Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsiću, potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici, poštovani ministre Sertiću i poštovani gosti iz Ministarstva, najpre moram ovde da zapazim da je gospodin Arsić uočio da je prethodno pogrešio i ispravio sada svoju grešku. Ja veoma cenim sve osobe, koje kada uvide da su pogrešili, ne prave iste greške i sada je gospodin Arsić obezbedio da naša rasprava ovde teče. Bravo, gospodine Arsiću.
Potom da kažem sada gospodinu Sertiću. Sada vama, gospodine Sertiću, ne mogu da kažem – bravo, jer upravo povodom našeg amandmana ovde, ja mislim da se vi sada suočavate sa pogreškama koje ste činili kada ste tvrdili da je dobro da se nekada često menjaju zakoni. Evo, gospodin Zoran Živković je vas sada na konkretnom primeru suočio sa problemom koji nastaje u takvim situacijama.
Koji je ključni problem, poštovana gospodo, evo na ovom konkretnom primeru. Vidim i da narodni poslanici SNS sada pažljivo prate, i gospodin Jovičić, i Martinović, i Kovačević itd, problem je, gospodine Sertiću, što ulazimo sferu pravne nesigurnosti, a pravna nesigurnost, poštovana gospodo, uvek je ključna prepreka i za ulaganje i za razvijanje funkcionišuće tržišne privrede.
Gospodine Sertiću, ne samo pravna sigurnost, nego još jedno veće načelo iz kojeg proističe ovo načelo pravne sigurnosti, a na osnovu tog načela, gospodine Sertiću, i predvidivost poslovanja. To je načelo vladavine prava, u članu 3. našeg Ustava definisano kao osnovno načelo. Ako imamo vladavinu prava, ako imamo pravnu sigurnost, ako imamo predvidive uslove poslovanja, to je to, gospodine Sertiću, a nisu predvidivi, nisu jasni, nije sve povoljno, kada se umesto vladavine zakona bavimo vladavinom čoveka, ili vladavine ljudi, e, tu nema uslova za tržišnu privredu, za koju se, formalno, gospodine Sertiću, ja sam primetio, zalažete. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Po amandmanu.
Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.
Ovo je poslednji moj lični amandman koji sam podneo, želeći da zakonsko rešenje bude što bolje i efikasnije, imam jedno pitanje koje će, zamolio me je ministar Vlade Demokratske stranke u pripravnosti, gospodin Ivan Stefanović, postaviti preko mene lično, vama, kao ministru privrede Vlade Republike Srbije. Vi ste i sami rekli da vam je ostavljen vruć krompir sa kojim ni sami ne znate kako ćete da se izborite u narednom periodu. U pitanju je 17 strateških preduzeća i 25 hiljada radnika koji rade u tim preduzećima. Svesni ste da ovim odlaganjem ćemo za godinu dana u tim preduzećima imati mnogo veća dugovanja nego što su to danas. Svesni ste toga da će iz budžeta Republike Srbije dodatna sredstva biti uplaćivana tim preduzećima da bi ostala takoreći živa i da bi ostala na tržištu. Svesni ste takođe toga da plana revitalizacije tih preduzeća još uvek nema. Svesni ste takođe i toga da investitora i strateških partnera za ta preduzeća takođe nema i da bi oni u suprotnom bili poznati građanima Srbije.
Sada, jedno je pitanje, da li možda imate plan da reformskim poduhvatom, kao ministar privrede, od tih 25 hiljada radnika spasite makar 15 hiljada radnika, ukoliko bi to uradili danas. Stečaj ste predvideli dan nakon vanrednih parlamentarnih izbora i tada od tih firmi i preduzeća neće ostati ništa. Da li možda mislite, ukoliko ne bi bilo pritisaka premijera na vas lično, da taj reformski poduhvat uradite danas, dobićete od nas i podršku za tako nešto, da možda spasite, od 25, makar 15 hiljada jer za godinu dana neće biti spašeno nijedno jedino? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući. Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, neverovatna briga prethodnog govornika za javna preduzeća. To što je ovo pitanje upućeno od strane ministra Vlade u senci Demokratske stranke, mislim da mi moramo da damo adekvatan odgovor, s obzirom da je to veoma ozbiljna vlada koja je već pokazala prve rezultate za ova dva meseca od formiranja, mada ih mi nismo videli. Ti rezultati su najverovatnije ostali u senci.
