Gospodine Bečiću, ja nisam u vašem sistemu, nije to ništa novo.
Prijavio se jesam, nego ne znam zbog čega nije reagovala poslanička jedinica.
Član 6. ustvari je suština ovog celog zakona, i da bi mogli da analiziramo taj zakon, ja ću pokušati da taj član ili ceo zakon, da vas vratim samo nekoliko godina unazad, a siguran sam da kolege iz MUP-a Srbije koji sede ovde, znaju o čemu se radi, jer su i tada bili saučesnici u nečemu što smo radili i što je danas ispalo pogrešno.
Naime, Uprava za vanredne situacije tadašnjeg MUP-a i tadašnja Uprava za vanredne situacije u Ministarstvu odbrane su se sjedinile u to vreme na zahtev, insistiranje tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, gospodina Dačića.
Lično sam bio protiv. Smatrao sam i smatram i danas da Srbija, imajući u vidu da nema kapacitet, da ima ministarstvo za vanredne situacije, kao što je u Ruskoj Federaciji, da Srbija treba da razmišlja i siguran sam da će se u tom pravcu ići pre ili kasnije, bez obzira na obrazloženja koja su data u odbijanju našeg amandmana, koja kažu da, mislim formiranje novog tela, odnosno agencije kako amandman predviđa, zahtevalo značajna finansijska sredstva, što ne mislimo da je tačno, i kaže se da se amandman odbija - naročito imajući u vidu da u sistemu organa državne uprave već postoje organi koji mogu da efikasno sprovode nadležnosti u ovoj oblasti.
Dakle, mi smo u sistemu državne uprave, koliko ja znam, a verujte mi da znam, praktično sve organe koji mogu da se bave time, iscrpeli, RHMZ je to već uradio, je li tako? Onda smo 2011. godine, kažem, ponovo na insistiranje vašeg koalicionog partnera, gospodine ministre, tu stvar prebacili u Sektor za vanredne situacije.
Sektor za vanredne situacije je radio nekoliko godina tu stvar, ispostavilo se da nije nivo kvaliteta na potrebnom i danas ponovo vraćamo tu stvar u RHMZ, sa željom da ponovo se time bavi neko ko, smo 2010. odnosno 2011. godine zaključili da to ne može kvalitetno da radi.
Zbog toga Demokratska stranka ide ispred, ukoliko u pojedinim državama Evrope ili Americi postoje agencije za vanredne situacije, smatramo da je to dobro rešenje i za Srbiju.
U jednom trenutku kolega iz MUP-a mi je rekao da postoji opasnost da sektor za vanredne situacije prevaziđe direktorat policije. Znači, to je anegdota, nije to toliko strašno, ali činjenica jeste da je veoma veliki deo tog posla, Ministarstvo unutrašnjih poslova, pao na vanredne situacije, a to nije suština policijskog posla ili posla unutrašnjih poslova, jer siguran sam gospodine ministre da ste i sami svesni da vam to odvlači mnogo vremena u odnosu na one potrebe koje su potrebe građana Srbije.
Danas je puna godina kako MUP-a nema postavljenog načelnika Uprave kriminalističke policije. U međuvremenu hvalimo se rezultatom u kome se privode carinici i policajci, sve je u skladu sa amandmanom, što je potpuno razumem. Kod nekih je nađena čak i čokolada.
Priveden je sudija sa 1700 evra mita, da li da, da li ne, videćemo u sudskom procesu. Policija upada u noćne klubove. Tu ne nalazi ništa u nekoliko navrata. Čak se dešava da je lokal zatvoren pre nego što policija dođe, pa na lokalu piše – zatvoreno zbog racije i sve je to, između ostalog, zato što očigledno vrh MUP-a ne posvećuje dovoljno vremena onim problemima koji su neophodni

Gospodine Šutanovac, molim vas.

… u vanrednim situacijama…

Gospodine Šutanovac, nije na dnevnom redu Zakon o policiji nego znate šta je na dnevnom redu. Ja vas molim samo u skladu sa ovim amandmanom. Ograničite se na obrazlaganje ovog amandmana.

Kažem, sve to se dešava zato što se vrh MUP-a, da ponovim rečenicu koju niste čuli, ne bavi suštinskim problemima koji postoje, nego se bavi problemima koji ne moraju, a kažem postoje, ako ćete uzeti ruski model, postoji posebno ministarstvo, ako ćete američki model, postoji agencija, u Evropi takođe.
Naš je savet da bez obzira što vi imate većinu da odbijete ovaj amandman, kao i sve drugo, ali ovim prihvatate punu odgovornost, da ne govorite prvo da nije pokrio zakonski osnov za rad i pre 90-ih godina itd, jel smo se štitili od grada čak i uspešnije nego u poslednjim godinama u to vreme, da razmislite u pravcu formiranja agencije koja bi se bavila tim poslovima.
Obrazloženje koje ste dali je suvislo, ako posmatramo Srbiju kroz dva, tri, pet ili šest meseci, Srbija će biti i posle nas i bila je pre nas. Znači, mislimo da ova stvar treba da se ozbiljno izanalizira i skrećem pažnju, pošto sam bio protiv toga 2010, odnosno 2011. godine, ne snosim odgovornost na neki način, ali s druge strane, ljudi koji su na tome tad radili, sada rade na ovome da se to promeni i da se vrati nazad.
Dakle, mislim da ste trebali da imate svest o tome da sa ovim problemima izađete sa jednim sistemskim rešenjem koje će biti celishodno, sveobuhvatno i koje više neće da se menja, jer sam siguran da u ovome što danas radimo, sedećemo ovde u nekoj drugoj većini vrlo brzo, nadam se, i opet raspravljati o istom problemu, nije bitno za koliko dr Stefanoviću, to se desi…

Gospodine Šutanovac, nemojte da polemišete sa ministrom. Ja vas molim završite izlaganje.

Nemojte da me molite, imam vremena koliko želim da imam. Znači da imam svo vreme poslaničke grupe. Nemojte to da radite.

Ja vas molim, u skladu sa Poslovnikom, govorite o amandmanu, a ako ne znate koji amandman, ja ću vam pročitati ponovo.

Nemojte da mi trošite vreme.

Dobili ste reč iako smo prešli na drugi amandman i vi sada pokušavate da vodite ovde političku raspravu o policiji i o mnogo čemu, a ne o amandmanu koji je na dnevnom redu.