Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani gosti i poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, evo u tri tačke da odgovorim gospodinu Babiću, na repliku koju je on malopre imao.
Najpre, ja mislim da gospodin Babić treba da odluči da li on ceni i poštuje to što ja radim u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer povremeno od sednice do sednice, on saopšti jedno poštovanje za moje angažovanje, za moju posvećenost, a nekada i za broj usvojenih amandmana, a ponekad, kao što je danas slučaj, kao što gospodin Babić kaže, da bi bilo najbolje da ne sedim ovde.
Ja tu vidim jednu protivurečnost, u glavi jednog čoveka i samo predlažem gospodinu Babiću da odluči šta misli ili vredi što ja radim ovde pa onda ponavlja to, ili smatra, ovo ne vredi ništa, i onda od sednice do sednice, gospodin Babić, priča tu priču.
Druga stvar, ja sam gospodinu Babiću dao blagoslov za pisanje biografije, dao sam jednu vrstu saglasnosti, pošto je gospodin Babić pokazao želju, istražuje moj život, vidi da igram tenis, teniskim reketom, gospodine Stefanoviću, se igra tenis, ne može drugim sredstvima da se igra tenis i ko god da igra, gospodine Stefanoviću.
Dakle, gospodin Babić sve to istražuje i vidim da se priprema za pisanje priloga za moju biografiju i ja mu dajem blagoslov i čak sam mu poklonio knjigu, jednog biografa, jednog političara, za koji sam procenio da može da mu bude uzor, jer je to dobro i temeljno napisana biografija. Ja sada vidim da gospodin Babić nije pročitao knjigu koju sam mu ja poklonio, i gospodine Babiću, pročitajte u celosti. Nemojte kao predsednik Vlade onako tamo – vamo, nego u celosti da se pročita.
Treća stvar, gospodine Stefanoviću, prenormiranost znači da za sve što postoji mi jedino rešenje ili kao odgovor imamo pisanje zakona. Ne treba to da nam bude pristup. Zamislite da imamo mnoštvo zakona, na stotine hiljade stranica, pa to ne vredi gospodine Stefanoviću.
Zna se šta podrazumeva vladavina prava i zakonitost.