Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o čitavom setu od pet predloga zakona i jednom Predlogu odluke, međutim, očigledno da je interesovanje svih poslanika usmereno samo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, i to na delu koji se odnosi na uvođenje akcize na struju. To je razumljivo, jer ovo pogađa sve građane i naravno da je interesovanje veliko.

Međutim, ono što nas najviše intrigira da se bavimo ovom temom jeste zato što ovo pogađa građane kojima su smanjene plate i penzije kako bi se smanjio deficit u budžetu. Ova Vlada nije bila sposobna da primeni neke druge mere, da zadrži naplatu poreza, makar na nivou iz 2012. godine, nego je nivo naplate poreza pao, a najveći poreski dužnici, prema spiskovima koje je objavila poreska uprava, su upravo oni koji imaju najveći kapital i kojima nije problem da plate struju, kao običnim građanima.

Takođe, investicije koje su obećavane u predizbornoj kampanji nisu realizovane, nije došlo do izgradnje objekata i do otvaranja novih radnih mesta, pa građani sve teže žive i svaki namet sve teže podnose.

Ministre, rekli ste da je, ako sam dobro razumela, nisam ekonomista po struci, fiskus u ceni struje u Srbiji najmanji u Evropi i da nije bitno na šta se koristi, na jaja, na mleko ili na bilo šta. Građanima je bitno sve što plaćaju na šta se koristi, jer će se ova akciza, kao vrsta poreza, koristiti za popunjavanje deficita u budžetu, a ne za restrukturiranje i za modernizaciju EPS-a. Za to tek sledi povećanje cene struje koje je već najavljeno, i to ćemo tek videti.

Slažem se u svemu što su moje kolege iznele, pa ne bih da ponavljam, i zato poslanička grupa Boris Tadić – SDS, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije neće podržati ovaj predlog zakona.

Htela bih da se osvrnem na još jedan Predlog zakona, i to je Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu – Projekat unapređenja zemljišne administracije u Srbiji između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, jer se i ovaj predlog zakona na direktan ili indirektan način tiče svih građana.

Podsetiću da je osnov funkcionisanja jednog društva da se definišu svojinski odnosi i da se zna šta je čije i da bude zaštićena svačija svojina, što uostalom i naš Ustav proklamuje. Da bi to bilo moguće, neophodno je da imamo uređen katastar koji će raditi efikasno, ekonomično i u svakom momentu raspolagati podacima koje bi morao da sadrži.

To je neophodan osnov za regulisanje pre svega svojinsko-pravnih odnosa, za stvaranje uslova za ulaganje stranog kapitala i izgradnju privrednih objekata, za sprovođenje legalizacije, za koju je takođe donet zakon, za izdavanje dozvola za gradnju, rekonstrukciju i adaptaciju stambenih i privrednih objekata.

Podsetiću da su u Beogradu i Vojvodini postojale zemljišne knjige u okviru sudova koje su sada preuzeli katastri i objedinili u okviru svojih službi. Međutim katastrima nisu omogućeni uslovi da rade. Preuzimanje zemljišnih knjiga znatno je povećan obim i dokumentacije i rada na tome.

Navešću samo kao primer da katastar u Vršcu radi u prostoru koji je sagrađen početkom 70-tih godina za one potrebe i onaj obim posla. Zabranjeno im je da povećavaju broj zaposlenih, a obim posla se znatno povećao i zbog toga što je izgrađeno mnogo objekata i mnogo infrastrukture i zato što su preuzeli zemljišne knjige. Zaista podržavamo ovaj predlog sporazuma i ovaj projekat za unapređenje katastra, jer smatramo da je neophodno da katastrima treba pre svega obezbediti potrebne uslove za rad, obezbediti im potrebnu opremu i obezbediti im potreban kadar.

Molim kolege iz vladajuće koalicije koji sada već više od tri godine upravljaju Srbijom sa manjim ili većim personalnim izmenama, da ne ponavljaju stalno da je za sve kriva prethodna vlast i da je sve pokvareno od 2000. godine pa na ovamo. Imala sam priliku 1992, 1993. godine da prisustvujem prezentaciji programa naših mladih stručnjaka u Sava centru koji su napravili program za katastar koji je podrazumevao da se snimi sva izgrađena infrastruktura, svi izgrađeni objekti do svakog drveta i svakog saobraćajnog znaka.

