja prema javnom preduzeću čiji su vlasnici građani Republike Srbije? Šta je to nego politička mržnja prema onome što radi ova Vlada Republike Srbije i ova skupštinska većina? Zar to nije dovoljan gest, visoko podignuta dva prsta. Javio se kao u školi. Prvi među onima koji kažu ne volimo svoju državu i ne volimo ono što ova država radi. I, sada posle dva dana kaže – ni jedan jedini gest. Pa, jel mislite da nas pamet ne drži duže od dva dana. Pamtimo i 2001. godinu i 2002. i 2003. Pamtimo mnoge stvari i mnoge nepravilnosti koje su uradili i gospodin Pavićević i gospodin Živković i podsećaćemo ih na to, naravno, uvek i svuda, sve dok ne zaborave ta dva prsta i ne budu iz spustili. Ne sme da se mrzi svoja zemlja.

Zahvaljujem se i dajem pauzu od pet minuta.
(Posle pauze.)

Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Jovana Jovanović, Jovan Marković i Goran Ćirić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Nebojša Petrović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Jovana Jovanović, Jovan Marković i Goran Ćirić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Balša Božović i Dejan Nikolić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsedniče gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti, žao mi je, moram sada ovde da priznam što šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić, nije više tu da čuje, gospođo Mihajlović, da je naš amandman, na član 24. ovog predloga prihvaćen, poštovana gospodo.
Evo, šta je Vlada napisala. Amandman se prihvata iz razloga koji su navedeni u obrazloženju podnetog amandmana.
Mislim gospođo Mihajlović, da je ovakav pristup koji vi primenjujete povodom rasprave po ovom Predlogu zakona za čestitku, jer je očigledno da se neko bavio tekstom, bavio se sadržinom i razumnim putem zaključio da moramo zajednički da popravljamo ovaj tekst.
Moja je nada, gospođo Mihajlović, još jednom da vam kažem, da će te isti pristup da primenjujete povodom jednog zakonskog predloga koji, da ponovim, čuči u skupštinskoj proceduri sada već više od mesec dana i to je jedan zakonski predlog koji takođe, ja mislim, može da bude vrlo inovativan, može da ide na opšte dobro, kada govorimo o našoj političkoj zajednici, a to je Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Gospođo Mihajlović, ja bih sada vama mogao veoma precizno ovde da navodim šta je razlika između našeg predloga i zakona koji je sada na snazi, a koji je u decembru ovde usvojen pa promenjen posle dve nedelje, gospođo Mihajlović.
Sada ja imam ovde u devet tačaka to što bi moglo vas možda, ja mislim, da ubedi u to, ali saglasan sam danas nije tema naš Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja na kojem je uglavnom radio predsednik Saveta za urbanizam, Nove stranke, gospodin Krešić, ali se nadam da će zahvaljujući i vašem delanju i uticaju…

Vreme

… i taj zakonski predlog da se nađe ovde kao tačka dnevnog reda. Hvala vam.

Zahvaljujem što ste bili svesni da ne govorite o temi.
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici…
(Marijan Rističević, s mesta: E, stani malo.)
Morate gospodine Rističeviću da se prijavite.
(Marijan Rističević, s mesta: Prijavljen sam.)
Niste bili u sistemu kada sam prešao na ovaj amandman.
(Marijan Rističević, s mesta: Evo gledaj.)
Sada, jeste.
Reč ima narodni poslani Marjan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, profesor Atlagić mi je svedok da sam se na vreme prijavio. Nije sporno ništa i da ste me preskočili, međutim, već drugi put akademski čestit docent upotrebio je izraz „čuči“ Predlog zakona.
Ponovo moram da ispravim i zbog studenata i zbog srednjoškolaca koji će biti budući studenti, da ne može papir, odnosno ne može jedan predlog „čučati“, može „čekati“ u fioci, može biti „gurnut“ u fioku itd. Izraz „čuči“ tamo negde predlog zakona, je sasvim pogrešan.
Može se „delati“, ja ću se sa time složiti, sa tim izrazom, makar on ne bio naš. Može se i „vinodelati“. Može se čučati prilikom vinodelanja, čovek može da čuči, jer izraz „čuči“ znači – biti sagnut, biti u sagnutom položaju savijenih nogu u kolenima i kukovima.
Na takav način se recimo orezuje vinograd, vezuje vinograd, bere grožđe, ali nikako predlog zakona ne može da čuči. Vinodelja može da čuči, vinodelati može se čučati, vinciliri mogu da čuče, ali predlozi zakona ne mogu da čuče i sa tim ne mogu da se složim. Hvala.