Da li je moguće, da neko danas, je potpuno kontradiktoran u smislu, kritikujete što neka preduzeća idu u stečaj, a sad ona koja hoćemo da sačuvamo kažete – pa što odlažete? Što ih ne gurate, što brže u provaliju u koju ste ih vi gurali?
Prethodni govornik mora da zna jednu stvar, da mi pokušavamo da odložimo vreme za rešavanje preduzeća njih 17, i možda će država dati nešto novca da bi se našli ljudi koji će to na jedna normalan način privatizovati i da to više nije pljačkaška privatizacija kao u vaše vreme. Ali, mi štitimo 17 strateških, vi ste štitili 400 onih preduzeća iz kojih ste uzimali novac u sopstvene džepove, a onda podizali kredite po nepovoljnim uslovima da biste davali subvencije i održavali se na vlasti.
Pa, kako vas nije sramota? Ovo je hrabra odluka u kojoj želimo da sačuvamo 21.500 radnika na poslu, i ovih 17 preduzeća su većina njih već ušla u proces privatizacije, već postoje ljudi koji su zainteresovani. Kada govorimo i o FAP-u, IKARBUS-u i o ostalim preduzećima. Pa, da li vi sada držite predavanja nama koji ste imali preko 104 preduzeća koja su bila u restrukturiranju zatim su prodata i koliko su bili dobri ugovori. Od njih 104, 87 se ponovo vratilo državi, jer su to sigurno bili veliki biznismeni, prepušteni, koji su novac u ovoj zemlji stekli na odgovoran, pošten i čestit način. Nisu bili, to su bili funkcioneri koji su bili bliski vašoj stranci i tako ste se ponašali prema javnim preduzećima, ali ta praksa je prekinuta.
Vi ste imali slučajeve u prošlosti, da neko ko je bio blizak vašoj vlasti, želi da kupi neko preduzeće, on pre nego što je to preduzeće kupio, on stavi to preduzeće pod hipoteku, uzme novac i od tog novca posle dobije to preduzeće. Svašta ste radili. Imali ste spregu i banaka, i vlasti, i političara, i tajkuna, radili ste šta ste hteli. Ta praksa je završena konačno i ne kažem da narodni poslanici SNS nisu svesni da je teško tim radnicima. Pa, jeste teško. To su radnici koji nisu primili možda mesecima plate, koji teško žive, koji imaju porodice, koji imaju decu koju izdržavaju i koju školuju.
Ali, postavlja se jedno ključno pitanje, od 2000. godine pa na ovamo, kada ste obećavali bajke, bolji život, kada ste obećavali nova radna mesta, da će ta preduzeća biti privatizovana na najpošteniji i transparentniji način. Šta se desilo u međuvremenu? Samo dajte odgovor na to pitanje. Uvek je kritika dobra ako dolazi od nekoga ko je pošten i čestit i ko želi promene na bolje, ali kad kritika dolazi od vas, pa, to je zaista sramota. Od vas koji ste ta preduzeća rasparčavali, prisvajali, vraćali, uzimali, oduzimali kako ste god hteli. Od 2000. godine pa na ovamo. Sve stranke koje su krenule iz DOS-a, sve, i kao što vidim, očekuje se da se to i dalje cepa, koliko ste složni i koliko mislite na narod.
Mi želimo na sve moguće načine da konačno raskrstimo sa prošlošću u smislu da nešto što više ne može da funkcioniše zbog zastarele tehnologije, zbog globalnog okruženja na tržištu, nađemo rešenje kako na najbezbolniji način da to premostimo i da novac koji smo odvajali, po 700, 800 miliona evra godišnje, to ste nam vi ostavili, jer ste vi to znali najbolje, kako da preusmerimo u realan sektor, u zdravu ekonomiju i kako da ljudi dobiju konačno šansu kroz godinu, dve dana da rade u realnom sektoru. Nešto što donosi prihod i za budžet Republike Srbije, nešto što će u svim bilansima naše zemlje i naše kase biti pozitivno i tu se suštinski razlikujemo. Suštinski se razlikujemo.
Svi smo svesni kako ste se ponašali prema javnim preduzećima i najmanje imate prava da o tome pričate. Zato pustite da radimo za dobrobiti generacija koje dolaze. Vi ste znali samo da radite za vaše lične interese i znali ste da kupujete glasove pred izbore. Kao što vidite, mi ćemo imati lokalne i pokrajinske izbore, ali ne mislimo da ih kupujemo. Najlakše bi bilo Željku Sertiću, ministru ili Aleksandru Vučiću da kaže – znate, ajde da pozovemo da uzmemo neki kredit od tri milijarde. Pa, da opet guramo novac u rupu, u bunar, da bismo dobili neke lokalne, pokrajinske ili bilo koje druge izbore.