Naša Republika nije imala para za taj projekat, nije imala razumevanja da to treba uraditi i ti naši mladi stručnjaci su kao što i sada rade otišli u Ameriku, prodali tamo svoj projekat. Zato apelujem da se ovo što pre realizuje.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Katarina Rakić.

Hvala poštovana predsednice.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam danas sa pažnjom slušala sve prethodne govornike i želim da se zahvalim koleginici Biljani Hasanović Korać koja je prepoznala da je zakon o potvrđivanju sporazuma o zajmu za realizaciju projekta unapređenja zemljišne administracije u Srbiji, samo jedan od dokaza da Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem odlično i dobro radi ono što je obećala, a obećala je reforme koje nisu samo sladak spisak želja, koje nisu uvek samo lepe reči.
Ja verujem da je mnogim građanima u Srbiji veoma teško da promene način na koji su do sada radili, a kada to kažem, posebno mislim na one koji rade u javnoj upravi, one koji rade u lokalnim samoupravama, na šalterima, oni koji bi trebali da služe kao servis građanima, kao služba građanima, a ne da im zakomplikuju izdavanje čak i najjednostavnijih zahteva. Možete i sami da se prisetite koliko ste puta stajali na nekom šalteru, koliko ste se puta vraćali po još jedan dokument, po još jedan papir, da prosto ni sami više niste znali šta vam u stvari i treba. O korupciji naravno da i ne govorim, jer uvek je ona dolazila kao poslednja trunka spasa da se tom službeniku na šalteru ponudi mito kako bi se odjednom taj najobičniji zahtev i dobio.
Ovakvom postupku ova Vlada stala je na put. Ja ne mogu odgovorno da tvrdim da se ovako nešto i danas možda negde u Srbiji ne dešava, ali ova skupštinska većina je takođe donela Zakon o uzbunjivačima, pa pozivam sve one koji možda naiđu na ovakve slučajeve o kojima pričam, da ovakve slučajeve prijave, jer ova Vlada i ova skupštinska većina tako nešto više neće dozvoliti.
Projekat unapređenja zemljišne administracije u Republici Srbiji mogu slobodno da kažem da predstavlja samo deo od paketa koji se odnosi na izdavanje elektronske građevinske dozvole. Prošle godine u novembru mesecu kada smo usvojili izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, obećali smo građanima Srbije da će se građevinske dozvole izdavati za 28 dana, za razliku od 264 dana, koliko je to ranije iznosilo i obećali smo građanima Srbije da će od 1. januara 2016. godine građevinske dozvole biti izdavane elektronskim putem. To znači da će građani Srbije od svoje kuće, sa svog računara poslati svu potrebnu dokumentaciju elektronskim putem i na isti takav način dobiti građevinsku dozvolu nazad.
Možda ovo zvuči sada nemoguće, ali zvučalo je nemoguće i građevinska dozvola za 28 dana pa je i te kako ova skupština većina Vlade Republike Srbije dokazala da je tako nešto moguće.
Kao što sam na samom početku svog izlaganja već rekla, odgovorna Vlada je ova sredstva već planirala i to Zakonom o budžetu za 2015. godinu, sredstva iz ovog kredita planirana su i to u iznosu od 50 miliona dolara kao zajam od Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Ovo su sredstva koja će koristiti svi građani Srbije, jer šta ovo znači? Primenom ovog projekta na sajtu RGZ naći će se svi podaci o nepokretnostima u Srbiji, te će na takav način svi oni građani kojima je potrebna informacija o nepokretnosti moći slobodno da pristupe na sajt RGZ i da sve podatke učini dostupnim.
Kao što sam navela, ukupna vrednost projekta unapređenja zemljišne administracije u Srbiji iznosi 50 miliona dolara, međutim ukupna vrednost kreditnog zaduženja Republike Srbije po ovom zajmu biće 44 miliona dolara. To znači šest miliona dolara manje i to samo zato što je ovog puta Vlada vodila ozbiljne pregovore, za razliku od nekih ranije, ova Vlada je uzela upravo onoliko novca koliko je za ovaj projekat potrebno, a ne onoliko koliko su ponudili, pa kasnije nisu mogli da vrate. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Hvala gospođo predsednice.
Uvažene kolege narodni poslanici, slušajući ovde argumentaciju iz vlasti i argumentaciju kvazi levice koja sedi ovde sa moje leve strane, oni su samo fizički na levoj strani, mogu da se setim i pomislim da vlast uporno nastoji da ide po onoj izreci Dostojevskog – kada bi na zemlji sve bilo razumno ništa se ne bi dogodilo.
Vama je jako važno da se nešto dogodi. Problem građana Srbije je to što stalno govorite da se nešto događa, a isključivo je na njihovu štetu. Ovo je jedna od tih situacija. Da se vratimo na temu, naime građani Srbije treba da znaju da će na ovaj način 7,5% akcize biti dodato na njihova inače opterećena pleća i mali kućni budžet, gotovo je neizdrživa situacija već sada, a ukupno 12%.
