Zahvaljujem se poslaniku.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege, dragi poslanici, predsednice, želim da kažem da je neosporno da je halal tržište velika izvozna šansa za prehrambenu industriju Srbije. Tržište halal hrane je najbrže rastuće tržište i trenutno vredi oko 650 milijardi dolara godišnje, dok istovremeno je to i danas prepoznato u Srbiji i oko 40 velikih firmi je obezbedilo halal sertifikat.
To su, pre svega „Dijamant“ iz Zrenjanina, „Voda Vujić“, Mlekara iz Subotice, „Paraćinka“ itd. U vreme globalne ekonomske krize, nedopustivo je da određena tržišta, kao što je ovo, ostane ne dostupno. Islamske zemlje uglavnom nemaju dovoljnu količinu hrane i prehrambenih proizvoda i to je zaista velika šansa za prehrambenu industriju Srbije.
Halal, između ostalog svi dobro znate, zabranjuje upotrebu svinjskog mesa, ili prerađevina, odnosno različitih emulgatora koji se koriste na toj bazi, a koriste se u proizvodnji određene hrane, ali zabranjuje upotrebu i alkohola, kao i životinjske krvi, obzirom da je krv ta koja prenosi toksine i mesto kao podloga za razvoj mikroorganizama.
Zahtev koji je halal stavlja pred proizvođače su najstriktniji u predelu industrije mesa i mleka, i životinja mora da bude, naravno pažljivo tretirana, da bude zdrava i živa, a osoba koja će obaviti čin klanja mora bi psihički zdrava i sposobna za tu aktivnost.
Naravno, halal hrana nije ograničena samo na muslimane i njeni najčešći konzumenti danas u svetu jesu ljudi koji nisu islamske veroispovesti i koji prepoznaju šta je kvalitet, šta je zdrav život, čista i bezbedna hrana. Ono što izuzetno raduje i što želim da pohvalim jeste što smo trenutno u proceduri uvođenja halal hrane u vojsci, na šta se čekalo zaista dugo vremena. Time država Srbija pokazuje da uvažava različitosti njenih građana i da poštuje verske posebnosti njenih stanovnika.
Naravno da ovaj trend treba proširiti na sve društvene institucije, pre svega na državne bolnice, studenske menze, na menze kaznenih domova, pa i na ovaj naš ovde skupštinski restoran koji mi koristimo. Za nas, verujuće ljude to je zaista od nemerljive važnosti, kao što postoji segment organske ishrane, u ozbiljnim društvima treba ispoštovati i segment halal ishrane, košer ishrane, organske ishrane, vegetarijanske ishrane itd.
Želim da, stoga uputim sugestiju i ohrabrim Ministarstvo pravde da započeti proces uvođenja halal hrane u vojnim objektima, što pre proširi i na sve druge državne institucije. Rastući kvalitet odnosa sa arapskim svetom, sa Turskom, kao i sve veći broj turista koji posećuju našu zemlju, a koji konzumiraju halal hranu, još jedan je od ozbiljnih argumenata.
Na kraju, poštovanjem halal sertifikata u ovoj zemlji, na najbolji način pokazujemo svima onima kojima želimo da izvozimo halal proizvode, da najozbiljnije sprovodimo pravila u proizvodnji hrane, koje su za njih apsolutno imperativ.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Zahvaljujem gospođo predsednice, 21. maja postavila sam pitanje ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodinu Verbiću, a ono se odnosilo na smanjenje broja učenika za upis u Tehničku školu u Majdanpeku, za školsku 2015 – 2016. godinu.
Naime, u aprilu mesecu je u Boru održan sastanak na kojem su, osim direktora svih srednjih škola sa regiona bili prisutni i načelnik Školske uprave Zaječar, gospodin Marić i pomoćnik ministra za srednje obrazovanje gospodin Kostić.
Dogovoreno je da se u Tehničkoj školi, odobre četiri smera po 30 učenika, i to mašinski, elektro,ekonomski i turistički.
