Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Isteklo je 20 sekundi gospodine Pavićeviću.
Molim vas, reč ima ministar Željko Sertić. Izvolite.

Nemoguće je a ne odgovoriti na pitanja koja ste vi meni postavili. Sa zadovoljstvom ću vam objasniti šta je u ovih vaših pet primedbi šta.
Jedino moje pitanje je – jel ste vi bili jutros prisutni kada sam ja govorio? Ili ste vadili iz stenograma? Bili ste, ja bih rekao da ste vadili većinom iz stenograma, jer ste sve izvukli iz konteksta.
Ovako, prva stvar, rekli ste da sam se žalio. Ne, ja se nisam žalio, ja sam samo rekao da sam na konsultacijama sa poslaničkim grupama čuo jedno pitanje i da odgovor na to upravo kako bih dao podršku tome da se ne žalim, nego da smo doneli vrlo jasnu političku odluku, veoma hrabru, poštenu i koja gleda u budućnost. To je prva stvar.
Druga stvar, da, ja sam pošteno građanima Srbije rekao da za proces privatizacije, za problematiku rada same Agencije za privatizaciju i za dubinu problema sa kojim smo se mi suočili onog momenta kada smo odlučili da sprovedemo privatizaciju koja nije urađena u prethodnih 15 godina u najvećem delu, a da ne pričam o poslednjih šest godina, nisam imao informacije.
Ja nisam bio u prethodnom mandatu direktor Agencije za privatizaciju, nego predsednik Privredne komore Srbije, i najvećim delom svog posla sam se bavio zdravim firmama, podrškom MSP sektoru, i međunarodnim poslovima upravo kako bih obezbedio što veći broj investicija i kako bismo naše kompanije koje rade i funkcionišu povezali sa zdravim svetom.
Što se tiče, takođe, istrgnutog iz konteksta vaše primedbe da svakog ko jedan evro donese prima premijer Vučić, prvo mislim da je to velika stvar jednog premijera da hoće da se sastane sa privrednicima, da hoće da razgovara sa privredom, sa investitorima, a ja sam govorio u kontekstu asocijacija.
Dakle, od NALED, od Američke privredne komore, od nemačke delegacije privrede u Srbiji, od Italijanske komore, da ne pričam o našoj privrednoj komori, o savetu stranih investitora. Sve ta asocijacije su aktivno uključene, ne samo u donošenju zakona, NALED je dobio ceo posao vođenja, između ostalog, operativnih poslova vezano za sivu ekonomiju u Srbiji. To do sada niste imali priliku da čujete.
Ja ne znam nijednu asocijaciju koja do sada, poslovnu asocijaciju, pričam isključivo o privredi koja je bila uključena na ozbiljan način u državne poslove. Ovo je evropski i svetski standard.
Kome spremamo zakone ako ne privrednicima? Pa, privrednici treba da budu deo tih procesa i da to kreiraju. U tom kontekstu sam pričao i na svaki mogući način pohvalio ulogu premijera jer to do sada nismo imali na takav način ili ja ne pamtim. Uzimam za sebe da mogu da pogrešim.
Vaše pitanje kako će stranci da gledaju na promenu zakona? Vrlo blagonaklono. Vrlo blagonaklono Zato što, pre svega, stranci kada dolaze ovde pitaju različite konsultantske kuće, ozbiljne konsultantske kuće na koji način se poslovni ambijent u Srbiji poboljšava, da li je u stagnaciji ili ne daj Bože da se vraća unazad.
Ne postoji danas ni jedna konsultantska kuća i ni jedna kompanija iz sveta ili Evrope koja je došla, a da ne podržava mere Vlade Srbije na putu oporavka i rada.
Ja bih voleo da mi dovedete bilo gde kod mene u kabinet ili ovde u Skupštinu ili na neki sastanak javni da čujem nekog ko je napravio posao u Srbiji, nekog ko je vezan ekonomski za nas, a da ne podržava mere koje smo doneli.
