Gospodine Jovanoviću, nemate pravo ne repliku, to procenjujem kao predsedavajući. Zahvaljuje. Da li želite da se Skupština izjasni o povredi u danu za glasanje? Da, hvala.
(Neđo Jovanović, s mesta: Da, po članu 103.)
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite i da se vratimo da govorimo po dnevnom redu.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, ma koliko mere Vlade Republike Srbije davale rezultate, gospodine ministre, ne mogu svi da veruju u rezultate, a o tim rezultatima možda najbolje da prekinemo ovu raspravu, govori izveštaj Fiskalnog saveta od samo pre pet dana koji potvrđuje sve ono što ste vi nama danas u diskusiji govorili. Naravno da postoji budžetski deficit i taj budžetski deficit jeste posledica nasleđene situacije i za godinu dana nije mogao da bude otklonjen.
Loša i skupa državna uprava. Javna preduzeća koja imaju imovinu i ponašaju se na tržištu monopolski. Lažne subvencije koje su se ticale socijalnog sektora i druga fiskalna davanja koja nisu imala utemeljenje u prihodovnoj strani budžeta, samo su deo i segment loše ekonomske situacije u kojoj se mi nalazimo.
Ekonomske zablude, u pravu ste, koje traju generacijama, ne Vladama, dovele su nas u situaciju da vremenom nagomilavamo svoje obaveze, ne samo finansijske, a da ova Vlada zajedno sa kamatom pokušava da ih isplaćuje, i isplaćuje ih u 2015. godini.
Kada smo planirali budžet za 2015. godinu, sećate se onih dugih rasprava, planirali smo budžetske prihode u visini od 924 milijardi dinara, tog istog vremena, planirali smo budžetske rashode u visini od hiljadu i 115 milijardi dinara i tada smo bili svesni da ćemo u ovoj godini, kao nacija, kao država, kao društvo trošiti više nego što možemo da zaradimo, da ćemo imati deficit, a kada pogledate prihodovu stranu budžeta, onda vidite u stvari dve ključne ekonomske kategorije.
Prva ekonomska kategorija, koja se tiče ekonomske klasifikacije, 7141 tiče se prihoda koji potiču iz poreza na dodatu vrednost i oni iznose oko 399 milijardi dinara, planirali smo.
Istovremeno, planirali smo drugi ekonomski prihod, koji je najveći i to su akcize, u iznosu od 215,7 milijardi dinara. U toj ekonomskoj klasifikaciji 717. imate prihode koji potiču od naftnih derivata, nafte u visini od 120 milijardi dinara. Prihodi od akciza na duvanske proizvode u visini od 80 milijardi dinara i 13,7 milijardi ostalih prihoda.
Govorim o planiranim prihodima i red je gospodine ministre da kažete da Fiskalni savet, ne vi, kaže da su ti prihodi svi do jednog veći. Neuporedivo su veći i to je rezultat vašeg rada.
Mi danas, kada govorimo o ovom Zakonu, o izmeni Zakona o akcizama, u stvari govorimo o drugom ključnom izvornom prihodu koji puni budžet Republike Srbije, o akcizama.
Mi hoćemo Predlogom ovog zakona da izmenimo i uvedemo u red sve one proizvode koji danas nisu zahvaćeni akciznom politikom, odnosno fiskalnom politikom, zato što kada ih uvodimo u akciznu politiku automatski povećavamo i iznos poreza na dodatnu vrednost.
Ko je su to stvari koje mi danas menjamo? Pa, pre svega ako pogledate Predlog izmena zakona videćete član 2. gde kažemo, da da hoćemo, da u stavu 3. ubacimo novi proizvod koji se zove duvan koji služi za grejanje, a ne sagoreva, koji se greje, a ne sagoreva, hoćemo da ubacimo u članu 2, stav 6. koji govori o korišćenju tečnosti za punjenje električnih cigareta. Nećemo ovu prvu kategoriju oporezovati, odnosno utvrditi akcizu u visini od 40% na najnižu cenu 1000 cigareta, ovu drugu četiri dinara po jednom mililitru.
