Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Devetu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje106 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je su u sali prisutna 143 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2 Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine i, izuzetno, za ponedeljak, dakle mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Narodne skupštine, zbog potrebe da što pre razmotrimo predloge akata iz predloženog dnevnog reda.
Takođe, saglasno članu 101. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će ova sednica biti prekinuta u 15,00 časova, zbog toga što je Treća posebna sednica Narodne skupštine u 2015. godini zakazana za 16,00 časova, a na kojoj će se narodnim poslanicima obratiti predsednik Republike Italije, njegova ekselencija gospodin Serđo Matarela, te vas pozivam da prisustvujete sednici u 16,00 časova.
Dostavljen vam je Zapisnik Sedme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje navedenog zapisnika.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni Zapisnik.
Stavljam na glasanje zapisnik Sedme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, održane 13. i 15 maja 2015. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 138, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 12 od ukupno prisutnih 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Sedme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, potrebno je da Skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koji je podnela Narodnoj skupštini 21. maja 2015. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 138, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 12 od ukupno prisutnih 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, na osnovu člana 92. st. 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji su podneli Narodnoj skupštini 26. septembra 2014. godine.
Da li neko od ova dva poslanika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, narodni poslanik Zoran Živković i ja smo, kao što je predsednica Narodne skupštine to malopre i saopštila, u skupštinsku proceduru uputili predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju, poštovana gospodo.
Ovaj predlog zakona mi smo u skupštinsku proceduru uputili još 26. septembra 2014. godine. Od 26. septembra 2014. godine ovaj predlog zakona čuči tamo gde smo ga ostavili tog dana, poštovana gospodo.
Uprkos tome što smo, na početku svake sednice i ovog redovnog zasedanja, pokušavali da ubedimo narodne poslanike da glasaju za to da se i ovaj predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju uvrsti u dnevni red te sednice, skupštinska većina ovde nikada nije glasala za to.
Nadam se, poštovana gospodo, da će danas da bude drugačije i u pokušaju da ubedim narodne poslanike, i SNS, i drugih stranaka ovde, ja ću da kažem šta je smisao našeg Predloga zakona.
Smisao našeg Predloga zakona, poštovana gospodo, je da se u Zakon o visokom obrazovanju unese i princip akademske čestitosti za koji do sada nije bilo mesta u našem Zakonu o visokom obrazovanju. Akademska čestitost, poštovana gospodo, ako se to nije znalo do danas, se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova i striktnom poštovanju tuđih autorskih prava. Ne vidim, dame i gospodo narodni poslanici, zašto narodni poslanici koji sede u ovoj skupštini ne bi glasali za to, evo i gospodin Arsić pažljivo prati, da akademska čestitost postane jedan od osnovnih principa visokog obrazovanja i u našoj državi.
Podsećam, dame i gospodu narodne poslanike, da bismo, otvaranjem rasprave o ovom predlogu i glasanjem za ovaj predlog zakona, kao centralna politička institucija u našem ustavnom sistemu na primereni, na odgovarajući način reagovali, poštovana gospodo, na teške prekršaje principa akademske čestitosti, na poplavu plagiranih radova i disertacija kojima smo bili izloženi u prethodnih godinu i po dana, a da smo činili veliku štetu što do danas, gospodine Arsiću, gospođo Gojković i ostala gospodo, nismo na odgovarajući način reagovali na taj veliki problem.
Pozivam vas da danas otvorimo raspravu i o akademskoj čestitosti, poštovana gospodo. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 141 od ukupno prisutnih 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, na osnovu člana 92. st. 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja, koji su podneli Narodnoj skupštini 21. aprila 2015. godine.
Da li neko od narodnih poslanika podnosioca želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Naš predlog ima za cilj da popravi zakon koji je donet 2014. godine i već su očeni mnogi nedostaci.
Osnov predloga zakona je Zakon o planiranju i uređenju prostora i naselja iz 2003. godine. Smatramo da je taj predlog potpuno primeren prostoru i vremenu gde ga nudimo, znači, o državi Srbiji danas 2015. godine. Da podsetim na neke stvari koje su u tom predlogu zakona i koje bi trebalo da opredele sve poslanike da se on stavi na dnevni red, a možda i usvoji, ako za to bude volje ili da se popravi, ako ima neke mane, u šta sumnjam.
Ovim zakonom su prvi ustanovljeni u celini i definisani novi Republički zavod za prostorno i urbanističko planiranje. Ukinuta Inženjerska komora i osnovane strukovne komore Srbije, uveden kontakt plan kao faza u izradi plana, proširen sistem prostornih planova prostornim planom predela, proširen sistem urbanističkih planova urbanističkim projektom i uređenim osnovama za sela, otvorena mogućnost građanskog pregledanja plana, prvi put definisana konkretna zaduženja i odgovornost za nosioce javnih ovlašćenja, data ovlašćenja lokalnim samoupravama da bliže uređuju sadržaje planova, ukinuta diskreciona prava za urbanističke inspekcije i uvedena nova tehnička i operativna rešenja i procedure.