Uvodi se akciza za struju iako ste vi i vaša vlast obećali da će se cena struje smanjiti. Ne volim da se vraćam u prošlost i ne želim ovde da govorim o tome koliko puta je DS povećala cenu struje, jer je to osim u onom procentualnom smislu koji ste iznosili tačno, ali povećavala se cena struje. Povećavale su se i plate i penzije. Uskoro ću uvaženi kolega pročitati šta ste govorili u predizbornoj kampanji, strpite se.
Ovo je inače prvi put u istoriji, kako inače volite da kažete i to često govorite, da se uvodi akciza za struju građanima Srbije koji, ponavljam, će plaćati 12,5% više za električnu energiju.
Vlada Srbije ne zna da štedi i primenjuje neoliberalni koncept isključivo na građane, a ne na sebe.
Građani Srbije moraju da štede, a Vlada Srbije ne mora da štedi. Jer, da je morala da štedi i da je htela da štedi, samo zaustavljanjem zapošljavanja partijskih kadrova, uključujući i zaustavljanje smanjivanja ili onemogućavanje zapošljavanja u državnom sektoru, došlo bi se na iznos od preko 500 miliona evra, što bi bilo dovoljno da se ne smanjuju plate i penzije, a da ne govorim o ovom neposrednom povećanju cene struje.
Vaš direktor EPS-a koji, kako kaže premijer, je jedini stranački kadar vladajuće stranke u Srbiji, što je potpuna neistina, samo da krene malo po Srbiji i čuće koliko ima stranačkih kadrova u javnim preduzećima i u javno-komunalnim preduzećima, upravo dok pričamo puni treću upravnu zgradu u gradu Beogradu stranačkim kadrovima. Treću zgradu puni.
Pet zemalja EU nema akcizu na struju i to nije obaveza, ministre Vujoviću, kao što je više kolega već reklo. Nisu napravljeni izuzeci, bar ih ne vidim, u tekstu u oblasti socijale, zdravstva i obrazovanja. Ali, napravljen je izuzetak u plaćanju akciza za „Etihad“, de fakto zato što jedini avioprevoznik koji ima avio-linije sa inostranstvom je „Etihad“, tj. „Er Srbija“.
Zašto govorite da pomažete EPS-u kada on ima profit koji uplaćuje u budžet ili znate da je taj profit lažan ili iz kredita? Elektroprivreda Srbije ima milijardu evra kredita za koje ne garantuje država Srbija. Elektroprivreda Srbije se zadužuje i prezadužuje zbog privatizacije. Koristim ovu priliku da vas, ministre Vujoviću, pitam da jasno, decidno, precizno, kažete građanima Srbije – da li hoćete i kada da privatizujete EPS i ako hoćete, a znam da hoćete, da nam kažete zašto ćete to da uradite? Zašto, koja je konkretna korist?
Loš menadžment u EPS-u se ne reformiše. Namešteni tenderi i pljačka se ne zaustavljaju. Partijsko zapošljavanje se ne zaustavlja i to su pitanja i činjenice na koje nemate odgovor. Možete sto puta da ustanete i da pričate koliko je puta povećana cena električne energije od, hajde da kažemo, 1991. godine, ali kakve koristi od toga imaju građani Srbije? Nikakve. Oni znaju da će od 1. avgusta njihov račun biti uvećan za 12,5%. Oni znaju da nema izuzetih osim prijatelja vlasti. Oni znaju da ste partijskim ljudima napunili zgrade EPS-a u Srbiji. Oni znaju da su čudne firme vršile ispumpavanje vode iz Tamnave i Kolubare, da su „tašna-mašna“ firme vaših prijatelja ispumpavale vodu. To znaju, a to šta je rekao Mirko Cvetković i šta je radila moja stranka u prošlosti, dva puta je plaćena cena, slažem se, možda ne i dovoljno. Nismo se odrekli loše ekonomske neoliberalne politike i ideologije. Nismo se odrekli onoga što će i vas povući na dno. Samo čekajte pa ćete videti, u pozitivnom smislu kažem, nikome ne pretim.
Predlažete nam nova zaduženja, a stalno se pravdate nasleđenim stanjem od prethodne vlasti. To je već poslovično. Elektroprivreda Srbije treba da bude naša komparativna prednost, a ne sabirni centar za partijsku vojsku. Ako nam je energetika strateška grana, onda tako treba da upravljamo sa njom. Javna imovina treba da bude u funkciji razvoja države Srbije, a EPS je kičma razvoja države Srbije.
Kada mi kažete ili nam kažete – ne vidim nijedan argument kojim može da se prigovori povećanje struje, uvaženi kolega, uz ono – vi ste povećavali 2001. i 2002. godine, ja vidim koliko ste vi postepeno postali odvojeni od života, odvojeni od realnosti. Vi vidite samo projekciju vođe koji kaže – štednja za građane, privatizacija svega i svačega i to će nas jednog dana izvući iz tranzicije. Odgovorno tvrdim, nikada nas neće izvući iz tranzicije. Ne postoji nikakva duga i zlatni kovčežić na kraju puta. Postoji samo propast, nezaposlenost, napuštanje Srbije, propadanje javnih sistema, partizacija, korupcija, nejednakost i banke. I vaši tajkuni i prijatelji. To je jedino što je ostalo danas u Srbiji.
Ako se sa ovim ne slažete, možemo pogledati egzaktne podatke koji kažu da mi imamo u Srbiji recesiju, da imamo pad proizvodnje, da imamo pad zaposlenosti i da imamo sve veće namete na građane Srbije. Ovo je poslednji u nizu…

