Zahvaljujem.
Reč ima ministar Gašić. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Nasmejao sam se malopre zbog količine stranih reči koje koristite kada se obraćate, pa mi je to bilo samo smešno - benefit, koji ste spomenuli pet puta.
Međutim, ja vas razumem i razumem i da iz lada i da iz senke i da iz svega toga budete na čelu jednog ovakvog ministarstva, ali to sigurno za narednih desetak godina neće da se desi.
Matematika je ono što danas iznosim, a to je da je 2012. godine je 167 pripadnika Vojske Srbije bilo u mirovnim operacijama. Sve skupa za tih 12 godina 314 pripadnika. Onog trenutka kada je danas premijer, a tada ministar odbrane došao na čelo Ministarstva odbrane „Zastava“ je dugovala 8 milijardi i 67 miliona dinara. Od oktobra meseca 2013. godine uredno izmiruje sve svoje poreske obaveze. To su činjenice. „Krušik“ milijardu i 300 miliona dinara. Od 1.1.2014. godine uredno izmiruje sve svoje obaveze. „Prva petoletka“, Trstenik, namenska – dve milijarde 178 miliona dinara. Od 1.12.2014. godine uredno izmiruje sve svoje poreske obaveze.
Lučani „Milan Blagojević“ - 275 miliona dinara dugovanja, od 1. januara 2013. godine izmiruje uredno sve svoje obaveze. „Utva“ Pančevo - 135 miliona dinara dugovanja, izmiruje svoje obaveze uredno od 2008. godine. „Sloboda „ Čačak - 925 miliona dinara, od 1. oktobra 2012. godine uredno izmiruje svoje obaveze. Znači, to su nasleđene obaveze do 2012. godine.
Razumem brigu i za socijalni status pripadnika Vojske Srbije. Više bih je razumeo da mnogi objekti, da mnoge zgrade, da mnoge parcele, da mnoga imovina Vojske Srbije u nekom periodu nije davana kumovima, prijateljima, rasprodavana, uništavana, više bih razumeo vašu brigu za socijalni status pripadnika Vojske Srbije i naravno da nam je najveća briga u narednom periodu pored modernizacije Vojske Srbije, poboljšanje socijalnog statusa pripadnika statusa Vojske Srbije. Dovoljno sredstava imamo, dovoljno uštede imamo, ali moramo da kazne koje plaćamo za period od 2012. godine smanjimo, jer 24 milijarde smo isplatili obaveze od 2000. do 2015. godine, sudske takse, tužbe i ne znam više šta ne dolazi na naplatu, raznorazne parcele iz Požarevca u milionima evra. Naravno da ćemo ta sredstva da opredelimo za poboljšanje socijalnog statusa pripadnika Vojske Srbije.
Reći ću vam još jednu stvar, ma koliko se trudili da me uvredite, da me iznervirate, moja kultura i mirnoća nije moja slabost, gospodine Šutanovac, već način života. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac, replika.

Ne znam gospodine ministre šta ste shvatili kao uvredu. Zaista bih voleo da mi to kažete. Ja ću se izviniti, nemam nikakav problem. Imam problem kada ministar odbrane misli da je benefit strana reč, a pored vas sedi oficir koji ima beneficirani radni staž, za koji svi u Srbiji znaju.
Prvo, mislim strana reč koja se koristi u Ministarstvu odbrane, pripadnici Vojske Srbije možda su manjeg obrazovanja od vas, ali svi znaju šta znači benefit i šta je beneficirani radni staž.
Gospodine ministre, pročitajte podatke koliko je bilo pripadnika u mirovnoj misiji u 2007. godini. Mi smo povećali 10 puta za pet godina, 10 puta u odnosu na 2007. godinu. Pročitajte kada je potpisan „stendbaj“ aranžman sa UN na osnovu koga vi funkcionišete, evo kolega Konjikovac može da vam kaže kada je potpisan, mislim da ste čak možda bili tad u Americi i vi. Molim? Godine 2011. ja sam ga potpisao, nego ministar ima problem.