Na kraju, vaše peto pitanje. Apsolutno se sa vama slažem da svi ljudi koji, a to sam ja komentarisao kada je bilo pitanje vaših poslanika ili vaših kolega, pitanje privatizacije Avala filma i svega, onaj ko plaća poreze državi, onaj ko izmiri svoje obaveze treba da bude i bogat i ako je uspešan, ako izvršava svoje obaveze i prema radnicima i prema državi. Ne postoji granica koju nećemo podržati u tom smislu da ljudi koji se nisu ogrešili o zakon, koji sve svoje obaveze prema društvu poštuju ni na koji način, nikada neće biti kritikovani.
Meni kao ministru privrede, meni je najveći uspeh ukoliko budemo imali mnogo više bogatih ljudi koji će svoje bogatstvo moći ovde da proširuju, da kupuju stvari, objekte, da ulažu u svoje kompanije, da šire kompanije i da ih na takav način da se sa poštovanjem odnosimo prema njima. To je nešto što tržišna ekonomija donosi. Isto tako vidite slučajeve kada neki ljudi koje su ogromne pare stekli zbog pogrešne odluke u određenom momentu izgube sav svoj kapital, ali, to je tržište na koje mi ne možemo da utičemo.
Dakle, SNS, Ministarstvo privrede i ova Vlada podržava ljude koji su sposobni da zarade pare. Podržavamo pogotovo mlade koji trebaju da uđu što više i sve činimo iz dana u dan snažnije korake da podržimo mlade ljude i sve one koji žele da pređu iz nekog drugog sektora privrede, da li iz javnih preduzeća ili iz drugih državnih preduzeća, da krenu i da se osamostale kako bi napravili svoje privatne firme. Imaće svu podršku i pažnju Vlade i u narednom periodu. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine Sertiću.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Gospodine Pavićeviću, nemate mogućnost…
(Vladimir Pavićević, s mesta: Kako nemam?)
Zato što ste bezuspešno pozivali pojedine narodne poslanike, niko vam nije dao mogućnost za repliku, a gospodin Sertić je samo odgovorio na vaša pitanja. Zahvaljujem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ali ja mislim da je u redu da nastavim.)
Ne, nemožete da nastavite.
(Vladimir Pavićević, s mesta: U sredu ćemo.)
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS će podržati obe ove izmene i dopune zakona. To je danas rekao i zamenik šefa naše poslaničke grupe, gospodin Petar Petrović koji je možda onako ostavio, bar na mene, utisak dana kada su u pitanju kolege koje su pre mene pričale.
To vaše nadahnuće u današnjem izlaganju sa toliko emocija, kako je i on rekao, definitivno uliva neko poverenje da ste spremni da jedan posao iznesete do kraja.
Nisam ni ja shvatio da ste se vi žalili kada ste spomenuli taj vrući krompir nego da ste prosto slikovito hteli da kažete kakav je problem u pitanju. Onako realno ako sagledavamo situaciju, pored svih ostalih problema koje imamo u državi mislim da ministarka Kori Udovički i vi ovog trenutka definitivno imate najveće zadatke ispred sebe, a koliko vidim MMF je upravo zainteresovan ponajviše za te dve teme u narednom periodu šta će tu da se dešava.
Izneli ste dosta činjenica danas i vi i dosta toga su rekle i moje kolege i teško je naći danas nešto što ovde nije spomenuto, ali činjenica svakako koja stoji posle svih ovih godina neuspešnih privatizacija, duplih privatizacija i svih problema o kojima smo danas pričali su sudbine radnika koji su u istim tim preduzećima ostali bez posla. To je veliki broj ljudi.
Isto tako, veliki broj ljudi se nalazi i u ovih 500 firmi koje čeka neka slična sudbina, ja verujem da će da bude bolje od ovih koji su kroz privatizacije prošli prethodnu deceniju zato što ja bar lično, mogao bih na prste jedne ruke da kažem koje su uspešne privatizacije urađene u tom periodu.