Gospodine Stefanoviću, molim vas da se vratite na temu.

Ovo je poslednji u nizu nameta. Dakle, akcize građanima Srbije, novi namet, u pravu je uvaženi kolega, nije bitno kako se zove. Bitno je da će građani Srbije to debelo da osete. Mnogi od vas, ne ovde prisutni, ali iz vaših partija sa po četiri, pet plaćenih funkcija, nameštenim talovima, neće to osetiti, ali oni što su vam verovali, i ovim završavam, 8. i 10. avgusta 2011. godine, Zorana Mihajlović – kada dođemo na vlast, onog momenta će SNS da smanji cenu električne energije za 20%. To ste vi govorili, a sada povećanje od 12,5%.
Dalje, 25. novembra 2014. godine ministar Antić, još jedan lažni levičar, kaže ovako – Apsolutno uopšte ne razmišljamo o bilo kakvom predlogu uvođenja akciza za struju. Kaže – jasnu i stručnu dimenziju imamo zašto tako nešto nije dobro za građane Srbije, kaže ministar Antić. Opa, šta je sad? Šta je sada bilo, ljudi moji? Vi hoćete tržište po svaku cenu, privatizaciju po svaku cenu. Vi to hoćete, manje plate, manje nadnice, veću nezaposlenost.
Kakva efikasnost kada jedan monopol prelazi iz jedne ruke u drugu ruku? To nam objasnite. Kakvo tržište, kakva efikasnost? Hvala.

Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.
Reč ima ministar Dušan Vujović.

Dozvolite mi samo da odgovorim na one stvari koje se tiču činjenica. Nije 12,5 nego je 12,33 i ako se pomnoži, ali dobro, to je sitnica.
Drugo, građani štede a Vlada ne mora – nije tačno. Pogledajte budžet. Ovde smo ga usvajali. Smanjili smo materijalne troškove i vidite koliko smo smanjili plate u javnom sektoru. Sve smo ostvarili i prebacili za dve i po milijarde. Prema tome, to je netačno.
Da li je Vlada efikasna? Na to pitanje pokušavamo da odgovorimo ovim programom tzv. reforme javnog sektora, reforme plata u javnom sektoru, reforme sistema celog. To zahteva vreme. Pokrenuli smo mnoge stvari. Snimaćemo situacije po raznim ministarstvima. Ne možemo, nemamo čarobni štapić da gledamo ko je imao kakvu partijsku knjižicu, kada je zaposlen, u kom ministarstvu, u kojoj agenciji, u kom periodu. To je složen problem. Tu možemo da se složimo da je problem složen, da problem nije jedne partije, nije šest meseci ili godinu dana ili dve. Problem je potpuno drugačiji. Mi ćemo problem da rešavamo tako što će država pokušati da sebe reformiše tako da bude država kompetentnih činovnika, manje činovnika, moderna država, transparentna, zasnovana na principima „e“ države, i „gavement“, zasnovana na transparentnim svim procedurama. Mislim da je to nešto što bi trebalo da bude prioritet svih stranaka.
Šta se tu dogodilo? Ja mislim da je jako teško kopati pojedinačno po stvarima. Mislim da to nije cilj. Cilj je da imamo nešto što se zovu funkcionalne analize svih ministarstava i svih agencija da, ugledajući se na dostignuća u svetu, imamo državu koja će biti kompetentna, koja će moći da odgovori savremenim zahtevima sa minimalnim brojem ljudi, da pruži usluge u svim domenima onoga gde se slažemo da treba da se pružaju javne usluge, a ne da država pruža usluge koje je sama sebi postavila kao cilj, nego da pruža usluge koje građani traže i očekuju, pre svega u školstvu, zdravstvu i svemu ostalom.
Znači, tu nema nikakve dileme. Kada i kako ćemo to da ostvarimo, to je mnogo teže nego što mi mislimo. Ono što pokušavamo da uradimo je da promenimo sistem plata, da promenimo sistem definisanja mesta u javnoj upravi. Nećete verovati koliko otpora ima od svih, uključujući i partijskih otpora ovde. Mislim da to ne bismo trebali da postavljamo pitanje da li je to potrebno, nego da postavimo pitanje kako to da uradimo. Znači, za mene je najvažnije pitanje u medijima o ovoj raspravi ovde, jedan dan čujemo pitanje – ima partijskog zapošljavanja od 2001. ili 1995. ili 2007. ili 2012. ili 2013. godine, a onda, posle dva dana, kada predložimo program racionalizacije u javnom sektoru, glavno pitanje medija i svih političkih partija jeste – koliko ćete ljudi otpustiti? Ne može i jedno i drugo.
Znači, treba da se dogovorimo da ne otpuštamo nikog bez osnove, ali moramo da imamo sistem u kome ćemo jasno prepoznati šta su funkcije ministarstava, šta ko radi, sa kojim ljudima, sa kojim nivoom stručnosti i sve ostalo. Tu ćemo se lako dogovoriti kada krenemo pravim putem.
Nisam rekao da su obaveza akcize, to je naše dobrovoljno prilagođavanje. Ja mislim da je država mnogo više eksponirana i mnogo više resursa daje EPS-u, nego što od EPS-a dobija. Između ostalog, zato što se godinama i decenijama u Srbiji vodi politika da EPS služi kao alternativni kanal socijalne pomoći. Ja sam za to da imamo socijalnu pomoć, ali nisam za to da subvencionišemo sve u Srbiji, i najbogatije, i tajkune, i ambasade, i mene, i vas, i sve ostale, da bismo dali jeftiniju struju onom segmentu populacije koji zaslužuje pomoć.