Podržavam potpuno odbrambenu industriju, gospodine ministre. Nasledio sam 75 miliona dolara godišnje izvoza, došli smo 250 miliona dolara godišnje. Imam problem kada pričate o tome da su prihodi veliki, a znam da recimo imate problem sa ugovorima koji se tiču alasa. Teško će to da se realizuje gospodine ministre. Sada me razumete izgleda, to je mašinska stvar, ja sam inženjer, ta stvar je problem. Znam da su zainteresovani da kupe neku firmu, Arapi ovde dolaze.
Ono što ne mogu da prihvatim to je prodaja imovine koju je Ministarstvo prodavalo. Kada je Ministarstvo odbrane prodalo bilo koju imovinu, parcele itd? Gospodine ministre, verujem da ste vi čuli da postoji Direkcija za imovinu Vlade Republike Srbije. Direkcija za imovinu raspolaže imovinom i Ministarstva odbrane. Koristiću vreme.

Ne možete u replici koristiti bilo koje vreme. Sada ste prešli dva minuta. Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč od ovlašćenih, odnosno predsednika?
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Hvala gospođo predsedavajuća.
I ranije sam kao ovlašćeni predstavnik moje poslaničke grupe kod ove teme očekivao da se desi ono što se dogodilo i danas. Sve poslaničke grupe će glasati za ove odluke i sporazume i to je dobar signal u smislu razumevanja politike koja se sprovodi u oblasti odbrane, ali i razumevanja velikih, pre svega diplomatskih koristi i benefita koje će imati naša zemlja, ne samo od sporazuma, tu ćemo imati više neku korist koja se tiče konkretno Ministarstva odbrane, već od učešća naših pripadnika Vojske Republike Srbije i pripadnika MUP-a u mirovnim misijama koje sprovode UN i EU.
Mislim da je zaista naša zemlja, bez obzira što smo mi, čak i bivša SFRJ je imala sluha za tadašnje spoljno-političke okolnosti, za punu svest o tome što znači učešće u mirovnim misijama, i bez obzira što mi kao antikomunisti imamo mnogo primedbi na tadašnji sistem i na vođenje spoljne politike, na biranje saveznika u svetu, u ovom delu je vođena dobra politika. Dobra politika je imala svoj diskontuinitet devedesetih godina, kada nismo bili ni članica UN, ni članica Interpola, kada smo ovaj svet koji ide nekim drugim putem smatrali za neprijateljskim i, ono što je dobro, danas je politička scena Srbije takva da apsolutno, a posebno mislim i na premijera Vučića i na ministra odbrane, koji nastavlja jednu dobru tradiciju njegovih prethodnika, pre svega mislim na ministre odbrane posle 2000. godine, da se u jednom ozbiljnom sistemu koji se zove Ministarstvo odbrane, u jednom sistemu koji je, to ću ponoviti po ko zna koji put, u svojim unutrašnjim reformama otišao najdalje, zahvaljujući profesionalizmu, zahvaljujući stručnosti, zahvaljujući i patriotizmu. To je dokaz da ipak sve zavisi od politike.
Naši se omladinski fudbaleri trenutno bore za finale Omladinskog prvenstva sveta u fudbalu. Znamo kakvi su kapaciteti, potencijali naše nacije samo kada im se da šansa. Glavni problemi svuda su problemi sistemske prirode, znači država je ta koja nije često stvorila sistem da se ispolje svi potencijali, ogromni potencijali koje ima naš narod. To je srećom uradila Vojska Republike Srbije.
Premijer Vučić dok je bio ministar odbrane zaista je dao u parlamentu jednu hrabru i odgovornu izjavu. Rekao je da ni sam nije imao potpunu svest šta znači učešće u mirovnim misijama, kolike to pre svega benefite u diplomatskom smislu donosi zemlji. Tu dolazimo na teren onoga što SPO zagovarao 90-ih godina, što nažalost tada nije imalo većinsku podršku. Tada je zvanična državna politika smatrala da je odbrana zemlje isključivo vojne prirode i da se recimo Beograd brani u Kninu, a mi smo smatrali drugačije, da je oružana odbrana zemlje zadnji način odbrane zemlje, da se zemlja pre svega brani mudrom politikom i dobrom diplomatijom, da se ne brani Beograd u Kninu, nego da se Knin brani u Beogradu dobrom diplomatijom i dobrom politikom.