Tom prilikom je dogovoren upis 30 đaka u Gimnaziju. Konkursom koji je kasnije objavilo Ministarstvo, ispostavilo se da nije odobren upis za 30 učenika Tehničke škole, smera ekonomski tehničar.
Napominjem da sa ovom odlukom nije bio upoznat ni gospodin Marić, koji je načelnik školske Uprave Zaječar.
Ove školske godine u Majdanpeku završava 175 učenika, mogućnost upisa u srednje škole Ministarstva ima samo 120 učenika. Dakle, 55 učenika neće moći da se upiše u srednju školu u svojoj opštini.
Dana 28. maja, je na inicijativu Saveta roditelja Tehničke škole, pokrenuta akcija potpisivanja peticije radi vraćanja odeljenja Tehničke škole, ekonomskog smera. Za jedan sat, peticiju je potpisalo preko hiljadu građana Majdanpeka i peticija je poslata Ministarstvu.
Građane Majdanpeka, a i mene interesuje ko je doneo odluku o ukidanju smera – ekonomski tehničar, u Tehničkoj školi i na osnovu čega, i da li postoji mogućnost da se ta odluka promeni. Napominjem da sam identično pitanje postavila i Ministarstvu preko nadležnog skupštinskog odbora i ovom prilikom se zahvaljujem svim kolegama poslanicima na razumevanju i podršci.
Ministar Verbić, možda smatra da nema obavezu da odgovori na poslaničko pitanje ni posle 26 dana, ali mislim da je nužno da odgovori na peticiju, koju je potpisalo preko hiljadu građana Majdanpeka.
Imam i pitanje za ministra privrede, gospodina Sertića. Posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, RTB Bor je ušao u grupu 17 preduzeća, koja su u neku ruku zaštićena u narednih godinu dana.
Pretpostavljam da će Vlada pratiti pomno šta i kako rade menadžmenti u tim preduzećima, pa tako i u RTB Bor.
Direktor RTB Bor, je nedavno po završetku izgradnje Topionice izjavio da nema više zagađenja vazduha u Boru. Meni je zaista drago, zbog toga što građani Bora napokon mogu da dišu punim plućima.
Podsetiću direktora RTB Bor i ministra Verbića, da je Rudnik Bakra Majdanpek, deo RTB Bor i da građani Majdanpeka očekuju da dišu vazduh bez ogromne količine prašine koja dolazi sa površinskog Kopa koji je na rubu grada.
Naime , u ovim vrelim letnjim danima, prašina sa površinskog kopa je prekrila grad.
Pitanje za ministra Verbića, da li je upoznat sa ovim problemom građana Majdanpeka i šta će RTB Bor preduzeti da se ovaj problem reši?
Imam i pitanje za ministarku poljoprivrede, gospođu Bogosavljević-Bošković. Da li joj je poznat problem građana Majdanpeka i šta će njeno ministarstvo kao nadležno preduzeti da se stanje životne sredine u Majdanpeku popravi?
U nadi da ću dobiti konačno odgovor, zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, pitanje koje danas postavljamo kao poslanički klub DS i u svoje lično ime jeste, da li postoji strategija za razvoj domaćeg turizma? Malo smo zbunjeni najavama premijera Srbije, zato što se najavljuju poreski podsticaji za domaći turizam, a još uvek nikome nije jasno kako i na koji način će to biti sprovedeno u delo.
Takođe nam nije jasno zbog čega premijer najavljujem poreske podsticaje, a sa druge strane Ministarstvo finansija od 14. aprila 2015. godine po prvi put tumači, citiram, – Kada poslodavac na teret sopstvenih sredstava zaposlenima obezbeđuje učestvovanje u aktivnostima koje za cilj imaju jačanje timskog duha tzv. „tim bilding“, takvo primanje predstavlja činjenje pogodnosti zaposlenima koje podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade.