Do sada nismo imali ove ekonomske kategorije, odnosno ove proizvode koji su se nalazili na nivoima akciza. Zašto? Pa, kao i svako tržište i tržište duvanskih proizvoda prati rast i razvoj, prati nove tehnologije, pojavljuju se novi proizvodi koji svojim cenama, uslugama, privlače potrošače i počinju da zauzimaju sve veći segment tržišta. Takav je slučaj i sa proizvodima o kojima danas govorimo.
Prosto, na tržištu duvana pojavili su se proizvodi koji ranije nisu ni mogli da budu definisani, koji zbog svoje cene, zato što se delom ne nalaze na akciznoj politici imaju nižu cenu, postaju konkurenti i svakog trenutka zauzimaju sve veći segment tržišta, duvanski proizvodi.
Naravno, da proizvodi koji se tiču akcizne politike neće biti dovedeni u pitanje, ali mogu da budu. Istovremeno, ako ti proizvodi nemaju akciznu politiku i ne nalaze se u fiskalnom poretku na taj način, oni stvaraju ne jedinstvo potrošača, pa jedni korisnici duvanskih proizvoda plaćaju akcizu, a drugi ne.
Ovim promenama, u stvari napravićemo jedinstvo, kako proizvođača, tako i potrošača, što u suštini govori o jedinstvu fiskalnih pravila u procesu oporezivanja.
U maju mesecu, znači u prošlom mesecu 2015. godine, na javnom servisu, tj na javnom snabdevanju, faktura je iznosila 11201 milion dinara, to su sve fakture prema sektoru stanovništva i deo faktura koji se tiče privrede.
Da pojasnim, deo faktura koje se tiče privrede govori o fakturama koje se izdaju preduzećima koji zapošljavaju do 50 ljudi i koji imaju limite u prometu na godišnjem novu.
Po novom Zakonu o energetici, od 1. oktobra, svi oni korisnici koji troše više od 30 hiljada kilovata, moraće da se nađu na režimu tržišta, ali to neće bitno uticati na iznos akcize.
Dakle, u maju mesecu 2015. godine faktura stanovništva iznosila je 8 milijardi i 551 milion dinara. Faktura prema tom delu privrede 2 milijarde i 694 miliona. Imate tu još dvadesetak posto koji se tiče preduzeća koje se nalaze na slobodnom tržištu.
Da smo u maju mesecu, ove godine imali ovaj Zakon i da smo ga primenili budžetski prihod po osnovu faktura koji se tiču stanovništva iznosio bi 649 miliona dinara, odnosno 198 miliona dinara na nivou privrede. Ukupno gospodine ministre 840 miliona dinara, za prvih pet meseci, 4 milijarde 687 hiljada dinara.
Gospodine ministre, to je 2,47% akcijskih prihoda na nivou Republike Srbije godišnje, odnosno 0,49% prihoda na nivou jedne godine ukupnih poreskih prihoda.
Ako možete da kažete da je 0,49% poreskih prihoda na nivou jedne nacionalne ekonomije nešto što izaziva ovoliku raspravu? Možda jeste. Ali, u Srbiji je sve to izraženije zato što, prosto, imate taj problem da je politika u svemu.
Prosečan račun u maju mesecu 2014. godine, za sektor stanovništva iznosio je 1400 dinara, u maju mesecu 2015. 355 kilovat sati potrošeno po prosečnom računu, odnosno 2.500 dinara, kako god pogledate prosečno za ovu akcizu građani će izdvajati od 105 do 250 dinara više.
Ako mene lično pitate, kao poslanika da li je to mnogo ili malo? Za 105 dinara u Srbiji, gotovo da ne može ništa da se kupi, za onoga ko nema i 105 dinara je strašno veliki iznos.
Raduje me što u članu 40. ovog Predloga, potpuno definišete način na koji će se naplaćivati akciza, na neki način činite ustupak EPS-u gde kažete da će se akciza naplaćivati na potrošnju koja ide na krajnjeg korisnika, odnosno na merno mesto.
Zašto je to bitno?