Ono što je zaista pohvalno za sadašnju Vladu i za sadašnjeg premijera je da u potpunosti imaju razumevanja za spoljno-političke okolnosti, za mesto u kome se nalazi Srbiji i bez obzira što smo okrenuti, naravno u političkom smislu, ka članstvu u EU i u vrednosnom smislu, sporazumi sa Ruskom Federacijom i Belorusijom pokazuju, između ostalog, i pored onih praktičnih stvari koje će imati Ministarstvo odbrane, jer je dosta naše tehnike, naoružanja i vojne opreme ruskog porekla, pokazuju jednu dobru izbalansiranu politiku i u sektoru odbrane.
Dobro je što se stalno povećava broj i pripadnika Vojske Srbije i pripadnika MUP-a u mirovnim misijama, jer zaista, ministar je tek u replici pomenuo nešto što sam ja želeo da kažem u uvodnom delu, pored tih diplomatskih koristi koje će imati naša zemlja, pored toga što se naši vojnici i policajci zaista izuzetno ističu u svim misijama, dobijaju najviša priznanja i odlikovanja, oni stiču i nova znanja i nova iskustva koja prenose i koja su jako dragocena i za MUP i za Ministarstvo odbrane.
Mi smo pre nekoliko godina, ja mislim pre četiri godine, usvojili Strategiju odbrane i Strategiju bezbednosti Republike Srbije i sve ove odluke su zasnovane upravo na utvrđenim bezbednosnim potrebama i interesima pre svega Republike Srbije na Strategiji nacionalne bezbednosti, Strategiji odbrane i Strategijsko pregledu odbrane Republike Srbije.
Mislim da je i kod profesionalizacije Vojske Republike Srbije i kod učešća u mirovnim misijama bilo „patriota“ koje su smatrale da treba zadržati obavezno služenje vojnog roka, da mi nemamo šta da tražimo po sukobima u svetu, jer, zašto bi naša deca, najčešće se pominjao Avganistan, išla tamo da krvare, itd.
Ono što je dobro, ako gledamo pregled stanja u mirovnim misijama, to je da mi zaista nismo imali takvih slučajeva da se dogode tragedije u smislu stradanja nekog od naših pripadnika, makar u skorijoj budućnosti. Drugo, princip slanja pripadnika i vojske i policije u mirovnim misijama je na bazi dobrovoljnosti. Takođe, profesionalizacija Vojske Republike Srbije je na bazi dobrovoljnosti. Čak smo imali situaciju, bez obzira na prilično skromne zarade koje su odlike naše ekonomskog stanja a ne želje nekog ministra ili vlade, da je za jedno radno mesto u Vojsci Srbije konkurisalo osam, devet, deset, nekada i jedanaest ili dvanaest zainteresovanih građana, što pokazuje da te predrasude koje postoje ipak treba razbiti.
Kod nas se često u političkom smislu od Vlade, od poslanika, od predstavnika političke elite traži da se izjasni da li smo mi ili isključivo za članstvo u EU, što podrazumeva, po onima koji ne razumeju šta je dobra politika, lošije odnose sa Ruskom Federacijom, ili smo bliži negde Rusiji.
Mislim da je ova Vlada zaista, pre svega tu moram da istaknem premijera Vučića, napravila jednu dobru izbalansiranu politiku. Mi smo neko ko nije uveo sankcije Ruskoj Federaciji, i pored velikih diplomatskih pritisaka i čini mi se da je argumentacija zaista, s obzirom na naše tradicionalno dobre istorijske i mnoge druge veze sa Ruskom Federacijom nešto što je imalo smisla i da se u tom delu ispravno i pravovremeno reagovalo.
S druge strane, ako je cilj naše države članstvo u EU, zašto bi to podrazumevalo da mi budemo neprijateljski raspoloženi ili u bilo kojim lošim odnosima sa velikom Ruskom Federacijom? Mislim da tim putem kojim sada Vlada u političkom smislu ide treba i da se nastavi, a to se pokazuje i kroz ove sporazume i sa Ruskom Federacijom i sa Belorusijom, koji su jako korisni za Ministarstvo odbrane.