Ono što ljudi traže od nas poslanika, bar ja imam takva iskustva na terenu kada se sa njima sretnem, traže nečiju odgovornost, ne željni neke osvete, nego zbog neke lične pravde i sudbine koja je njih zadesila ni krive ni dužne samo zato što su radili svoj posao.
Mi danas ovde imamo predstavnike Agencije za privatizaciju. Ja danas neću prema njima kritički da nastupim zato što su prosto ovo novi ljudi koji su od skoro na funkcijama, koliko sam ja upoznat od pre dva-tri meseca.
Isto tako, i vi ste tu sedam meseci, tako da ne možemo u vama da tražimo krivca, a dokaz da radite su upravo ove izmene koje su danas ispred nas i ono što ste danas pričali, ali postavlja se upravo to pitanje – šta se dešava sa čuvarima kapitala? Šta se dešava sa menadžmentom tih firmi i tih 502 preduzeća o kojima pričamo, 17 danas, i svih ostalih koji su u tom paketu?
Vi ste danas rekli da ste u Smederevu u Livnici promenom menadžmenta, tj. cela Vlada promenom menadžmenta, napravljena je jedna poslovna klima gde se sada vide po prvi put pozitivni rezultati.
Da li prepoznajete još neko preduzeće, ovo je moje pitanje, da li prepoznajete još neko preduzeće u Srbiji koje u narednih koliko meseci do isteka ovog zakona, do tog, hajde da kažem zadnjeg roka privatizacije može da doživi istu sudbinu kao Železara? Slažem se da tu ima i malih firmi, da ima firmi koje definitivno ne može ni najbolji menadžment ovog sveta da pokrene, ali ja dolazim iz Vrnjačke Banje, tu je najveće ugostiteljsko preduzeće u staroj Jugoslaviji, HTP „Fontana“. Mi imamo šansu, oni i sada rade i sada se bore.
Vi ste danas rekli u jednom trenutku da se kao problem javlja i procena vrednosti kapitala tih preduzeća koja treba da idu u prodaju. Čak ste pre tri-četiri dana kada smo imali sastanak pojedinačno sa poslaničkim grupama rekli da su vam se dešavale situacije da jedna agencija da procenu preduzeća na tri-četiri miliona, a od istog preduzeća jedna druga agencija, koja je opet sertifikovana za takav posao, da procenu vrednosti 10 miliona dinara, 10 miliona evra. Definitivno da na tržištu i to stvara određenu pometnju i onda oni ljudi koji su zainteresovani za takva ulaganja se nalaze u jednoj nezgodnoj situaciji.
Isto tako, voleo bih još jednom da mi potvrdite, to ste danas rekli, ja sam to ovde i zapisao, da citiram da nećete dozvoliti tajkunima da kupi imovinu sa namerom da je rasparčaju i da je preprodaju a da osnovne delatnosti koje ta preduzeća imaju zanemare.
Još jedan predlog vama, ja sam, opet ponavljam, konkretno za „Fontanu“, interesuje me, bez želje da to sada iznosim kao političke poene za jednu sredinu iz koje dolazim nego kao situaciju koju je možda teško ispraviti pred kraj, „Fontana“ je podeljena na četiri celine, na četiri grupe objekata. Mi smo bili dominantni u tom kongresnom turizmu, baš zato što imamo velike kapacitete.
Ako jedno takvo preduzeće podelimo na celine, mi nemamo više mogućnost da ponudimo kapacitete velikim seminarima, velikim sindikatima, tako da vas molim da to uzmete u razmatranje. Za sada koliko znam da nema zainteresovanih, ali ukoliko se neko javi, to mu predstavlja problem, treba mu izaći u susret.
Početna cena tih celina, to je ono što ste vi rekli, to sam definitivno ja video kao problem je upravo visoka cena. Jedna celina od četiri košta kao nekad čitavo preduzeće u jednom kompleksu.