Prema tome, mi smo predvideli u ovom paketu mera da će jedan deo biti usmeren na pomoć. Možemo da razgovaramo da bude i više od toga. Možemo da razgovaramo o tome da ljudi, kao što smo kod definisanja nivoa penzija i ostaloga išli od nekog fiksnog nivoa, možemo i o tome da razgovaramo. To je dobar argumente, da vidimo da ovo ne povredi one ljude, ali ljude koji se namerno greju na struju, a imaju oko kuće drva koja trule, ili ljude koji ne žele da pale bilo koji drugi izvor grejanja sem struje, mislim da treba da im pošaljemo signal da moraju da štede struju tačno onoliko koliko štede svi ostali. Znate vrlo dobro da svaki kilovat koji uštedimo možemo da izvezemo po nekoj ceni. E, po toj ceni bismo morali da se ravnamo i ovde.
Zašto na kratak rok uvodimo akcize? Zato što je to jedini način da pošaljemo poruku o štednji, da pošaljemo poruku o racionalizaciji, da ostvarimo prihod za budžet, jer ćemo imati troškove o budžetu. Već imamo ove godine oko tih interventnih kredita koje smo uzeli da bismo platili uvoz struje, platili obnovu kopova i platili to ispumpavanje. Svetska banka je, čini mi se, dovoljno odgovorila na to, pa ne bih ulazio u to. Svetska banka je kontrolisala javne nabavke tim povodom. Imali su mogućnost da se saglase mesec dana pre potpisivanja kredita. Oni su nekoliko puta odgovorili medijima, ne znam zbog čega mediji to ne prenose. Svetska banka mi se žali da mediji ne prenose legitimne odgovore na napise u štampi. Pustimo ljudima profesionalcima da odgovore na to, ja ne bih ulazio u ta pitanja.
Što se tiče pitanja oko EPS-a, već sam rekao, ali želim da naglasim da želimo da se stvari u EPS-u rešavaju kao deo višegodišnjeg plana rekonstrukcije EPS-a, gde će onda na najbolji način to sve da ispliva na površinu. Mi smo na sastancima direktno morali da pitamo zašto treba tri godine da se promene pravila nabavke. Očigledno je da postoje interesi u postojećem sistemu nabavki. Prema tome, tu mi svi isto mislimo, smo se postavlja pitanje na koji način to da radimo? Ja ne želim da jurimo političke veštice, nego da ustanovimo sistem koji će transparentno i na najbolji mogući način obezbediti funkcionisanje EPS-a.
Kada EPS bude dovoljno dobar da može da privuče strane investicije radi zajedničkog ulaganja, generisanja struje i prodaje struje po svetskim cenama, onda ćemo imati firmu koja je dobra firma. Ne moramo da ga prodajemo, možemo da privučemo dopunski kapital, ali ćemo imati kriterijum kada je to dobra firma, kada je to firma koja nema ni partijsko zapošljavanje, ni ustupke sindikalnim organizacijama koje su tu, ne da rade i proizvode, nego da štite svoje interese. To svi znamo i to je nešto s čim moramo da živimo za sada, ali moramo takođe da rešavamo na duži rok.
Što se tiče recesije, pada proizvodnje i svega ostaloga, rekao sam jednu misao ranije - mi smo imali buran rast društvenog proizvoda dok smo imali ekstremno finansiranje zasnovano na podržavanju agregatne tražnje. Mi smo pogrešno procenili, ne želim pojedinačno bilo koga, ali pogrešno smo procenili da su makroekonomske veličine bile dovoljne da se izbegnu efekti svetske recesije i krize. Ispostavilo se da to nije tako. Ne mislim da je tu bilo ko bio zlonameran, mislim samo da su ljudi potcenili tektonske promene koje je recesija izazvala i da je ona nas pogodila. Mi smo imali visoke rezerve, stabilnu makroekonomsku situaciju, visoku stopu rasta i na površini je sve izgledalo super, ali se dogodilo to da su presušili izvori finansiranja, da je pala tražnja za našim izvozom, da su se dogodile sve najnepovoljnije stvari. Što kažu Amerikanci, to se zove savršena oluja. Znači, dogodilo se najgore moguće u razmaku od 12 do 18 meseci i mi smo uleteli u krizi. Pogledajte naše stope rasta, one su se strmoglavile sa 5,5-6% na -3% i nikako ne možemo da se vratimo.