Zato što danas, ovih dana, ovih godina slušamo različite priče o EPS-u i one su uglavnom negativne, ali mislim da su one, pre svega rezultat nepoznavanja i preciznog razumevanja argumentacija kako ta funkcioniše.
Ovde ne govorimo o poslovnom gubitku i vi ste o tome govorili, znači ovde govorimo o gubitku na prenosu, na mreži koju ste vi jasno definisali i rekli iznosi 15 do 16% na godišnjem nivou, ali treba reći gospodine ministre punu istinu. Od 9 do 10% gubitka su tehnički gubici.
Nemate danas bilo kakav relevantan mehanizam kojim će utvrditi kako jedna mreža u koju se investira ili ne investira treba da ima, da li 9 da li 10? To je stvar procene, kao što je stvar procene, da vas podsetim i iznos i veličina sive ekonomije u državi Srbiji od 30%.
Znači, imamo tehničke gubitak, svi teoretičari, svi ekonomisti, ljudi u praksi, kažu da je to odprilike toliko za ovaj poslovni sistem, ovako kako funkcioniše EPS, 4%, odnosno 4,5% su tehnički gubici u Nemačkoj, jednoj od najrazvijenijih ekonomija u toj oblasti. U Sloveniji 5%.
Znači EPS pravi problem od 4-5% tehničkih gubitaka koji su posledica ne investiranja.
Od 5 do 6 od 9, 10 do 15, 16 gubici su komercijalni, u prevodu krađa. Da li postoji problem sa komercijalnim gubicima u jednoj zemlji u Evropi u ovom trenutku? Ne postoji, gospodine ministre. Da li je EPS odgovoran? Da, jeste. Da li primarno? Nisam siguran. Mora da mu pomogne država.
Raduje me i što EPS naplaćuje u ovom trenutku, u 2015. godini 95,74% fakturne realizacije, 95,47%. To znači da će samo 4,73% ići na teret likvidnosti EPS-a, odnosno da će 0,39% onoga što se ne naplati ići na njegov teret.
Od 1. avgusta 2013. godine stepen naplate je 94,32%. Postoje brojni proizvodi koji se proizvode u Srbiji i to nije sporno. Malo njih zadovoljava evropske i svetske standarde. Ja ne mogu da se setim proizvoda, gospodine ministre, za koji možete da kažete da je toliko konkurentan, kao ono što proizvodi EPS.
Danas EPS po svojoj ceni, nesporno, svi znamo ima najnižu proizvođačku cenu i prodajnu cenu u regionu, u Evropi i ne dovodi se u pitanje da li bi EPS mogao svoj proizvod koji prodaje da proda bilo gde danas u svetu. Da, mogao bi.
I kada danas govorite o funkcionisanju te firme, a slušamo neprekidno, da, o toj firmi možete da govorite kako god hoćete. Trideset šest hiljada ljudi manje nego što je radilo pre dve godine, ako uzmete ljude koji su radili na privremeno povremenim poslovima i na određeno vreme, neuporedivo manje radi danas u toj firmi. Trideset šest hiljada ljudi svakog dana donosi na desetine operativnih odluka, gotovo svaku od tih možete da kritikujete. Ali tih 36 hiljada ljudi dostavlja svoj proizvod i na mestu potrošnje koji je desetinama kilometara odaljen od poslednjeg sela, na različitim nadmorskim visinama, u različitom vremenu, a počinje tako što se krene iz rudnika, vodotoka, u složenom tehnološkom procesu, preko miliona kilometara mreže, stotine hiljada, možda, transformatora dođe do potrošača i isporuči mu energiju.
I u pravu su svi oni koji kažu da EPS treba da se menja. I u pravu su svi oni koji ga kritikuju i oni imaju potpuno pravo, ja ih podržavam, zato što na fakultetima, institutima, u svojim firmama oni proizvode proizvode, intelektualnu vrednost koji na evropskom tržištu vredi mnogo više nego što je nesporna cena i proizvod koji prodaje EPS.