Drugim rečima, preko 80% kapaciteta vanprivrednih centara u Srbiji koji predstavljaju naravno, pre svega, veliki gradovi Srbije, u unutrašnjosti Srbije 80% turističkih aktivnosti, hotelijerstva i kapaciteta popunjavaju se isključivo preko toga što poslodavac ili poslodavci u javnom ili privatnom sektoru šalju radnike na tzv. „tim bilding“ u cilju poslovne edukacije, u cilju uspostavljanja bolje organizacije u poslovanju, u cilju razvijanja timskog duha, u cilju poslovnih radionica.
Ono što jeste naše pitanje je zbog čega Ministarstvo finansija ovim tumačenjem zapravo radi potpuno suprotnu stvar u odnosu na onu koju je predložio premijer Srbije, jer će ova odluka Ministarstva finansija u krajnjoj liniji onemogućiti dalji razvoj turizma, što samo govori da strategija za razvoj domaćeg turizma u Srbiji apsolutno i ne postoji?
Kada su u pitanju pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojske Republike Srbije, kada su u pitanju radnici iz privatnog sektora oni ubuduće neće od strane poslodavaca biti slati na tzv. „tim bilding“ iz prostog razloga što se troškovi uvećavaju za 60% od vrednosti organizacije samih putovanja.
Dakle, u koliko 70 hiljada dinara po osobi se bude ubuduće izdvajalo moraće biti uplaćeno još šest hiljada dinara poreza zato što Ministarstvo finansija ima posebno tumačenje po prvi put u svojoj istoriji.
Na kraju, turizam u Srbiji zbog nekoliko vaučera od pet hiljada dinara neće zaživeti. Na ovaj način Ministarstvo finansija doprinosi tome da unutrašnjosti Srbije van privrednih centara će potpuno zamreti turistička aktivnost. Ono što je do sada bila praksa da oni hotelijeri koji su živeli od korporativnih, jednodnevnih ili višednevnih putovanja to sada više neće biti slučaj zato što se troškovi uvećavaju za 60% kada su u pitanju porezi.
U odnosu na 2011. godinu kada je Ministarstvo finansija to primanje zaposlenog oslobađalo od plaćanja poreza na zaradu, sada je to, ponavljam, 60% više što će za 80% smanjiti aktivnost kada je u pitanju turizam vanprivrednih centara u Srbiji.
Ono što je takođe važno jeste pojašnjenje poreskih podsticaja za razvoj domaćeg turizma, iz prostog razloga što na ovom primeru, kada je u pitanju premijer Republike Srbije i kada je u pitanju Ministarstvo iz iste Vlade, imaju potpuno suprotno viđenje razvoja domaćeg turizma što će u potpunosti doprineti tome da kolizijom propisa i najava zbune, pre svega, građani koji će možda želeti da ostanu ovog leta u Srbiji, da letuju u Srbiji, to neće učiniti iz prostog razloga što nije jasno kako i na koji način će poreski podsticaji biti omogućeni onima koji se budu odlučili na ovaj postupak. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin.

Zahvaljujem se.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje bih uputio ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospođi Zorani Mihajlović.
Dakle, kao što znamo jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Novom Sadu je izgradnja Žeželjevog mosta, čija je osnovna vrednost izgradnje bez dodatnih radova oko 45 miliona evra.
Izgradnja ovog mosta je započeta 2011. godine i rok za njegov završetak je bio 32 meseca, odnosno do novembra 2013. godine.
Međutim, kao što smo mogli da vidimo na samom teretnu, radovi su se vrlo slabo izvodili, a u 2014. godini se skoro uopšte nisu izvodili. To pre svega zato što je AP Vojvodine izvođaču nije uplaćivala novac za izgradnju u ugovorenim rokovima. Pa, tako, na primer, ja imam neke informacije da je AP Vojvodine kasnila sa uplatom privremenih situacija od zaključenja ugovora ukupno preko 500 dana i u proseku za šest situacija, po svakoj situaciji oko 90 dana.