Nećemo tako da se ponašamo prema našoj državi, prema našem narodu. Te bolne rezove koji moraju da se sprovedu, preuzeli smo na sebe, u vama tu podršku naravno nemamo i ne očekujemo, jer vi ste znali samo da se ponašate suprotno od toga. A to je da nas obmanjujete, da nas varate i naravno, većinu građana u tim javnim preduzećima da pljačkate. I, to ste znali stvarno da radite na najbolji mogući način, ali ta praksa je završena.
I zato, kao narodni poslanik, kao mlad čovek koji živi u ovoj zemlji, koji naravno planira da živi i narednih 30, 40 godina u ovoj zemlji, svaka vam čast, što preduzimate mere koje će sutra generacijama koje dolaze ostaviti jednu uređenu, našu Srbiju, bez obzira ko na vlasti u tom trenutku bude.
Nama je bitno da uspostavimo sistem, sistem da više ne izvlačimo iz džepova naroda novac i guramo u nešto što se ne vraća ni u kom smislu, ni u profitu, ni u produktivnosti, ni u čemu. I, to smo gledali godinama. Zato je vreme da raskrstimo sa time da bismo te mlade ljude, na koje se vi pozivate da odlaze iz ove zemlje, a najviše su odlazili od 2000. godine, kada ste uveli velike reforme, da ih zadržimo u ovoj zemlji, i da rade u realnom sektoru, u realnoj privredi, u zdravoj ekonomiji. A da bismo to postigli, to nećemo sigurno postići tako što ćemo da obećamo med i mleko, kao što ste vi govorili da će 2008. godina, kada je počela svetska kriza, biti šansa za Srbiju. Mi kažemo - šansa za Srbiju je rad, disciplina i da raskrstimo sa stvarima koji su teret za naš narod, za našu ekonomiju i za našu budućnost. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 13. govori o zaštiti preduzeća od strateškog značaja, i o zaštiti 25.000 zaposlenih. Predložiti da se taj član briše, nije samo nehumano, već po određenim firmama i preduzećima izgleda i suludo. Ja ću navesti primer PKB-a.
Dakle, PKB kojim je upravljala stranka bivšeg režima kroz Grad Beograd, koji je 2011. godine imao dug od 1.900.000.000, dakle manje od 20 miliona evra. Posle toga, ta dobitnička privredna politika je u Gradu Beogradu od PKB napravila dužnika čiji se dug za dve i po godine uvećao za 70 miliona evra i dostigao iznos od 10 milijardi dinara.
Dakle, to je ta privredna politika koja od dobitnika pravila gubitnike. PKB ima 19.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, državnog poljoprivrednog zemljišta koje mu je dato bez naknade, koje mu je pripojeno, koje privatni poljoprivredni proizvođači plaćaju zakup otprilike od pet do šest miliona evra. Ni to nije pomoglo da se ne prave ovoliki gubici, pa se recimo u tom periodu, za tri štale koje su koštale, trebale da koštaju tri i po miliona evra, koje su pravljenje bez građevinske dozvole i koje do dana današnjeg nemaju upotrebnu dozvolu zbog toga, umesto tri i po miliona potrošilo 12 miliona evra. Tako da je štala po jednoj kravi za svaku kravu košta preko 10 hiljada eura, da su joj pravili kuće na tom zemljištu sa punim nekim komforom, manje bi koštala nego što su koštale štale. Napominjem da su to bile tri koje je gradila firma koja se nikad nije bavila nikakvo gradnjom, firma iz Kikinde koja se uglavnom bavila prodajom određenih delova.
PKB je od sigurnog dobitnika posao gubitnik i gle čuda oni su pokušali, najverovatnije zbog buduće privatizacije da PKB-u koji ima osam hiljada hektara svog zemljišta pripoje 19.350 hektara poljoprivrednog zemljišta, građevinskog zemljišta 835 hektara i 1.279 hektara drugog zemljišta što je ukupno 21.471 hektara.
U „PKB“ je u tom periodu greškom konvertovan zemljište od 509 hektara, u Kovilovu 99 hektara, u Ovči 410 hektara.
Ako vam kažem da je „Lidl“ i firma „MPC“, čini mi se, plaćala jedan hektar građevinskog zemljišta u tom reonu od 850 do 900 hiljada evra, ne treba mnogo pameti da se pomnoži 509 hektara sa tom sumom i da se dobije koliko je koštalo to greškom konvertovano zemljište, koliko je koštalo, ne samo „PKB“ i Grad Beograd već koliko je koštalo ovu državu.