Da li je nagrada za fiskalnu konsolidaciju povećanje plate za 170 hiljada ljudi koje radi, 177 hiljada ljudi koji rade u prosveti, 128 hiljada koji rade u zdravstvu, 102 hiljade koje radi u MUP? Jeste, ali je nagrada za fiskalnu konsolidaciju i sve ovo što radimo, u stvari početak boljeg života i smanjenja poreza koji će osetiti svi građani Srbije. To je krajnji cilj.
Svakako ovaj predlog i predlog ove odluke kada morate da glasate o uvođenju akciza nije najsrećnija stvar koju jedan narodni poslanik može da glasa i treba da glasa. Imali smo mi lakše zakone, imali smo i teže, ali ovo meni ne predstavlja nikakav problem iz prostog razloga. Godine 2014. slušali smo o brdu teških zakona koje smo glasali, donosili i mi u principu pričali ovako, isti politički odnos bio, mi iz vlasti branili, gospodin Vujović to branio, opozicija napadala. Ovo je prvi zakon ovakve vrste u 2015. godini, biće ih još. Onda pogledate tri ključna makro-ekonomska parametra i zato smo ponosni gospodine Vujoviću.
Pogledajte društveni bruto proizvod. Lepo ste rekli, svi su govorili – biće minus 0,5. Danas nema nikog ko ne kaže biće plus jedan, razlozi su različiti lepo ste rekli. Fiskalni savet kaže – biće zbog popravljanja nivoa poljoprivredne proizvodnje. Kakvi god da budu razlozi, biće rast društvenog bruto proizvoda, ali niko, baš niko, ne kaže da je stopa nezaposlenosti veća. Ne, najveći pesimisti kažu da je ista. U stvari, znamo da ne niža. Stopa inflacije 2,7 planirana, koliko, gospodine Vujeviću, 2%? Tri ključna Kejnsova makro-ekonomska parametra su dobra. Nije jedan koji može da bude, nije drugi. Tri ključna.
Znate da idealno nasleđe, da je okruženje bolje, ne bi mi morali da predlažemo ovakve zakone. Mogli bismo mi da predlažemo mnogo lakše, ali nije poenta da kada je teško predlagati lako, jer to ako predlažete lako danas sutra je teško. Zato mi u stvari nemamo izbor i zato ja nemam izbor i SNS naravno da će podržati ovaj zakon. Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, uvaženi gosti iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, lično mislim da će današnju raspravu obeležiti jedan citat koji je gospodin ministar rekao, a to je – građani će biti nagrađeni za ovu žrtvu.
Gospodine ministre, vi ste u poslednje tri godine treći ministar finansija, vi ste u poziciji da po ko zna koji put žrtvujete građane zarad stanja budžeta, a na koji način?
Podsetiću vas, od 2012. godine u Srbiji prva žrtva je bila povećanje PDV. Tada je u Skupštini vođena rasprava, DS je bila protiv. Rečeno nam je - samo na tom fali da ostvarimo fiskalnu konsolidaciju i da smanjimo deficit budžeta. Nakon toga povećan je porez na dobit, još jedan namet i to u visini od 50%.
Ovih dana, svedoci smo da je povećan porez na imovinu, niz drugih taksi je uvedeno. Za tri godine, povećanje zaduženja građana je kao nigde u svetu i danas upravo imamo razgovor o nečemu što po prvi put u istoriji Srbije se uvodi, a to je, da kažem kolokvijalno, porez na struju. Kada kažemo akcize neko neće razumeti, znači to je porez na struju.
Gospodine ministre, ova Vlada se ponaša na način da svoje građane cedi do poslednje pare po sistem u koji je u Srbiji opšte poznat, gde se kaže – operacija uspela, a pacijent umro. Operacija spašavanja srpskog deficita našeg budžeta očigledno je u toku, ali naš građanin neće moći da preživi tu operaciju. Lepo ste vi upakovali u početku da je to pitanje harmonizacije. Pitanje je samo kako harmonizujemo sa EU kada nisu sve zemlje uvele akcizu na struju, ali se onda postavlja pitanje zašto da imamo harmonizaciju i u subvencijama?