Ponavljam, MMF očekuje rezultate, prati šta se dešava. Verujem da ćete vi dati sve od sebe da se ti rezultati vide.
Ono što je danas gospodin Petar Petrović, moj kolega iz poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, rekao je i to da ne trebaju sve lokalne sredine, opštine i gradovi da sačekaju da vi ponudite rešenja, da vi dovedete investitore ili da se investitori jave, nego da prosto svi uložimo malo truda da ih dovedemo i da tako olakšamo vama i svima nama zajedno.
Još jednom, ja verujem da ćete da istrajete u ovome. Imaćete podršku poslaničke grupe Jedinstvene Srbije i kažem još jedanput, poslanička grupa će glasati za obe izmene i dopune zakona. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Poštovani gospodine ministre, poštovani gosti, kolege poslanici, kada su pre deset meseci Zakon o privatizaciji i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju stavljeni na dnevni red po hitnom postupku, bili su predstavljeni kao izrazito reformski zakoni, posle čijeg usvajanja će se privreda Srbije preporoditi.
Sada se uspostavilo da tolika hitnost nije bila neophodna. Stiče se utisak da je Zakon o privatizaciji usvojen prerano, kako bi Vlada pobrala pohvale od strane MMF-a i Svetske banke.
Očigledno je da sprovođenje procesa privatizacije po novom takozvanom reformskom zakonu, da za sprovođenje tog zakona niko nije imao volje. Mnogi su zakon opstruisali iz ličnih interesa, neki iz neznanja. Kriva je i spora birokratija Agencije za privatizaciju, Ministarstva privrede, Agencije za restituciju, Geodetskog zavoda i drugih. Šta je za to vreme radila Vlada? Da li je uopšte bila zainteresovana za tok procesa privatizacije, za probleme koji su nastali u primeni zakona?
Govorilo se u septembru u Majdanpeku, odmah po usvajanju zakona, upravo o privatizaciji. Premijer je na predizbornom skupu pred lokalnim izborima u Majdanpeku obećao da će „Zlatara“ Majdanpek, pošto je u okviru strateškog plana, morati u potpunosti da se podigne, kako je rekao. „Svim silama ćemo se truditi da podignemo „Zlataru“ da ponovo radi, kao što je nekad bilo. Ovaj grad biće od bakra, zlata i srebra sazdan“, rekao je premijer. Moram priznati vrlo nadahnuto obećanje, gotovo epsko. Pitam vas da li će ovo obećanje premijera biti ispunjeno ili će možda kao i do sada ostati sve u praznoj predizbornoj priči?
Vidim na sajtu Agencije za privatizaciju da su u prezentaciji atraktivnih preduzeća „Zlatara“ i „Industrija za preradu“ Donji Milanovac. Možete li mi reći, meni i naravno građanima Majdanpeka, da li ima zainteresovanih kupaca i ima li problema u procesu privatizacije „Zlatare“?
Šta je sa ostalih preko 500 preduzeća koje bi trebalo privatizovati do kraja godine? Gotovo je sigurno da do toga neće doći, kaže gospodin Šubara, direktor Agencije za privatizaciju. Ko snosi odgovornost? Ko je obećavao brzu, poštenu i odlučnu privatizaciju sa ciljem da privreda konačno stane na noge?
Doduše bilo je i obećanja da će se svako preduzeće sagledati posebno, da će se za neke naći strateški partneri i u nedogled je bilo najava o dolasku strateških partnera, bez imena, tek da se podgreje nada nezaposlenih i građana Srbije.
U Memorandumu potpisanom sa MMF-om, Vlada se obavezala da će naći rešenje za MSK i „Petrohemiju“ do 1. aprila 2015. godine. Dokle se sa time stiglo? Znam odgovor, njega smo bezbroj puta čuli, pregovori su u toku, intenzivno radimo na tome i tome slično.
