Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nadica Nikolić Tanasijević. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mislim da je bilo bespredmetno podneti ovakav amandman, ali pošto mu uvažene kolege gospodin Pavićević i gospodin Živković daju toliki značaj, onda moram da kažem i nekoliko reči.

Očigledno je da je ovde u pitanju samo jedna slovna greška, odnosno greška u kucanju teksta amandmana, ali je još očiglednije da uvažene kolege koriste svaku, pa i najmanju priliku za svoju ličnu promociju, a i promociju svoje minorne stranke. Mišljenja sam, gledajući predložene amandmane od strane uvaženih kolega, da se većina njih odnosi samo na slovne, pravopisne i gramatičke greške. Takođe mislim da im je ovog puta ponestalo i kreativnosti i inspiracije, a verujem i znanja, kada je Predlog ovog zakona u pitanju, iz razloga što im poljoprivreda očigledno nije jača strana.

No, da se vratim na sam amandman. Mogu negde i da vidim razlog zašto je ovaj amandman podnet, a on je vidljiv u jednoj opšte poznatoj narodnoj poslovici koja glasi – davljenik se i za slamku hvata. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić. Izvolite.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Na čije izlaganje, gospodine Živkoviću?
(Zoran Živković, s mesta: Na izlaganje prethodne govornice, imenom i prezimenom sam pomenut.)

Vi ste pomenuti imenom i prezimenom?
Izvolite, gospodin Živković ima reč.

Naravno da izlaganje prethodnice ne zaslužuje bilo kakav osvrt ni trošenje reči, ali bi bilo dobro da gospođa poslanica bude obaveštena o tome šta je posao narodnih poslanika. Narodni poslanici su ovlašćeni da pišu amandmane na predloge zakona. Očigledno da gospođa nije upoznata sa tim da je amandman usvojen. To znači da je nadležno ministarstvo, Vlada Srbije ocenila da je taj amandman bio dozvoljen sa ustavne i zakonske strane i da je bio potreban da bi se tekst doveo do nivoa čitljivosti na srpskom jeziku, koji je zvanični jezik u ovoj državi.
Takođe bi bilo dobro da se obavesti gospođa poslanica da protivgradna zaštita nema veze sa poljoprivredom. Poljoprivreda, zasad i rod, je nešto što se štiti protivgradnom zaštitom, ali samo delovanje, nabavka sredstava, obuka strelaca, nema nikakve veze sa poljoprivredom. To je nešto što ima možda više veze sa raketnom tehnikom, sa vojnom tehnikom, sa meteorologijom, ali sigurno nema nikakve veze sa poljoprivredom. Ovde ne sedi ministar poljoprivrede, niti su ovi momci u uniformama poljoprivrednici, niti su ove poštovane dame agronomi.
Generalno, taj panični strah koji sada dovodi do toga da su čak i poslanici i poslanice koji se nikada nisu javili za reč dobili zadatak da kažu malo svoje žuči prema Novoj stranci me raduje.

Zahvaljujem, gospodine Živkoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, meni je zaista neverovatno da smo potrošili toliko vremena na jedan amandman koji tretira jedno slovo, dakle, u bukvalnom smislu te reči,jedno slovo. I, meni je neverovatno da predlagač ovog amandmana koji je preuzeo ulogu dežurnog lektora, što nije loše samo po sebi, ali nema potrebe za nekakvom slavodobitnošću sada, nema potrebe za nekim epskim pričama o ne znam kakvom marljivom radu njegove stranke i zbog građana Srbije želim samo da pročitam ovaj amandman.
Amandman glasi – u Predlogu zakona o odbrani od grada u članu 3. u tački 12. reč „efakata“ zamenjuje se rečju „efekata“. Dakle, u pitanju je jedno slovo. Potkrala se jedna mala greška, ko radi taj i greši. Mi sada ovde imamo minutima i minutima diskusiju, hvalospeve, kako su ne znam kakav marljiv rad požrtvovanost i posvećenost neki poslanici posvetili da isprave ovu jednu slovnu grešku, jedno slovo je u pitanju.
Zbog građana Srbije sam morao da pročitam, da svi, da niko prosto nema nedoumicu u to koliko zapravo je bilo marljivog rada. Svako normalan će prihvatiti ovaj amandman, ali nema potrebe sada za nekim epskih pričama, prosto i ja zaista želim da apelujem na sve da se vratimo normalnom toku diskusije. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Nadica Nikolić – Tanasijević, po amandmanu.

Zahvaljujem, predsedniče što ste mi još jednom dali reč i moram da kažem da apsolutno znam svoj posao, šta je moj posao, šta je posao ostalih narodnih poslanika. Ali, moram da kažem i da onaj ko nije na svojim plećima i na svojoj koži osetio šta znači muka, jad, čemer i nevolja koja je izazvana jednom vremenskom neprilikom kakav je grad ne može biti pozvan da govori o ovoj temi.

Moram da kažem i to da sam rođena na selu, da sam odrasla u jednoj seoskoj porodici koja se decenijama unazad bavi poljoprivrednom proizvodnjom i da apsolutno mogu govoriti o ovome. Još jednom pominjem, da sam odrasla na selu, na svojim voćnjacima, a ne na nekim imaginarnim pašnjacima i vinogradima.

Zahvaljujem se.
Član 4. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.