Zašto mi ne izdvajamo sredstva za poljoprivredu, odnosno vi ne izdvajate sredstva za poljoprivredu kao što se izdvaja u nekoj Francuskoj, pa kad već harmonizujemo ono što seljak mora da plati državi, hajmo da harmonizujemo i ono što država daje seljaku? Zašto ne harmonizujemo zelenu energiju, zašto ne izdvajamo novac za tu energiju kao što se izdvaja upravo u toj harmonizovanoj EU?
Dakle, ovo je ništa drugo nego još jedno zahvatanje iz već odavno osiromašenog građanina Srbije, ovo je novi namet, namet koji građani Srbije treba da plate u iznosu od preko 12% u odnosu na račune koje su do sada dobijali.
Znate, možda to vama izgleda malo, govorite o nekim dinarima, jedan, dva, tri, pet dinara, ali to su sume koje građani ne mogu da isplate. Jedanaest posto je povećan PDV, 50% je povećan porez na dobit, ne zna se koliko posto je povećan porez na imovinu, razne takse su uvedene i ovo ide povrh svega toga.
Imao bih razumevanja da taj novac odlazi u EPS. Imao bih razumevanja da taj novac se troši na to da dobijemo jeftiniju struju. Ne, ovaj novac se troši upravo na ono što je govorio poslanik Stefanović, a to su ona sredstva koja izdvajate, to je nekih 135 miliona evra na ugovor o delu koje Vlada isplaćuje. Ja sam o tome pričao i kada ste ovde branili budžet. Oko 15 i po milijardi li 16 i po milijardi dinara odlazi po osnovu ugovora o delu. Tada smo vam rekli, nemojte toliki novac trošiti na to. Tu se krije novac koji možete da uštedite. Nemojte više štedeti tako što smanjujete penzije i plate, već ukinite ono što Srbija ne mora da ima.
Na desetine hiljada ljudi po osnovu ugovora o delu prima platu, a sve njih treba da izdržavaju građani koji privređuju, i kojima evo i danas čujemo da će se navesti novi namet.
Ja gospodine ministre mislim da je ovo jako loš predlog. Ni na koji način taj predlog neće unaprediti stanje niti u EPS niti u Srbiji i ono što je suština, to je da vi gospodine Ministre, sa tom Vladom koja nikada lošija bila nije , zidate jednu državu, zidate, koja izgleda kao piramida bez osnove.
Dakle, umesto da bazirate ekonomiju naše države na jakom i bogatom građaninu, na bogatim seljacima, na imućnim ljudima koji mogu da drže, kao što je to u zemljama gde ste radili, vi zidate piramidu naopako, jačate državu, smanjujete deficit, a na račun građana Srbije.
Građani to više ne mogu da izdrže. Znate, to je izuzetno veliki namet. Mislim da je ovo jedna od stvari koju većina ne treba da podrži u parlamentu, bez obzira što naravno postoji tendencija i želja da se sve u Srbiji prikaže kroz, kako je rečeno, višestruko smanjen deficit u odnosu na planirani.
Gospodine ministre, vi kao ozbiljan čovek znate kada neko planira deficit…

Vreme.

… pa bude višestruko manji, onda taj ko je planirao deficit mora u najmanju ruku da snosi neke sankcije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram priznati, svašta sam se danas ovde naslušao od kolega preko puta. Jedan je marksista, i to onako da li je praksisovac, da li je trockista, ko zna. U najmanju ruku sam mislio da je novi Če Gevara, po potrebi sve, naravno, mada teško možete da budete proleter u Pradi, ne ide to baš tako.
S druge strane, imate neke koji su krajnje neoliberalnog shvatanja, onda imate neke treće koji ne znate za šta su, a svi zajedno sve te svoje divne programe koje nam ovde izlažu mogli da u 12 prethodnih godina sprovedu i da realizuju.
Sada neko nama priča ovde o pljačkaškim privatizacijama, a oni celu državu privatizovali, još nam uveli preduzeće u restrukturiranju, za šta su bacali pare, za nerad, bukvalno za nerad. Upropastili su ta preduzeća, doveli državu do haosa i sada nama ovde dele lekcije, kaže – vi hoćete sve da privatizujete. Pa, naravno da hoćemo da probamo da nešto radi uspešno. Pa, šta da li treba i dalje da bacamo pare u bunar i da to ne radi? Koja je to logika, ne razumem?
