Poštovani predstavnici parlamenta, gospodine premijeru, predstavnici diplomatskog kora, želim pre svega da izrazim osećanja zahvalnosti što mi je pružena prilika da vam se obratim.
Čast mi je i zadovoljstvo što mogu da konstatujem da sam prvi predsednik Republike Italije koji govori u ovom parlamentu, u ovom narodnom parlamentu koji predstavlja sam centar demokratskog života Srbije. Vaša zemlja je već duži niz godina, odlučno i hrabro krenula teškim i složenim putem, odlučna da izabere svoju budućnost i ne pokolebljiva u nameri da se vrati na ono mesto koje joj prema istoriji pripada u Evropi.
Prilika koja mi je pružena za mene ima veliki značaj jer mi daje mogućnost da još jednom potvrdim snažne odnose koje vezuju Srbiju sa Italijom i to upravo ovde pred vama, na mestu koje je simbol nacionalnog jedinstva i gde su izražene različite duše, vaše mlade, dinamične zemlje koja stremi ka budućnosti.
Naša dva naroda, naše dve zemlje su pre svega prijateljske. Mogu upravo računati na to prijateljstvo u izgradnji zajedničke budućnosti, sledeći trag ponovno izgrađenog sklada naših ciljeva i ideala. Budućnost Srbije kao i u ostalom budućnost Italije je u Evropi gde obe po svojoj istoriji, kulturi i vrednostima i pripadaju. To su razlozi zbog kojih sam tražio i odlučio da dođem upravo u Beograd svega nekoliko meseci od početka moga predsedničkog mandata i da tako moja prva poseta zemlja kandidatu za pristup u EU bude ostvarena upravo ovde.
Prihvatio sam i potrebu koja u celovitosti deli italijanska vlada da treba naglasiti čvrstu i uverenu podršku naše zemlje na svim institucionalnim, političkim, ekonomskim i kulturnim nivoima svim najvažnijim težnjama srpskog naroda.
U datom istorijskom trenutku kada je sva pažnja Evrope i sveta usredsređena na ozbiljne krize i vanredne situacije, na istočnim granicama EU i na Mediteranu, mišljenja sam da moramo živo voditi računa o ravnoteži koja još uvek nije u potpunosti ostvarena na Balkanu kao i o veoma značajnim i kompleksnim formama, rastu i celovitom razvoju demokratskog života koji Srbija sprovodi.
Poštovani predsedniče, poštovani članovi parlamenta, upotpunjenje EU sa potpunom integracijom Balkana u njen okvir, predstavlja nesumnjivo značajan cilj. Ne možemo ipak zanemariti ni činjenicu da su poteškoće koje su podstaknute dugom ekonomskom i finansijskom krizom isprečile na putu procesa integracije, realne i složene. One ipak nisu nepremostive. Treba ih prevazići.
One niti mogu, niti treba da budu opravdanje za korake unazad i promene pravca, već nasuprot treba da podstaknu hrabre i dalekovide političke odluke kao što su one kojima se rukovodilo delovanje Beograda svih ovih poslednjih godina i još odlučnije, poslednjih meseci.
Ma kako da nam se može učiniti napornim proces koji proizilazi iz odluka Kopenhagena, on predstavlja najbolju garanciju za ravnopravan ulaz u Uniju, sazdanu od ravnopravnih zemalja članica.
Razumni pragmatizam i jasna strateška vizija koja karakterišu evropski izbor Srbije i ostalih zemalja u regionu, mogu i treba da predstavljaju za sve evropske narode jasan znak vere u budućnosti, u ovom teškom trenutku.
Evropska težnja za koju osećam da je ovde prisutna i snažna, podseća nas na vrednost EU, da ne proističe iz njene ekonomske dimenzije, već iznad svega, iz činjenice da je pre svega to unija slobodnih naroda i demokratskih država.
Sloboda, mir i demokratija, temelji su na kojima se oslanja budućnost našeg kontinenta. Ove vrednosti su, nažalost, dovedene u opasnost, usled dramatičnih događaja za koje nismo verovali da će ikada biti svedoci.
Srbija je u trenutku, kada je moglo biti lako slušati sirene evro skepticizma i anahronih nacionalizama, umela da da apsolutnu prednost svom evropskom putu i to zahvaljujući političkoj evoluciji značajnih razmera.
Ostvarene složene reforme, realizovane su i po cenu velikih teškoća za srpski narod i pokretanje istorijskog dijaloga u cilju normalizacije odnosa sa Prištinom, predstavljaju najočigledniji i konkretan primer.
Napori usmereni ka ponovnom uspostavljanju dubokih veza koje spajaju Srbiju sa Evropom, upotpuno su podržane činom formalnog otvaranja pregovora o pristupanju, početkom 2014. godine.