Ovde se nastupa, posebno od stranke bivšeg režima, kao da smo zatekli idealnu državu, kao da smo zatekli idealnu privredu koja isporučuje novac svima, koja garantuje dobre plate, dobre penzije, punu uposlenost.
Kao da nismo zatekli potpuno razvaljenu, obogaljenu, zapuštenu i napuštenu državu sa privrednim sistemom koji je po broju nezaposlenih, a sa prosečnom nacijom starom 42 godine, govorio sasvim jasno da nemamo privredu koja može da nosi plate i penzije ovom stanovništvu i u ovako malom iznosu kakav je sada.
Srbija koju smo zatekli bila je ravna marsu. Bilo je uslova za život ali u njoj nije bilo života. Takođe je nedopustivo da stranka bivšeg režima ovde čini sve da se i u buduće ne uradi ništa, da se to zapušteno i napušteno stanje nastavi.
Ja ne želim da kažem da oni trebaju da ćute ali treba da pogledaju rezultate koji su očigledni i koji govore da je privreda gotovo desetkovana, da su radna mesta počišćena i da su prirodni i stvoreni resursi uglavnom koristili njihovim prijateljima da svoja enormna bogatstva uvećavaju, a da je stanovništvo ostalo sasvim nezbrinuto i da ti prirodni stvoreni resursi nisu bili u korist svih stanovnika već samo u korist pojedinih i zato se to društveno bogatstvo prelilo u džepove određenog broja, malog broja ljudi.
Srbija koju mi treba da izgradimo, jer u ovoj državi nije bilo države, treba izgraditi državu i novi privredni sistem u kome će biti posle i hleba za sve. U kome niko neće više biti siromašan, niko ne treba da bude bos, niko ne treba da bude go.
Dakle, Srbija mora da prirodnim stvorenim dobrima da stvori uslove da svako ima pravo na komad hleba, na krov nad glavom i da ima neku određenu perspektivu. Država koju smo zatekli je bila takva da nije bilo dovoljno crne boje kojom bi se oslikalo stanje koje je zatečeno.
Dakle, treba okrenuti list. Ja poštujem što predsedavajući ima određenu toleranciju prema opoziciji, s obzirom da je imao iskustva sa rigidnim Poslovnikom i rigidnim tumačenjem tog Poslovnika. Nemam ništa protiv prigovora ali svi treba da znamo da treba izgraditi državu u državi u kojoj nije bilo države i da je naš posao ravan pokušaju da se od riblje čorbe napravi akvarijum. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Određujem pauzu u trajanju od pet minuta, dok se ne vrati ministar u salu.

Nastavljamo sa radom.
Na član 15. amandman u istom tekstu podneli su narodni poslanici Vladimir Pavićević i Zoran Živković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Član 15. je novi član koji nastavlja seriju članova koji unose pravnu nesigurnost u ovu oblast.
Naime, član 15. glasi – postupci privatizacije započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, znači započeti po starom zakonu pre izmena, nastaviće se po odredbama ovog zakona.
Zamislite da neki investitor, kupac kapitala potencijalni se prijavi za neku privatizaciju, uđe u proces privatizacija, a onda mu na pola tog procesa promenite uslove.
To je kao da igrate fudbal i onda vam sudija u jednom trenutku kaže – a, sada igramo vaterpolo. Vi, pošto nemate pojma sa vaterpolom i pitanje je da li znate da plivate, imate opasnost da se udavite u celoj toj igri.
Ne postoji nikakvo opravdanje da se tako nešto uradi, a posebno to nije dato u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana koje je potpuno besmisleno.
Ja sam u konsultacijama pitao ministra koliko to preduzeća imamo koja su u procesu privatizacije gde je započet proces privatizacije.
Rečeno je nekoliko, 2,3,4 i onda je to razlog više da se ne unosi jedan ovakav član koji vrlo lako može da padne na Ustavnom sudu, a sigurno može da izazove pojačanu sumnju kupaca investitora i da li uopšte da ulaze u proces privatizacije, u Srbiji, jer stalno neko može da se poziva na ovaj član 15. ili da stalno menja zakone, pa da, kada uđete u neki proces privatizacije, dobijate potpuno nove uslove.
Mislim da, ovaj amandman, naravno, kao i svi drugi, ali ovaj posebno, zaslužuje da bude usvojen. Hvala.