Zaista, ja to otvoreno svuda pričam, ja sam recimo izrazit evro-skeptik. Nisam toliki pristalica ulaska Srbije u Evropsku uniju. Gledam to na pragmatičan način. Nisam čak ni za ovo što MMF radi, ali moram da priznam, oni koji su se vatreno zalagali za to, umirali za tu ideju, sada odjednom su protiv toga zašto se nameće akciza na električnu energiju, a oni bili dužni po direktivama Evropske unije da to uvedu, još 2003. godine to je propisano. Bili su dužni da uvedu akcizu, a zašto je nisu uveli, gospodine Bečiću? Pa, nisu je uveli zato što nisu želeli transparentno da rade, zato što su to na sednici Vlade poskupljivali struju da niko nema pojma kada Vlada donese odluku, a ne ovako transparentno u parlamentu, kada kažete – uvodimo akcizu. Jeste, moramo da je uvedemo, jer je to zahtev Evropske unije i to piše lepo ovde, imate direktivu.
Potpuno neverovatno šta mi danas ovde slušamo. Pa, izvinite, ni meni nije drago što se uvodi ta akciza, ali da je neko razmišljao kada je pravio koncept restrukturiranja Elektroprivrede Srbije, inače nikada u životu niste hteli ni da ga restrukturirate, nego ste nam ostavili Elektroprivredu Srbije dužnu 400 miliona dinara 2012. godine.
Vi ste umetnici. To još nikom nije uspelo da preduzeće koje ima monopol da bude u minusu od 400 miliona dinara. To je zaista fantastičan uspeh, ali onako originalan, za podsmevanje. Mada, građanima Srbije to nije ni malo za podsmevanje, jer je neko našu energetsku bezbednost, na kraju krajeva, potpuno uništio na taj način.
Koju su to elektranu izgradili? Koji su nam to izvor energije doneli ovde? Recimo, obavezali su se, zato što je to jedan od zahteva, da idemo u pretvaranje EPS u korporativno preduzeće i da idemo na tržište, pošto će sada doći drugi snabdevači električnom energijom, pa se borite na tržištu. Oni su to prihvatili, a ništa nisu uradili da modernizuju EPS, već naprotiv, zapošljavali su. Ako već govorimo o zapošljavanju partijskih kadrova, pa nemojte molim vas vi o tome da pričate. Na kraju krajeva, taj što se malo pre zalagao, koji je sada, nažalost, izašao, a koji je trockista, marksista, šta li je, on priča o tome kako imamo partijsko zapošljavanje. Pa njegova ta ideja, Savez komunista je uveo, između ostalog, to partijsko zapošljavanje, jer sve su samo iz Saveza komunista zapošljavali. Nemojte molim vas da on priča o partijskom zapošljavanju. To je i te kako primenjivao dok je partija, zapravo DS, vladala ovom zemljom. Svi su se partijski zapošljavali.
Recite mi gde ste omogućili privatnu inicijativu, osim što ste gušili svaku moguću privatnu inicijativu?
Ako se sećate možda, gospodine Vujoviću, kada je došlo do promene vlasti 2012. godine, jedna od prvih sednica ove Skupštine je bila da se ukinu 103 takse i nameta u privredi, a ima ih koliko hoćete. Ponekad se zaista pitam, ne znam ni šta plaćam. Ja bih voleo da malo povedete računa, jer mi imamo, neko je spomenuo, mislim da je kolega Marinković, upravo taj porez na plate, koji ne znam zašto je takav. Treba malo olakšati privredi, mada su date ovde olakšice ako zapošljavanje određeni broj ljudi, ali morali bi malo da povedemo računa kako bi se zaista privreda oslobodila takvih besmislenih nameta. Da ne pričamo o opštinskim i taksama lokalnih samouprava koje su jezive za našu privredu, ali je suštinski sve to uvedeno u nekom periodu za koji bi zaista trebalo da se stidimo.