Nema nikakvih sumnji da će Beograd umeti da odgovori na očekivanja i da će odgovor EU biti pozitivan. Sa poverenjem gledamo na upornost, sa velikim poverenjem gledamo na upornost i uverenost kojom Srbija sledi svoj evropski cilj uz svu intenzivnu, zakonodavnu reformu i sve snažniju, stvaranje sve snažnije i korisnije mreže sa ostalim zemljama regiona.
Sa druge strane, uveren sam da će prevagnuti, pozitivna mišljenja o kapacitetima i potencijalima vaše zemlje, njenih institucija i njenih građana.
To je ono što Italija snažno priželjkuje, a što se nalazi u osnovi solidarnosti i uverene podrške koju dajemo Beogradu i čitavom regionu na dugom putu evropskih integracija.
Strateško partnerstvo među našim zemljama, koje se ogleda u artikulisanoj saradnji, u ključnim oblastima, kao što su borba protiv korupcije i kriminala i u najširem zalaganju za olakšavanje dijaloga Beograda sa ostalim zemljama regiona, predstavljaju konkretnu potvrdu.
Uvereni smo da kao što je to već bio slučaj sa nekim drugim regionima Evrope, integracija Srbije i drugih zemalja u regionu, zavisi u značajnoj meri od sposobnosti da se prevaziđu, kako drevne, tako i savremene podele, kako bi se izgradila budućnost regiona i ugušila žarišta napetosti koja i dalje tinjaju ispod pepela teške prošlosti i koji su još uvek živi u sećanjima mnogih.
3/1 DJ/IR 16.10 – 16.15
Zahvaljujući ovom uverenju, začeli smo inicijativu „Friends of Serbia“, kao trilateralne susrete i usklađivanje između Rima, Beograda i Tirane.
Učestvujemo dajući svoj uvereni doprinos u najvažnijim istorijskim inicijativama dijaloga, pre svega u centralno Evropskoj inicijativi i Jadransko- Jonskoj, koja je na naš podsticaj osvojila evropsku strategiju za region.
Poštovani predsedniče, poštovani članovi Vlade, gospodine prvi ministre, predsedniče Vlade, predstavnici diplomatskog kora, evropski put neće biti jednostavan, ali to je put koji vodi ka napretku. Namera Italije nije da pothranjuje lažna očekivanja.
Svesni smo vremenskih ograničenja koja je komisija nedavno navela. Moramo učiniti tako da se ona ne preobrazi u dugu pauzu ili zastoj, koji bi mogao da izazove nepopularnost, odnosno promenu stava prema Evropi u zemljama kandidatima, kao i da dovede u pitanje realne perspektive integracije, kako bi se mogao izvršiti pozitivan uticaj integracije, potrebno je da ona bude blagovremena i koliko je to moguće brza i u stanju da unapred oseti istorijske promene.
Uveren sam da je Srbija kadra da narednih godina shvati kao priliku da konsoliduje već postignute rezultate i da još više ubrza proces reformi koja je tako dobro započela, počevši od pravne države, sve do upravljanja pravnim sistemom, što predstavlja ključne tačke svakog demokratskog sistema i aspekte na kojima se najviše zadržava pažnja, institucija EU.
Uveravam vas da vam podrška Italije, koja više od svih želi prisustvo Srbije u evropskoj porodici, neće izostati.
Naša zemlja smatra da je jačanje EU i krunisanje sna o političkoj zajednici utemeljitelja EU vezano usko sa upotpunjenjem procesa integracije zapadnog Balkana.
Samo na ovaj način će biti moguće da se definitivno prevaziđe tzv. „istorijsko zakašnjenje“ i ujedinjenje kontinenta u okviru sfere stabilnosti i demokratije za sve njegove narode.
Daleke 1941. godine, jedan od utemeljitelja EU Altijero Spineli ovako je pisao o potrebi da se ostvari evropsko jedinstvo – Put koji treba preći nije ni lak ni siguran, ali mora biti pređen i to će tako i biti. Danas je red na Srbiju da prati put koji je ukazao Spineli. Italija je spremna da bude uz nju na tom putu.
Poštovani predsedniče, poštovani članovi parlamenta, juče sam u oblasti Fjurija Venecija Đulija prisustvovao jednostavnoj ali svečanoj ceremoniji u čast 100 godina ulaska Italije u Prvi svetski rat. Od tada je Evropa doživela ratove, poslednji koji se odigrao upravo na Balkanu i danas nas zabrinjavaju tenzije na istočnoj granici EU i odnosi sa zemljom koja je od velikog značaja za našu budućnost, Ruskom Federacijom.