Ali, istovremeno treba napomenuti da mi imamo i ambasadora u NATO savezu, da je naša Vojska u velikoj meri uređena po NATO standardima, to su standardi koji su u vojnom smislu u svetskim okvirima na najvišem nivou, da imamo dobru saradnju i sa NATO paktom, da smo u Partnerstvu za mir i mislim da je to nešto što je u političkom smislu odlika jedne mudre i izbalansirane politike.
Zbog toga će Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije u Danu za glasanje podržati i ove odluke i ove sporazume. Hvala.

Da li još neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima ministar Bratislav Gašić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Čikiriz.
Samo želim da vam, kada kažete o usklađenosti spoljne politike, ona je, za razliku od prethodnog perioda i drago mi je kada moji saradnici koji su i u prethodnom periodu bili na značajnoj funkciji u Ministarstvu odbrane, pre svega kao struka, kao oficiri, kažu da je balansiran pristup, za razliku od ranijeg perioda, što znači u odnosu na sva četiri stuba spoljne politike Republike Srbije.
Ali, voleo bih da znate i da pročitam da je 2007. godine 21 pripadnik Vojske Srbije bio u mirovnim operacijama; 2008. godine je bilo 15; 2009. godine 46; 2010. godine 47; 2011. godine 82; 2012. godine, to je period koji spominjete kada je Aleksandar Vučić bio ministar odbrane, 167; 2013. godine 328; 2014. godine 539 i 2015. godine 670. Čak je jedan veliki međunarodni skup pod pokroviteljstvom UN održan u Beogradu „Budi mirovnjak“, gde su nam na jedan prigodan način iskazali veliko poštovanje za ono što Srbija čini na očuvanju međunarodnog mira.
Ono što morate da znate, pošto ste spominjali to, kada je u pitanju dobrovoljno služenje vojnog roka, 2011. godine je 650 pripadnika u dva uputna roka služilo u jedinicama Vojske Srbije; 2012. godine 650; 2013. godine 1.400; 2014. godine 1.800 i 2015. godine biće upućeno 2.400 na dobrovoljno služenje vojnog roka. Kada pričamo o interesovanju, ovde imamo na jedno mesto četiri kandidata. Takođe, kada je u pitanju Vojna akademija i Vojna gimnazija, na jedno mesto imamo u proseku 10 kandidata koji konkurišu na to mesto. To je jedan poprilično veliki trend rasta kada je u pitanju interesovanje za zapošljavanje u Vojsci Srbije. Kada mi ovako mali i neuki, nepismeni, imamo ovakve rezultate, čudi me šta su oni pismeni naučnici radili u periodu do 2012. godine? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru drugog zajedničkog jedinstvenog pretresa govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o vojno-tehničkoj saradnji, o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o saradnji u oblasti odbrane, o Predlogu odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2015. godini i Predlogu odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2015. godini.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o vojno-tehničkoj saradnji potpisan je 16. oktobra 2014. godine u Beogradu, čime je prestao da važi prethodni dotadašnji sporazum koji je potpisan 3. decembra 1997. godine. Novi sporazum je nastao kao rezultat uzajamne težnje za jačanjem i razvojem prijateljskih odnosa Srbije i Rusije, ali istovremeno uz poštovanje uzajamnih interesa dve strane, kao i opšteprihvaćenih načela i normi međunarodnog prava.
Konkretno, strane su se sporazumele o vojno-tehničkoj saradnji u sledećim oblastima: isporuke naoružanja i vojne tehnike, druge robe vojne namene za potrebe odbrane i bezbednosti država strana; obezbeđenje eksploatacije, remonta i modernizacije robe vojne namene; isporuke rezervnih delova, agregata, sklopova, uređaja, specijalne nastavne i pomoćne imovine, kompletnih delova za robu vojne namene, pružanje usluga u oblasti vojno-tehničke saradnje, razvoja odnosa saradnje tokom postupka projektovanja i proizvodnje robe vojne namene; razmene stručnjaka radi pružanja tehničke pomoći prilikom realizacije zajedničkih programa u oblasti vojno-tehničke saradnje; obuke kadrova u odgovarajućim obrazovnim ustanovama, u skladu sa potrebama i mogućnostima strana; konsultativne pomoći u borbenoj primeni naoružanja i vojne tehnike, kao i po drugim pitanjima vojno-tehničke saradnje, drugim oblastima vojno-tehničke saradnje o kojima se postigne sporazum između strana.