Za koliko preduzeća je od usvajanja zakona iskazana zainteresovanost investitora, odnosno kupaca? Molim vas, recite mi, kakve su vaše prognoze na osnovu zainteresovanosti, koliko će se preduzeća privatizovati? Da li vi imate više optimizma u pogledu privatizacije od vašeg, pretpostavljam, bliskog saradnika direktora Agencije gospodina Šubare?
Iz intervjua koji sam imala prilike da pročitam, datog „Politici“, može se samo videti haos, nesporemnost i opstrukcija koja vlada u procesu privatizacije. Problemi koji on navodi su sledeći: neusklađeni i prekratki rokovi u odnosu na po0četak primene zakona, sumnja se da su neka preduzeća precenjena da se ne bi privatizovala i tako otišla u stečaj, nerad u Agenciji za privatizaciju, koja je po donošenju tzv. reformskog zakona trebalo da prikupi privatizacionu dokumentaciju za sva preduzeća i da sačini pet dokumenata koja čine i javni poziv. Ništa od toga nije urađeno do januara 2015. godine.
Zatim slede problemi sa sudskim sporovima i imovinskim pitanjima. Zatim sledi nemogućnost ispunjavanja obaveza i dogovora sa MMF-om i Svetskom bankom koja kreditira otpremnine. Misli se na nepoštovanje rokova. Zatim je tu prisutna i opstrukcija u pogledu okončanja privatizacije od strane zaposlenih u Agenciji za privatizaciju, a i od strane rukovodstva mnogih preduzeća.
Da li su ovo realne prepreke u procesu privatizacije ili je ovo opravdanje za Vladu što je precenila svoje mogućnosti u odnosu na privatizaciju? Recite mi kako ovu vrstu opravdanja gleda MMF i Svetska banka? Kod građana, gospodine ministre, možda prolaze prazna obećanja, ali kod institucija kao što su Svetska banka i MMF verujem da ne.
Zašto uz zakone nismo dobili spisak 17 preduzeća kojima se postupak prinudnog izvršenja i naplate odlaže za godinu dana? Da li je broj zaposlenih u njima bio od presudnog značaja da se nađu u toj grupi? Recite mi kolika su ukupna dugovanja tih preduzeća, naravno, ako imate te podatke.
Vi kažete da će se otvoriti mogućnost da se revitalizacijom ovih preduzeća sačuvaju radna mesta i spreči gubitak posla za veliki broj radnika. Da je na vreme donet zakon o stimulaciji ulaganja, koji je najavljen pre skoro godinu dana, možda bi na vreme bili stvoreni uslovi za otvaranje novih radnih mesta, te neizvesnost i strah ljudi koji ostaju bez posla ne bi bio ovoliko veliki. Mislim da je pre Zakona o privatizaciji trebalo usvojiti upravo ovaj zakon.
Dakle, jedino što je izvesno u dosadašnjem procesu privatizacije je to da će u stečaj do kraja ove godine otići 188 preduzeća i bez posla će do tada ostati 5.000 radnika.
Recite mi kakva sudbina čeka ostale zaposlene u ovako traljavo vođenom procesu privatizacije? Izvesno je i to da će zaposleni u preduzećima od strateškog značaja biti zaštićeni u narednih godinu dana, a šta posle? Način na koji je do sada vođena privatizacija ne uliva poverenje ni njima. Da li će Vlada dati sve od sebe da valjano privatizuje veći deo preduzeća, zaštiti zaposlene, videćemo do kraja godine. Sudeći po tome kako ovaj proces trenutno teče, ja sumnjam.