Nemojte vi danas da pričate o tome kako će da se razvija privreda. Jeste, naš najveći problem je, između ostalog, što nemamo privatni sektor. Imamo ga, ali je, nažalost, on ovakav kakav jeste, finansira ovakav glomazan javni sektor, koji nam je neko napravio. Pazite, mi imamo jednu tragediju, koju ljudi moraju da znaju. Na primer, imamo manjak ljudi u inspekcijama, u policiji, u onom operativnom delu, za šta bi trebalo da imamo ljude, ali imamo u administraciji. To je neko ovde gajio administraciju, zalivao i onda je tu došlo do eksplozije.
Inače, danas se svet spašava, ne znam ko prati, ali u Grčkoj, Grcima traže danas da uvedu, između ostalog, PDV na struju, veći PDV na struju. Grčka to odbija da prihvati. Tamo su im tražili da uvedu 40% rezanje plate i penzija i u javnom i u privatnom sektoru. Da se nije promenila vlast, i mi bi došli u tu situaciju kao Grčka, zato što su imali neodgovornu političku elitu i oni, ali naravno, i ova evropska politička elita koja im je na ovakav način zadavala dugove, znajući da oni to ne mogu da vrate. Da se kod nas to nije promenilo, da je neko nastavio i dalje da uzima kredite za svoje predizborne kampanje po nenormalnim kamatama sa grejs periodom od godinu dana, i mi bi možda jednog dana došli u situaciju kao Grčka, pa ne daj Bože da imamo 300 i nešto milijardi dug. Sva sreća, to se nekako prekinulo.
Neko kaže – jeste, štedite, građani štede. Izvinite, ali šta da radimo? Imate li neko bolje rešenje? Hoćete li da i dalje bacamo pare u preduzeća u restrukturiranju? Da li vam je to možda model? Mislite li da je nekome lepo da kaže – izvinite, smanjićemo vam platu i penziju? Nije nikom to lepo, ali mi građanima kažemo – ako mislite da ima nešto bolje, glasajte za to drugo, nemojte da glasate za nas, oborite nas sa vlasti. Zašto? Zato što mi ne vidimo drugi način kako možemo da podignemo zemlju. Nikome nije prijatno što ovo moramo da radimo, a ovi što ne znaju ni šta je bruto domaći PDV itd, šta ja da im radim, neka nešto pročitaju, ali nemoj da prosipaju više demagogiju, jer su sahranili državu i sve u ovoj državi što je vezano za privredu.
Zato, naravno da ću ovo podržati, ne zato što mi je drago što uvodim akcizu na električnu energiju, nego zato što ne vidim nijedno drugo rešenje. To je nešto što smo prinuđeni da uradimo kako bi ova država ozdravila, a na kraju krajeva, ako smo se već opredelili da idemo u EU, ovo je nešto što nam je i obaveza i mnogo je bolje ovako u Skupštini, transparentno, nego da Vlada povećava cenu električne energije onako pokvareno, na nekim telefonskim sednicama kako je to nekada radila prethodna vlast, koja je inače cenu električne energije povećala za sto i nešto procenata tokom svoje vladavine.
U svakom slučaju, ovo ćemo podržati zato što je ovo jedini spas i šansa za državu. Hvala.

Zahvaljujem.
(Borislav Stefanović, s mesta: Replika.)
Replika na izlaganje gospodina Đukanovića?
Da li je pomenuta DS ili vi lično?
(Borislav Stefanović, s mesta: Pomenuta je DS.)
Nije tačno, samo bivša vlast.
Gospodine Đukanoviću, da li ste pomenuli DS?
Ja stvarno nisam čuo, izvinjavam se.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Ne sećam se, ali ako jesam, evo dajte im repliku.)
Ja ću pogledati sineopsis kasnije, gospodine Stefanoviću.
Dobićete pravo na repliku, ali vama na čast neka bude ako u sineopsisu ne vidim i ne pročitam da je pomenuta DS. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, sinopsis se kaže, a ne sineopsis, ali nema veze.