Neka rešenja iz 2003. godine koja su ukinuta zakonima koji su bili u međuvremenu su ponovo afirmisana i poboljšana, a to je Strategija prostornog razvoja Srbije, sektorske strategije prostornog razvoja, puna samostalnost, izbor lokalnih samouprava u planiranju i uređenju prostora, ukinuta hijerarhija planova, pojednostavljen sadržaj planova, pravila uređenja su poboljšana, pravila gradnje su poboljšana, Komisija za planove i stručna kontrola su ponovo afirmisani, odgovorni inženjeri i lične licence itd, itd.
Ja se nadam da će veći broj poslanika prihvatiti realnost da postojeći zakon ne odgovara onome što je potrebno Srbiji danas, to je i nadležna ministarka je više puta ponovila i mislim da bi za Srbiju bilo dobro na dva načina da se ovaj zakon danas stavi u proceduru. Time bi se pokazalo da ovaj parlament želi da se bavi ozbiljnim predlozima zakona i drugo, time bi bio ostvaren put ka donošenju jednog dobrog zakona koje bi potpuno regulisao ovu oblast. Hvala.

Stavljam na glasanje.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 140 od ukupno prisutnih 157 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, na osnovu člana 92. stavovi 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima, počinjen u Osmanskom carstvu u periodu od 1915. do 1922. godine, koji su podneli Narodnoj skupštini 20. aprila 2015. godine.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Dvadesetčetvrtog aprila ove godine se navršilo 100 godina od početka genocida nad Jermenima u Osmanskom carstvu koji je osuđen i formalno aktima parlamenata ili vlada skoro 30 država u celom svetu.
Time je čovečanstvu stavljen jedan novi standard ocene onoga šta i na koji način treba da se bez sumnje, bez ideoloških, političkih, nacionalnih ili verskih predrasuda osudi kao nešto nedostojno ljudskog roda.
Da podsetim, slične deklaracije i rezolucije su usvojene u Ruskoj federaciji, Grčkoj, Belgiji, Francuskoj, Kanadi, Kipru, Italiji, Švajcarskoj, Argentini, Urugvaju, Švedskoj, Libani, SAD, Nemačkoj i u mnogim drugim državama. Već sam nekoliko puta u pokušaju da ovu rezoluciju stavimo na dnevni red, ponovio da građani Srbije, srpski narod, država Srbija imaju poseban interes da u najvišem telu svoje države, a to je ovaj parlament, donesu rezoluciju, zato što su bili žrtve velikih raznih zločina u poslednjih nekoliko decenija, odnosno ceo jedan vek. Sa druge strane i optuživani da su neki predstavnici, neki građani sa ovih prostora, navodno u ime građana Srbije i srpskog naroda i ove države, činili ratne zločine.
Nemamo nikakvog razloga da se stidimo svoje istorije, možda neki pojedinci, neke političke grupe, neke političke opcije, neke ideologije imaju razloga da se stide i da budu ne samo postiđeni nego i odgovarajuće kažnjeni, ali država Srbija, građani Srbije nemaju nikakvog razloga da se stide svoje istorije. U tom smislu, sa tim ciljem, poslanik Pavićević i ja predlažemo ovu rezoluciju koja je apsolutno prava mera odgovora na ono što se desilo pre 100 godina.
Da ponovim još jednom, ova rezolucija nema nikakvu želju niti cilj da se bavi aktuelnom politikom Turske ili ovih zemalja koje su donele deklaracije i rezolucije, nego se bavi osudom jasno određenog zločina koji se desio, koji je počeo da se čini pre 100 godina i trajao dobrih sedam godina u kojima je nekoliko miliona ljudi jermenske nacionalnosti ubijeno na najsvirepiji način.
Nadam se da ćete učiniti to da i Srbija bude deo ove grupe zemalja koje su našle pravi način da osude ovaj genocid. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 145 od ukupno prisutnih 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. stavovi 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. maja 2015. godine.
Kako nisu ispunjeni uslovi da se Narodna skupština izjašnjava o ovom predlogu, jer je članom 154. Poslovnika predviđeno da se predlog zakona može uvrstiti u dnevni red sednice u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja, ovaj predlog zakona podnet je 15. maja 2015. godine. Znači uslovi se ispunjavaju za 15 dana.
