Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Uvaženi ministre, ovo je jedan u nizu amandmana koje smo, sada već skoro godinu dana, prinuđeni da podnosimo, a to su amandmani kojima mi pokušavamo da lektorišemo tekstove koje ovde Vlada podnosi i da ih usklađujemo sa standardima i normama srpskog jezika i da terminološki uskladimo one zakone koje Vlada Republike Srbije ovde nama nudi na usvajanje, verovatno misleći da su oni sasvim dobri.
Neko bi rekao da ovo nisu važni amandmani, da se bavimo nekom formom, a ne suštinom. Suština je ovde vrlo jednostavna. Suština je da nam Vlada u Skupštinu šalje zakone koji govore isključivo o njenoj površnosti, o načinu na koji sprema ove zakone, a to se posle ogleda i u načinu na koji ih primenjuje, i to jeste jedan veliki problem sa kojim sve češće moramo da se suočavamo.
Ovim amandmanom, ko je čitao zakon može videti da se u zakonu spominje autonomna pokrajina, nekad se spominju autonomne pokrajine, nekada lokalna samouprava, nekada lokalne samouprave. Vi ste, gospodine ministre, makar čovek iz nauke, vi ste doktor nauka, vi znate koliko je terminološko usklađivanje važno u svemu što radimo, koliko je preciznost važna. Zahvaljujemo se na prihvatanju ovog amandmana, ali ne znam po koji put dolazi sugestija i traženje od Vlade da ipak ti zakoni, koji dolaze u našu Skupštinu, budu pisani standardnim srpskim jezikom, a u skladu sa pravilima pravopisa srpskog jezika, gramatike srpskog jezika i da zaista neko u Vladi gleda te zakone pre nego što dođu u ovu Skupštinu, mada nama nije problem da se i na ovakav način njima bavimo.