Takođe, imam informaciju da trenutno AP Vojvodina kasni i sa uplatom i nakon aneksa ugovora koji je zaključen u maju ove godine i u kojem su navodno prema rečima vojvođanskog premijera Bojana Pajtića, rešeni svi problemi, međutim, i dalje nema uplate.
S toga, kako bi smo građanima Novog Sada pokazali da Vlada Bojana Pajtića misli samo na sebe, a ne i na interese građana, molim vas da mi odgovorite na pitanje, koliko je ukupan i prosečan broj dana u kojima je Vlada AP Vojvodine kasnila sa uplatama po privremenim situacijama koje je ispostavio izvođač radova na mostu?
Da li je tačno da do danas, do 16.6.2015. godine, još uvek nije izvršena uplata od strane AP Vojvodine, iako je to bila obaveza po aneksu koji je zaključen još pre mesec dana, odnosno 19.5.2015. godine i najvažnije, koliku su štetu građani Srbije pretrpeli zbog ovih kašnjenja?
Sledeće pitanje bih postavio ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću. Pre svega bih mu se zahvalio na tome što je zajedno sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem otvorio novu policijsku stanicu u novosadskim naseljima Novo naselje i Satelit i što je ona u februaru ove godine otpočela sa radom.
Takođe, mislim da se rezultati rada ove policijske stanice već vide. Veći broj policajaca je na terenu i mogu da kažem zaista da oni će svakako preventivno delovati i trenutno preventivno deluje na sve moguće učinioce krivičnog dela, što je svakako bolje od one represivne komponente koju policija ima i to pozdravljam.
Međutim, potrebno je povećati kapacitete ove policijske stanice, zato što je zaista veliki broj građana u ovim naseljima i s toga molim ministra da mi odgovori na pitanje, kada će ova policijska stanica, odnosno ovo odeljenje policije dobiti karakter policijske ispostave i kada će ona početi da radi u punom kapacitetu, a sve kako bi se povećala bezbednost građana u ovom naselju?
Takođe bih postavio pitanje, takođe ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću, u vezi krivičnog postupka koji se vodi protiv nekih lica od kojih je i jedno lice funkcioner DS, a koje se odnosi na zloupotrebe prilikom rekonstrukcije dvorca Heterlend u Novom Bečeju.
Naime, kao što znamo, pokrajinska Vlada na čelu sa premijerom Bojanom Pajtićem je preko Fonda za kapitalna ulaganja jednoj novosadskoj firmi prebacila preko 80 miliona dinara, odnosno oko 700 hiljada evra za izvođenje radova na rekonstrukciji dvorca Heterlend.
Ima tu jedna mala digresija, znate? Neobičan je podatak da je istoj toj firmi preko Zavoda za izgradnju grada, dok je na čelu Zavoda za izgradnju grada bio kadar iz DS, prebačeno preko 350 miliona dinara na ime kojekakvih projekata, pa eto čisto ako možete nešto da povežete. Izgradnja ovog dvorca je bila u cilju smeštaja dece iz škole „Milan Petrović“. Ono što je karakteristično je da sada možete otići na lice mesta i videti da apsolutno ništa nije urađeno na rekonstrukciji tog dvorca, da je prebačeno preko 80 miliona dinara. Dakle, te pare su nestale u nečijim džepovima.
S toga vas molim, gospodine ministre, da bi smo pokazali kako Vlada Bojana Pajtića nezakonito troši pare građana Srbije, da mi odgovorite na pitanje, da li je tačno da se vodi krivični postupak povodom zloupotreba pri rekonstrukciji dvorca Heterlend, koji je iznos za koji se sumnja da su oštećeni građani Srbije i kada možemo očekivati ishod ovog krivičnog postupka, odnosno prve optužnice u ovom slučaju? Hvala.