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović, na osnovu člana 92. stavovi 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Preldog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirenja obaveza korisnika stambenih kredita, sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima, koji je grupa od 12 narodnih poslanika poslaničke grupe Boris Tadić – SDS, ZZS, ZS podnela Narodnoj skupštini 25. februara 2015. godine.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, ja ću i danas pokušati da pozovem narodne poslanike, da zamolim narodne poslanike da zaštite interes građana Srbije, a ne finansijskih institucija, bolje rečeno, menadžera koji zarađuju ogromne sume novca na bazi zelenaških kamata koje te banke imaju. Dakle, ne radi se ovde čak ni o zaposlenima u bankama. Ti zaposleni u bankama primaju male zarade, ali zato menadžeri zarađuju enormne sume baš zbog zelenaških kamata. Ne samo zbog kamata, već i zbog troškova kojima građani ne mogu ući u trag i koji teško da mogu da dobiju, ako ne traže izveštaj od banke, koja im uzima novac.
Ovde se, da se razumemo, radi o tri zakona, o izmeni Zakona o Narodnoj banci, o izmeni Zakona o zaštiti potrošača finansijskih usluga i posebnog zakona koji se tiče štediša koji imaju valutnu klauzulu. Dakle, ovde se radi o zaštiti svih korisnika finansijskih usluga, svih građana. Dakle, poneki žele da zamene tezu, da kažu da se tu radi o određenoj grupi građana. Ne, to se radi o svakome od nas, o svakome građaninu Republike Srbije koji ima bilo kakav kontakt sa bankom, koji prima penziju preko banke, koji prima platu preko banke, koji je uzeo kredit, koji je imao minus na tekućem računu. Dakle, ovi zakoni se odnose na to pitanja. Ne regulišu samo položaj korisnika kredita koji su uzeli kredite indeksirane u švajcarskim francima.
Naravno, ja ne mogu da utičem na vas da vi, dok ja tražim da podržite ovaj zakon i da zaštitite građane, međusobno pričate, bavite se nekim drugim temama, koje nažalost neće pomoći građanima Srbije. Bez obzira na moje molbe i na apel da prihvatite zakone koji bi učinili da građani svoja prava zaštite u instituciji, a ne na druge načine.

Vreme. Hvala.
Stavljam na glasanje vaš predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 136 od ukupno prisutna 152 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je podneo Narodnoj skupštini 30. marta 2015. godine. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Na početku svake sednice, a ovo je šesti put, ja predlažem Narodnoj skupštini da prihvati moj predlog i uvrstimo u dnevni red Predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim bismo umnogome pomogli građanima Srbije. U ovih dva minuta pokušaću da objasnim o čemu se radi.
Dakle, Zakonom o zdravstvenom osiguranju u tački 41. se govori o tome ko ima pravo na lečenje usta i zuba, tj. popularno rečeno na popravku zuba preko finansija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, tj. uz pomoć overene zdravstvene knjižice.
U tom članu se kaže da tu vrstu usluge mogu da imaju mlađi od 18 godina, studenti i srednjoškolci do navršene 26 godine, trudnice i određene vrste pacijenata koji imaju neke specifične bolesti, da ih sad sve ne nabrajam.
Ono što sam ja predložio je da izmenimo član 41. Zakona o zdravstvenom osiguranju i damo pravo svim građanima da imaju mogućnost lečenja usta i zuba na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a govorim o cifri od preko četiri i po miliona naših sugrađana u Republici Srbiji.
Ono što je paradoks, tih četiri i po miliona su radno sposobno stanovništvo koje uplaćuje doprinose za zdravstvo, a jedino nema pravo da na teret Fonda, tj. na teret novca koji se skuplja uplatom tih doprinosa, popravlja svoje zube i leči bolesti usta.
Ja sam svaki put kada sam izlagao ovaj predlog apelovao, pre svega, na kolege poslanike lekare, pa na ostale kolege, da prihvate moj predlog iz prostog razloga što to ne traži povećanje radno ugovorenih lekara i sestara u zdravstvenim organizacijama, primarnog zdravstvenog nivoa, niti traži dodatna sredstva, jer na poziciji stomatološke zdravstvene zaštite Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ima neraspoređenih preko 350 miliona dinara, što je više nego dovoljno za kupovinu dodatnog materijala kako bi te usluge mogle da se pruže našim sugrađanima.
Još jedanput apelujem, pre svega, na kolege, a onda i na sve narodne poslanike da prihvate moj predlog i izađu u susret građanima Srbije, jer živimo u vrlo teško vreme, kada vrlo mali broj naših sugrađana može da odvoji novac da ide kod privatnih stomatologa i dajmo im šansu da mogu da poprave zube i leče oboljenja usta na teret Republičkog fonda koji oni svojim sredstvima pune. Hvala.