Na kraju, gospodine ministre, da li ćemo se ponovo videti u toku ove godine u Skupštini sa novim predlogom izmena, gde ćete, recimo, tražiti produženje roka za privatizaciju? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Ja se nadam da ste bili danas prisutni u sali za vreme mog obraćanja ili obrazlaganja  zašto smo zamolili Skupštinu da prihvati ove izmene i dopune Zakona o privatizaciji i Zakona o standardizaciji, jer vi ste sada upravo pobrojali 90% onoga na šta sam odgovor već dao. Mogu da ponovim, a možete i vi da uzmete stenogram, pa da pročitate. To je stvar vašeg ličnog odnosa.
Ali, ne mogu a da ne odgovorim na vaše osnovno pitanje – šta nije urađeno u ovom periodu, jer sam vrlo detaljno obrazložio šta smo zatekli u avgustu mesecu prošle godine, a pogotovo 3. septembra, kada sam ja postao ministar. Detaljno sam obrazložio koliko je pravnih poslova učinjeno, koliko je poslova učinjeno u kompanijama da ih postavimo na noge da mogu da doći u proces privatizacije i nabrojao sam od „Galenike“, od „Jumka“, od „Simpa“, od „Petrohemije“, od „Železare“, itd. To su konkretni podaci gde možete da vidite u APR, u bilansima preduzeća šta je urađeno u poslednjih godinu i nešto malo više.
Sa druge strane, rekao sam vam da smo održali na stotine sastanaka sa sindikatima, sa pojedinačnim preduzećima, sa investitorima, pokušavajući da nađemo adekvatan model upravo kako bismo rešili probleme u kojima smo se nalazili.
Objavili smo 12 dokumentacija, odnosno 12 privatizacija. Dve su već završene i još 20 i nešto će biti objavljeno ove nedelje. Među tih četrdesetak objavljenih privatizacija biće i kompanija koju ste spomenuli - „Industrija plemenitih metala“ u Majdanpeku sa 340 i nešto zaposlenih.
Dakle, ono što je premijer obećao, to će biti ispunjeno, jer ćete imati u naredna dva tri dana priliku da vidite. Imamo i zainteresovane kupce za kompaniju, ja se iskreno nadam da ćemo taj proces završiti uspešno, ukoliko kupci budu zainteresovani da prema uslovima koje bude Agencija za privatizaciju i Vlada Srbije postavila da se, dakle prema svim pozitivnim zakonskim propisima, taj proces dovede do kraja. Mislim da je to jedna od veoma važnih stvari koje ste želeli da čujete i dao sam vam odgovor.
Ono što jeste ostalo pitanje. Vi ste spomenuli Međunarodni monetarni fond, kao neku vrhovnu vlast koja nama deli packe, ako nešto ne uradimo. Pre svega, treba da znate da aranžman sa MMF je na dobrovoljnoj bazi. Međunarodni monetarni fond nije svetski policajac koji deli packe. Vi možete da uđete u aranžman sa njima ili ne morate. Mi smo se odlučili da uđemo, jer nam treba njihova podrška u svim procesima reformi, kao i podrška Svetske banke, da bismo učinili ambijent poslovanja u zemlji atraktivnim i za investitore, ne samo za strane nego i za domaće, da bi smo oslobodili sektor malih privrednih društava da najbolje moguće radi i funkcioniše, da bi smo osposobili naše institucije da budu, u meri primenljivoj za podržavanje razvoja privrede i održivih ekonomskih programa, namenjena njima.
Dakle, taj isti MMF, koga ste vi na takav način nazvali, a ja kažem da je partner države Srbije, je dao pozitivnu ocenu kvartala ispunjenih obaveza koje smo imali. Dakle, u martu mesecu smo dobili prvo aranžman, a sada posle prvog kvartala smo imali prvu proveru, to znate da je bilo već u medijima itd, dakle potpuno pozitivno mišljenje.