Ovo što mi radimo, i to neko može da spori. Kao ekonomista želim da vam kažem da mi želimo da očistimo finansije, da očistimo sve što nam je negativni legat prošlosti, da bismo privukli investicije treće generacije, bez kojih nema otvaranja radnih mesta i rasta na duži rok. Prema tome, naš potencijalni rast je tri, četiri, a možda čak i pet posto, ali nakon što rešimo 500 plus preduzeća u restrukturiranju, rešimo efikasnost javnih preduzeća, rešimo efikasnost javne uprave i upravo to radimo. Ja mislim da tu ne bi trebalo da bude dileme, da to moramo da uradimo da bismo izašli na čistinu, gde će nam krupni investitori poverovati.
Do sada su kod nas 2000. godine i u prvih pet godina dolazile investicije koje su bile kupovanje tržišta, duvan, cement, cigarete, koka-kola i ostalo. Prošlo je to vreme. Oni su došli, kupili su tržište i to je u redu, ali to ima ograničeni domet. Onda su došle investicije koje su jurile konjukturu. „Juestil“ kada je došao u Smederevo, nije kupovao Smederevo zato što je Smederevo dobro, mada Smederevo ima svoje prednosti, nego zato što je Smederevo bilo potrebno da se odgovori na izuzetno povoljne uslove na svetskom tržištu. Onog momenta kad su ti uslovi nestali, oni su platili jedan dolar i otišli. Oni sami kažu da je to možda bila pogrešna odluka, ali sada ostavimo i to.
Sada dolazimo na tešku situaciju, u kojoj moramo prvo da nastavimo da prodajemo dobro infrastrukturne stvari. Kada prodajete „Telekom“, ponovo prodajete tržište, ali ne više ono elementarno tržište, nego prodajete rupu na Balkanskom poluostrvu i pitanje je da nađemo strateškog investitora koji će to da valorizuje na pravi način i mnogo više od toga. Evo, sad smo u Americi čuli, pazite, imate interes „Majkrosofta“ i NSR-a, koji posle onoliko godina, to je započeto na početku 2000, 2001, 2002, 2003. godine, prvi ugovori, a posle toga sada ljudi u svetu znaju da u Srbiji postoji 500, 800, 1000 inženjera koji mogu da rade po svetskim standardima, isporučuju softver i sve ostalo. E to treba da valorizujemo, a to nije lako. To zahteva mnogo više stvari koje moramo da uradimo i u promeni sistema i u obrazovanju i u svemu ostalom.
Prema tome, ne može Srbija da bude izuzetak, ne možemo mi prostim industrijama da se takmičimo u svetu i ostvarujemo dohodak. Mi se nalazimo u onome što se zove, o tome smo pisali na mnogim savetovanjima, kriza rasta srednjeg nivoa dohotka. Mi ne možemo beskonačno da podižemo produktivnost ovim načinom rada. Mi moramo da pređemo u bolji nivo organizacije investicije, krupne investicije. E to je ono što pokušavamo ovim stvarima da uradimo, da promenimo okruženje, da promenimo odnos prema stvarima. Ovo pre svega afirmiše približavanje Evropi po nivou cena i ovo afirmiše efikasno korišćenje energije i ovo afirmiše odgovorno ponašanje prema svemu. Za nas afirmiše trajni izvor prihoda koji će popraviti strukturni deficit i omogućiti ono što svi želimo, a to da je napravimo delimično reverziju, ispravku onih smanjenja dohodaka koje smo bili prinuđeni da uradimo u prvom koraku. To je ono što je suština. Hvala lepo.