Takođe, u cilju realizacije ovog sporazuma, strane će formirati međuvladinu komisiju za vojno-tehničku saradnju, a kao poseban deo se navodi i zaštita podataka, gde se posebno vodi računa o tome da uzajamno dobijeni podaci ni na koji način ne ugroze jednu od strana.
Istakao bih da su odnosi naše dve zemlje tradicionalno dobri, da imamo razvijene odnose na svim nivoima, a naročito u oblasti vojne tehnike i da je dobar deo naše vojne tehnike i naoružanja poreklom iz Sovjetskog Saveza odnosno Rusije. U skladu sa tim, logično je ekonomsko i tehnički da se nastavak saradnje nastavi i dodatno unapredi.
Slična situacija je i kada je u pitanju saradnja sa Belorusijom, pa je takav sporazum naše dve vlade o saradnji u oblasti odbrane više nego očekivan sled okolnosti. Sam tekst Sporazuma je potpisan u Minsku 10. novembra 2014. godine, sa ciljem da se unapredi saradnja u oblasti odbrane u okviru svojih nadležnosti, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i preuzetim međunarodnim obavezama.
Sporazumom je precizirano da strane ostvaruju saradnju u sledećim oblastima: vojno-ekonomska saradnja, vojno-naučna saradnja, vojno školovanje i obuka, zakonodavstvo u oblasti odbrane, vojna medicina, mirovne operacije, zaštita životne sredine u okviru vojnih potreba i druge oblasti od zajedničkog interesa u kojima se strane ili njihovi nadležni organi dogovore.
Konkretna primena sporazuma se ogleda kroz saradnju kroz zvanične posete, radne sastanke, razmenu iskustava i konsultacije, učešće na vežbama, učešće na konferencijama, simpozijumima i seminarima, razmenu potrebnih informacija i dokumenata, istraživačke projekte od obostranog interesa i druge oblike saradnje u kojima se strane ili njihovi nadležni organi dogovore.
Sporazumom se takođe regulišu prava i obaveze lica koja borave u poseti jednoj od država potpisnica sporazuma, uz principe međusobnog uvažavanja i poštovanja. Istakao bih da je saradnja Srbije i Belorusije stabilna, da nema otvorenih pitanja i da uvek ima prostora za saradnju ne samo u oblasti odbrane, već i svih grana privrede.
Poštovani narodni poslanici, što se tiče odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, u 2015. godini i predloga odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2015. godini, osnovni razlozi sadržani su i potrebe omogućavanja učešća profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2015. godini. Konkretno, to se odnosi na 19 vojnih misija i četiri policijske.
Učešćem pripadnika Vojske i policije, Republika Srbija potvrđuje interes i nameru da konkretno doprinese svetskoj, evropskoj i regionalnoj bezbednosti i poštovanju međunarodnog prava i mira. Učešće pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama UN i EU važan je element spoljne politike Republike Srbije koji uveliko doprinosi da se Republika Srbija u odnosima sa državama članicama UN i EU tretira kao ravnopravni partner.
Angažovanjem pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama pod mandatom EU u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, Republika Srbija se integriše u važnu oblast aktivnosti EU i istovremeno jača svoje bezbednosne kapacitete na putu članstva u EU.
Pored toga, pripadnici Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u praksi proveravaju do sada stečena iskustva i razmenjuju iskustva sa pripadnicima oružanih snaga drugih država, upoznaju se sa standardnim operativnim procedurama, čime se u perspektivi olakšava integrisanje naših snaga u multinacionalne sastave i prilagođava način rada svetskim standardima. Takođe, i pripadnici MUP imaju direktne koristi od policijskih službenika koji se vraćaju obogaćeni novim iskustvima, ali i savremenim znanjima i veštinama.
Istakao bih da su svi pripadnici Vojske i policije koji su do sada aktivno učestvovali u multinacionalnim operacijama za svoje učešće dobijali najviše ocene. Upravo to je dokaz ispravne odluke o učešću, ali takođe spremnosti i obučenosti pripadnika policije i Vojske.