Da li postoje stvari koje se, upravo vam to govorim zbog toga što ste vi apostrofirali da nešto nije urađeno, to su stvari dogovora. Kada sedimo i razgovaramo zašto možda neki rok nije urađen u datom momentu, imate adekvatno obrazloženje, sedite sa živim ljudima i razgovarate, koji su ekonomisti, koji nisu političari, kada pričate o uslovima i dinamici sprovođenja određenih obaveza, vi dođete do zajedničkog zaključka da čak onda i ako nešto nije urađeno u vremenu ili terminu koji je bio predviđen, a biće urađen ili će na neki drugi način efekti sprovedenih mera koje trebaju da, kažem, zatvore taj neki dogovoreni aranžman biti sprovedeni, onda nemamo problem sa njima i videli ste da smo dobili potpunu pozitivnu ocenu.
Ovih predviđenih 17 preduzeća ne mogu da uđu u Zakon, jer Zakon kaže drugačije da mora da bude široki, da ne može da bude opredeljen da se citira pojedinačno. Vlada Srbije će doneti odluku. Inače, ovih predviđenih 17 preduzeća, za koje ćemo odluku doneti na prvoj sednici Vlade, nakon izglasavanja ovde u skupštini i postajanje punovažnog Zakona, duguju negde oko 2,5 milijarde evra. To je direktan podatak na ovo što ste odgovorili. Dakle, preko 21 hiljada zaposlenih i orijentacioni dug. S tim, što računajte da samo jedna kompanija ima preko milijardu duga, a to je RTB Bor. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Olivera Pauljeskić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.
Poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi direktore Agencije za privatizaciju, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, moje izlaganje će se danas odnositi na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.
Prošle godine kada smo donosili Zakon o privatizaciji, imali smo 144 preduzeća u restrukturiranju i ta preduzeća su na određen zakonski način zaštićena od prinudne naplate poverilaca. Od 144 preduzeća, 40 je otišlo u stečaj. Ostalim preduzećima, po Zakonu o privatizaciji, 31. maja ističe zaštita od poverilaca. Zato je Vlada donela odluku o subjektima privatizacije od strateškog značaja. Do godinu dana će biti produžena zaštita od poverilaca za 17 najvažnijih preduzeća u restrukturiranju.
Među njima je i „Azotara“, „Petrohemija“, Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica, FAP i još mnoga druga preduzeća, odnosno preduzeća koja zapošljavaju oko 25 hiljada radnika, te bi odlazak u stečaj ovih preduzeća i gubitak posla za veliki broj građana doveo do velikih potresa u zemlji na socijalnom i privrednom planu.
Odlaganjem isteka roka za zaštitu od prinudne naplate, do jedne godine od dana stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o privatizacije, otvara se mogućnost da se pokuša sa revitalizacijom ovih subjekata i sa očuvanjem radnih mesta.
Ono što je jako bitno, država će za ona preduzeća za koja ne bude objavljen javni poziv za privatizaciju ili bude objavljen, a ne nađu svog kupca, kao i do sada, obezbediti socijalni program i mogućnost da neka od tih preduzeća za stečajni postupak nađu svoje nove kupce i neko novo tržište.
Stečaj ne znači kraj, likvidaciju i smrt za preduzeća, kao što radnici to doživljavaju. Ako postoji tržišna perspektiva, te firme se mogu prodati iz stečaja. Ima niz primera, i to pozitivnih, gde je iz stečaja prodat „Mitros“ iz Sremske Mitrovice, „Pionir“ iz Subotice, „Livnica“ iz Topole i druga preduzeća. Tamo i dalje rade ljudi, privređuju i primaju redovne plate. Stečaj je lek, a ne kraj života za jedno preduzeće i to je ono što javnosti treba objasniti.
Cilj ove Vlade na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem je da se ovim zakonom stvore uslovi za uspešno rešavanje sudbine subjekata privatizacije, a kod kojih postoje uslove za prodaju, jer ukoliko bi tokom postupka došlo do prinudnih izvršenja na imovini navedenih subjekata, postoji objektivna nemogućnost da se njihova privatizacija sprovede.
Na kraju, u danu za glasanje ću, kao i ostali poslanici SNS, podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.