Danas je stabilnost i mir na kontinentu pod pretnjom velikih kriza na južnim granicama, krize koje su nastale u Africi i na srednjem istoku. Teme i zabrinutost zajedničke su za Srbiju i Italiju, koje obe imaju stabilan sistem međunarodnih odnosa.
Evropa mora uspešno da pristupi ovim izazovima, ali će to moći da učini samo ako pokaže povezanost, jedinstvo namera i solidarnost. Današnja Srbija je sastavni deo ovog kolektivnog napora. Srbija je za međunarodnu zajednicu postala zemlja rasadnik mira i stabilnosti. To između ostalog pokazuje i brojno učešće srpskih vojnika u međunarodnim mirovnim misijama i predsedavanje organizacijom za sigurnost i saradnju u Evropi, upravo u trenutku kada je ova organizacija pozvana da odigra značajnu ulogu u uspostavljanju uslova sigurnosti i mira u Ukrajini.
Beograd ostvaruje svoju misiju oprezno i uravnoteženo, kao zrela zemlja u potpunosti svesna svojih međunarodnih odgovornosti. Zahvalni smo vam na tome.
Poštovani predsedniče, poštovani članovi parlamenta, koreni naših uzajamnih odnosa vode poreklo iz istorijske vekovne prošlosti. Srbija je kolevka 17 rimskih careva, među kojima se ističe i figura Cara Konstantina. Rimsko prisustvo na ovoj zemlji ostavilo je tragove u velelepnim carskim gradovima, među kojima je i sam Beograd, čija je važnost raskrsnice u Evropi značajna. Još iz tih vremena naše se istorije neprestano prepliću.
Godine 1697. spretnost i hrabrost Eugena Savojskog zaustavila je otomansko nadiranje pred kapijama Sente u današnjoj Vojvodini.
Mnogo je primera razmene iskustava u balkanskim pokretima za nezavisnost u 19. veku. Jedan od primera je osnivanje 1866. godine po ugledu na Macinijevu mladu Italiju pokreta Mlada ujedinjena Srbija. I u najmračnijim trenucima evropske Italije, Srbija i Italija bile su kadre da ispišu herojske stranice bratstva i bliskosti, koje će zauvek ostati zabeležene u kolektivnom sećanju naših dveju zemalja.
Mislim i na hiljade Srba koji su bežali pred nastupanjem vojske centralnih sila i koji su se spasili i sklonili na brodovima italijanske mornarice krajem 1915. i početkom 1916. godine.
Danas oružane snage naših dveju zemalja zajednički učestvuju u brojnim mirovnim misijama, pre svega u okviru UNIFIL-a, gde prisustvuje 177 srpskih vojnika predstavlja dragocen i cenjen doprinos stabilnosti u Libanu.
Preduzetništvo i kultura su stubovi našeg prijateljstva danas i oni pružaju neprestano novi podstrek našim odnosima. Naša preduzeća veruju u ostvarenje modela budućnosti ovde u Srbiji i za Srbiju i za Italiju, model preduzeća koji uspešno povezuje logiku profita sa logikom društvenim ulaganja, ostvarivanja zaposlenosti i obrazovanja. Naša preduzeća ulažu u vaše živahne energije mladih, uvereni u ekonomski i pravni model koji pospešuje preduzetništvo, a pre svega veruje u budućnost vaše zemlje.
Osim ekonomskih veza koje se umnožavaju, postoji i izuzetna kulturna srodnost koju jasno osećaju brojni mladi ljudi koji studiraju na našim univerzitetima i govore italijanski jezik.
Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, gospodine predsedniče Vlade, želim da zaključim svoje izlaganje na četrdesetogodišnjicu od smrti citatom Ive Andrića, laureata Nobelove nagrade za književnost 1961. godine, slobodan citat: „Svuda na svetu, ma gde da je moja misao prošla ili se zaustavila, našla je verne i radne mostove kao večnu i nezadovoljenu čovekovu težnju da spoji, pomiri, sjedini sve ono što se nađe pred našim duhom, našim očima, našim stopalima, kako ne bi bilo podela, sukoba i odvajanja“.
Želim da ponovim ove reči, jer to je budućnost kojoj treba da teži srpski narod i balkanski narod i čitava Evropa, pre svega, i italijanski narod.
Ovde na ušću Save u Dunav ulivaju se snage hiljadugodišnje istorije, ali i struje budućnosti. Uveren sam da će Beograd umeti da u njima ostavi traga. Na drugoj strani Jadranskog mora, koje danas ne deli, već spaja naše dve zemlje u jedinstvenoj težnji ka miru, slobodi i napretku, Italija će biti uz vas kao veliki i iskren prijatelj.