Sredstva za učešće u multinacionalnim operacijama su već određena u budžetu Republike Srbije, kao i u sredstvima koja će se odobriti od UN. Ukazao bih da je učešće u multinacionalnim operacijama obaveza koja proizilazi iz članstva Srbije u članstvo UN i u drugim međunarodnim organizacijama, ali istovremeno učešće u multinacionalnim operacijama je od izuzetne važnosti i značaja za spoljnu politiku Srbije.
Kroz učešće u multinacionalnim operacijama Srbija zapravo jasno i odlučno pokazuje da može biti ravnopravan i siguran partner u aktivnom rešavanju globalnih bezbedonosnih izazova i rizika i pretnji. Učešćem u multinacionalnim operacijama mi, kao država, pokazujemo volju i spremnost da budemo deo onih koji jesu spremni da se bore za očuvanje mira u svetu i koji jesu spremni da se bore za poštovanje međunarodnog prava, strateško opredeljenje Srbije jeste očuvanje mira i bezbednosti.
Kroz učešće u multinacionalnim operacijama, pored navedenog, važno je uspostavljanje vojnih veza. Uspostavljanjem vojnih veza stiču se nova iskustva, upoznavanje sa svetskim standardima u vojnim operacijama, u vojnoj opremi, operativnim procedurama i to svakako na jedan način hoće doprineti implementaciji naših snaga u multinacionalne snage i uspostavljanju usaglašavanja, upodobljavanje sa nekim svetskim standardima.
Kada govorimo o učešću naših snaga u multinacionalnim operacijama, treba imati na umu našu vojnu industriju i ona na neki način može da bude podstaknuta, odnosno možemo da govorimo o izvozu naše vojne opreme.
Na kraju svog izlaganja rekao bih i nekoliko reči i osnovnih podataka o mirovnoj operaciji UN u Republici Liban, koja je ujedno i misija sa najviše naših pripadnika. Vojska Srbije učestvuje u mirovnoj operaciji UN u Republici Liban pod nazivom UNIFIL od 21. decembra 2010. godine sa štabnim oficirima. Od novembra 2012. godine u UNIFIL je bio angažovan pešadijski vod sa elementom za logističku podršku, sastava 41 pripadnik Vojske Srbije koji je u novembru 2013. godine zamenjen pešadijskom četom sastava 130 pripadnika Vojske Srbije, a od decembra 2014. godine kontigent Vojske Srbije uvećan je angažovanjem još jednog štabnog oficira i jednog pešadijskog voda sastava 33 pripadnika. Trenutno je u UNIFIL angažovano 177 pripadnika Vojske Srbije.
Pripadnici Vojske Srbije se angažuju na koordinaciji aktivnosti u cilju osmatranja, praćenja, održavanja, prekidanja neprijateljstva između sukobljenih strana, pomoći libanskoj vladi da efektivno uspostavi vlast i kontrolu na sopstvenoj teritoriji i pružanju pomoći u sprovođenju humanitarnih operacija radi normalizacije životnih uslova, povratka raseljenih lica i podrške u uspostavljanju vladavine prava.
Štab misije UNIFIL i štab sektora istog UNIFIL, kao i predstavnici oružanih snaga Kraljevine Španije, u sastavu čijeg kontingenta se angažuju pripadnici Vojske Srbije u sektoru istog, više puta su do sada isticali profesionalizam pripadnika Vojske Srbije u radu i izgrađeno poverenje u izvršavanju zadataka. Političko bezbednosna situacija u Libanu je složena, usled uticaja krize u Siriji i unutrašnjih međuetničkih i konfesionalnih nemira lokalnog karaktera na severu Libana. Zonu odgovornosti UNIFIL i dalje karakteriše relativna stabilnost, uz opasnost da se efekti regionalne krize odraze na stanje bezbednosti.
Do sada nije bilo elemenata ugrožavanja bezbednosti angažovanja pripadnika Vojske Srbije. Osnovni i najveći rizik po bezbednost pripadnika Vojske Srbije u Libanu predstavlja mogućnost eskalacije regionalnih ili unutrašnjih sukoba.
Zbog svega navedenog, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati navedene predloge zakona. Hvala.